Usvajanjem Uredbe o ambalaži i ambalažnom otpadu (PPWR), Evropska unija je postavila ambiciozne ciljeve u borbi protiv otpada i jačanju cirkularne ekonomije. Iako se fokus javnosti često usmerava na plastičnu ambalažu i potrošačke proizvode, jedno od pitanja koje izaziva posebnu pažnju industrije jeste status drvenih paleta – neizostavnog elementa globalnih logističkih lanaca.

Stav Evropske komisije: Palete jesu ambalaža

U pratećem FAQ dokumentu, objavljenom krajem marta 2026, Evropska komisija jasno potvrđuje da se palete tretiraju kao transportna ambalaža. Time one potpadaju pod PPWR režim, uključujući klasifikaciju, izveštavanje i potencijalne obaveze u okviru proširene odgovornosti proizvođača (EPR).

Drvene palete izuzete iz reuse ciljeva PPWR-a

Komisija ih istovremeno prepoznaje kao tipičan primer višekratne ambalaže u B2B sistemima, naglašavajući da palete doprinose ciljevima ponovne upotrebe i da moraju biti dizajnirane za višestruke cikluse. Ipak, ostavljen je prostor za fleksibilnost – pojedini elementi poput folija ili traka za vezivanje mogu biti izuzeti od strogih reuse zahteva, uz implicitno priznanje da potpuna primena ciljeva nije uvek tehnički ni ekonomski izvodljiva.

Ključne tačke iz Vodiča Komisije

• Izuzeci za međunarodni promet: Palete koje se aktivno koriste u uvozu i izvozu izuzete su od reuse ciljeva, čime se sprečava poremećaj u globalnim lancima snabdevanja.
• Custom transportna ambalaža: Specijalno dizajnirane palete i sanduci, prilagođeni određenim proizvodima ili sistemima, takođe su oslobođeni reuse obaveza.
• Standardizovani sistemi: Reuse ciljevi i dalje važe za standardizovane transportne sisteme unutar EU, posebno u sektorima FMCG, maloprodaje i distribucije pića.

Industrijski pogled: Woodpack Global odobrava izuzetke

Organizacija Woodpack Global pozdravila je ove izuzetke, naglašavajući da oni štite i evropske i međunarodne proizvođače paleta: „Vodič jasno pokazuje da su drvene palete u međunarodnom prometu van reuse zahteva.“.

Za evropske proizvođače, posebno je važan izuzetak za custom dizajnirane palete, uključujući one razvijene kroz Woodpack-ov Pallet Design System. Time se štiti fleksibilnost domaćih operacija i omogućava nastavak inovacija u dizajnu ambalaže

Implikacije se protežu i van Evrope. Pošto EU predstavlja jedno od najvećih uvoznih tržišta na svetu, izostanak takvih izuzeća mogao bi imati direktan uticaj na proizvođače paleta u Severnoj Americi i drugim izvoznim regionima, smatraju u organizaciji Woodpack Global.

Podsetimo ukratko na opšte ciljevi PPWR-a:

• Primena regulative: PPWR je stupio na snagu u februaru 2025, a počinje da se primenjuje od avgusta 2026.
• Cilj do 2030: Sva ambalaža na tržištu EU mora biti reciklabilna ili višekratna.
• Reuse ciljevi: Postavljeni su procentualni ciljevi za određene kategorije ambalaže (npr. pića, FMCG, maloprodaja), ali drvene palete nisu obuhvaćene tim obavezama.

The post Da li su drvene palete ambalaža i kako se tumače u kontekstu PPWR-a? first appeared on Ambipak.

Pre svega nekoliko dana na mrežama i evropskim medijima osvanula je informacija da je i Portugal uveo depozitni sistem upravljanja ambalažnim otpadom.

Sistem depozita i povrata  DRS u Portugalu poznat kao SDR ili Volta, planiran je još od 2017. godine. Zakon iz 2018. godine zahtevao je da bude operativan do 1. januara 2022. godine, ali sa radom je počeo tek 10. aprila 2026. godine.

Očekuje se da će pokretanje DRS-a u Portugalu pospešiti uvođenje depozitnog sistema u Španiji, Francuskoj i Italiji

Naime, Portugal je 2023. godine izmenio regulativu vezano za upravljanje ambalažnim otpadom i tom prilikom najavio uvođenje DRS-a u 2025. godini. Međutim, taj period je ipak bio prolongiran na 2026. godinu, što je takođe bilo najavljeno i konačno, Portugal je 19 zemlja u Evropi koja je uvela sistem povrata ambalaže. U ovaj sistem, zvanično pokrenut 10. aprila 2026. godine, investirano je 150 miliona eura, a očekuje se da će biti otvoreno 1.500 radnih mesta.

Kako funkcioniše portugalski DRS

Novi sistem obuhvata jednokratnu ambalažu za piće – pre svega plastične (PET) boce i metalne limenke do 3 litra. Prilikom kupovine, potrošači plaćaju depozit od 10 centi po jedinici koji im se u potpunosti vraća kada ambalažu vrate na predviđena mesta

Povraćaj ambalaže organizovan je kroz mrežu automata (reverse vending machines) i manuelnih punktova, uglavnom u maloprodajnim objektima i HoReCa sektoru. Automatizovana rešenja omogućavaju brzo prepoznavanje ambalaže i isplatu depozita, što značajno povećava efikasnost sistema

Operativno upravljanje sistemom povereno je neprofitnoj organizaciji SDR Portugal, osnovanoj uz podršku industrije pića i trgovaca, što je model koji je već uspešno primenjen u više EU zemalja.

Tehnološku podršku sistemu u vidu vending mašina pruža norveška kompanija TOMRA, dok digitalnu infrastrukturu sistema obezbeđuje kompanija Sensoneo.

Na osnovu iskustava iz drugih zemalja, SDR Portugal smatra da će sistem omogućiti prikupljanje mnogo više jednokratnih posuda za pića, s ciljem da dostigne 90% do 2029. godine. Uvođenje DRS-a dolazi nakon višegodišnjih odlaganja, ali sada predstavlja strateški odgovor na evropske regulatorne zahteve i pritiske u okviru PPWR regulative

Kao 19. zemlja Evrope koja je uvela depozitni sistem upravljanja iskorišćenom ambalažom, Portugal se pozicionirao i kao pilot-model za južnu Evropu, sa potencijalom da utiče na zemlje poput Španije, Francuske i Italije koje tek planiraju ili razvijaju slične sisteme.

Uvođenje DRS-a dolazi nakon višegodišnjih odlaganja, ali sada predstavlja strateški odgovor na evropske regulatorne zahteve i pritiske u okviru PPWR regulative.

The post I Portugal lansirao DRS: Novi korak ka reciklaži ambalaže first appeared on Ambipak.

Od industrije očekuje pravovremena priprema i prilagođavanje

Međutim, tokom prelaznog perioda koji je započeo u februaru 2026. godine, u praksi su se pojavile brojne nedoumice i nejasnoće u tumačenju pojedinih odredbi. Upravo zato je Evropska komisija pripremila dokument sa najčešće postavljanim pitanjima (FAQ), sa ciljem da dodatno razjasni ključne dileme i olakša primenu Uredbe u praksi.

Konkretnija objašnjenja PPWR zahteva

Nova FAQ pojašnjenja za Packaging and Packaging Waste Regulation (PPWR) pružaju konkretnija objašnjenja kako se pravila primenjuju u svakodnevnom poslovanju i na šta kompanije treba posebno da obrate pažnju.

Dokument, između ostalog, razjašnjava:

• šta se tačno smatra ambalažom, a šta ne
• na koje proizvode i materijale se regulativa odnosi
• kako se pravila primenjuju na ambalažu iz uvoza
• koje su ključne obaveze u vezi sa reciklabilnošću, ponovnom upotrebom i eko-dizajnom

Jednostavnije rečeno, EU je kroz ovaj dokument pokušala da kompleksan pravni okvir približi realnim situacijama iz prakse, kako bi kompanije lakše razumele svoje obaveze i na vreme se uskladile sa novim pravilima.

Podsećamo, PPWR uspostavlja jedinstven okvir za svu ambalažu na tržištu EU, bez obzira na poreklo ili materijal, sa ciljem smanjenja negativnog uticaja na životnu sredinu i ubrzanja prelaska na cirkularnu ekonomiju. Objavljivanje dokumenta sa najčešćim pitanjima predstavlja važan korak ka ujednačenijoj primeni regulative, ali i jasan signal da se od industrije očekuje pravovremena priprema i prilagođavanje. Ovo nedvosmisleno pokazuje da EU ne odustaje od fokusa na održiva i inovativna rešenja u oblasti ambalaže.

Ambipak od samog početka prati pripremu i uvođenje PPWR-a, podržava naše kompanije pojašnjenjima kroz članke, ističući temu PPWR-a na godišnjim konferencijama i stručnim seminarima.

Dokument sa najčešće postavljenim pitanjima vezano za PPWR možete preuzeti ispod (na engleskom jeziku)

The post PPWR: EU objavila dodatna pojašnjenja pred početak primene u avgustu 2026 first appeared on Ambipak.

Coca-Cola HBC objavila je da je u proteklih osam godina ostvarila značajan napredak u realizaciji svoje strategije održivosti „Mission 2025“, pri čemu je većina postavljenih ciljeva ispunjena ili premašena pre planiranog roka.

Kompanija istovremeno predstavlja novu fazu razvoja kroz inicijativu „Mission Refresh“, sa jasno definisanim dugoročnim ciljevima koji će usmeravati njene aktivnosti u narednom periodu.

Značajni rezultati u okviru „Mission 2025“

Coca-Cola HBC ističe da je do kraja 2025. godine ostvarila značajan u odnosu na postavljene ciljeve –  od 18 zadatih ciljeva, 9 je ostvareno unapred, dok je 7 premašeno. Naglašavaju i da je napredak ostvaren kroz saradnju sa partnerima i timovima širom lanca vrednosti.

„Mission 2025 nam je pomogao da definišemo gde možemo ostvariti najveći uticaj. Održiv napredak zahteva fokus, doslednost i stalno učenje.“, izjavio je CEO kompanije Zoran Bogdanović

Ključni rezultati po oblastima

Klima i energija

• emisije su usklađene sa Net Zero strategijom
• 54 odsto energije dolazi iz obnovljivih i čistih izvora (iznad cilja od 50%)
• u EU i Švajcarskoj koristi se 100 odsto obnovljiva električna energija

Voda

• sprovedeni projekti upravljanja vodom u svim visokorizičnim oblastima
• pokriveno svih 19 identifikovanih zona rizika

 Društvo

• kroz program #YouthEmpowered obučeno je 1,2 miliona mladih ljudi
• kompanija je prepoznata kao lider u održivosti u brojnim globalnim ESG rangiranjima
  

 Ambalaža kao ključni stub održivosti

Jedan od najvažnijih segmenata strategije odnosi se upravo na ambalažu, gde Coca-Cola HBC beleži konkretne i merljive rezultate:

• 78 odsto ambalaže se prikuplja za reciklažu ili ponovnu upotrebu, čime je premašen cilj od 75 odsto
• udeo recikliranog PET-a (rPET) dostigao je 35 odsto, dok pojedina tržišta u EU i Švajcarskoj prelaze 65 odsto

Ovi rezultati potvrđuju snažan pomak ka cirkularnoj ekonomiji i primeni principa dizajna za reciklažu, koji postaje ključni standard u industriji ambalaže.

„Mission Refresh“ – skup novih dugoročnih ciljeva koji će definisati naredni period poslovanja.

Novi ciljevi za ambalažu i cirkularnost

U okviru nove strategije, kompanija dodatno pojačava fokus na smanjenje uticaja ambalaže na životnu sredinu:

• 80 odsto prikupljene ambalaže za reciklažu do 2035. godine
• 40 odsto udela recikliranog PET (rPET) do 2035. godine
• smanjenje od 12.000 metričkih tona plastične ambalaže do 2030. godine (u odnosu na 2024. godinu)

Nova faza: „Mission Refresh“

Nakon ostvarenog napretka, kompanija uvodi „Mission Refresh“ – skup novih dugoročnih ciljeva koji će definisati naredni period poslovanja.

„Mission Refresh predstavlja naredno poglavlje naše održivosti i odražava našu posvećenost stvaranju vrednosti za zajednice, partnere i životnu sredinu.“, navodi Karyn Harrington, Chief Corporate Affairs & Sustainability Officer

Novi strateški ciljevi uključuju: net zero emisije do 2040. godine, pozitivan uticaj na biodiverzitet do 2040. godine, obnavljanje svake kapljice vode do 2035. godine, jačanje uloge kompanije u lokalnim zajednicama

Napomena: Mission Refresh obuhvata postojeća 29 tržišta kompanije Coca-Cola HBC, osim ako nije drugačije navedeno.

Više na LINKU.

Izvor: Coca-Cola HBC

The post Coca-Cola HBC ostvaruje snažan napredak u održivosti i postavlja nove ambiciozne ciljeve first appeared on Ambipak.

Kompanija Ekostar Pak započela je saradnju sa još jednim javno komunalnim preduzećem u cilju postavljanja infrastrukture za primarnu selekciju ambalažnog otpada. Ekostar Pak je opštini Varvarin i lokalnom JKP obezbedila novu opremu za odvojeno sakupljanje ambalažnog otpada, kontejnere za papir/ karton koji su namenjeni građanima, kao i kante za staklo koje su predviđene za HoReCa objekte (ugostiteljski sektor).

Postavljanjem nove opreme unapređuju se uslovi za primarnu selekciju otpada i podstiče razvoj sistema reciklaže na lokalnom nivou. Pravilnim odvajanjem papira i stakla građani direktno doprinose očuvanju prirodnih resursa i smanjenju količine otpada na deponijama.

„Saradnja sa lokalnim samoupravama ključna je za razvoj efikasnog sistema upravljanja ambalažnim otpadom. Možemo reći da reciklaža počinje onog trenutka kada otpadnu ambalažu odložimo na pravo mesto, zbog čega je važno građanima i privredi obezbediti adekvatnu infrastrukturu koja omogućava jednostavno i pravilno odvajanje otpada. Ovakvim inicijativama želimo da podstaknemo i građane ali i ugostiteljski sektor da aktivnije učestvuju u ovom procesu“, poručuju iz kompanije Ekostar Pak.

Pravilnim odvajanjem papira i stakla građani direktno doprinose očuvanju prirodnih resursa i smanjenju količine otpada na deponijama

Kao nacionalni operater sistema upravljanja ambalažnim otpadom, Ekostar Pak kontinuirano podstiče razvoj infrastrukture za odvojeno sakupljanje otpadne ambalaže, kako kroz saradnju sa javnim komunalnim preduzećima i jedinicama lokalne samouprave, tako i u partnerstvu sa privrednim subjektima.

Upravo kontejneri, kante, vozila i druga oprema predstavljaju najbitniju kariku u lancu reciklaže, jer u kombinaciji sa angažmanom građana omogućavaju da iskorišćena ambalaža postane resurs koji se vraća u proizvodni ciklus.

Izvor: Ekostar Pak

The post Bolji uslovi za odvajanje ambalažnog otpada u Varvarinu uz podršku Ekostar Pak-a first appeared on Ambipak.

Dvostepeni pristup ka cirkularnosti

Predložene inicijative ističu cirkularnost i efikasno korišćenje resursa kao ključne faktore za jačanje industrijske konkurentnosti Evrope. Komisija primenjuje dvostepeni pristup: u prvoj fazi sprovode se kratkoročne pilot mere, sa fokusom na sektor plastike, dok je za 2026. godinu najavljeno i donošenje Zakona o cirkularnoj ekonomiji sa širim, horizontalnim merama za unapređenje tržišta sekundarnih sirovina.

Prvi set pilot mera fokusiran na sektor plastike, dok je tokom 2026. godine najavljeno donošenje širih mera za unapređenje tržišta sekundarnih sirovina, u okviru Zakona o cirkularnoj ekonomiji

Potencijal cirkularne ekonomije u sektoru plastike

Prema podacima Zajedničkog istraživačkog centra Evropske komisije, cirkularna rešenja u sektoru plastike mogla bi do 2050. godine da smanje emisije gasova sa efektom staklene bašte za 45 odsto, dekarbonizuju potrošnju energije i poboljšaju trgovinski bilans sektora za oko 18 milijardi evra godišnje.

Prevazilaženje fragmentacije tržišta reciklirane plastike

Uprkos velikom potencijalu, sektor reciklaže plastike u EU suočava se sa ozbiljnim problemima, među kojima su fragmentirana tržišta recikliranih materijala, visoki troškovi energije, nestabilne cene neobrađene plastike i nelojalna konkurencija iz trećih zemalja. Ovi faktori dovode do smanjenog korišćenja kapaciteta i finansijskih gubitaka, ugrožavajući ciljeve cirkularnosti i konkurentnost industrije.

Javna rasprava otvorena do 26. januara 2026. godine

Jedna od ključnih mera odnosi se na uspostavljanje jedinstvenijih pravila na nivou EU. Komisija je predstavila nacrt implementacionog akta kojim se uvode kriterijumi za prestanak statusa otpada za plastiku, što bi omogućilo slobodnije kretanje reciklirane plastike na jedinstvenom tržištu. Nacrt dokumenta otvoren je za javnu raspravu do 26. januara 2026. godine.

Nova pravila za reciklirani sadržaj i jačanje saradnje

Komisija je državama članicama uputila na glasanje i implementacioni akt o recikliranom sadržaju PET plastičnih boca za jednokratnu upotrebu. Očekuje se da će ova pravila otvoriti nove mogućnosti za reciklaže plastike i doprineti pravnoj sigurnosti, posebno u oblasti hemijske reciklaže. Istovremeno, najavljeno je ponovno pokretanje i jačanje Alijanse za cirkularnu plastiku kao ključne platforme za saradnju u lancu vrednosti.

Obezbeđivanje fer konkurencije na tržištu plastike

U cilju obezbeđivanja ravnopravnih uslova poslovanja, Evropska komisija uvodi posebne carinske kodove za neobrađenu i recikliranu plastiku. Time će se unaprediti nadzor nad uvoznom plastikom i omogućiti bolja primena pravila EU. Takođe je najavljeno intenzivnije praćenje domaćeg i globalnog tržišta, uz razmatranje dodatnih trgovinskih mera tokom 2026. godine.

Podsticanje investicija i inovacija u cirkularnoj ekonomiji

Komisija planira da poveća finansijsku podršku projektima cirkularne ekonomije u saradnji sa nacionalnim bankama i Evropskom investicionom bankom. Poseban akcenat stavljen je na razvoj transregionalnih centara za cirkularnost, koji će podsticati pametnu specijalizaciju i prekograničnu saradnju.

Izvor: Evropska komisija
Foto: Dizajnirao Freepik

The post Evropska komisija predstavila pilot mere za ubrzanje prelaska na cirkularnu ekonomiju, fokus na plastici first appeared on Ambipak.

TOMRA SYSTEMS posluje na više od 100 tržišta i u svetu ima preko 87.000 instaliranih reciklažnih automata za automatsko prikupljanje upotrebljene ambalaže. Kao tehnološki lider, kompanija razvija napredne sisteme zasnovane na senzorima za prikupljanje i sortiranje otpada, čime doprinosi smanjenju zagađenja i očuvanju resursa. Zahvaljujući njihovoj tehnologiji, više od 48 milijardi komada ambalaže godišnje bude prikupljeno i ponovo iskorišćeno, dok se smanjenje emisije ugljen-dioksida koja se postigne meri u milionima tona.

Evropska regulativa i šansa za Srbiju

Na ovogodišnjoj konferenciji se posebno istakla prezentacija Doinite Mihai, potpredsednice javnih poslova u EES TOMRA SYSTEMS, pod nazivom „Od evropske regulative do reforme upravljanja otpadom u Srbiji: Napredak kroz sisteme povraćaja ambalaže“. Mihai je svoje izlaganje započela porukom o odgovornosti prema prirodnim lepotama Srbije, ističući da modernizacija upravljanja otpadom mora biti prioritet.

Predstavila je i ambiciozan plan Srbije za smanjenje otpada u periodu 2025–2029. godine, prema kojem je cilj da se do 2029. godine postigne 72% ponovne upotrebe resursa, 65% reciklaže ukupno prikupljenog otpada i čak 90% reciklaže PET ambalaže, što je jedan od najzahtevnijih ciljeva na koji se Srbija obavezala.

Uz odgovarajuću institucionalnu podršku, Srbija bi već u narednim godinama mogla da načini istorijski iskorak ka održivijem, čistijem i efikasnijem sistemu upravljanja resursima.

Mihai je naglasila da je put ka ostvarenju ovih ciljeva u prelasku sa linearne na cirkularnu ekonomiju, gde se resursi zadržavaju u upotrebi što duže, a količina otpada se značajno smanjuje.

Depozitni sistem u Evropi – ubrzan rast modela koji daje rezultate

U Evropi trenutno 18 država primenjuje depozitni sistem, dok je pre samo tri godine taj broj bio više nego upola manji, samo njih 8 je bilo u sistemu tada. Još 12 zemalja već je utvrdilo datume početka primene, dok se u sedam država, uključujući i Srbiju, vode aktivne diskusije i pripreme za njegovo uvođenje.

Iskustva pokazuju da se depozitni sistem izuzetno brzo prihvata među građanima. U Rumuniji, koja je sistem uvela pre dve godine, čak 98% stanovništva upoznato je sa procesom već u prvoj godini, dok šest od deset građana redovno vraća ambalažu. Upravo je TOMRA bila ključni partner u izgradnji infrastrukture koja je omogućila ovako brzu adaptaciju i efikasan sistem povraćaja ambalaže.

Dodatna prednost TOMRA pristupa je stalna inovacija: u Rumuniji su predstavljena dva nova rešenja, TOMRA Outdoor Solutions, namenjena otvorenim prostorima, i TOMRA Mobile RVM Solution, mobilne jedinice koje dolaze direktno na lokacije gde je prikupljanje otpada najpotrebnije.

Srbija na prekretnici

Kada je reč o Srbiji, stručnjaci naglašavaju da se zemlja nalazi na važnoj tački, promena zakonodavnog okvira koji mora da prati uvođenje depozitnog sistema ključne su za budućnost zaštite životne sredine. Trenutno je u toku formiranje ekspertske radne grupe koja će pružiti podršku lokalnim institucijama u pripremi potrebne infrastrukture.

Učesnici Ambipak konferencije saglasni su da Srbija ima realnu šansu da uhvati korak sa najmodernijim evropskim praksama, ali samo uz brže donošenje zakonskog okvira i doslednu primenu zelene politike.

TOMRA SYSTEMS može biti odličan partner Srbiji u procesu uvođenja depozitnog sistema zahvaljujući globalnom iskustvu, inovativnim tehnologijama i dokazanim rezultatima. Uz odgovarajuću institucionalnu podršku, Srbija bi već u narednim godinama mogla da načini istorijski iskorak ka održivijem, čistijem i efikasnijem sistemu upravljanja resursima.

Ambipak konferenciju “Dinamični svet ambalaže. Kreativno. Odgovorno.” možete pogledati na Youtube kanalu Ambipak – platforma industrije ambalaže.

The post TOMRA kao idealni partner depozitnog sistema first appeared on Ambipak.

Građani republike Srbije i privreda su dobili jako važan poziv, da se aktivno uključe u program reciklaže i doprinesu očuvanju naše životne sredine. “Svaki pojedinačni korak, od pravilnog odvajanja otpada do njegovog odlaganja na predviđena mesta čini veliku razliku”, ističu učesnici projekta „Podrška uvođenju depozitnog sistema u Srbiji”.

Ambalažni otpad u Srbiji

Prikuplja se 86,4% komunalnog otpada što znači da 13,6% i dalje završi u prirodi ili na divljim deponijama. Prema poslednjem merenju (2022.) stopa reciklaže iznosi samo 15,45% dok je prosek u Evropskoj uniji oko 49%. Samo 28% stanovništva ima pristup uslugama reciklaže. 86% stanovništva podržava uvođenje depozitnog sistema u Srbji.

CILJ je da se u odabranim opštinama reciklaža PET ambalaže i limenki poveća do 30%, da se uključi oko 15.000 građana, ostvari ušteda od 30 tona ugljen-dioksida i učini 11 netradicionalnih sakupljačkih mesta konkurentnijim i dugoročno održivim

Vreme za promenu je stiglo, kao i poziv na reciklažu. Svojim angažmanom pokazujemo odgovornost prema sredini u kojoj živimo i primer smo budućim generacijama. Reciklaža nije samo obaveza već je i prilika da zajedno izgradimo zdraviju, lepšu i ekološki osvešćeniju zajednicu.

U Beogradu je 25. novembra 2025. godine, na konferencii u organizciji GIZ-a, zvanično lansiran projekat „Podrška uvođenju depozitnog sistema u Srbiji” koji je usmeren na pripremu svih aktera, naročito maloprodaje i stanovništva u ruralnim sredinama, za uvođenje sistema povrata ambalaže. Pokretači i učesnici projekta su u Nemačka razvojna saradnja-GIZ, Ball Pakovanja Evropa, TOMRA, Solagro Smart recycling. Više o projektu možete pogledati u posebnom članku.

Tom prilikom je predstavljen plan pilotiranja inovativnih modela sakupljanja ambalaže, sa ciljem da se u odabranim opštinama reciklaža PET ambalaže i limenki poveća do 30%, da se uključi oko 15.000 građana u korišćenje novih metoda za smanjenje plastike na festivalima, ostvari ušteda od 30 tona ugljen-dioksida i 11 netradicionalnih sakupljačkih mesta učini konkurentnijim i dugoročno održivim, što predstavlja važan korak ka ispunjavanju evropskih standarda i unapređenju upravljanja otpadom u Srbiji.

Plan aktivnosti u narednom periodu možete pogledati i u promotivnom videu koji je pripremljen za potrebe Projekta.

Nastavljamo zajednički da gradimo sistem koji je održiv, dostupan i koristan za čitavu zajednicu. Kroz zajednička partnerstva gradimo održivi depozitni sistem u Srbiji gde briga o ambalaži nije teret već zajednički resurs koji nam se vraća, jer “Dobro se vraća” – ovo poruke su poslate sa konferencije, lansiranja Projekta, održane 25. novembra u Beogradu.

Ambipak je bio zvanični medijski partner događaja i drago nam je da smo bili deo same konferencije kroz panel na kojem u govorili Jelena Petljanski menadžerka za javne i regulatorne poslove i održivost kompanije Ball za Centralnu i Jugoistočnu Evropu i Zoran Jakovljev, savetnik u GIZ-u i menadžer projekta, a moderirala naša Irena Lalić, CEO i urednica Ambipaka.

The post Dobro se vraća: Poziv zajednici na saradnju i reciklažu first appeared on Ambipak.

Projekat ima za cilj unapređenje pravilnog odlaganja i sistematskog sakupljanja iskorišćene višeslojne kartonske ambalaže, kao i podizanje svesti o tome da se ovaj tip ambalaže u potpunosti može reciklirati tamo gde postoje odgovarajući sistemi. Pomažući građanima da razumeju kako se višeslojna kartonska ambalaža može uspešno reciklirati u nove materijale i proizvode, ova inicijativa podržava razvoj boljih navika u upravljanju otpadom i doprinosi jačanju lokalnih reciklažnih praksi.

Tetra Pak nastavlja svoj dugoročni rad na širenju reciklažnih kapaciteta, podršci održivim sistemima upravljanja otpadom i jačanju obrazovanja o procesu reciklaže višeslojne kartonske ambalaže u lokalnim zajednicama.

U okviru projekta biće instalirana pametna mašina za sakupljanje višeslojne kartonske ambalaže na adresi Kneza Aleksandra 18, uz koju će funkcionisati posebna mobilna aplikacija. Građani iskorišćenu ambalažu ubacuju u mašinu, nakon čega na ekranu dobijaju jedinstveni kod koji skeniraju u mobilnoj aplikaciji. Time im se automatski beleži broj pravilno odloženih pakovanja i otvara mogućnost da kroz aplikaciju prate svoj napredak, učestvuju u mesečnom sistemu nagrađivanja i osvoje priznanja za najaktivnije učesnike.

Finalna dodela nagrada biće organizovana 30. septembra 2026. na dan zvaničnog završetka projekta. Sva prikupljena ambalaža biće transportovana i reciklirana preko ovlašćenog partnera, koji poseduje kapacitete i sertifikate za proces reciklaže u skladu sa važećim standardima.

Ekološka edukacija dece deo Tetra Pak projekta

Projekat obuhvata i brojne aktivnosti namenjene deci, kroz radionice i posebno osmišljene nastavne materijale, koje će stručni timovi sprovoditi u vrtićima i školama. Cilj ovih aktivnosti je da najmlađi nauče zbog čega je važno pravilno odlaganje ambalaže, kako funkcioniše reciklaža i na koji način odgovorno ponašanje doprinosi zaštiti životne sredine.

Pored toga, tokom trajanja projekta biće organizovane i javne aktivacije namenjene svim građanima Gornjeg Milanovca, usmerene na jačanje svesti o pravilnom postupanju sa ambalažnim otpadom i ulozi pojedinca u unapređenju lokalnog ekološkog sistema.

Nastavak širenja reciklažnih kapaciteta

Kroz sprovođenje ove inicijative, Tetra Pak nastavlja svoj dugoročni rad na širenju reciklažnih kapaciteta, podršci održivim sistemima upravljanja otpadom i jačanju obrazovanja o procesu reciklaže višeslojne kartonske ambalaže u lokalnim zajednicama. Kada se pravilno sakupi i reciklira, višeslojna kartonska ambalaža se razdvaja na visokokvalitetna papirna vlakna i PolyAl (kombinaciju polimera i aluminijuma), od kojih se oba mogu preraditi u nove proizvode – od kartonskih kutija i papirne galanterije do izdržljivih predmeta poput sanduka ili paleta.

Ovaj projekat ima za cilj da pomogne zajednici da bolje razume da višeslojna kartonska ambalaža predstavlja vredan reciklabilni resurs i da njeno odgovorno odlaganje omogućava da ovi materijali ostanu u opticaju, podržavajući razvoj efikasnijih lokalnih reciklažnih praksi.

The post „Od proizvodnje do reciklaže“ – Tetra Pak projekat u Gornjem Milanovcu first appeared on Ambipak.

Evropska uredba o ambalaži i ambalažnom otpadu, koja menja način na koji se proizvodi, sakuplja, dizajnira i reciklira svaka flaša, kesica, tegla, limenka ili kutija, postaje obavezna od avgusta 2026. Ona se ne odnosi samo na države članice EU — već i na sve proizvođače i distributere iz Srbije koji robu prodaju u EU, kao i one koji ambalažu koriste ili uvode na domaće tržište. To faktički znači da Srbija ne mora biti članica EU da bi morala da poštuje ova pravila — dovoljno je da želi da ostane deo evropskog tržišta.

obavezNa primena PPWR – a od avgusta 2026. godine

Na radionici u organizaciji Alijanse za cirkularna pakovanja, okupili su se predstavnici industrije, reciklažnog sektora, komunalnih sistema, operatera, instituta, lokalnih samouprava i eksperata.

Ključno pitanje bilo je jednostavno — ali i brutalno precizno: „Da li Srbija ima sistem koji može da primeni ova pravila odnosno da li ćemo biti u stanju da na vreme prilagodimo sistem sakupljanja ambalaže, koji je vrlo slab i svih ostalih koraka kako bismo uspeli da ispoštujemo nova pravila EU o upravljanju ambalažom i ambalžnim otpadom?“

Recikliramo samo 15,45% komunalnog otpada (EU prosek 49%).

Odgovor je bio jedinstven i bez ulepšavanja: Srbija nema infrastrukturu, nema nacionalni registar ambalaže, nema primarnu selekciju, nema sortirne kapacitete, nema laboratorije za procenu reciklabilnosti, nema evidenciju uz koju se materijal može pratiti – od proizvodnje, preko potrošača, do reciklaže.

Danas recikliramo samo 15,45% komunalnog otpada (EU prosek 49%). Samo 28% građana ima pristup usluzi recikliranja, dok 13,6% celokupnog otpada završava van sistema — na ulicama, u reci, u prirodi, na divljim deponijama. Primarna selekcija gotovo da ne postoji, a laboratorijska provera reciklabilnosti ambalaže — ne postoji uopšte.

Učesnici radionice upozorili su da PPWR nije „samo još jedna direktiva“, već najveća promena u oblasti ambalaže u poslednjih 30 godina, koja će direktno uticati na industriju hrane, pića, hemije, farmacije, trgovine, kao i na uvozno-izvozni sektor, logistiku, reciklere i komunalna preduzeća.

Srbija nema kontrolu nad tokovima materijala

Jedan od ključnih izazova jeste to što Srbija nema kontrolu nad tokovima materijala, ni način da obezbedi reciklat koji će od 2030. postati zakonski obavezan u svakoj ambalaži koja se plasira na EU tržište. Od 2030. nijedna ambalaža s manje od 70% reciklabilnosti neće smeti da uđe na evropsko tržište — a danas ne znamo ni kako se ta reciklabilnost meri.

Struka je ukazala na pet tema koje će odlučiti da li Srbija može da ispuni PPWR obaveze:

Obavezni procenat reciklata u ambalaži, klasifikacija reciklabilnosti, reforma sistema produžene odgovornosti proizvođača (EPR), uvođenje depozitnog sistema (DRS) i infrastruktura kao preduslov za primenu bilo kog modela.

Poruka sa radionice bila je jasna:
Srbija ne treba samo izmene zakona – već funkcionalan sistem.

Industrija je pružila ruku državi i ponudila partnerstvo, uključujući ekspertizu, operativnu podršku i spremnost na ulaganja, ali očekuje da država preuzme aktivnu ulogu – kao koordinator, regulator i garant sistema.

„Ovo više nije tema ekologije, već konkurentnosti privrede, pozicije Srbije na evropskom tržištu i opstanka domaćih proizvođača u narednoj deceniji. Industrija je pružila ruku državi – sada je očekuje konkretan odgovor.“

Izvor: Alijansa za cirkularna pakovanja

Fotogrfije: Srđan Bosnić

The post SRBIJA PRED EU PRAVILIMA O AMBALAŽI: Ako ne reagujemo odmah, Srbija neće imati reciklabilnu ambalažu, niti materijale, niti tržište! first appeared on Ambipak.