Kako biste opisali viziju i misiju kompanije Intertron i koje su vaše glavne vrednosti?

Vizija naše kompanije je jednostavna – želimo da, kroz postepen i stabilan razvoj, postanemo globalni lider u proizvodnji i distribuciji visokokvalitetne papirne galanterije. Verujemo da uz  stručnost, inovativnost i održivost možemo značajno da unapredimo ponudu naših klijenata i olakšamo svakodnevni život njihovih korisnika. U tome se ogleda i naša misija. Svojim klijentima pružamo jedinstvene proizvode koji pomažu razvoju njihovih biznisa, istovremeno čuvajući životnu sredinu.

Na putu do ostvarenja vizije ne odustajemo od naših osnovnih vrednosti – kvaliteta, održivosti, društvene odgovornosti, inovativnosti, profesionalizama i orijentisanosti ka klijentima. To u praksi znači da naša kompanija poseduje visoki standard proizvodnje koji se konstantno unapređuje, kroz kvalitet proizvoda, usavršavanje stručnih kadrova i zaštitu životne sredine. Posedujemo neke od najrelevatnijih sertifikata u ovim oblastima (FSC, BRC, ISO 9001, ISO 14001, ISO 45001) ali se tu ne zaustavljamo. Trudimo se da svojim klijentima budemo prvi i najbolji izbor, što se ogleda kroz dugogodišnju saradnju sa nekim od najvećih kompanija, kako u Srbiji, tako i u Evropi. Intertron je porodična kompanija i verujemo da baš ovaj aspekt značajno doprinosi našem uspehu, jer iz prve ruke znamo koliko je direktna i posvećena komunikacija bitna za razvoj dobrih poslovnih odnosa.

Koji su najveći izazovi i prilike sa kojima se susrećete u oblasti uvoza i distribucije papira, posebno u uslovima pandemije i globalne nestašice, odnosno povećane potražnje za papirnom ambalažom?

Bez ikakve sumnje, pandemija je kompletnoj privredi donela izazove sa kojima se do sada nismo susretali. Kao što i sami navodite, mi smo se tada našli u nesvakidašnjoj situaciji – najveća prilika bio je konstantni rast potražnje naših proizvoda, dok su najveći izazov bili organičeni resursi usled smanjenog uvoza sirovina. Međutim, dva su ključna aspekta koja su uticala da iz ovih izazovnih vremena izađemo sa pozitivnim rezultatima. Dugogodišnja saradnja koju negujemo sa dobavljačima i drugim partnerima omogućila nam je da nabavimo dovoljnu količinu sirovina, a kao i uvek, svi naši zaposleni bili su posvećeni realizaciji svojih zadataka. Na taj način uspeli smo da odgovorimo na sve zahteve i potrebe naših kupaca.

U kojima privrednim sektorima i tržištima je najveći broj vaših kupaca i koje su njihove specifičnosti?

Najveći kupci papirnih kesa su iz sektora prehrambene industrije – supermarketi, restorani i dostavljači hrane. Zatim slede apoteke, prodavnice odeće… Naš kupac zapravo može biti svako ko prodaje ili distribuira proizvod manjih dimenzija i želi da doprinese zaštiti životne sredine. U državama gde je to zakonom regulisano, ali je i svest o ovoj temi na višem nivou, papirne kese se koriste u većim količinama nego plastične. Sada već deca u osnovnoj školi mogu da vam kažu koje su prednosti papira u odnosu na plastiku, pa je trend potražnje za prirodnim materijalima i u našoj zemlji sve veći i nadamo se da će tako biti u budućnosti. Kada neko sa strane posmatra našu oblast industrije, verovatno mu deluje vrlo jednostavno – papirna kesa je papirna kesa. Međutim, specifičnosti postoje i prilagođavaju se svakom kupcu. Počevši od ručke na kesi do promenljivih bar-kodova i QR kodova, mogućnosti su zaista razne.

Živa reč i direktan kontakt su za biznis od suštinskog značaja

Kako pratite i analizirate tržišne trendove, potrebe i zahteve vaših kupaca i dobavljača, kao i konkurenciju u vašoj industriji?

Intertron primenjuje sveobuhvatne strategije praćenja i analize tržišnih trendova, kako bismo održali konkurentske prednosti. Pratimo promene u potrebama i preferencijama kupaca kroz istraživanje tržišta, ali su najbolje informacije one koje dolaze iz prve ruke. Zato se trudimo da sa klijentima, dobavljačima i ostalim partnerima imamo otvorenu komunikaciju kako bismo što bolje razumeli njihova očekivanja. Tek kada uđete u ovaj posao, postanete svesni koliko je naš proizvod prisutan u svakodnevnom životu – i to nam dosta pomaže da saznamo šta su nove potrebe klijenata i njihovih korisnika. U prethodnoj godini smo prvi put izašli i “na teren” – predstavili smo se na velikim sajmovima ambalaže u Velikoj Britaniji, Poljskoj, Rumuniji i Srbiji. Još jednom se pokazalo da su živa reč i direktni kontakt za biznis od suštinskog značaja.

Smatramo da je odgovorno poslovanje ključno za izgradnju poverenja kupaca, zaposlenih i zajednica u kojima poslujemo.

Koliko su za Intertron važna pitanja održivosti, zaštite životne sredine i društvene odgovornosti, koje mere i aktivnosti preduzimate u tom smislu?

Održivost, zaštita životne sredine i društvena odgovornost su ključni elementi naše poslovne filozofije. Veoma dobro razumemo važnost dugoročne ravnoteže između poslovnih aktivnosti, ekoloških i društvenih uticaja.

Kao ekološki odgovorna kompanija, u svakom koraku proizvodnje i poslovanja, na umu imamo očuvanje životne sredine. Intertron je FSC™ sertifikovana kompanija, čime aktivno podižemo ekološku svest i promovišemo proizvodnju sirovinama iz održivih izvora. Ovo je najrelevantniji sertifikat iz oblasti zaštite životne sredine koji jedna kompanija u oblasti papirne industrije može da ima. Sertifikat je veoma značajan kako za nas, tako i za naše klijente, ali bi trebalo da bude jednako bitan i krajnjim korisnicima naših proizvoda. FSC™ oznaka je garancija da je kesa nastala od drveta koje dolazi strogo praćenim lancem: od sertifikovane šume, preko obrade do same proizvodnje. Sve naše kese izrađene su od celuloznog papira koji je biorazgradiv materijal, a naš fabrički kompleks od prošle godine je obogaćen toplotnim pumpama i solarnom elektranom kapaciteta 500kW.

Osim direktnog benefita kroz 200 radnih mesta za građane Vršca, trudimo se da se svojim sugrađanima pružimo podršku i kroz različite društveno-odgovorne aktivnosti. Naš stav je da su uspešni poslovni sistemi ogledalo zdrave lokalne zajednice, pa tako bilo da su u pitanju kulturne manifestacije, podrška zdravstvenom sistemu, sportski događaji ili direktna pomoć pojedincima, tu smo da oslušnemo potrebe svojih sugrađana i pomognemo koliko je u našoj moći.

Ove mere nisu samo deo naše poslovne strategije, već su integralni deo identiteta naše kompanije. Smatramo da je odgovorno poslovanje ključno za izgradnju poverenja kupaca, zaposlenih i zajednica u kojima poslujemo.

Naslovna footgrafija: Privatna arhiva

The post Vladan Vinčić, Intertron: Održivost, zaštita životne sredine i društvena odgovornost su ključni elementi naše poslovne filozofije first appeared on Ambipak.

Šta je PPWR?

PPWR je najnovija Uredba koja revidira trenutna pravila o ambalaži i ambalažnom otpadu koja se primenjuju u Evropskoj uniji (EU).  Evropski parlament je usvojio predlog nacrta Uredbe na sednici 24. aprila dok se dalja verifikacija očekuje do kraja ove a primena od 2025. godine.

Uredba o ambalaži i ambalažnom otpadu, skraćeno, PPWR, ima za cilj smanjenje uticaja ambalaže na životnu sredinu. Njome se predviđa da 2030. sva ambalaža u EU mora bude reciklabilna. Uredba zahteva od kompanija, uključujući onlajn trgovce, da prilagode svoj dizajn i upotrebu materijala kako bi povećali recikliranje i ponovnu upotrebu. Ključni aspekti uključuju smanjenje težine pakovanja, promovisanje cirkularne ekonomije i usklađenost sa smernicama za proširenu odgovornost proizvođača.,

Da li je PPWR već na snazi?

Trenutno, glavni regulatorni okvir za ambalažu i njen kraj životnog veka u Evropskoj uniji je Direktiva o ambalaži i ambalažnom otpadu (PPVD), usvojena 1990-ih i revidirana nekoliko puta od tada. 

Nakon što je utvrdila da ne sprečava efikasno rast ambalažnog otpada i smanjenje uticaja ambalaže na životnu sredinu, Evropska komisija je predložila da se PPWD revidira 2022. godine. Zbog toga je Komisija krajem 2022. godine predložila Uredbu o ambalaži i ambalažnom otpadu sa većom ambicijom od prethodno usvojene Direktive.

Nacrt PPWR-a razmatrao je Evropski savet od marta 2024. godine, a preliminarni datum glasanja u Evropskom parlamentu  bio je 24. april kada je Nacrt Uredbe izglasan. Finalizacija se očekuje na jesen 2024. godine, nakon čega sledi implementacija, čime se osigurava da nova Uredba EU o ambalaži stupi na snagu u roku od 18. meseci kao Zakon.

POGLEDAJTE JOŠ: Kako da znate da li je vaša ambalaža cirkularna? – Ambipak seminar

Nova Uredba obuhvata zahteve u pogledu ambalaže i ambalažnog otpada, uključujući specifikacije za dizajn ambalaže, kao i zahteve za višekratnu ambalažu i upravljanje otpadom. Za razliku od trenutno važeće Direktive EU o ambalaži 94/62/EC, PPWR je propis čije su odredbe obavezujuće za svih 27 zemalja članica EU. Ovo se odnosi i na dobavljače inicijalnog pakovanja i na onlajn prodavce.

PPWR je namenjen kompanijama sa sedištem u EU, kao i onima koje uvoze ambalažu u EU, primenjujući se i na domaće i na uvezene proizvode.

Ciljevi Uredbe o ambalaži i ambalažnom otpadu

Cilj Uredbe o ambalaži i ambalažnom otpadu je značajno smanjenje uticaja ambalaže na životnu sredinu u Evropskoj uniji. Ovo se postiže smanjenjem potrošnje resursa i ambalažnog otpada, kao i promovisanjem cirkularne ekonomije unutar kompanija. PPWR je namenjen kompanijama sa sedištem u EU, kao i onima koje uvoze ambalažu u EU, primenjujući se i na domaće i na uvezene proizvode.

Za uspostavljanje funkcionalne cirkularne ekonomije za pakovanje, PPWR uključuje specifične ciljeve:

• Smanjenje ambalažnog otpada: Uredba postavlja jasne ciljeve za smanjenje količine ambalažnog otpada. Na primer, do 2025. godine, 65% celokupnog ambalažnog otpada mora biti reciklirano, a do 2030. će se povećati na 70%. Definisani su i specifični ciljevi za materijale kao što su plastika, staklo, metal i papir.

• Ciljevi smanjenja ambalaže – 5% do 2030., 10% do 2035. i 15% do 2040.

• Zahtevi za dizajn ambalaže koja se može reciklirati: Posebni zahtevi za dizajn nameću se kako bi se poboljšala mogućnost recikliranja ambalaže. To znači da se kompanije podstiču da eliminišu nepotrebnu ambalažu i, gde je moguće, koriste ambalažu za višekratnu upotrebu.

• Upotreba recikliranih materijala za jednokratnu upotrebu (PCR): Uredba se zasniva na Direktivi EU o plastici za jednokratnu upotrebu i uspostavlja stroža pravila za upotrebu plastike za jednokratnu upotrebu. Nacrt uključuje zabranu određene ambalaže za jednokratnu upotrebu.

• Označavanje i transparentnost: Ambalaža mora biti jasno označena kako bi se potrošači informisali o mogućnosti recikliranja i pravilnom odlaganju ambalažnog otpada.

• Promovisanje održivijih rešenja za pakovanje kroz EPR sisteme: Proširena odgovornost proizvođača obavezuje kompanije da razmotre ceo životni ciklus svoje ambalaže, uključujući dizajn, upotrebu i odlaganje. Proizvođači moraju osigurati da se njihova ambalaža lako može reciklirati i da snose troškove sakupljanja, oporavka i recikliranja. Istovremeno, preduzeća se podstiču da razvijaju i koriste ekološki prihvatljivija rešenja za pakovanje.
  

Ciljevi PPWR-a usmereni su i na:

• Ponovno korištenje ambalaže za alkoholna i bezalkoholna pića, osim za mleko, vino, aromatizovano vino i žestoka pića;
• Ponovnu upotrebu za zbirna, komercijalna, transportna pakovanja, uključujući i ambalažu za e-trgovinu (dok su kartonske kutije izuzete);
• Zabranu plastične ambalaže za jednokratnu upotrebu, npr. mini hotelske toaletne potrepštine, hrana i pića koja se konzumiraju u prostorijama, minijaturna kozmetika, voće i povrće ispod 1,5 kg;
• Zabranu laganih plastičnih kesa za nošenje;
• Ograničenje supstanci koje izazivaju zabrinutost;
• Minimiziranje pakovanja;
• Usklađeno označavanje;
• Maksimalni odnos praznog prostora od 50% je postavljen za zbirnu, komercijalnu, transportnu i e-commerce ambalažu;
• Utvrđivanje minimalnih ciljeva recikliranog sadržaja za komercijalnu plastičnu ambalažu i minimalnih ciljeva recikliranja na osnovu težine ambalažnog otpada.

Vremenski okvir za usklađenost sa propisima EU o ambalaži (PPWR)

• Po donošenju, uredbom će biti utvrđeni konkretni rokovi za ispunjavanje ciljeva PPVR:
• Do 2030: Sva ambalaža na tržištu EU mora biti takva da se može reciklirati
• Do 2035: Većina ambalaže bi trebalo da ispuni standarde za reciklažu
• Počevši od 2035: Proizvođači moraju dokazati da recikliraju ambalažu u velikim količinama

EPR u propisima o ambalaži i ambalažnom otpadu za onlajn prodavce

PPWR stavlja značajan naglasak na proširenu odgovornost proizvođača (EPR), koja nalaže proizvođačima da nadgledaju ne samo proizvodnju i distribuciju svoje robe već i odlaganje prateće ambalaže. Prodavci na malo, posebno oni koji brendiraju ili utiču na dizajn ambalaže, moraju se upisati u nacionalni registar, uplaćivati odgovarajuće naknade i pridržavati se redovnog izveštavanja o aktivnostima pakovanja.

U Nemačkoj, nadzor spada u registar ambalaže LUCID. Još jedna fokusna tačka nove regulative EU odnosi se na trgovce koji otpremaju u više evropskih zemalja bez lokalnog prisustva, što zahteva imenovanje ovlašćenog predstavnika (predstavnika EU) za proširenu odgovornost proizvođača. Ova mera ima za cilj da obezbedi poštovanje ekoloških obaveza.

Implementacija PPWR-a

Uredba EU o ambalaži PPWR primenjuje se na sve industrije u svim zemljama EU. Kao proizvođač ili prodavac na internetu, podležete obavezujućim propisima. Kako ne bi došle u situaciju da ne ispunjavaju zakonske obaveze u pogledu upravljanja ambalažom i ambalažnim otpadom, kompanije na teritoriji EU ali i sve one čije je tržište EU ili zahteva usklađenost sa EU standardima, pripremaju se na ispunjenje propisanih obaveza pre nego Uredba stupi na snagu. Počnite da rešavate svoje obaveze prema PPWR danas.

Naslovna fotografija: Image by Clker-Free-Vector-Images from Pixabay

Napomena:
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.ambalazaipakovanje.com

The post Šta znamo o PPWR, najnovijoj EU Uredbi o ambalaži i ambalažnom otpadu first appeared on Ambipak.

Upotreba prirodnih resursa bi trebalo da se održava u što je moguće manjem obimu, a cirkularni tok resursa je potrebno držati što je moguće zatvorenijim kako bi se smanjio otpad i gubici kao nekontrolisani odlivi resursa i ispuštanja kao što su emisije u vazduh i ispuštanja u vodu ili zemljište iz privrednog sistema.

Suočene sa stalnom neizvesnošću, složenom mešavinom društvenih, ekoloških, tržišnih i tehnoloških trendova, kako bi rasle, kompanije se kontinuirano prilagođavaju i menjanju. Samim tim, prepoznaju razloge da se uključe u ekonomski sistem cirkularne ekonomije. Kako to čine?

• Davanjem konkurentnijih i rešenja koja su više održiva;
• Poboljšanjem odnosa sa zainteresovanim stranama;
• Efikasnijim načinima ispunjavanja obaveza ili zakonskih zahteva;
• Uključenjem u ublažavanje klimatskih promena;
• Upravljanjem rizicima usled nedostataka resursa,
• Povećanjem prilagodljivosti u sistemima zaštite životne sredine, društvenim i ekonomskim sistemima, a istovremeno doprinoseći zadovoljavanju ljudskih potreba.
  

Očekuje se da će principi cirkularne ekonomije biti sve aktuelniji u međunarodnim poslovnim odnosima i da će biti ugrađeni u buduće međunarodne trgovinske sporazume.

ISO standardi – Cirkularna ekonomija

ISO – International Organization for Standardization (Međunarodna organizacija za standardizaciju) je svetska organizacija nacionalnih tela za standardizaciju koja je krajem aprila 2024. godine, nakon studioznih testiranja i priprema, odobrila proces publikovanja serije standarda ISO 59000 dizajniranih tako da usklade razumevanje cirkularne ekonomije, obezbede zajednički okvir za podršku svim organizacijama koje integrišu principe CE i strategije u njihovim aktivnostima, razviju globalno prihvaćene i primenljive alate za procenu performansi cirkularnosti i učine proizvode dostupnim većem broju potrošača kroz cirkularne poslovne modele.

Dr Vladica Čudić, članica Komisije za standarde i srodne dokumente Instituta za standardizaciju Srbije: cirkularna ekonomija i upravljanje otpadom imenovani je ekspert Instituta za standardizaciju Srbije za učešće u radu Tehničkog komiteta ISO TC 323 – Cirkularna ekonomija.

Zamolili smo je da nam ukratko predstavi najnovije ISO standarde za cirkularnu ekonomiju čiju publikaciju je ISO najavio za drugu polovinu maja ove godine, i šta njihovo donošenje znači za održivi razvoj u svetu.

– Neograničen rast upotrebe ograničenih resursa u svetu nije održiv, podseća nas odmah na početku Dr Čudić. Sadašnji dominantni ekonomski model je linearan, praćen koracima izdvoj-proizvodi-potroši-odbaci, koji iscrpljuje prirodni kapital bez brige za regeneraciju resursa, ekološki otisak i posledice kao što su globalno zagrevanje, kolaps biodiverziteta, zagađenje, rizik po ljudsko zdravlje, ekonomske i društvene nejednakosti, itd. Principi cirkularne ekonomije, koji nastoje da odvoje ekonomsku aktivnost od potrošnje ograničenih resursa, uključuju eliminaciju otpada i zagađenja; kontinuirani promet proizvoda i materijala; regeneraciju prirodnog kapitala. Koncept cirkularne ekonomije nije nov. Mnoge njegove komponente, kao što su eko-dizajn, održivi izvori i reciklaža materijala, već su prihvaćene u različitom stepenu u različitim sektorima. Vlade i globalne/regionalne vladine organizacije prihvataju, sa različitim stepenom entuzijazma, cirkularne principe za razdvajanje ekonomije od potrošnje ograničenih resursa kako bi se rešili kako kratkoročnih rizika kao što su rasipanje resursa, zagađenje, gubitak biodiverziteta, degradacija ekosistema, itd., tako i dugoročnih rizika na pr. klimatske promene, kolaps ekosistema, itd. Rezultirajuće aktivnosti su podstakle međunacionalnu saradnju i uključivanje više zainteresovanih strana gde su zemlje isprepletene ekonomijom i zajedničkim rizicima.

Očekuje se da će principi cirkularne ekonomije biti sve aktuelniji u međunarodnim poslovnim odnosima i da će biti ugrađeni u buduće međunarodne trgovinske sporazume. Organizacije takođe preduzimaju takve transformacije i gledaju svoje lance snabdevanja kako bi potražile i sarađivale sa trgovinskim partnerima i konkurentima.

Da bi se promovisala upotreba cirkularnih proizvoda i usluga, uključujući CE principe, potrošačima su potrebne transparentne informacije o cirkularnosti materijala.

Najvažniji cilj međunarodne standardizacije je da olakša razmenu dobara i usluge kroz eliminisanje tehničkih barijera u trgovini. Cirkularna ekonomija je osnovni koncept za koji su potrebni operativni alati za implementaciju. Kako bi se promovisala ova implementacija, moraju se rešiti tehnička pitanja kao što su na pr. merenje i procena cirkularnosti na materijalima, proizvodima i uslugama, organizacijama; potrebne specifikacije kako bi se  obezbedili konkurentni cirkularni materijali, proizvodi i usluge na tržištu; poboljšani tokovi podataka da bi se omogućili efikasni tokovi materijala i energije kroz cirkularni lanac vrednosti, zahtevajući transparentnost i sledljivost, istovremeno štiteći privatnost i poverljive informacije, inovacije u poslovnim modelima, tehnologijama, proizvodima i uslugama. Da bi se promovisala upotreba cirkularnih proizvoda i usluga, uključujući CE principe, potrošačima su potrebne transparentne informacije o cirkularnosti materijala.

Kako bi se harmonizovao pristup za pružanje pouzdanih informacija u vezi sa cirkularnošću razvijeni su osnovni standardi za sve sektore, sve zainteresovane strane, sve organizacije svih vrsta i veličina prilagođene njihovom stepenu zrelosti, pojednostavljenjem i smanjenjem administrativnih opterećenja, posebno za mala i srednja preduzeća.

U toku je proces publikacije tri ISO standarda za cirkularnu ekonomiju ISO 59004, ISO 59010 i ISO 59020. Prema ISO-u, oni bi svetlost dana trebalo da ugledaju tokom ovog meseca. Ovo je vrlo važna i ekskluzivna informacija za sve nas.

– Da, u toku je publikacija prva tri standarda iz serije ISO 59000 – cirkularna ekonomija na engleskom, francuskom i španskom jeziku. To su: ISO 59004 Cirkularna ekonomija – Rečnik, principi i smernice za implementaciju; ISO 59020 Cirkularna ekonomija – Merenje i procena performansi cirkularnosti i ISO 59010 Cirkularna ekonomija – Vodič za tranziciju poslovnih modela i mreže vrednosti.

Sadržaj i zahtevi standarda ISO 59004 posebno je dizajniran da podstakne pomak ka cirkularnoj ekonomiji i definiše termin cirkularne ekonomije. Ovaj standard pruža sveobuhvatne smernice primenjive na bilo koju vrstu organizacije. Uključuje definisanje ključnih pojmova i koncepata, skiciranje vizije cirkularne ekonomije, razjašnjavanje osnovnih principa i praktičnih smernica za korake koji se mogu preduzeti.

Sistemi nabavki u EU se već menjaju obzirom na obaveze posebno trenutno velikih kompanija u delu izveštavanja, finansijskih i novih nefinansijskih prema Direktivi EU o korporativnom izveštavanju o održivosti.

ISO 59010 daje smernice za organizaciju koja želi da promeni svoje modele stvaranja vrednosti i mreže vrednosti od linearne do cirkularne, od postavljanja ciljeva za prelazak na model stvaranja vrednosti cirkularne privrede i granica sistema koje mogu biti proširene izvan neposrednog lanca vrednosti posmatrane organizacije, preko određivanja strategije zasnovane na principima cirkularne ekonomije, razvijanja plana tranzicije za pomeranje sa sadašnjeg do željenog koji uključuje ciljeve, vremenske okvire, akcije i predviđene privremene rezultate pri čemu se ciljevi i privremeni rezultati izražavaju indikatorima koji se koriste za procenu statusa cirkularnosti do izmena i praćenja radi stalnog poboljšanja. Merenje i procena performansi cirkularnosti treba da budu smisleni, tj. podaci treba da budu relevantni i precizni za predviđenu primenu. Merenje treba da obuhvati sve prilive i odlive resursa (uključujući emisije i gubitke) primenom osnovnih indikatora cirkularnosti kojima se bavi ISO 59020.

ISO 59020 pruža jasan okvir za merenje i procenu cirkularnosti pružanjem smernica i zahteva čime pomaže organizacijama da se usklade s globalnim ciljevima održivosti i poboljšava transparentnost i odgovornost u izveštavanju o životnoj sredini. Takođe, podržava strateško donošenje odluka za održivo upravljanje resursima. U merenju i proceni performansi cirkularnosti sistema u fokusu, uzimaju se u obzir principi cirkularne ekonomije: sistemsko razmišljanje, stvaranje vrednosti, deljenje vrednosti, upravljanje resursima, sledljivost resursa, otpornost ekosistema. Da bi se postiglo uravnoteženo merenje, standard uključuje obavezne ključne indikatore cirkularnosti prilikom merenja priliva i odliva resursa, na primer, obavezujući indikator je Prosečni ponovo upotrebljeni sadržaj priliva – deo ulaznih materijalnih resursa koji su ponovo upotrebljene komponente i proizvodi., ili Procenat stvarnog recikliranog materijala nastao odlivom – deo odliva koji postaje reciklirani materijal. Pored obavezujućih standard definiše i druge indikatore od interesa za procene, kao i komplementarne metode.

Kome su potrebni ISO standardi za cirkularnu ekonomiju? Da li će njihova implementacija u kompanijama biti obavezna ili na bazi njihove poslovne odluke?

– Organizacijama svih tipova i veličina koje su posvećene tranziciji ka cirkularnoj ekonomiji kako bi mogli da uniformno i efikasno mere i procenjuju svoj učinak u cirkularnosti. Kompanijama koje mogu biti suočene sa uslovom standardizacije u oblasti cirkularne ekonomije od strane njihovih kupaca i globalnog tržišta. Znači, nije obavezna, ali će ako primenjuju standarde cirkularne ekonomije, što znači da posluju u skladu sa principima cirkularne ekonomije i odgovorno upravljaju resursima, samim tim će i njihovi proizvodi biti konkurentniji na tržištu i prihvatljiviji za potrošače. Sa druge strane u pripremi je još jedan standard iz serije 59000, a to je ISO 59040 – Cirkularna ekonomija – List sa podacima o cirkularnosti proizvoda koji bi trebalo da bude objavljen krajem ove godine. Ovaj standard uspostavlja principe i procedure za kreiranje, održavanje i verifikaciju lista sa podacima o cirkularnosti proizvoda za efikasnu razmenu podataka kroz mreže lanca snabdevanja. Kao što bezbednosni list za hemikalije sadrži podatke o hemikaliji, tako će i ovaj list sadržati podatke o proizvođaču i proizvodu i njihovoj „cirkularnosti“.

Na koji način će novi standardi uticati na cirkularnost ambalaže? Da li je cirkularnost pakovanja merljiva?

– Zahtevi za proizvodnju ambalaže koji se postavljaju od strane regulatornih tela su sve zahtevniji. Nova pravila EU za smanjenje, ponovnu upotrebu i reciklažu ambalaže obuhvataju između ostalog i mere koje obuhvataju pun životni ciklus ambalaže, manje ambalaže, manje otpada, ograničenja određenih formata pakovanja. Ovo je primer politika koje donose vlade, a koje imaju za cilj da se harmonizuju pravila unutrašnjeg tržišta i podstakne cirkularna ekonomija.

Mere takođe uključuju minimalne ciljeve recikliranog sadržaja za plastičnu ambalažu što je jedan od indikatora u cirkularnoj ekonomiji a odnosi se na prilive resursa. Prosečan sadržaj recikliranog ambalažnog materijala u prilivu materijala je indikator cirkularne ekonomije i način standardizovanog kvantitativnog obračuna je dat u standardu ISO 59020.

Cirkularnost je stepen usklađenosti sa principima za cirkularnu ekonomiju. Kada govorimo o proceni cirkularnosti ambalaže kao proizvoda jedne organizacije važno je pravilno definisati granice sistema u fokusu. Sistem u fokusu i njegovi prilivi i odlivi se mere u određenom trenutku vremena. Vremenske granice treba izabrati tako da se uzmu u obzir resursi od njihove ekstrakcije do konačnog kraja životnog veka, tj. kroz sve cikluse upotrebe. Ovakvim pristupom se izbegava takozvano „zeleno pranje“ (greenwashing). Međutim, veoma duge vremenske granice mogu biti izazov, jer mogu biti potrebne informacije od nekoliko organizacija u čitavom lancu vrednosti. Procena cirkularnosti obuhvata procenu i tumačenje rezultata merenja cirkularnosti za određivanje cirkularnosti sistema u fokusu. Performansa cirkularnosti je stepen do koga je skup aspekata cirkularnosti usklađen sa osnovnim ciljevima i principima cirkularne ekonomije. Kao izveštaj procene performansi cirkularnosti u slučaju ambalaže kao proizvoda je Lista podataka o cirkularnosti proizvoda ili engleski Product circularity data sheet.

Kada je potrebna razmena podataka o cirkularnosti proizvoda kroz lanac vrednosti, međunarodni standardi kao što su ISO 59040 i IEC 82474-1- Deklaracija materijala za proizvode i pribor organizacija koje rade za elektrotehničku industriju ili snabdevaju elektrotehničku industriju  se mogu primeniti.

Postoji li verifikacija cirkularnosti ambalaže?

– Proverljivost podataka o ambalaži je ključni kriterijum za obezbeđivanje transparentnosti. Verifikacija se sprovodi da bi se obezbedila odgovarajuća interpretacija rezultata i da bi se dali eksplicitni razlozi za bilo kakve ekstrapolacije, pojednostavljenja ili modeliranja, uzimajući u obzir poverljivost informacija, ako je potrebno.

Cirkularni proces mora da obuhvati i materijalne i nematerijalne zahteve, uključujući održivost globalnog lanca vrednosti na osnovu aspekata kao što su trgovina, ekonomski faktori, korporativna odgovornost, rad, zdravlje i ljudska prava. Ocenjivanje usaglašenosti daje poverenje u specifične aspekte kao što su bezbednost, efikasnost, mogućnost popravke, izdržljivost, mogućnost nadogradnje, mogućnost reciklaže i ponovne upotrebe – što sve doprinosi robusnosti cirkularnosti. Ocenjivanje usaglašenosti pokazuje da li proizvod, usluga, proces, sistem, ili ponekad izjava ili osoba, ispunjava relevantne zahteve. Mnoge različite aktivnosti ocenjivanja usaglašenosti mogu pružiti sigurnost ekonomskim akterima u tranziciji ka cirkularnoj ekonomiji. Standardi za ocenjivanje usaglašenosti, takozvani CASCO Toolbox, pružaju međunarodno priznate alate za obezbeđivanje kompetentnog, doslednog i pouzdanog ocenjivanja usaglašenosti.

Smatrate li da će proizvodi upakovani u verifikovanu cirkularnu ambalažu biti konkurentniji?

– Kao deo Evropskog zelenog dogovora, Pravilnik o taksonomiji EU postavlja kriterijume za određivanje da li se ekonomska aktivnost može smatrati održivom. Cilj ovog propisa je da se preorijentišu tokovi kapitala i da se fokusiraju na održive investicije i poslovne aktivnosti uključujući oblasti kao što su cirkularna ekonomija, obnovljiva energija i biodiverzitet.

Sistemi nabavki u EU se već menjaju obzirom na obaveze posebno trenutno velikih kompanija u delu izveštavanja, finansijskih i novih nefinansijskih prema Direktivi EU o korporativnom izveštavanju o održivosti. Primarni cilj okvira održivog finansiranja je preusmeravanje privatnih finansijskih tokova u održivu ekonomsku aktivnost jer je obim potrebnih investicija znatno veći od onoga što je u stanju da obezbedi javni sektor. Okvir održivog finansiranja EU ima za cilj da poveća korporativnu transparentnost – na taj način smanjuje privlačnost ulaganja u neodržive aktivnosti i sredstva i olakšava mogućnost prikupljanja održivog kapitala.

Seminar „Kako da znate da li je vaša ambalaža cirkularna?“

Za sve vas koji želite da čujete više informacija o ISO standardima za cirkularnu ekonomiju, preporučujemo seminar „Kako da znate da li je vaša ambalaža cirkularna?“ , koji će se održati u organizacija Ambipak magazina, u Beogradu, 12. juna u Hotelu In a na kojem će jedna od predavača biti i dr Vladica Čudić. Više informacija i kako prisustvovati pogledajte OVDE

Napomena:
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.ambalazaipakovanje.com

The post Vladica Čudić, ekskluzivno: Šta se menja publikovanjem nove serije ISO standarda cirkularna ekonomija? first appeared on Ambipak.

Sa ciljem da što veći broj Javno komunalnih preduzeća širom Srbije uključi u svoju mrežu saradnika, u okviru akcije SORTIRAJ, UBACI, RECIKLIRAJ U SVOM GRADU! , kompanija Ekostar pak nastavlja da ulaže u opremu za sakupljanje kako bi građanima proces reciklaže bio olakšan.

’’Sa JKP Vodovod Mionica iz Mionice smo započeli saradnju krajem prošle godine sa ciljem da uspostavimo i razvojamo sistem razdvajanja otpada u ovom gradu. Razdvajanje otpada igra ključnu ulogu u očuvanju životne sredine i stvaranju ekonomskih i društvenih benefita. Za početak, ustupili smo gradu 24 kontejnera za sakupljanje kartonske, PET i staklene ambalaže kao i 30 kanti za sakupljanje staklene ambalaže u ugostiteljskim objektima. Kako bi ceo proces bio kompletan, obezbedili smo gradu i vozilo koje će javno komunalnom preduzeću omogućiti efikasno prikupljanje ambalažnog otpada.’’- istakla je Bojana Perić, direktorka operatera sistema upravljanja ambalažnim otpadom Ekostar Pak.

JKP Vodovod Mionica  je samo jedno od 28 komunalnih preduzeća koje je u mreži saradnika Ekostar Pak. Ovaj operater sistema nastoji da uključi što veći broj lokalnih samouprava u svoju mrežu kako kako bi unapredio sistem primarne separacije otpada u Srbiji.

Kontejneri za reciklažu su postavljeni na sledećim lokacijama:

1. Banja Vrujci – pekara Kovačević, glavna ulica – https://maps.app.goo.gl/QfGrQj9P5z28EiRT9

2. Banja Vrujci – Dom Zdravlja, glavna ulica – https://maps.app.goo.gl/rpxZtPEzojvuKwqs8

3. Banja Vrujci – preko puta škole, Piskavice – https://maps.app.goo.gl/KkCc5x5PAGmttXyL9

4. Banja Vrujci, ulica Višnje – https://maps.app.goo.gl/nXqZYfitShyoubtM8

5. Mionica – kod Osnovne i Srednje škole – https://maps.app.goo.gl/QJKdPioc1hemNuFx9

6. Mionica – preko puta Trga V. Živojina Mišić  – https://maps.app.goo.gl/ydZQQgfgJg71r9AfA

7. Mionica – parking kod stambene zgrade, ul Miloša Milićevića – https://maps.app.goo.gl/RQFAKFvyZv6iPTr36

8. Mionica – linijski park Mionica – kod stadiona – https://goo.gl/maps/fFyF6bUzmtMTNs9S8

’’Paralelni korak je edukacija. Građani moraju biti informisani o tome kako pravilno razvrstavati svoj otpad prema vrstama materijala. Ovo je ključno za efikasnost procesa recikliranja, jer pravilno razvrstavanje omogućava korišćenje materijala u postrojenjima za reciklažu. ’’ istakla je Perić.

Izvor: Ekostar pak

Fotografije: Ekostar pak

The post Ekostar pak dodelio opštini Mionica opremu i vozilo za sakupljanje ambalažnog otpada first appeared on Ambipak.

U vreme sve veće zabrinutosti za klimatske promene i zaštitu životne sredine industrija ambalaže prolazi kroz proces transformacije dajući doprinos smanjenju otpada. Prema procenama EU, povećanje otpada je nadmašilo reciklažu i ukoliko se ne preduzmu adekvatne mere, do 2030. godine količina plastičnog otpada bi mogla da se poveća za 46 odsto, a do 2040. godine za čak 61 odsto u poređenju sa 2018. godinom. Stoga je neophodno razvijanje strategija i praksi za veće korišćenje održivih pakovanja čime se minimizira šteta po životnu sredinu i podstiče ekološki odgovorniji pristup. 

Inovativna rešenja dovela su do primene biorazgradivih materijala u ambalaži, što predstavlja put za ublažavanje problema zagađenja plastikom. Materijali kao što su ambalaža na bazi biljaka, jestiva ili ambalaža koja se može posaditi, samo su neke od ekološki prihvatljivih opcija koje su sve više zastupljene na tržištu.

Ambalaža na bazi biljaka, kao biorazgradivi materijal, nudi alternativu plastičnim pakovanjima. Bioplastika PLA (Poliaktična kiselina) koja se dobija iz obnovljivih izvora, kao što su kukuruzni skrob ili šećerna trska, postaje poželjna zbog svoje sposobnosti kompostiranja i smanjenja upotrebe plastike na bazi fosilnih goriva. Istraživanja su pokazala da u poređenju sa konvencionalnom plastikom dobijenom od nafte, upotreba PLA smanjuje emisiju ugljen-dioksida do 70 odsto. Ova vrsta ambalaže se koristi u svemu, od providnih kontejnera za hranu do biorazgradivih medicinskih uređaja. U primeni je i bioplastika na bazi skroba napravljenja od prirodnih polimera koji se nalaze u kukuruzu, krompiru i tapioki. Ovakva ambalaža je prilagodnjiva i koristi se za različite namene, od zaštitne pene u transportnim kutijama do biorazgradivih kesa.

Filmovi (folije) na bazi celuloze, koji sunapravljeni od prirodnih polimera koji se nalaze u ćelijskim zidovima biljaka, predstavljaju alternativu plastičnim folijama i idealni su za kvarljive proizvode, jer produžavaju njihov rok trajanja i pri tom su biorazgradivi. Tehnika koja podrazumeva termoformiranje celuoze (kroz toplotu i pritisak)  povezuje otpad od recikliranog papira i kartona i pretvara ga u čvrstu ambalažu, poput tacni, kontejnera i umetaka za pakovanja. Ona se može kompostirati, što predstavlja zamenu za onu vrstu ambalaže koju nije moguće reciklirati pošto sadrži u sebi različite i neodvojive materijale.

Upotreba obnovljivih materijala na bazi drveta i visoka mogućnost reciklaže ambalaže na bazi papira smanjuje ugljenični otisak finalnog proizvoda za 90 odsto u poređenju sa konvencionalnom plastikom za pakovanje. Stoga korporativni sektor uveliko primenjuje ovakva inovativna rešenja za ambalažu. Na primer, u kompaniji Apple preko 96 odsto ukupne ambalaže za  proizvode napravljeno je od recikliranih i odgovorno dobijenih drvenih vlakana. Ta kompanija je, u saradnji sa The Conservation Fund i WWF (World Wildlife Fund), realizovala projekat optimizacije preko milion hektara šuma u SAD i Kini, kako bi proizveli dovoljno drvenih vlakana za ambalažu.

Jestiva ambalaža

Da priroda nudi obilje izvora za ekološku ambalažu, potvrđuje i podatak da se u te svrhe koristi i pakovanje od micelijuma (semena) pečuraka. Koristeći strukturu gljiva nalik korenu, micelijum se uzgaja u blizini poljoprivrednih nusproizvoda, kako bi se formirali oblici prilagođeni pakovanju. Ovaj materijal se prirodno raspada i može se uzgajati po narudžbini. Predstavlja odličnu alternativu sintetičkim penama i koristi se za pakovanja lomljivih predmeta. Za ambalažu se koristi i hitozan, biopolimer dobijen iz hitina, koji se nalazi u oklopu rakova i škampa. To praktično znači da se otpad od morskih plodova pretvara u materijal za pakovanje više vrednosti. Zahvaljujući antimikrobnim svojstvima hitozan produžava svežinu hrane i stoga je pogodan za pakovanja kvarljive robe. Takođe, opalo palmino lišće je moguće koristiti za pakovanja, a prednost je u tome što je izrada jednostavna, jer se lišće samo očisti i oblikuje u trajne proizvode, kao što su tanjiri i činije za hranu. Bagasa – biomasa šećerne trske je materijal koji predstavlja vlakna koja ostanu nakon što se stabljike šećerne trske obrađuju za ekstrakciju soka. Pogodna je za izradu biorazgradivih kontejnera za hranu za koju se, inače, tradicionalno koristi plastika ili stiropor.    

Zbog  sposobnosti algi da apsorbuju do 10 puta više CO2 po hektaru od šuma, njihova upotreba predstavlja pravu revoluciju u sektoru ambalažne industrije.

Pakovanje od morskih algi je nov, jestiv i rastvorljiv materijal. Alge se sakupljaju iz okeana i predstavljaju održiv resurs. Folije od morskih algi mogu da zamene plastične omote i imaju široku primenu. Njihova rastvorljivost u vrućoj vodi svrstava ih u pakovanja koja ne prave otpad. Biološke materijale od algi koristi i francuska kompanija Somater, čiji asortiman pakovanja ALGKS nudi izuzetnu alternativu polimerima na bazi fosila. Taj biološki materijal (ALGKS smola) potiče od zelenih algi i koristi se za različita pakovanja, boca, šolja, čepova i zatvarača. Zbog  sposobnosti algi da apsorbuju do 10 puta više CO2 po hektaru od šuma, njihova upotreba predstavlja pravu revoluciju u sektoru ambalažne industrije.

Jestiva ambalaža je već prisutna na tržištu, a njena inovativnost je u tome što potrošači mogu da pojedu pakovanja i tako se eliminiše proces odlaganja otpada. Da bi materijali za ambalažu bili jestivi moraju biti u skladu sa zdravstvenim standardima i da imaju nutritivnu vrednost. Jestiva pakovanja su alternativa priboru za hranu i piće od plastike i smanjuju otpad na deponijama, kao i potrebu za reciklažom ambalaže. Na tržištu se nalaze jestive slamke za piće sa različitim ukusima (koje se prave od šećera, skroba ili pirinča), šoljice za kafu (prave se od kolačića obloženih glazurom od čokolade, vanile), kašike (napravljene od pšenice, sirka i pirinča), omoti za kolače (od krompirovog skroba) i omoti za slatkiše (od pirinčanog papira). Ova ambalaža se ne raspada tokom konzumiranja hrane i pića, a potrošači su je u potpunosti prihvatili jer je smatraju bezbednom. Postoje i određeni nedostaci, kao što je rastvorljivost ove ambalaže u vodi, što znači da ima kraći rok trajanja od drugih pakovanja, kao i činjenica da neki od njenih sastojaka mogu izazvati alergije kod ljudi osetljivih na određene supstance. Međutim, i pored nedostataka i relativno visoke cene, njene prednosti su višestruke u odnosu na plastičnu ambalažu. Prema podacima Future Market Insights, sektor jestive ambalaže će do 2033. godine rasti kombinovanom godišnjom stopom rasta (CAGR) od 14,31 odsto.

Ambalaža koja može da se posadi

Posebna i po ekološkim standardima je ambalaža koja može da se posadi. Ova vrsta ambalaže je sve popularnija poslednjih godina, jer predstavlja koncept nultog otpada pošto ne ostavlja trag u okruženju. Naime, ambalaža u sebi sadrži seme koje omogućava da se, nakon upotrebe, pakovanje posadi u zemlju gde se raspadne, a iz nje raste cveće ili druge biljke. U ovom segmentu su nastala neka veoma kreativna rešenja. Tako je Ben Hatli, student vizuelnih komunikacija na Univerzitetu umetnosti u Bornmutu, osmislio inovativni konop za omotavanje napravljen od biorazgradivog nebeljenog pamuka, koji povezuje hranu poput špargli. Na njemu je etiketa od papira koji sadrži hiljade sićušnih semenki i koja se posle posadi u zemlju. Zatim, britanski dizajner Konor Davej kreirao je ambalažu za čokoladu koja kada se posadi raste u glavni sastojak čokolade. Tako na primer, pakovanje čokolade od nane kada se posadi izraste u biljku nane. Grčki dizajner Džordž Bosnas je osmislio biopakovanje za jaja, koje je napravljeno od papirne kaše, brašna, skroba i biološkog semena. Kada se jaja upotrebe ambalaža se zasadi i iznikne biljka. Ambalaža za sadnju pretvara otpad u zelenilo i tako pozitivno doprinosi životnoj sredini. Zbog atraktivnosti, tržište ambalaže za sadnju se širi, a analitičari procenjuju da bi 2033. godine moglo da vredi 340 miliona dolara. 

Biorazgradivi materijali nisu samo sredstvo za smanjenje otpada već predstavljaju novu strategiju održivog poslovanja kompanija u ambalažnoj industriji. Primena te strategije može poboljšati kredibilitet brenda, zadovoljiti zahteve potrošača za ekološki prihvatljivim proizvodima, a dugoročno i smanjiti troškove. Stoga usvajanje održivih praksi postaje suštinski važno za kompanije koje žele da budu konkurentne na tržištu i da društveno odgovorno posluju.

The post Inovativna ambalaža više nije samo trend već deo održivog poslovanja first appeared on Ambipak.

Proizvođači tankozidne ambalaže suočavaju se sa izazovima visokih cena energenata i sirovina, što smanjuje marže i čini planiranje nesigurnim. Osim toga, sve veći zahtevi za recikliranjem dovode do kompleksnijih procesa proizvodnje i složenih proizvoda. Kako bi se suočili s ovim izazovima, ENGEL će predstaviti rešenja na Danu Pakovanja, koji će se održati 8. februara 2024. godine u Švertbergu. Događaj je namenjen kompanijama koje se bave brizganjem plastike.

Događaj je besplatan za sve učesnike. Registracija je obavezna na linku: Dan pakovanja

Energetska efikasnost, performanse, dostupnost sistema i cirkularna ekonomija kao ključne teme

Na ovom događaju, stručnjaci iz ENGEL-a će predstaviti najnovije tehnologije za brizganje tankozidnih proizvoda, nudeći proizvođačima ambalaže mogućnosti da unaprede održivost, profitabilnost i otpornost na buduće izazove.

Christoph Lhota, šef poslovne jedinice za pakovanje u ENGEL-u, ističe: “Sve naše projekte vodimo prema zahtevima tržišta, a fokus nam je na energetskoj efikasnosti, performansama, dostupnosti sistema i cirkularnoj ekonomiji”.

Na događaju će biti prikazane značajne uštede energije na potpuno električnoj brizgalici e-motion 280, dok će model e-speed 280 naglasiti pionirsku ulogu ENGEL-a u cirkularnoj ekonomiji putem razvoja rPET-a. Premijerno će biti predstavljena mašina duo speed 500, demonstrirajući praktičnu upotrebu velikih i brzih mašina u proizvodnji tankozidne plastične ambalaže.

Izbor odgovarajuće mašine za brizganje za određenu aplikaciju je osnova za optimalno iskorišećenje performansi mašine. Pored već spomenutih serija u industriji pakovanja primenjuje se i serija električnih mašina e-mac koja će biti predstavljena kao efikasno rešenje sa širokom primenom i dobrim performansama.

Učesnicima će biti predstavljene i usluge koje ENGEL nudi, uključujući optimizaciju procesa, praćenje proizvodnje putem digitalnih sistema i brža obrada servisnih zahteva.

Posebno izdvajamo predavanje Christopha Holca, stručnjaka u oblasti digitalizacije, koji će predstaviti publici fabriku budućnosti uz upotrebu veštačke inteligencije. Tokom događaja, učesnici će imati priliku da razmene iskustva i ideje sa predavačima i sa ostalim stručnjacima u ovoj industriji.

Od dobavljača mašina do partnera u poslovanju

ENGEL ima čast da se predstavi ne samo kao dobavljač mašina, već i kao partner u poslovanju, koji nudi brojne inovacije za prevazilaženje budućih izazova tržišta. Ovaj događaj predstavlja priliku za dijalog sa klijentima i približavanje tržištu.

“Za nas, Dan pakovanja nije samo prezentacija naših rešenja, već i predstavljanje kao inovativnog, pouzdanog partnera za industriju“, kaže Ivica Puškarić, menadžer prodaje za pakovanje u ENGEL-u, opisujući događaj. “Želimo da uspostavimo dijalog sa našim kupcima i da se približimo tržištu još više.”

Događaj će se održati dvojezično, sa simultanim prevodom na nemački i engleski jezik. Registracija je dostupna online OVDE

Radionice i prezentacije zasnovane na praktičnim primerima

Stručni govornici i diskusije o inovacijama u proizvodnji plastične ambalaže

Ceo portfolio ENGEL mašina za industriju pakovanja očekuje učesnike u ENGEL Packaging Centru

ENGEL AUSTRIA GmbH

ENGEL je jedna od vodećih kompanija u proizvodnji mašina za briganje plastike. Danas ENGEL grupa nudi sve tehnološke module za preradu plastike iz jednog izvora: mašine za brizganje termoplasta i elastomera i automatizaciju. Sa devet proizvodnih pogona u Evropi, Severnoj Americi i Aziji (Kina, Koreja), kao i predstavnicima u preko 85 zemalja, ENGEL nudi svojim kupcima širom sveta optimalnu podršku kako bi bili konkurentni i uspešni sa novim tehnologijama.

PROČITAJTE JOŠ: Mašine i oprema za preradu plastike NEOFYTON: Partnerstvom do uspeha

NEOFYTON

Neofyton je kompanija specijalizovana za prodaju mašina i opreme za industriju plastike. Neofyton je lider na tržištu i generalni zastupnik za brendove: Engel, Wintec, Piovan, Eurochiller, MB Conveyors, Tria and IFW. Sa dobro razvijenom prodajnom mrežom, jedinstvenom ponudom i uslugama, stručnim osobljem Neofyton je spreman da odgovori na svaki zahtev tržišta. Sa sedištem u Novom Sadu, Zagrebu i Skoplju Neofyton je uvek blizu kupca. Kompanija nudi kompletan know – how za Vaše poslovanje: projektantske usluge i konsalting, trening i obuku, servis i lager rezervnih delova, isporuka, uvoz i montaža opreme i puštanje u rad, rešenja po sistemu “ključ u ruke”. Budite uspešni i sledite Neofytonovu poslovnu filozofiju: “PARTNERSTVOM DO USPEHA”.

www.neofyton.com info@neofyton.com

Izvor: ENGEL/promo

The post ENGEL: Niži troškovi i veća profitabilnost za proizvođače tankozidne plastične ambalaže first appeared on Ambipak.

Početkom decembra kompanija Lidl Srbija je prvi put javno predstavila Izveštaj o održivom poslovanju za 2021/22 godinu koji je napisan prema GRI metodologiji i tako još jednom pokazala da je društveno odgovorno poslovanje strateško i dugoročno opredeljenje kompanije. Ovaj izveštaj je svakako prekretnica u načinu izveštavanja i pregledima rezultata i ciljeva društveno odgovornih aktivnosti ove kompanije.

Izveštaj je predstavljen nesvakidašnjom interaktivnom postavkom, u Muzeju Savremene umetnosti, kada je javnost imala priliku da kroči u virtuelni svet društvene odgovornosti kompanije, pod nazivom „Za bolje sutra“, u kojem su bili predstavljeni koraci koje Lidl preduzima kako bi doprineo očuvanju planete i dobrobiti ljudi. Interaktivni i virtuelni doživljaj „Za bolje sutra“ pratio je tri segmenta, odnosno strateške dimenzije održivosti u Lidlu – „Dobro za planetu”, „Dobro za ljude” i „Dobro za tebe”. Pored šetnje posetilaca kroz interaktivne panele, održana je i radionica na kojoj su učestvovali partneri i zaposleni u Lidlu Srbija.

„Lično verujem da je u Lidlu društveno odgovorno poslovanje jedan od najjačih stubova i to je ono što nas inspiriše da nastavimo da radimo dobre stvari za našu planetu i zajednicu. Cilj nam je da motivišemo okruženje i pružimo maksimalan doprinos održivosti“, dodala je Aleksandra Mirić ispred CSR odeljenja Lidl Srbija.

Održivo poslovanje se najpre dovodi u vezu sa merama zaštite životne sredine i sprečavanjem daljih negativnih uticaja na planetu. Kroz interaktivnu sobu koja je predstavila implementirane mere u sklopu segmenta „Dobro za planetu“, Lidl Srbija je apostrofirao značaj ostvarenih rezultata kao što je prelazak na obnovljivu, „zelenu“ energiju svih Lidl objekata. Kao rezultat toga u 2022. godini ostvarena je ušteda emisija gasova sa efektom staklene bašte povezanih sa električnom energijom za 97%, a emisije povezane sa gasovima za hlađenje, umanjene su za 29% u odnosu na 2021. godinu.

Osim toga, količine organskog otpada smanjene su za više od 47% u 2022. godini u odnosu na prethodnu, a čak više od 96% otpada ponovo je iskorišćeno. Uvođenjem projekta „Dobro se reciklažom vraća“ krajem 2021. godine Lidl Srbija je ukazala na važnost cirkularne ekonomije i pozvala potrošače da se kroz svoje svakodnevno delovanje priključe održivim praksama. Akcijama čišćenja pod nazivom „Čisto iz ljubavi“, uklonjene su 22 tone otpada iz prirode u 2021. i 2022. godini.

U delu instalacije, koji je prisutnima predstavio dostignuća u okviru segmenata „Dobro za ljude“, Lidl Srbija je između ostalog predočio svoju predanost fer poslovanju. Ova predanost seže u sve segmente zajednice čije je Lidl deo i obuhvata i celokupne lance snabdevanja, te tako kompanija broji 64% dobavljača voća i povrća sa GlobalG.A.P. GRASP sertifikatom u 2022. godini.

Usmerni na zdravlje zaposlenih i potrošača

Značajna tema u Lidlu je i promocija zdravlja usmerena kako na zaposlene, tako i na potrošače. Iz tog razloga, jedini moderni diskontni lanac u Srbiji podržava osvešćene izbore pri kupovini, ponudom proizvoda sa što manje šećera, uz više organskih i nutritivno visokokvalitetnih proizvoda u asortimanu.

Kao deo zajednice u kojoj posluje Lidl Srbija, osluškujući potrebe svojih potrošača, kompanija deluje i van okvira svog asortimana. Tako je 2022. godine pokrenut i višestruko nagrađivani projekat „Hoćeš da menjamo mesta? Pomeri se s mesta“, koji ima za cilj podizanje svesti potrošača koji nepropisno parkiraju na parking mestima za osobe sa invaliditetom. Projekat je sproveden u saradnji sa NOOIS-om, obeležavanjem dodatnih parking mesta ispred 35 prodavnica, uz viralne sadržaje na društvenim mrežama o nepropisnom parkiranju i komunikaciji s osobama sa invaliditetom.

Izveštaji o održivosti kompanije Lidl Srbija mogu se pronaći na sajtu kompanije, u odeljku za održivost, putem linka: lidl.rs .

O Lidl izveštaju o održivosti

Izveštaj o održivom poslovanju usklađen je sa zahtevima najzastupljenije metodologije u toj oblasti – Global Reporting Initiative (GRI), a sagledava i doprinos ciljevima Globalnog dogovora UN. Ovaj izveštaj obezbeđuje transparentnost, merljivost i uporedivost objavljenih podataka.

Izvor: LIdl Srbija

The post LIDL Srbija: Predstavljen izveštaj o održivosti first appeared on Ambipak.

Interzero i njegovi klijenti smanjuju emisiju gasova sa efektom staklene bašte za oko milion tona i upotrebu primarnih resursa za 8,7 miliona tona.

Interzero je objavio rezultate „Resources saved by recycling“ studije za 2022 godine

Posledice globalnog zagrevanja postaju jasnije svake sedmice, a kreatori politike, istraživači i preduzetnici razgovaraju o odgovarajućim vrstama klimatskih mera. Šta mi možemo i treba da činimo da postignemo klimatske ciljeve koje smo postavili? Istovremeno, kako možemo da postignemo da visok životni standard i uspešne ekonomije u Evropi postanu održive? Jedan od odgovora na ovo je sistematsko recikliranje materijala. Cirkularna ekonomija je već postala ključni inicijator klimatskih promena.

To jasno pokazuje rad vodećeg evropskog provajdera cirkularnih usluga, Interzera. Kako je dokazano 17. oktobra objavljenom studijom „Resources saved by recycling“, kompanija i njeni klijenti su u 2022. godini upravljali ukupno 2,1 miliona tona materijala u petlji. To je rezultiralo prevencijom od oko milion tona emisija gasa staklene bašte – ekvivalentno godišnjoj toplotnoj emisiji ugljenika za više od 100.000 domaćinstva. U isto vreme, sačuvano je oko 8,7 miliona tona primarnih resursa.

„U trenutnoj diskusiji o klimatskim merama potrebno je veći naglasak staviti na upravljanje sirovinama u petlji“, kaže Sebastiaan Krol, izvršni direktor Interzero Circular Solutions. „Naša studija ima za cilj da pokaže da je recikliranje efikasan i neophodan instrument za smanjenje emisija štetnih za klimu, zaštitu dragocenih resursa i zato suzbijaju preterano korišćenje naše prirodne životne sredine. Potrebna nam je transformacija u pravu ekonomiju zatvorenog kruga da bismo održali kvalitet života na našoj planeti. Danas je ovo najvažniji zajednički zadatak kojim se suočavamo.„

Studija Fraunhofer Umsicht naglašava pozitivne efekte recikliranja na životnu sredinu

Interzero takođe koristi studijske podatke kako bi svojim klijentima dao pojedinačnu potvrdu o svojoj godišnjoj ekološkoj efikasnosti. Kao jedan primer pomenućemo saradnju Sopro Bauchemie GmbH i Interzera, kako bi smanjili potrošnju primarnih resursa i emisija gasova staklene bašte za nekoliko hiljada tona. Kao integrisani konsultantski partner za cirkularne usluge, Interzero pomaže ovom kupcu da vrati i reciklira transportna ambalaža pakovanja papira, plastičnog i belog lima.

Prema nedavnim proračunima GFN-a, Earth Overshoot Day u 2023. godini bi se dogodio 7 minuta i 16 sekundi pre da nije bilo aktivnosti recikliranja Interzero i njegovih klijenta.

Michael Hecker, generalni direktor Sopro Bauchemie GmbH: „Sertifikat “Resources saved“ potvrđuje prednosti uticaja na životnu sredinu našeg partnerstva sa Interzerom i pokazuje da smo zajedno na pravom putu.„

Od 2008. godine Interzero izvodi studiju „Resources saved by recycling“, kojom pokazuje opšti pozitivni uticaj recikliranja na životnu sredinu. Ovaj sveobuhvatan izveštaj o proceni životnog ciklusa – koji je kreirao Fraunhofer institut za ekološku, sigurnosnu i energetsku tehnologiju i energiju – zasniva se na detaljnom poređenju primarne proizvodnje i recikliranja, uključujući sve potrebne korake procesa. Standardizovanom metodologijom određuje se precizna kvantifikacija uštede resursa i gasova staklene bašte.

„Sada u petnaestoj godini, ova studija olakšava i čini ekološke prednosti recikliranja opipljivim i razumljivim. Gledajući u budućnost, to će biti sve važnije za podizanje svesti o klimatskim merama i održivom upravljanju našim sirovinama među kompanijama i potrošačima“, komentariše dr Markus HIEBEL, šef Odeljenja za održivost i učešće u Fraunhoferu Umsichtu.

Podaci Fraunhofer Umsicht takođe su važan deo kampanje zaštite resursa „One world. Zero waste. Let’s #MoveTheDate„ koji je Interzero pokrenuo zajedno sa Global Footprint Network (GFN). Prema nedavnim proračunima GFN-a, Earth Overshoot Day u 2023. godini dogodio bi se 7 minuta i 16 sekundi pre da nije bilo aktivnosti recikliranja Interzero i njegovih klijenta.

Cirkularni dobavljač usluga osvojio nemačku nagradu za održivost

Kao priznanje za duboki angažman i uspešan završetak određenih projekata koji se odnose na prevenciju i recikliranje otpada, Interzero je osvojio nemačku nagradu za održivost 2024, u kategoriji upravljanja i recikliranjem otpada.

Korist za klijente Interzero PAK kompanije

Ako bi i vi hteli, da istaknete svoje održive prakse, to je moguće. Uz našu saradnju dobijate i održivu konkurentsku prednost, jer sa nama poboljšavate svoj ekološki otisak i jačate vezu sa svojim kupcima. Na vašem individualnom sertifikatu „Resources saved by recycling“ pokazujemo vam količinu sirovina i gasova staklene bašte koju ste uštedeli radeći sa nama.

Ako želite da vaša kompanij dobije svoj sertifikat „Resources saved by recycling“ , kontaktirajte naš tim: info@interzero.rs ili pogledajte ostale kontakt informacije Lideri ambalaže i pakovanja: Interzero PAK.

Izvor: Interzero/pomo

Ilustracije: Interzero/promo

The post Recikliranje umesto rasipanja resursa: čvrsti dokazi za doprinos održivom poslovanju first appeared on Ambipak.

Domaćem auditorijumu poznato je da je Vlada Republike Srbije intenzivno radila na pronalaženju investitora za Srpsku fabriku stakla u Paraćinu. Konačno, krajem 2022. godine stigla je informacija da je fabriku preuzela Global Glass (novi naziv: Vaider Group) u čijem sastavu je i slovenačka Steklarna Hrastnik. Upravo je ova kompanija preuzela i upravljanje Srpskom fabrikom stakla.

Godinu dana nakon ove integracije, sagovornik Ambipak magazina je mr Peter Čas, CEO Vaider Group-a.

Koji su bili glavni razlozi i motivacija za ulaganje u Srpsku fabriku stakla u Paraćinu i da li ste zadovoljni kako protiču prvih godinu dana?

Prepoznali smo velik potencijal za razvoj i tržište, s obzirom na velike potrebe na tržištima Jugoistočne Evrope, uključujući Srbiju, za visokokvalitetnom ambalažom od stakla. U proizvodnom segmentu u kojem se Steklarna Hrastnik, član Vaider Grupe, već prepoznaje kao jedan od vodećih evropskih proizvođača, ističe se njihovo znanje, besprekoran kvalitet i sposobnost neprestanog inoviranja kako bi dodali vrednost svojim kupcima. Za ostvarivanje proširenja rasta, potrebne su novi proizvodni kapaciteti na lokacijama gde je staklarska industrija već razvijena ili prisutna, s dubokim tradicijama. Zato smo odabrali Paraćin.

Značajno ćemo povećati proizvodne kapacitete i broj zaposlenih do 2026. godine

Kako vidite budućnost Srpske fabrike stakla? Da li planirate proširenje kapaciteta ili diversifikaciju proizvodnje i kako će se to odraziti na proširenje tržišta?

U Hrastniku (Slovenija) smo u poslednjih 6 godina investirali više od 93 miliona evra i potpuno transformisali i modernizovali proizvodnju, specijalizirajući se potpuno za segment specijalnog ambalažnog stakla, pre svega premijum i super premijum kvaliteta. Slične planove imamo sada i u SFS Paraćin: koristeći akumulirano znanje i obiman investicioni ciklus od preko 100 miliona evra, nameravamo transformisati i modernizovati fabriku za proizvodnju visokokvalitetnog ambalažnog stakla, a time i unaprediti Paraćin kao centralnu lokaciju za celu industriju u Srbiji. Takođe, ponudićemo stotine novih radnih mesta, stipendije i partnerstva sa lokalnim obrazovnim institucijama.

PROČITAJTE JOŠ: Global Glass: Poboljšavamo postojeće i, u sinergiji sa Staklarom u Hrastniku, uvodimo nove tehnologije u Srpsku fabriku stakla Paraćin

Kako je ovo preuzimanje uticalo na lokalnu zajednicu u Paraćinu i šire, uključujući ekonomiju i zapošljavanje i šta se očekuje na dalje u tom smislu?

Svaka akvizicija predstavlja izazov. To važi u organizacionom, kadrovskom, finansijskom, proizvodnom itd. kontekstu. Međutim, u ovim situacijama, mnoge prethodne godine iskustva nam pomažu. U prethodnim godinama smo potpuno modernizirali proizvodnju na našoj lokaciji u Hrastniku (Slovenija). U prvim mesecima nakon preuzimanja, došlo je do curenja i delimičnog rušenja glavne staklarske peći zbog njenog zastarelog stanja, što je zahtevalo hitne sanacije i delimični prekid proizvodnje. Ovo su događaji koji imaju kratkoročan negativan uticaj na poslovanje i zapošljavanje, ali nikako ne dovode do odstupanja od naših strateških planova. Ti planovi ostaju nepromenjeni, što potvrđujemo i činjenicom da smo odmah pokrenuli investicije u novu peć i počeli planirati potpuno novi deo proizvodnje, nazvan “greenfield” fabrika, čime ćemo značajno povećati proizvodne kapacitete i broj zaposlenih do 2026. godine.

Koristeći akumulirano znanje i obiman investicioni ciklus od preko 100 miliona evra, nameravamo transformisati i modernizovati fabriku za proizvodnju visokokvalitetnog ambalažnog stakla.

Kako planirate da integrišete održivost i reciklažu u proizvodne procese Srpske fabrike stakla u Paraćinu, imajući u vidu važnost ekoloških pitanja danas? Da li je u planu implementacija inovativnih metoda reciklaže ili održive prakse u svom poslovanju?

Srpska fabrika stakla (SFS) u Paraćinu čvrsto se obavezala da integriše održivost i reciklažu u naše proizvodne procese kako bismo se suočili s hitnim ekološkim pitanjima. Ključni deo naših napora za očuvanje životne sredine je upotreba lokalnog PCR-a (postkonzumacijskog staklenog otpada). Implementiramo najbolje dostupne tehnologije (BAT) za reciklažu PCR-a, s ciljem da godišnje recikliramo do 70.000 tona PCR-a. Korišćenjem do 60% PCR-a u našim proizvodima očekujemo smanjenje ukupnog ugljeničnog otiska u proizvodnji stakla do 30%.

Naša posvećenost održivosti obuhvata i istraživanje inovativnih metoda reciklaže i održivih praksi. SFS ostaje posvećena smanjenju otpada i smanjenju našeg ekološkog uticaja kako bismo doprineli čistijoj i održivoj budućnosti.

Recikliranje stakla je ključno za smanjenje ekološkog uticaja i očuvanje resursa. Što se tiče Srbije, važno je napomenuti da su stope recikliranja stakla trenutno prilično niske.

Srpska fabrika stakla je jedna od članica novoformiranog udruženja „Alijansa za cirkularna pakovanja“, koju misiju želite da ostvarite u okviru ovog udruživanja?

Spajanje aktera sličnih ili istih razmišljanja je važno za svako područje delovanja, a još više za cirkularnu ekonomiju, gde nas sve zajedno, kako proizvođače, tako i distributere i na kraju potrošače, čeka još mnogo posla. Takođe će biti potrebno puno truda na polju regulacije i zakonodavstva, jer trenutno nije prilagođeno ciljevima i svrsi cirkularne ekonomije i principima održivosti, budući da ne podstiče odgovarajuće članove u lancu, već naprotiv, postavlja nove prepreke. Želim posebno istaći: važni su svi akteri u regionu i usklađeno delovanje privatnog sektora, države i potrošača. Tek tada ćemo biti uspešni. Zato je udruženje važno, jer funkcioniše kao centralna tačka razmene informacija, komunikacioni kanal i gradi dijalog između svih zainteresovanih strana.

Kako komentarišete informaciju da će u Srbiji posle 1. januara 2027. godine biti uveden depozitni sistem upravljanja ambalažnim otpadom, s tim da će se najpre odnositi na PET i limenke, dok za staklo to još nije konkretno definisano?

Sa zadovoljstvom dočekujemo informaciju da će Srbija uvesti sistem depozita (DRS) za upravljanje otpadom od ambalaže nakon 1. januara 2027, s početnim fokusom na PET ambalažu i limenke. Implementacija DRS predstavlja značajan korak ka poboljšanju stopa recikliranja različitih materijala, uključujući staklo.

Iako konkretni detalji za staklo još nisu definisani, smatramo da uključivanje stakla u DRS predstavlja pozitivan i neophodan korak. Recikliranje stakla je ključno za smanjenje ekološkog uticaja i očuvanje resursa. Staklo je visoko reciklabilan materijal, i njegovo uključivanje u DRS može značajno doprineti održivijem i ekološki prihvatljivijem pristupu upravljanju otpadom.

Možete li nam preneti dosadašnje iskustvo Slovenije sa depozitnim sistemom? Da li biste nešto iz tog sistema preporučili za primenu u Srbiji?

Trenutno iskustvo Slovenije s recikliranjem otpada ne bazira se na sistemu povraćaja depozita (DRS), već na sistemu proširene odgovornosti proizvođača (EPR). Ovaj EPR sistem se pokazao veoma efikasnim u Sloveniji, s obzirom na to da imamo jednu od najviših stopa recikliranja stakla u Evropskoj uniji, koja premašuje 98%.

Međutim, važno je razumeti da svaka zemlja ima svoje jedinstvene okolnosti, i strategije recikliranja otpada treba da budu prilagođene tim specifičnim uslovima. Ono što funkcioniše dobro u jednoj zemlji ne mora nužno biti najbolje rešenje za drugu.

Što se tiče Srbije, važno je napomenuti da su stope recikliranja stakla trenutno prilično niske. Studije sugerišu da bi DRS sistem mogao biti efikasniji pristup za povećanje stope recikliranja stakla u Srbiji. DRS sistemi su pokazali svoju efikasnost u različitim zemljama, posebno u podsticanju recikliranja materijala s niskim početnim stopama recikliranja.

Izvor: Ambipak magazin

Fotografija: Peter Čas/privatna arhiva

Napomena:
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.ambalazaipakovanje.com

The post Mr Peter Čas, CEO, Vaider Group: Stope recikliranja stakla u Srbiji su trenutno prilično niske first appeared on Ambipak.

U razgovoru u okviru panela “Šta sve možemo a šta činimo za životnu sredinu?” učestvovali su, Ivana Pavlović, menadžer operacija, Sekopak i Bojana Perić, generalna direktorka, Ekostar paka i Nikola Marinković, direktor razvoja, Smurfit Kappa Avala Ada, dok je panel moderirala Kristina Cvejanov, ispred ekspertske mreže Green Loop.

Uređenje i zaštita životne sredine napokon su postali istaknuta tema i u Srbiji što nameće potrebu svima nama – privrednim subjektima, građanima, i naravno, institucijama da se istom više pozabavimo. Treća Ambipak konferencija 2023, održana početkom oktobra u Privrednoj komori Srbije,  upravo je bila posvećena tome kako upravljati ambalažom i na koje načine možemo smanjiti količinu ambalažnog otpada koja svoj životni ciklus završi na našim ulicama, šumama, rekama uključujući i one na deponijama. Kao što je Kristina Cvejanov, moderatoka panela u uvodom delu istakla, „sada se već svi u Srbiji slažemo da je očuvanje životne sredine prioritetno“ a njeni sagovornici se nadovezali predstavljajući iskustva i preporuke svojih kompanija.

Govoreći o ulozi i rezultatima kompanije Sekopak da smanji količinu ambalažnog otpada u Republici Srbiji, Ivana Pavlović, direktorka operacija podsetila je da je Sekopak vodeći operater sistema za upravljanje ambalažnim otpadom u Srbiji, sa iskustvom od 17 godina i da usko sarađuje sa industrijom i relevantnim organizacijama i institucijama na razvoju i implementaciji održivih rešenja za upravljanje ambalažnim otpadom. Ivana je s ponosom iznela podatak da je Sekopak kao pionir započeo saradnju sa javno-komunalnim preduzećima, sa kojima već 13 godina uspešno sarađuje a isto toliko godina drži vodeću poziciju kao operater sistema ambalažnog otpada u Republici Srbiji.

„Sekopak „drži“ 45% industrije koja je u obavezi da poštuje principe produžene odgovornosti proizvođača, dok je i ovaj drugi deo industrije koji do sada nije u obavezi POP-a, treba da se uključi u zajednički pravac zbrinjavanja ambalažnog otpada“, rekla je Pavlović u okviru prvog panela treće Ambipak konferencije.
Ona je takođe naglasila važnost komunikacije svih činilaca u lancu zbrinjavanja ambalažnog otpada, pozivajući predstavnike svih industrija da se, pored industrije pića, uključe, kao i lokalne samouprave na tešnju i intenzivniju saradnju, ali i pozvala na uvođenje kriterijuma za rad operatera sistema i uvođenje ciljeva za lokalne samouprave, kao i da svi u lancu treba da preuzmu i odgovornost, računajući i građane.

KOMPLETAN PANEL MOŽETE POGLEDATI NA YOUTUBE KANALU AMBIPAK MAGAZIN. ( Direktan link ka panelu 1 je u opisu)

Direktor razvoja Smurfit Kappa Avala Ade, Nikola Marinković izneo je primer globalnog proizvođača ambalaže od papira i kartona,  Smurfit Kappe, rekavši da se u ovoj kompaniji od 2005. godine meri emisija CO2 koja je smanjena za 44% od tada, dok je od 2011. godine za 24% smanjena količina njihove ambalaže koja završi na deponiji a svi materijali koje koriste u proizvodnji ambalaže su kontrolisani i FSC sertifikovani. On je ovom prilikom pomenuo i upravo završeno i aktivirano postrojenje za preradu otpadnih voda u okviru dveju fabrika u Beogradu (Avala Ada i Fabrika hartije Beograd,  sada deo grupacije Smurfit Kappa), u koje su uložena sopstvena sredstva Smurfit Kappe.

„Ovo je dovelo do toga da se u Dunav vraća čistija voda nego što se uzima za rad fabrike, a optimizacijom proizvodnje, došlo je do 2,1% smanjenja upotrebe vode u proizvodnim procesima Smurfit Kappe, što je u kontekstu industrije veliki rezultat“, rekao je on.

Nikola je u nastavku razgovora naglasio da su svi u grupaciji posvećeni razvoju održivih rešenja za pakovanje rekavši i: „Koristimo reciklirane materijale kad god je to moguće i investiramo u nove tehnologije za smanjenje naše potrošnje energije i vode. Takođe, nudimo niz usluga koje pomažu našim kupcima da smanje svoj ekološki otisak, kao što su optimizacija dizajna pakovanja i rešenja za upravljanje otpadom.“

On je takođe rekao da je jedan od najvećih izazova promena ponašanja potrošača. „Potrošači često biraju pakovanje na osnovu pogodnosti i cene, a ne održivosti. Moramo da edukujemo potrošače o važnosti održive ambalaže i da učinimo održive opcije pakovanja dostupnijim i pristupačnijim.“, zaključio je Nikola Marinković.

Bojana Perić, generalna direktorka Ekostar paka, operatera sistema za upravljanje ambalažnim otpadom  iznela je podatak da je preko 830 od ukupno 1918 obveznika produžene odgovornosti proizvođača svoju obavezu prenelo na Ekostar pak, ističući lidersku poziciju po broju kompanija čiji ambalažni otpad zbrinjavaju.

 „Za 13 godina postojanja sistema produžene odgovornosti proizvođača u Republici Srbiji, Ekostar pak je 721.000 tona ambalažnog otpada skrenuo sa puta ka deponijama“ – rekla je Perić, dodajući da je njihov prioritet da se što više ambalaže reciklira.

Bojana Perić je tokom svog učešća na panelu, objasnila da Ekostar pak redovno upućuje pozive javno-komunalnim preduzećima za saradnju, naglasivši da sa svima kreiraju tailor made rešenje, prilagođeno svakoj lokalnoj samoupravi, kao i da je potrebno podizati ekološku svest društva ali i što više prilagođavati samu ambalažu principima cirkularnosti.

Organizovano prikupljane ambalažnog otpada bi napravilo (pozitivnu) razliku, smatra Bojana Perić, ali i bolja regulativa usmerena na saradnju javno-komunalnih preduzeća i operatera sistema.

Sa nadom da će na sledećoj konferenciji pričati o novim i još boljim rezultatima, zaključen je prvi panel.

Konferenciju „Ambalaža 5.0  – Inspiracija. INOVACIJA. Održivost“ podržale su kompanije Knjaz Miloš, Smufrfit Kappa Avala Ada, Sekopak, kao Generalni partneri, zatim Alijansa za cirkularna pakovanja, TOMRA i Ekostar pak kao Partneri a Sponzori su bili Palladio East, Coca-Cola HBC Srbija, PwC Srbija i Grand kafa – prijatelj konferencije.

The post Ukratko, panel 1: Šta možemo a šta činimo za životnu sredinu? – Ambipak konferencija 2023 first appeared on Ambipak.