Evropska Uredba o ambalaži i ambalažnom otpadu, Regulation (EU) 2025/40, poznata kao PPWR, jedna je od najvažnijih regulatornih promena za kompanije koje proizvode, uvoze, distribuiraju ili prodaju upakovane proizvode na tržištu EU. Iako deluje kao tehnički propis iz oblasti zaštite životne sredine, njen domet je znatno širi.

Ambalaža kao uslov tržišnog pristupa

PPWR je stupio na snagu 11. februara 2025. godine, a generalno se primenjuje od 12. avgusta 2026. godine, uz pojedine odložene i prelazne režime. Njime se stavlja van snage raniji okvir iz Direktive 94/62/EC. Kao uredba, PPWR je neposredno primenljiva i ambalažu uvodi u prostor jedinstvenijih pravila na nivou EU.

Suština promene nije samo u pravilima o reciklabilnosti, sadržaju recikliranog materijala, smanjenju ambalaže, označavanju ili ponovnoj upotrebi. PPWR uvodi i strožiji pristup supstancama koje izazivaju zabrinutost u ambalaži. To se odnosi na PFAS, teške metale kao što su olovo, kadmijum, živa i šestovalentni hrom, ali i na druge relevantne supstance koje mogu biti prisutne u materijalima, aditivima, premazima, bojama, lepkovima, zatvaračima i drugim komponentama ambalaže.

Zbog toga kompanije moraju imati mehanizam za identifikaciju, procenu i kontrolu takvih supstanci. Njihovo smanjenje ili zamena biće potrebni kada to proizlazi iz PPWR-a, posebnih ograničenja, povezanih propisa ili procene regulatornog rizika. Time pitanje hemijskog i materijalnog sastava ambalaže postaje jednako važno kao pitanje njenog dizajna, funkcionalnosti i troškova.

PPWR mora biti deo agende najvišeg menadžmenta

Ambalaža se zato više ne može posmatrati samo kao trošak nabavke, logističko sredstvo ili marketinški nosač brenda. Ona postaje regulisani element proizvoda, uslov tržišnog pristupa, faktor kontinuiteta prodaje, izvor regulatornog i reputacionog rizika i mogući izvor konkurentske prednosti.

Zašto ova tema mora biti na CEO agendi?

PPWR ne propisuje da CEO mora lično da vodi proces usklađivanja. Takva tvrdnja bila bi pravno neprecizna. Međutim, obim posledica koje PPWR proizvodi čini ovu temu nužno upravljačkom.

Pravna služba može objasniti obaveze. Regulatorni tim može pratiti rokove. Nabavka može razgovarati sa dobavljačima. Kvalitet može prikupljati dokumentaciju. ESG funkcija, zaštita životne sredine, društvena odgovornost i korporativno upravljanje,  može oblikovati komunikaciju. Proizvodnja i razvoj mogu predložiti tehnička rešenja. Ali nijedna od tih funkcija sama ne može odlučiti o poslovnim kompromisima koje PPWR nameće.

Kompanija će morati da proceni da li zadržava povoljnog dobavljača bez pouzdane dokumentacije, da li prihvata skuplji materijal radi smanjenja regulatornog rizika i kako redizajn sprovesti pre formalnog roka.

Zato PPWR mora biti deo agende najvišeg menadžmenta, a u većim sistemima i predmet pažnje uprave, nadzornog odbora i funkcije rizika. Za upravu su ključna jednostavna pitanja: koju ambalažu koristimo, ko su dobavljači, imamo li dokumentaciju, koji formati nose najveći rizik, da li su ugovori dovoljni i da li se PPWR uzima u obzir već pri razvoju novih proizvoda?

Ako organizacija na ova pitanja nema jasan odgovor, onda nema ni stvarnu PPWR strategiju. Ima samo odloženu regulatornu izloženost.

Ambalaža kao uslov tržišnog pristupa

Jedna od najvažnijih promena koje PPWR donosi jeste to što ambalaža postaje regulatorno relevantan deo proizvoda. Proizvod se više ne može posmatrati odvojeno od ambalaže u kojoj se stavlja na tržište.

Ako ambalaža ne ispunjava relevantne zahteve, posledice se mogu pojaviti kroz zabranu stavljanja proizvoda na tržište, finansijske naknade koje države članice propisuju u okviru sprovođenja PPWR-a. Međutim, rizik se često pojavljuje i ranije: kroz zahtev kupca za dokazima o usklađenosti, audit distributera, odbijanje ambalažnog formata u retail lancu, pitanje investitora ili nemogućnost da se brzo pribavi dokumentacija od dobavljača.

Za kompanije sa širokim portfoliom, privatnim robnim markama, uvoznim tokovima, e-commerce kanalima ili kompleksnim lancima snabdevanja, ovo može postati pitanje kontinuiteta prodaje. Zato PPWR nije samo pravni rizik, već istovremeno komercijalni, operativni i reputacioni rizik.

Povezana odgovornost u lancu ambalaže

U zavisnosti od konkretne uloge, obaveze mogu nastati za proizvođača ambalaže ili upakovanog proizvoda, proizvođača, dobavljača, uvoznika, distributera, finalnog distributera i druge ekonomske operatere.

Formalno, njihove obaveze nisu uvek iste. U praksi, rizik jednog aktera lako postaje rizik drugog. Ako dobavljač ne može da potvrdi sastav materijala, proizvođač ambalaže nema potpun dokazni osnov. Ako izrađivač ambalaže nema tehničku dokumentaciju, subjekt koji ambalažu ili upakovani proizvod stavlja ili čini dostupnim na tržištu EU može ostati bez dokaza prema kupcu, regulatoru ili poslovnom partneru.

Zato proizvođač ambalaže više nije samo isporučilac fizičkog pakovanja, već izvor tehnički i regulatorno relevantnih informacija. EU deklaraciju o usklađenosti, kada je primenljiva, sastavlja proizvođač ambalaže u skladu sa PPWR-om. Podaci o sastavu, aditivima, premazima, recikliranom sadržaju, poreklu materijala i tehničkim karakteristikama postaju deo dokaznog lanca kompanije.

Standardne komercijalne klauzule o ceni, rokovima i reklamacijama više nisu dovoljne. Ugovori sa proizvođačima ambalaže, dobavljačima materijala i drugim relevantnim partnerima treba da sadrže obaveze dostavljanja dokumentacije, regulatorne garancije, obaveštavanje o promenama, pravo provere, odgovornost za netačne podatke i mehanizme naknade štete. Bez takve ugovorne arhitekture, kompanija može imati regulatornu obavezu, ali ne i realnu kontrolu nad potrebnim informacijama

PPWR u praksi: Šta kompanije moraju da urade odmah?

Kompanije bi trebalo da uspostave interni PPWR program sa jasnim mandatom najvišeg menadžmenta. Kompanija treba da imenuje internog vlasnika PPWR programa, sa mandatom da poveže pravnu, regulatornu, nabavnu, tehničku, finansijsku i komercijalnu funkciju. Bez jasnog vlasništva i redovnog izveštavanja, PPWR lako postaje tema kojom se svi delimično bave, ali za koju niko nema celovitu odgovornost. Taj program treba da bude instrument poslovne kontrole, upravljanja rizikom i zaštite tržišnog pristupa.

Prvi korak je inventar ambalaže: koje formate kompanija koristi, za koje proizvode, na kojim tržištima i od kojih dobavljača. Zatim provera dobavljača, njihove dokumentacije i ugovora: da li dobavljači mogu da dostave tačne i proverljive podatke, da li ugovori predviđaju obavezu dostavljanja dokumentacije i da li postoji odgovornost za netačne ili nepotpune informacije.

Drugi korak je utvrđivanje sopstvene uloge u lancu. Kompanija mora znati da li nastupa kao proizvođač ambalaže ili upakovanog proizvoda, dobavljač, uvoznik, distributer, finalni distributer ili drugi relevantni ekonomski operater. Tek nakon toga moguće je pravilno odrediti obaveze, potrebne informacije i interne kontrole.

Treći korak je klasifikacija rizika. Posebno treba identifikovati formate sa većim rizikom u pogledu reciklabilnosti, materijalnog sastava, supstanci koje izazivaju zabrinutost i dokazivanja porekla ili sadržaja recikliranog materijala. Posebnu pažnju treba posvetiti formatima važnim za ključne proizvode ili prodajne kanale.

Četvrti korak je povezivanje PPWR-a sa razvojem proizvoda i finansijskim planiranjem. Ambalaža ne treba da se proverava tek na kraju procesa, već u fazi dizajna, izbora materijala, nabavke i planiranja prodaje. Istovremeno treba proceniti uticaj na nabavnu strategiju, operativne troškove, maržu, investicije u redizajn i potencijalni rizik zastoja u prodaji.

Na kraju, kompanija treba da imenuje internog vlasnika PPWR projekta, sa mandatom da poveže pravnu, regulatornu, nabavnu, tehničku, finansijsku i komercijalnu funkciju. Bez jasnog vlasništva i redovnog izveštavanja, PPWR lako postaje tema kojom se svi delimično bave, ali za koju niko nema celovitu odgovornost.

PROČITAJTE JOŠ: Ambipak Executive Forum 2026: Znanje, dijalog i partnerstvo kao odgovor na PPWR

Zaključak

PPWR treba posmatrati kao novu paradigmu korporativnog upravljanja: ambalaža više nije pomoćni element proizvoda, već strateška funkcija poslovanja. Od 12. avgusta 2026. ambalaža ulazi u stroži režim kontrole, dokazivanja i odgovornosti. To znači da se više ne može posmatrati samo kroz cenu, dizajn ili logistiku. Ona mora biti regulatorno proverena, dokumentovana i usklađena sa zahtevima tržišta EU.

Najveći rizik PPWR-a nije samo kazna. Veći rizik je gubitak kontrole nad informacijama koje odlučuju da li proizvod može nesmetano ostati na tržištu, da li će ga kupac prihvatiti i da li će kompanija moći da odbrani svoje tvrdnje o usklađenosti. U praksi, to može značiti gubitak saradnika, gubitak kupca ili zastoj u prodaji.

Zato će najbolje pripremljene kompanije biti one koje PPWR ne tretiraju kao administrativnu obavezu, već kao sistem upravljanja ambalažom, dobavljačima, dokumentacijom i tržišnim pristupom. Za njih, usklađenost neće biti samo trošak, već dokaz ozbiljnosti, pouzdanosti i konkurentske prednosti. U novom regulatornom okruženju, ambalaža postaje dokaz ozbiljnosti, pouzdanosti i konkurentske prednosti.

U novom regulatornom okruženju, ambalaža postaje dokaz da kompanija ima kontrolu nad proizvodom koji stavlja na tržište i da poznaje njen regulatorni rizik, raspolaže potrebnim dokazima i ume da spreči da pitanje ambalaže preraste u poslovni problem.


Autor teksta: Dr Jelena Dimitrijević, RegFocus Consulting

Tekst može da se prenese u celosti ili delimično uz navođenje autora, izvora i linka.

Naslovna fotografija: Copilot/privatna arhiva

The post PPWR kao nova paradigma korporativnog upravljanja: Ambalaža kao strateška funkcija poslovanja first appeared on Ambipak.

Novi izveštaj organizacije CEFLEX analizira na koji način će reciklirani sadržaj dobijen iz fleksibilne ambalaže na bazi poliolefina morati da se koristi u znatno većim količinama i u širem spektru sekundarnih primena, kako budu stupali na snagu ciljevi Evropske unije u vezi sa recikliranim sadržajem i stopama reciklaže.

Analiza pokazuje ne samo šta je potrebno ostvariti do 2030. godine, već i mnogo obimniju transformaciju koja će biti neophodna do 2035. godine, kada na snagu stupaju ciljevi stopa reciklaže definisani kao „recikliranje u velikom obimu“ (recycled at scale).

Izveštaj pod nazivom „Sekundarne primene recikliranog sadržaja – ključni uvidi za fleksibilnu ambalažu“ pokazuje da će do 2030. godine biti potrebno oko 2,5 miliona tona postpotrošačkog reciklata (PCR) poreklom iz fleksibilne ambalaže kako bi se ispunili ciljevi PPWR-a za sadržaj recikliranog materijala u fleksibilnoj ambalaži. To uključuje reciklirani polietilen, polipropilen i mešane poliolefine.

Izveštaj takođe ukazuje da će ciljevi reciklaže od 55 odsto za sve formate plastične ambalaže do 2035. godine imati dodatni značajan uticaj na tržišta i upotrebu PCR materijala. Ovaj cilj povećava količinu materijala koja prolazi kroz sistem, što praktično znači da će biti potrebno pronaći tržišta i sekundarne primene za procenjenih 5,9 miliona tona PCR-a dobijenog iz fleksibilne ambalaže do 2035. godine.

Posmatrano zajedno, to znači da je između 2025. i 2035. godine svake godine potrebno obezbediti dodatnu upotrebu od oko 440.000 tona PCR-a poreklom iz fleksibilne ambalaže kako bi se ostvarili ciljevi PPWR-a.

„Ispunjavanje ciljeva u vezi sa recikliranim sadržajem ne podrazumeva samo povećanje količine reciklaže. Ono zavisi od toga da li se taj materijal može primeniti u stvarnim proizvodima, uz odgovarajući kvalitet i u velikom obimu“, izjavio je Arne Jost, direktor za spoljne poslove u CEFLEX-u. „Ovo istraživanje ne samo da prikazuje tokove materijala koji proizlaze iz ciljeva PPWR-a, već pomaže i u identifikaciji tržišta na kojima se ti materijali mogu koristiti, kao i njihovih praktičnih zahteva.“

Infrastrukutra od ključnog značaja

CEFLEX naglašava da će kvalitet materijala, kao i infrastruktura za sakupljanje, sortiranje i reciklažu potrebna da bi reciklirani materijali mogli ponovo da se koriste, biti od ključnog značaja za omogućavanje ove tranzicije.

Kako se približava 2030. godina i početak primene ciljeva PPWR-a za reciklirani sadržaj, analiza ukazuje na potrebu za koordinisanim delovanjem duž čitavog lanca vrednosti radi razvoja tržišta za ambalažne i neambalažne primene, kako bi se reciklirani materijal koristio kontinuirano, a ne samo kada tržišni uslovi to favorizuju.

PROČITAJTE JOŠ: CEN standardi – zajednički evropski okvir za dizajn ambalaže za reciklažu

Neregulisana tržišta i otvorene petlje ključni su za više stope reciklaže

Ciljevi PPWR-a za reciklirani sadržaj stvoriće snažnu potražnju za recikliranim materijalima u ambalaži. Međutim, šira cirkularna ekonomija fleksibilne ambalaže i ostvarivanje ciljeva reciklaže zavise i od tržišta koja nisu direktno regulisana PPWR-om. To uključuje neambalažne i tzv. primene u otvorenoj petlji (open-loop), koje već danas koriste značajne količine recikliranog materijala.

Analiza CEFLEX-a identifikuje širi skup postojećih sekundarnih tržišta koja već koriste, i koja bi mogla da apsorbuju dodatne količine PCR-a poreklom iz fleksibilne ambalaže. Kada se ta tržišta uključe u analizu, ukupna potencijalna potražnja za PCR-om raste na približno 4,3 miliona tona do 2030. godine.

Ta tržišta uključuju građevinske folije, vreće za otpad, transportnu ambalažu, proizvode za hortikulturu i druge krute (rigidne) aplikacije. Ona su važna zato što sama ambalaža verovatno neće moći da apsorbuje sav reciklirani materijal potreban za postizanje viših stopa reciklaže.

Primene u otvorenoj petlji pružaju dodatne mogućnosti za korišćenje materijala koji mogu zameniti primarne (virgin) sirovine, ali su često izloženije uobičajenim tržišnim uslovima. Ukoliko PCR nije dostupan u odgovarajućem kvalitetu, po konkurentnoj ceni i uz stabilno snabdevanje, korisnici će se vratiti upotrebi primarnih sirovina.

Ispunjavanje minimalne potražnje za PCR-om u ambalaži jeste prioritet, ali samo po sebi nije dovoljno. Funkcionalan cirkularni sistem materijala zahteva i paralelni razvoj širih sekundarnih primena, kako bi više stope reciklaže zaista dovele do veće zamene primarnih sirovina recikliranim materijalima.

O CEFLEX-u

Circular Economy for Flexible Packaging (CEFLEX) predstavlja evropsku saradnju više od 150 kompanija, organizacija i udruženja iz celokupnog lanca vrednosti. Kroz zajedničku inicijativu „Mission Circular“, CEFLEX radi na ubrzavanju razvoja cirkularne ekonomije za fleksibilnu ambalažu u Evropi unapređenjem načina na koji se materijali dizajniraju, sakupljaju, sortiraju i recikliraju, sa ciljem zamene primarnih sirovina recikliranim resursima.

Izvor: CEFLEX.EU

The post Izazov recikliranog sadržaja: CEFLEX otkriva kako tržišta za sekundarne primene moraju da se razvijaju do 2030. i 2035. godine first appeared on Ambipak.

Regulativa je stupila na snagu 11. februara 2025. godine, a nakon usvajanja Evropska komisija primila je veliki broj pitanja od država članica, proizvođača, korisnika ambalaže, organizacija za upravljanje ambalažnim otpadom i drugih privrednih subjekata. Pitanja su se uglavnom odnosila na tumačenje pojedinih odredbi i njihovu praktičnu primenu.

Kako bi podržala jedinstvenu i pravovremenu primenu uredbe širom Evropske unije, Komisija je pripremila dokument sa smernicama koji dopunjuje postojeći skup često postavljanih pitanja (FAQ). Komisija naglašava da dokument nema pravno obavezujući karakter i ne menja niti dopunjuje odredbe PPWR-a. Konačno i obavezujuće tumačenje evropskog zakonodavstva ostaje u nadležnosti Suda pravde Evropske unije.

Iako je tokom sastanka EU Stručne grupe za otpad u maju 2026. godine najavljeno da će dokument biti dodatno revidiran, verzija objavljena 5. juna sadrži uglavnom manje izmene i pojašnjenja. Uprkos tome, smernice pružaju važne odgovore na brojna pitanja koja su poslednjih meseci izazivala nedoumice u industriji ambalaže.

PROČITAJTE JOŠ: Ambipak Executive Forum 2026: Znanje, dijalog i partnerstvo kao odgovor na PPWR

U Vodiču je detaljno opisano pet ključnih segmenata Regulative: ključne definicije ambalaže, proizvođača ambalaže i upakovanog proizvoda, zahtevi za dizajn materijala, zahtevi za označavanje, postupci ocenjivanja usklađenosti i obaveze proširene odgovornosti proizvođača.

PPWR zahtevi za dizajn ambalaže

Što se tiče specifičnih obaveza koje će ambalaža morati ispunjavati u pogledu dizajna materijala, Vodič pruža smjernice o određenim specifičnim pitanjima; međutim, znatno opsežniji detalji o praktičnoj primjeni mogu se pronaći u Često postavljanim pitanjima, koja ujedno ukazuju na to da procena minimizacije ambalaže neće biti moguća bez razmatranja relevantnih karakteristika upakovanog proizvoda.

PFAS ograničenja u ambalaži za kontakt sa hranom

Jedna od najznačajnijih tema odnosi se na ograničenja PFAS supstanci u ambalaži koja dolazi u kontakt sa hranom. Komisija potvrđuje da trenutno ne postoji harmonizovana metodologija na nivou EU za određivanje PFAS-a, te preporučuje postepeni pristup ispitivanju.

Prvi korak podrazumeva određivanje ukupnog sadržaja fluora. Ukoliko je vrednost manja od 50 mg/kg, ambalaža se smatra usklađenom sa zahtevima. Ako je vrednost viša, preporučuju se dodatne analize radi utvrđivanja da li se radi o organskom ili neorganskom fluoru. Takođe se preporučuje analiza ukupnih oksidabilnih prekursora radi provere usklađenosti sa graničnim vrednostima od 25 μg/kg i 250 μg/kg.

ne postoji harmonizovana metodologija na nivou EU za određivanje PFAS-a

Komisija posebno naglašava da ne postoji prelazni period za rasprodaju zaliha ambalaže koja sadrži PFAS. To znači da sva ambalaža za kontakt sa hranom stavljena na tržište nakon 12. avgusta 2026. godine mora ispunjavati propisana ograničenja.

Ponovna upotreba ambalaže za pića

Smernice donose dodatna pojašnjenja u vezi sa ciljevima ponovne upotrebe ambalaže za pića. Komisija tumači da obaveza krajnjih distributera da omoguće višekratnu ambalažu ne podrazumeva nužno realizovanu prodaju, već obavezu da najmanje 10% svoje ponude pića učine dostupnim u višekratnoj ambalaži.

Istovremeno se potvrđuje da velike višekratne posude koje se koriste u B2B lancima, poput pivskih buradi, ne doprinose ciljevima ponovne upotrebe u HORECA sektoru, jer nisu direktno dostupne krajnjem potrošaču. Nasuprot tome, višekratne boce i slična prodajna ambalaža ulaze u obračun ciljeva ponovne upotrebe.

Transportna ambalaža i označavanje

Komisija pravi jasnu razliku između ambalaže stavljene na tržište pre stupanja na snagu PPWR-a i ambalaže koja je plasirana između februara 2025. i avgusta 2026. godine.

Ambalaža koja je bila na tržištu pre februara 2025. godine može ostati u upotrebi do isteka svog funkcionalnog veka. Međutim, ambalaža stavljena na tržište nakon stupanja na snagu PPWR-a moraće da bude usklađena sa novim zahtevima za označavanje najkasnije do februara 2032. godine.

Ciljevi ponovne upotrebe primenjuju prvenstveno na ambalažu kod koje je transportna funkcija jasno prepoznatljiva. Takođe se pojašnjava da se ciljevi ponovne upotrebe odnose isključivo na tokove unutar Evropske unije.
Stoga se navodi da se samo prodajna ambalaža s „očiglednom“ transportnom funkcijom smatra pravno obavezujućim ciljevima ponovne upotrebe. Dodaje se da bi pakovanje za transport proizvoda moralo biti naznačeno posebnim dizajnom, oblikom ili veličinom ambalaže, između ostalog.

Dizajn za recikliranje i zabrana odlaganja ambalaže

Smernice pojašnjavaju da ambalaža koja zadovoljava kriterijume za recikliranje prema članu 6 PPWR-a nakon 1. januara 2030. godine ne bi smela da završava na deponijama niti da bude spaljivana.

Određeni materijali ostaju izuzeti od ovih zahteva, uključujući lagano drvo, plutu, tekstil, gumu, keramiku, porcelan i vosak. Takođe, izuzeća se mogu primenjivati na otpad koji je odvojeno prikupljen i obrađen, ali se ne smatra pogodnim za recikliranje ili recikliranje ne predstavlja najbolje ekološko rešenje.

Ambalaža za višekratnu upotrebu

Komisija je dodatno pojasnila primenu zahteva za ponovnu upotrebu iz člana 29 PPWR-a, ističući da određeni proizvodi mogu praktično onemogućiti ili značajno otežati višekratnu upotrebu ambalaže. To se pre svega odnosi na proizvode poput boja, pesticida, gipsa i lepkova, čiji sadržaj može da se stvrdne nakon otvaranja ili da kontaminira materijal ambalaže.

Zbog toga se ciljevi ponovne upotrebe prvenstveno odnose na ambalažu sa jasno prepoznatljivom transportnom funkcijom, pri čemu mogućnost njene ponovne upotrebe može zavisiti od vrste proizvoda koji se u njoj nalazi. Komisija navodi da se transportna funkcija može prepoznati kroz dizajn, oblik ili dimenzije ambalaže.

Smernice za implementaciju PPWR-a takođe potvrđuju da se ciljevi ponovne upotrebe transportne ambalaže primenjuju isključivo unutar Evropske unije. Za proizvode koji se uvoze iz trećih zemalja, obaveze počinju od trenutka kada roba prvi put stigne u skladište na teritoriji EU i važe tokom njenog daljeg plasmana na tržištu Unije.

Mogućnost izuzeća od ciljeva ponovne upotrebe

PPWR omogućava državama članicama da pod određenim uslovima privremeno oslobode privredne subjekte od obaveza vezanih za ciljeve ponovne upotrebe na period od pet godina.

Takva izuzeća mogu se primeniti ukoliko država članica značajno premašuje ciljeve recikliranja, ostvaruje ciljeve prevencije nastanka otpada i može da dokaže smanjenje količine ambalažnog otpada po stanovniku. Privredni subjekti pritom moraju imati dokumentovane planove za prevenciju nastanka otpada i unapređenje recikliranja.

Dokazivanje usklađenosti i izuzeća

Komisija dodatno pojašnjava da proizvođači sami snose odgovornost za dokazivanje uslova za određena izuzeća predviđena PPWR-om.

To se posebno odnosi na izuzeća vezana za obavezni sadržaj recikliranog materijala u plastičnoj ambalaži, kao i na specijalno projektovanu transportnu ambalažu za velike mašine, industrijsku opremu i druge proizvode nestandardnih dimenzija.

Za svako izuzeće mora postojati odgovarajuća tehnička dokumentacija koja potvrđuje ispunjenost propisanih uslova.

Kompostabilna ambalaža

Smernice potvrđuju da države članice do avgusta 2026. godine mogu samostalno odlučiti koje dodatne vrste ambalaže moraju biti industrijski kompostabilne na njihovoj teritoriji.

Komisija takođe podržava razvoj standarda za kućno kompostiranje određenih plastičnih proizvoda i najavljuje izradu novog evropskog standarda za kućno kompostiranje koji bi trebalo da bude razvijen kroz evropske organizacije za standardizaciju.

Novi sistem označavanja ambalaže

Jedna od najvažnijih promena odnosi se na harmonizaciju sistema označavanja ambalaže u celoj Evropskoj uniji.

Države članice moraju uskladiti svoja nacionalna pravila označavanja sa PPWR-om do 12. avgusta 2028. godine, dok nacionalne oznake više neće biti dozvoljene nakon 12. februara 2029. godine.

Do tada će ostati na snazi postojeći identifikacioni sistem materijala definisan Odlukom Komisije 97/129/EC. Nakon toga, novi sistem označavanja biće usmeren prvenstveno na pomoć potrošačima u pravilnom razvrstavanju ambalažnog otpada.

Komisija planira da već tokom 2026. godine objavi tehničke specifikacije za nove harmonizovane oznake za odvojeno sakupljanje otpada, dok će oznake za reciklirani i biobazirani sadržaj biti dobrovoljne, ali potpuno usklađene na nivou EU.

Šta sledi?

Evropska komisija najavljuje da će tokom naredne dve do tri godine biti razvijen čitav niz sprovedbenih i delegiranih akata, standarda i dodatnih smernica koje će precizirati pojedine zahteve PPWR-a.

Objavljeni dokument predstavlja prvi značajan korak u praktičnoj primeni nove evropske regulative i pruža industriji ambalaže važan uvid u način na koji Komisija trenutno tumači pojedine odredbe. Za proizvođače, uvoznike, distributere i organizacije koje upravljaju ambalažnim otpadom, ove smernice predstavljaju važan alat za pripremu za obaveze koje počinju da se primenjuju od avgusta 2026. godine.



Preuzmite Vodič za primenu PPWR objavljen 5. juna 2026

Izvor: Evropska unija, Packaging Europe

The post Evropska komisija objavila Vodič za primenu PPWR uredbe first appeared on Ambipak.

Nova, četiri teretna vozila, koja su uvedena u domaći drumski saobraćaj, prevoze proizvode Coca-Cola HBC Srbija na relaciji dugoj oko 370 kilometara u jednom smeru, na ruti Beograd-Vlasina-Beograd. Ova relacija ujedno predstavlja i najdužu transportnu rutu kompanije i obezbeđuje iskorišćenost resursa u punom kapacitetu.

U poređenju sa dizel vozilima, u kompaniji se procenjuje da će sva četiri električna šlepera zajedno doprineti smanjenju emisija CO₂ za oko 200 tona godišnje.

„Ulaganje u električna vozila kao inovativna rešenja predstavlja važan korak u daljoj transformaciji našeg transportnog sistema i sveukupnog poslovanja u što održiviji oblik. Logistika je jedan od ključnih segmenata u kojima možemo ostvariti značajne rezultate kada je reč o smanjenju emisija. Ova inicijativa pokazuje kako naše ambicije pretvaramo u konkretne korake, istovremeno gradeći efikasniji lanac snabdevanja za budućnost“, izjavio je Dario Soriano, direktor lanca snabdevanja u kompaniji Coca-Cola HBC Srbija.

Vozila su u potpunosti logistički opremljena, dok se punjenje obavlja u Novoj Pazovi i Leskovcu, na punjačima koji su opremljeni solarnim panelima čime se dodatno doprinosi korišćenju energije iz obnovljivih izvora.

Kompanija Coca-Cola HBC Srbija ostaje posvećena podršci razvoju održivijeg transporta u Srbiji i ostvarivanju ambicije NetZeroby40 Coca-Cola HBC Grupe kroz ubrzanu dekarbonizaciju svog lanca vrednosti. Inicijative poput uvođenja električnih vozila pokazuju kako kompanija već danas ostvaruje merljiv napredak, istovremeno gradeći otporniju i za budućnost spremnu logističku mrežu.

Izvor: Coca-Cola HBC Srbija

The post Prvi električni šleperi kompanije Coca-Cola HBC Srbija na najdužoj ruti u domaćem transportu first appeared on Ambipak.

Evropska unija je uvela istorijski stroge mere za kontrolu i zabranu izvoza plastičnog otpada, sa ciljem da spreči ekološku štetu i preuzme punu odgovornost za sopstveni otpad. Od novembra 2026. biće potpuno zabranjen izvoz plastičnog otpada u zemlje van OECD-a, dok će za OECD članice važiti stroga pravila i monitoring.

Regulation (EU) 2024/1157 of the European Parliament and of the Council on shipments of waste je nova Uredba o pošiljkama otpada, usvojena 11. aprila 2024. godine, koja zamenjuje prethodnu regulativu i uvodi stroge mere za izvoz plastičnog otpada, digitalizaciju procesa i jače kontrole nad tokovima otpada.

Stroga kontrola i održivi standardi upravljanja otpadom

Izvoz otpada iz EU u zemlje van Unije porastao je za 72% od 2004. godine, a samo u 2023. izvezeno je 35 miliona tona, od čega 49% ide u zemlje van OECD-a.

Nova Uredba EU o pošiljkama otpada (Regulation (EU) 2024/1157) predstavlja prekretnicu u globalnoj borbi protiv zagađenja plastikom. EU šalje jasnu poruku da otpad mora biti obrađen tamo gde nastaje, uz strogu kontrolu i održive standarde. Nema više prebacivanja problema na zemlje koje nemaju kapacitete da ga reše.

Ova Uredba deo je šire strategije za cirkularnu ekonomiju i smanjenje zagađenja plastikom. Regulativa se odnosi na sve vrste otpada, ali plastika zauzima posebno mesto zbog direktnog uticaja na industriju ambalaže.

Za industriju ambalaže u regionu, non- EU i non-OECD zemlje, u koje potpada i Srbija, ovo je signal da se ubrza razvoj lokalnih rešenja za reciklažu i cirkularnu ekonomiju, dok je ista poruka i proizvođačima i generatorima otpada u zemljama članicama EU.

Glavne odredbe

• 21. maj 2026. – svi izvozi plastičnog otpada podležu proceduri prethodne notifikacije i saglasnosti.
• 21. novembar 2026. – potpuna zabrana izvoza plastičnog otpada u zemlje van OECD-a (najmanje do maja 2029.).
• 21. maj 2027. – obavezni nezavisni auditi u postrojenjima koja primaju otpad.
• OECD zemlje – EU prati da li se otpad obrađuje održivo; u suprotnom, izvoz može biti suspendovan.
• DIWASS platforma – sve prekogranične pošiljke otpada biće praćene digitalno.
• Kazne – ilegalna trgovina otpadom biće strogo sankcionisana, uz visoke novčane i zatvorske kazne prema zakonima država članica pa čak potencijalno i sa 10. godina zatvora
  
  

Implikacije za industriju ambalaže, brže ka DRS-u?

Za proizvođače i korisnike ambalaže ovo znači kraj oslanjanja na izvoz otpada kao rešenje. Reciklaža mora biti organizovana unutar EU ili u OECD zemljama sa dokazanim kapacitetima. Transparentnost i auditi postaju obavezni deo poslovanja. Za region, uključujući Srbiju, ovo je signal da se ubrza razvoj domaćih kapaciteta za reciklažu i cirkularnu ekonomiju.

Da li je Srbija, koja nema zatvoren krug reciklaže ambalažne plastike, a po tvrdnjama reciklažne industrije, ima dovoljno kapaciteta, ali nema šta da reciklira, konačno dovedena u situaciju da ubrza uvođenje sistema za povrat ambalaže? Ili će do nas pristizati non-EU otpad dok ćemo se zatrpavati i domaćim?

PROČITAJTE JOŠ: Srbija pred novim pravilima igre: Ambalaža više nije izbor – već uslov za dugoročnu konkurentnost

Podsetimo, depozitni sistem za povrat ambalaže do sada je uvela 21 evropska zemlja, iz našeg okruženja to su učinile Rumunija, Mađarska i Hrvatska. Zanimljivo je napomenuti da među ovim zemljama još uvek nema Francuske, Španije, Italije, dok Nemačka prednjači u organizaciji te pokreće čak i depozitni sistem za kozmetičku ambalažu.

The post Evropska unija: Uskoro stupa na snagu zabrana izvoza otpada first appeared on Ambipak.

Ako ste mislili da je ambalaža samo „kutija, flaša ili limenka“ – vreme je da promenimo perspektivu. Od 2026. godine, Evropa uvodi pravila koja menjaju sve. Nova regulativa o ambalaži (PPWR) neće pitati da li ste spremni – već samo da li ispunjavate uslove.

A uslov je jednostavan: vaša ambalaža mora biti reciklabilna. Pristup evropskom tržištu će sve više zavisiti od usklađenosti sa propisima.

Ovo nije daleka tema. Ovo je već danas. Iako Srbija nije članica EU, pravila važe i za nas. Zašto? Zato što svaki proizvođač koji želi da izvozi u EU mora da ih poštuje. To znači da pitanje više nije: „da li ćemo primeniti ova pravila?“ već: „da li želimo da ostanemo na tržištu?“

Gde smo danas? Realno – postoji značajan nivo nepripremljenosti koji zahteva hitno rešavanje. Pogledajmo činjenice – recikliramo tek oko 17% otpada, samo trećina građana ima pristup reciklaži, deo otpada i dalje završava van sistema.

Drugim rečima – sistem potreban za potpunu podršku novoj regulativi još uvek je u fazi razvoja. Postoje jasni nedostaci u infrastrukturi, sledljivosti materijala i pouzdanosti podataka koje je potrebno rešiti. Procene su da i do 40% ambalaže ima više na tržištu nego što se prijavi , nemamo stabilne tokove reciklata, a bez toga – nema ni ambalaže koja ispunjava uslove.)

Nova pravila su jasna – i stroga. Već od 2026. ambalaža mora biti dizajnirana za reciklažu. Od 2030. – mora imati visok procenat reciklabilnosti i sadržaja reciklata. To znači da se način na koji se ambalaža pravi menja iz korena. I najvažnije: 80% njenog ekološkog uticaja određuje se u fazi dizajna.

Drugim rečima:Odluke koje donosimo danas odlučuju da li ćemo sutra moći da prodajemo proizvode.

Gde je rešenje?
Različiti materijali imaće različite uloge, ali neki su već dobro usklađeni sa zahtevima PPWR regulative. Jedan od njih je aluminijum. Zašto?

Zato što je to materijal koji već danas funkcioniše u cirkularnoj ekonomiji – može da se reciklira iznova i iznova – bez gubitka kvaliteta, štedi ogromnu količinu energije, lagan je i efikasan za transport, limenka se brzo hladi, čuva kvalitet proizvoda, omogućava inovativno brendiranje sa novim tehnologijama štampe i najvažnije – već postoji razvijen sistem njegovog prikupljanja i reciklaže.

Drugim rečima: Nije budućnost – već sadašnjost koja funkcioniše.

Postoji izazov a to je materijal – iskorišćena ambalaža. PPWR neće tražiti samo da ambalaža može da se reciklira – već i da sadrži reciklirani materijal u plastici. Srbija danas nema dovoljno prikupljenog materijala od iskorišćene ambalaže.

Uprkos organizovanom prikupljanju i transparentnim tokovima materijala, pristup dovoljnim količinama kvalitetnog reciklata i dalje je ograničen.

PROČITAJE JOŠ: NAJAVLJUJEMO: Ambipak Executive Forum 2026 – gde se oblikuje budućnost ambalaže

Bez organizovanog prikupljanja i bez kontrole tokova – mi nemamo izvor kvalitetnog reciklata. I tu dolazimo do ključne tačke: nije dovoljno promeniti ambalažu – mora se promeniti ceo sistem.

Pet prioritetnih mera koje mogu podržati konkurentnost tokom tranzicije, ukoliko želimo da ostanemo konkurentni su: uvođenje depozitnog sistema, razvijanje infrastrukture za prikupljanje i sortiranje, uvođenje jasnih pravila za proizvođače (EPR), prilagođavanje dizajna ambalaže tako da može da se reciklira, obezbeđivanje pristupa kvalitetnom reciklatu. Bez napretka u ovim oblastima, tranzicija će biti znatno izazovnija.

Ovo više nije tema isključivo ekologije – ovo je tema industrije, izvoza, konkurentnosti, ekonomije i na kraju opstanka celog jednog proizvodnog sektora u Srbiji koji je između ostalog izvozno orijentisan.

Na kraju možemo da zaključimo da je vreme za odluke upravo sada. Industrija je spremna – postoji znanje, tehnologije i rešenja, ali bez jasne strategije i sistemskog pristupa nećemo stići na vreme, a u ovoj trci, nema produžetaka.

Oni koji se rano prilagode biće u boljoj poziciji da ostanu konkurentni na evropskom tržištu.

Autor teksta: Jelena Petljanski, menadžer za održivost i odnose sa javnošću (CEE) Ball Corporation

The post Srbija pred novim pravilima igre: Ambalaža više nije izbor – već uslov za dugoročnu konkurentnost first appeared on Ambipak.

Inicijativa Circular Economy for Flexible Packaging (CEFLEX) pozdravlja objavljivanje serije evropskih standarda za dizajn za reciklažu EN18120, koje je razvila Evropska organizacija za standardizaciju (CEN). Ovi standardi predstavljaju važnu prekretnicu u izgradnji doslednog i kredibilnog okvira za dizajn plastične ambalaže pogod­ne za reciklažu širom Evrope.

CEN standardi serije EN18120 podrška implementaciji PPWR-a

Rad CEN-a odražava zahtevan i robustan proces standardizacije, koji je uključivao hiljade sati tehničkih diskusija, konsultacija i revizija od strane stručnjaka iz čitavog lanca vrednosti ambalaže. Time se obezbeđuje zajednička evropska referentna osnova za usklađivanje, uporedivost i primenu reciklaže u velikom obimu.

CEFLEX je aktivno doprinosio razvoju serije EN18120, uključujući vođenje rada na fleksibilnoj ambalaži od polietilena (PE) i polipropilena (PP), kao i pružanje uvida iz svog programa testiranja Designing for a Circular Economy (D4ACE), sprovedenog u saradnji sa nezavisnim laboratorijama i akademskim institucijama širom Evrope.

„CEFLEX pozdravlja i podržava CEN proces kao kredibilan i neophodan način za kreiranje evropskih standarda za dizajn ambalaže pogod­ne za reciklažu. Smatramo da su CEN dokumenti i CEFLEX smernice za dizajn komplementarni: CEN obezbeđuje formalni okvir i minimalne zahteve za dizajn, dok CEFLEX pruža praktične, jasne i edukativne smernice koje objašnjavaju ne samo koji elementi dizajna su kompatibilni sa reciklažom, već i zašto.

Gledajući unapred, CEFLEX će nastaviti da predvodi razvoj kroz transparentno dostupne uvide i testiranja u okviru našeg programa ‘Designing for a Circular Economy’ (D4ACE). To je dinamičan resurs koji se ažurira kako se razvijaju novi podaci, tehnologije i infrastruktura za reciklažu, i koji odražava kontinuirani napredak i saradnju unutar industrije.“, izjavio je Arne Jost, direktor za spoljne poslove, CEFLEX

Podrška implementaciji PPWR regulative

U okviru Uredbe o ambalaži i ambalažnom otpadu (PPWR), Evropska komisija ima obavezu da kroz sekundarno zakonodavstvo, koje se očekuje tokom 2027–2028. godine, uspostavi harmonizovane EU kriterijume za reciklabilnu ambalažu i metodologiju procene reciklabilnosti.

Od 2030. godine, ili dve godine nakon usvajanja ovih akata, ambalaža koja se plasira na tržište EU moraće da ispuni definisane zahteve performansi reciklabilnosti, uz postepeno uvođenje strožih pragova tokom vremena. Regulativa zahteva da Evropska komisija uzme u obzir evropske standarde koje razvija CEN, što znači da se očekuje da serija EN18120 ima ključnu ulogu u oblikovanju implementacije.

Od postavljanja standarda do praktične primene

CEFLEX smatra da su CEN standardi i D4ACE smernice međusobno komplementarni.

CEN standardi i tehničke specifikacije definišu terminologiju, pragove i minimalne zahteve. Oni su ključni za zakonodavstvo i usklađenost. D4ACE nadograđuje ove pragove pružajući praktične smernice zasnovane na dokazima, koje objašnjavaju ne samo šta je kompatibilno sa reciklažom, već i zašto i na koji način.

Smernice su zasnovane na javno dostupnim testiranjima, uključujući više od 600 reprezentativnih uzoraka ambalaže i preko 1.700 podataka o sortiranju i reciklabilnosti. To pomaže kompanijama da zahteve prevedu u konkretne odluke o dizajnu i smanjuje neizvesnost kako se približava implementacija.

CEN definiše zahtev. Zakonodavstvo ga čini obavezujućim. D4ACE pokazuje kako da se on praktično sprovede.

Ovi elementi će nastaviti da se razvijaju i finalizuju tokom narednih meseci i godina do 2030. Zajedno pružaju kompletniju osnovu za dizajn reciklabilne ambalaže u Evropi i podršku prelasku sa ambicija na konkretnu realizaciju.

Međutim, suštinski gledano, danas već posedujemo uvide i znanje potrebne za donošenje ispravnih odluka. CEFLEX podstiče sve aktere u lancu vrednosti fleksibilne ambalaže da preispitaju svoje portfolije ambalaže, identifikuju gde su potrebne promene, redizajniraju proizvode u skladu sa D4ACE smernicama i optimizuju ih za stvarne rezultate sortiranja i reciklaže.

Resursi sa otvorenim pristupom dostupni na guidelines.ceflex.eu podržavaju ovaj proces, uz kontinuiranu saradnju kroz čitav lanac vrednosti kako bi se uskladile odluke i ubrzao napredak.

Izvor: CEFLEX
Foto: Chat GPT

The post CEN standardi – zajednički evropski okvir za dizajn ambalaže za reciklažu first appeared on Ambipak.

Usvajanjem Uredbe o ambalaži i ambalažnom otpadu (PPWR), Evropska unija je postavila ambiciozne ciljeve u borbi protiv otpada i jačanju cirkularne ekonomije. Iako se fokus javnosti često usmerava na plastičnu ambalažu i potrošačke proizvode, jedno od pitanja koje izaziva posebnu pažnju industrije jeste status drvenih paleta – neizostavnog elementa globalnih logističkih lanaca.

Stav Evropske komisije: Palete jesu ambalaža

U pratećem FAQ dokumentu, objavljenom krajem marta 2026, Evropska komisija jasno potvrđuje da se palete tretiraju kao transportna ambalaža. Time one potpadaju pod PPWR režim, uključujući klasifikaciju, izveštavanje i potencijalne obaveze u okviru proširene odgovornosti proizvođača (EPR).

Drvene palete izuzete iz reuse ciljeva PPWR-a

Komisija ih istovremeno prepoznaje kao tipičan primer višekratne ambalaže u B2B sistemima, naglašavajući da palete doprinose ciljevima ponovne upotrebe i da moraju biti dizajnirane za višestruke cikluse. Ipak, ostavljen je prostor za fleksibilnost – pojedini elementi poput folija ili traka za vezivanje mogu biti izuzeti od strogih reuse zahteva, uz implicitno priznanje da potpuna primena ciljeva nije uvek tehnički ni ekonomski izvodljiva.

Ključne tačke iz Vodiča Komisije

• Izuzeci za međunarodni promet: Palete koje se aktivno koriste u uvozu i izvozu izuzete su od reuse ciljeva, čime se sprečava poremećaj u globalnim lancima snabdevanja.
• Custom transportna ambalaža: Specijalno dizajnirane palete i sanduci, prilagođeni određenim proizvodima ili sistemima, takođe su oslobođeni reuse obaveza.
• Standardizovani sistemi: Reuse ciljevi i dalje važe za standardizovane transportne sisteme unutar EU, posebno u sektorima FMCG, maloprodaje i distribucije pića.

Industrijski pogled: Woodpack Global odobrava izuzetke

Organizacija Woodpack Global pozdravila je ove izuzetke, naglašavajući da oni štite i evropske i međunarodne proizvođače paleta: „Vodič jasno pokazuje da su drvene palete u međunarodnom prometu van reuse zahteva.“.

Za evropske proizvođače, posebno je važan izuzetak za custom dizajnirane palete, uključujući one razvijene kroz Woodpack-ov Pallet Design System. Time se štiti fleksibilnost domaćih operacija i omogućava nastavak inovacija u dizajnu ambalaže

Implikacije se protežu i van Evrope. Pošto EU predstavlja jedno od najvećih uvoznih tržišta na svetu, izostanak takvih izuzeća mogao bi imati direktan uticaj na proizvođače paleta u Severnoj Americi i drugim izvoznim regionima, smatraju u organizaciji Woodpack Global.

Podsetimo ukratko na opšte ciljevi PPWR-a:

• Primena regulative: PPWR je stupio na snagu u februaru 2025, a počinje da se primenjuje od avgusta 2026.
• Cilj do 2030: Sva ambalaža na tržištu EU mora biti reciklabilna ili višekratna.
• Reuse ciljevi: Postavljeni su procentualni ciljevi za određene kategorije ambalaže (npr. pića, FMCG, maloprodaja), ali drvene palete nisu obuhvaćene tim obavezama.

The post Da li su drvene palete ambalaža i kako se tumače u kontekstu PPWR-a? first appeared on Ambipak.

Pre svega nekoliko dana na mrežama i evropskim medijima osvanula je informacija da je i Portugal uveo depozitni sistem upravljanja ambalažnim otpadom.

Sistem depozita i povrata  DRS u Portugalu poznat kao SDR ili Volta, planiran je još od 2017. godine. Zakon iz 2018. godine zahtevao je da bude operativan do 1. januara 2022. godine, ali sa radom je počeo tek 10. aprila 2026. godine.

Očekuje se da će pokretanje DRS-a u Portugalu pospešiti uvođenje depozitnog sistema u Španiji, Francuskoj i Italiji

Naime, Portugal je 2023. godine izmenio regulativu vezano za upravljanje ambalažnim otpadom i tom prilikom najavio uvođenje DRS-a u 2025. godini. Međutim, taj period je ipak bio prolongiran na 2026. godinu, što je takođe bilo najavljeno i konačno, Portugal je 19 zemlja u Evropi koja je uvela sistem povrata ambalaže. U ovaj sistem, zvanično pokrenut 10. aprila 2026. godine, investirano je 150 miliona eura, a očekuje se da će biti otvoreno 1.500 radnih mesta.

Kako funkcioniše portugalski DRS

Novi sistem obuhvata jednokratnu ambalažu za piće – pre svega plastične (PET) boce i metalne limenke do 3 litra. Prilikom kupovine, potrošači plaćaju depozit od 10 centi po jedinici koji im se u potpunosti vraća kada ambalažu vrate na predviđena mesta

Povraćaj ambalaže organizovan je kroz mrežu automata (reverse vending machines) i manuelnih punktova, uglavnom u maloprodajnim objektima i HoReCa sektoru. Automatizovana rešenja omogućavaju brzo prepoznavanje ambalaže i isplatu depozita, što značajno povećava efikasnost sistema

Operativno upravljanje sistemom povereno je neprofitnoj organizaciji SDR Portugal, osnovanoj uz podršku industrije pića i trgovaca, što je model koji je već uspešno primenjen u više EU zemalja.

Tehnološku podršku sistemu u vidu vending mašina pruža norveška kompanija TOMRA, dok digitalnu infrastrukturu sistema obezbeđuje kompanija Sensoneo.

Na osnovu iskustava iz drugih zemalja, SDR Portugal smatra da će sistem omogućiti prikupljanje mnogo više jednokratnih posuda za pića, s ciljem da dostigne 90% do 2029. godine. Uvođenje DRS-a dolazi nakon višegodišnjih odlaganja, ali sada predstavlja strateški odgovor na evropske regulatorne zahteve i pritiske u okviru PPWR regulative

Kao 19. zemlja Evrope koja je uvela depozitni sistem upravljanja iskorišćenom ambalažom, Portugal se pozicionirao i kao pilot-model za južnu Evropu, sa potencijalom da utiče na zemlje poput Španije, Francuske i Italije koje tek planiraju ili razvijaju slične sisteme.

Uvođenje DRS-a dolazi nakon višegodišnjih odlaganja, ali sada predstavlja strateški odgovor na evropske regulatorne zahteve i pritiske u okviru PPWR regulative.

The post I Portugal lansirao DRS: Novi korak ka reciklaži ambalaže first appeared on Ambipak.

Od industrije očekuje pravovremena priprema i prilagođavanje

Međutim, tokom prelaznog perioda koji je započeo u februaru 2025. godine, u praksi su se pojavile brojne nedoumice i nejasnoće u tumačenju pojedinih odredbi. Upravo zato je Evropska komisija pripremila dokument sa najčešće postavljanim pitanjima (FAQ), i Vodič za bolje razumevanje odredbi regulative, sa ciljem da dodatno razjasni ključne dileme i olakša primenu Uredbe u praksi.

Konkretnija objašnjenja PPWR zahteva

Nova FAQ pojašnjenja za Packaging and Packaging Waste Regulation (PPWR) pružaju konkretnija objašnjenja kako se pravila primenjuju u svakodnevnom poslovanju i na šta kompanije treba posebno da obrate pažnju.

Dokument, između ostalog, razjašnjava:

• šta se tačno smatra ambalažom, a šta ne
• na koje proizvode i materijale se regulativa odnosi
• kako se pravila primenjuju na ambalažu iz uvoza
• koje su ključne obaveze u vezi sa reciklabilnošću, ponovnom upotrebom i eko-dizajnom

Jednostavnije rečeno, EU je kroz ovaj dokument pokušala da kompleksan pravni okvir približi realnim situacijama iz prakse, kako bi kompanije lakše razumele svoje obaveze i na vreme se uskladile sa novim pravilima.

Podsećamo, PPWR uspostavlja jedinstven okvir za svu ambalažu na tržištu EU, bez obzira na poreklo ili materijal, sa ciljem smanjenja negativnog uticaja na životnu sredinu i ubrzanja prelaska na cirkularnu ekonomiju. Objavljivanje dokumenta sa najčešćim pitanjima predstavlja važan korak ka ujednačenijoj primeni regulative, ali i jasan signal da se od industrije očekuje pravovremena priprema i prilagođavanje. Ovo nedvosmisleno pokazuje da EU ne odustaje od fokusa na održiva i inovativna rešenja u oblasti ambalaže.

Ambipak od samog početka prati pripremu i uvođenje PPWR-a, podržava naše kompanije pojašnjenjima kroz članke, ističući temu PPWR-a na godišnjim konferencijama i stručnim seminarima.

Link za Vodič za bolje razumevanje odredni Packaging and Packaging Waste Regulation (PPWR)

Dokument sa najčešće postavljenim pitanjima vezano za PPWR možete preuzeti ispod (na engleskom jeziku)

The post PPWR: EU objavila dodatna pojašnjenja pred početak primene u avgustu 2026 first appeared on Ambipak.