Ambipak Executive Forum 2026, održan 10. juna u Beogradu, okupio je predstavnike kompanija, institucija, organizacija i stručnjake iz Srbije i regiona, sa zajedničkim ciljem da bolje razumemo promene koje donosi nova evropska regulativa i pronađemo konkretne odgovore na izazove koji su pred industrijom. U fokusu ovog Foruma je bila Packaging and Packaging Waste Regulation – PPWR regulativa čija definitivna primena počinje od 12. avgusta ove godine a za koju, kako se čini većina naših kompanija nije spremna. PPWR je obavezan za izvoznike u EU, međutim, očekuje se da zahtevi održive i bezbedne ambalaže postanu standard i za domaće lance dobavljača.

Upravo održan Forum stavio je akcenat na dizajn ambalaže za reciklažu a učesnici su mogli da se upoznaju sa načinom procene reciklabilnsti  ambalaže, da od relevantnih predavača saznaju i druge bitne odrednice PPWR-a, kao i tržišne i regulatorne okolnosti za upravljanje ambalažom, ambalažnim otpadom i bezbednošću pakovanja hrane kod nas i u Evropi.

Razloga za zabrinutost imamo. Da li smo spremni? –  Nismo.

Posebnu vrednost događaju dali su predavači koji su, svaki iz svog ugla, osvetlili različite aspekte transformacije kroz koju ambalažna industrija prolazi. Svoja znanja i iskustva sa učesnicima su podelili Tanja Radusin naučnica iz norveške kompanije Norner AS, Andrea Radonjić direktorka za regulatornu politiku i odnose sa javnošću za Istočnu Evropu u kompaniji Tetra Pak i predstavnica Alijanse za cirkularna pakovanja, Sanja Knežević Mitrović, šefica jedinice za životnu sredinu, NALED, Slaven Đurđević, Business Development Manager, SATO doo Hrvatska, Kiro Dandaro doo S. Makedonija, dr Jelena Dimitrijević, konsultantkinja za usklađenost sa propisima, RegFocus ConsultinG, kao i međunarodni eksperti Marius Tent i Nadir Mekki, koji su se učesnicima pridružili putem online uključenja.

Kroz predavanja, diskusije i brojna pitanja iz publike potvrđeno je da se industrija danas ne suočava samo sa regulatornim zahtevima, već sa suštinskom promenom načina razmišljanja. Ambalaža više nije samo sredstvo zaštite i komunikacije sa potrošačima, ona postaje važan deo strategije održivosti, konkurentnosti i dugoročnog poslovnog razvoja.

PPWR nije samo pitanje stručnog dela kompanijskog tima već i donosioca odluka i visokog menadžmenta

Naime, ono što je zabrinulo i iznenadilo, a čime su prisutne upoznali posetioci događaja,  je činjenica da su u Srbiji još uvek na snazi određeni Pravilnici o pakovanju hrane koji datiraju iz 80-ih godina, dok je Evropska unija  „svetlosnu godinu“ daleko u brizi o zdravlju i bezbednosti ambalaže i upakovane hrane.  Ovo je više puta naglasila Tanja Radusin, evropska ekspertkinja za polimere i plastičnu ambalažu, zaposlena u norveškoj kompaniji  Norner AS, rekavši da je hrana u Evropi apsolutno sigurna, bez obzira na upotrebu recikliranih materijala, i da je to najviši prioritet u EU.

Nakon što je održala uvodno predavanje, Tanja Radusin je održala i radionicu čiji cilj je bio da približi ključne zahteve regulative vezane za dizajn za reciklažu (DfR) i novu EU regulativu o ambalaži i ambalažnom otpadu (PPWR), kroz konkretne primere iz industrijske prakse. Radionici je prethodilo online uključenje eksperta za reciklabilnu ambalažu, Nadira Mekkija, predstavnika RecyClass organizacije, koji je predstavio njihovu metodologiju procene reciklabilnosti ambalaže.

Andrea Radonjić, ispred Tetrapaka i Alijanse za cirkularna pakovanja,  u svom se izlaganju generalno osvrnula na evropski regulatorni kontekst 2026-2030, posebno sa aspekta kartonske ambalaže rekavši da „proizvođači ambalaže i brendovi imaju različite, ali povezane odgovornosti“, dok je Marius Tent, ispred 360packMastery u svom online obraćanju upoznao prisutne sa ključnim zahtevima PPWR-a i istakao neophodnost da se deluje brzo i odmah.

Dr Jelena Dimitrijević, konsultankinja koja već 20 godina živi i radi u Nemačkoj, učesnicima je govorila o kompleksnosti ispunjavanja PPWR dokumentacije, neophodnim analizama hemikalija, i napomenula da PFAS nisu jedine supstance koje PPWR ograničava, ali i upozorila da prema PPWR-u postoje određeni datumi kada nešto postaje obavezna primena, te ukazala da se oni prate.

Slaven Đurđević ispred kompanija SATO iz Hrvatske i Kiro Dandaro iz Severne Makedonije, izneo je stav da bez obzira što hrvatske kompanije imaju potpunu obavezu poštovanja PPWR-a, nisu sve spremne istakavši da trendove održive ambalaže podstiču multinacionalne kompanije, i da to traje duže nego priprema PPWR-a, ali da to sada postaje obaveza za sve u EU.

Sanja Knežević Mitrović, učestvovala je na panelu Foruma ispred  NALED-a i tom prilikom još jednom iznela činjenice da Srbiji nedostaje organizovanije upravljanje ambalažnim otpadom, više brige o ekološkim aspektima, rekavši da primena inovativnih, održivih principa u proizvodnji i zbrinjavanju ambalaže utiče i na smanjenje emisija CO2.

Kako dalje?

Puno toga je rečeno i otvorene su brojne teme koje su ukazale na složenost i neophodnost dobrog poznavanja ove evropske Regulative koja utiče i transformiše poslovanje i ona nije samo pitanje stručnog dela kompanijskog tima već i donosioca odluka i visokog menadžmenta.

Ambipak Executive Forum pokazao je i koliko je važno da se različiti akteri, proizvođači ambalaže, vlasnici brendova, stručnjaci, institucije i organizacije susreću za istim stolom. Upravo u takvom okruženju nastaju nova partnerstva, razmenjuju se iskustva i otvaraju teme koje će u narednim godinama značajno uticati na poslovanje čitavog sektora.

Događaj su podržali kompanija Carlsberg Srbija, NALED i Alijansa za cirkularna pakovanja.

Zahvaljujemo svim učesnicima, predavačima, partnerima i prijateljima Foruma na ukazanom poverenju, izdvojenom vremenu i spremnosti da svojim znanjem doprinesu kvalitetu ovog događaja. Ambipak će i ubuduće nastaviti da stvara prostor za edukaciju, povezivanje i razmenu iskustava, verujući da se samo kroz saradnju mogu pronaći najbolja rešenja za izazove koji su pred nama.

Vidimo se na narednim Ambipak događajima sa novim idejama, novim pitanjima i istim zajedničkim ciljem: da zajedno oblikujemo održivu budućnost ambalaže.  Do tada, sa vama smo na našem portalu.

The post Ambipak Executive Forum 2026: Znanje, dijalog i partnerstvo kao odgovor na PPWR first appeared on Ambipak.

Nova, četiri teretna vozila, koja su uvedena u domaći drumski saobraćaj, prevoze proizvode Coca-Cola HBC Srbija na relaciji dugoj oko 370 kilometara u jednom smeru, na ruti Beograd-Vlasina-Beograd. Ova relacija ujedno predstavlja i najdužu transportnu rutu kompanije i obezbeđuje iskorišćenost resursa u punom kapacitetu.

U poređenju sa dizel vozilima, u kompaniji se procenjuje da će sva četiri električna šlepera zajedno doprineti smanjenju emisija CO₂ za oko 200 tona godišnje.

„Ulaganje u električna vozila kao inovativna rešenja predstavlja važan korak u daljoj transformaciji našeg transportnog sistema i sveukupnog poslovanja u što održiviji oblik. Logistika je jedan od ključnih segmenata u kojima možemo ostvariti značajne rezultate kada je reč o smanjenju emisija. Ova inicijativa pokazuje kako naše ambicije pretvaramo u konkretne korake, istovremeno gradeći efikasniji lanac snabdevanja za budućnost“, izjavio je Dario Soriano, direktor lanca snabdevanja u kompaniji Coca-Cola HBC Srbija.

Vozila su u potpunosti logistički opremljena, dok se punjenje obavlja u Novoj Pazovi i Leskovcu, na punjačima koji su opremljeni solarnim panelima čime se dodatno doprinosi korišćenju energije iz obnovljivih izvora.

Kompanija Coca-Cola HBC Srbija ostaje posvećena podršci razvoju održivijeg transporta u Srbiji i ostvarivanju ambicije NetZeroby40 Coca-Cola HBC Grupe kroz ubrzanu dekarbonizaciju svog lanca vrednosti. Inicijative poput uvođenja električnih vozila pokazuju kako kompanija već danas ostvaruje merljiv napredak, istovremeno gradeći otporniju i za budućnost spremnu logističku mrežu.

Izvor: Coca-Cola HBC Srbija

The post Prvi električni šleperi kompanije Coca-Cola HBC Srbija na najdužoj ruti u domaćem transportu first appeared on Ambipak.

Bag-in-Box se sastoji od fleksibilne vreće smeštene unutar čvrste kartonske kutije. Spoljašnja kutija nije samo transportna ambalaža, već ima višestruku ulogu. Ona štiti unutrašnju vreću od oštećenja, sprečava izlaganje svetlosti i doprinosi očuvanju kvaliteta proizvoda tokom skladištenja i transporta.

Prema navodima kompanije Smurfit Westrock, kartonska kutija predstavlja i važan marketinški element. Zahvaljujući mogućnosti kvalitetne štampe, atraktivnim bojama i prilagođenom dizajnu, ambalaža može značajno doprineti vidljivosti proizvoda na prodajnom mestu i uticati na odluku potrošača o kupovini.

U Bag-in-Box se može spakovati od 1,5 litara do 1.500 litara tečnosti

Za šta se koristi Bag-in-Box sistem?

Smurfit Westrock Bag-in-Box rešenja razvijena su prvenstveno za pakovanje i distribuciju tečnih i polutečnih proizvoda, sa fokusom na prehrambenu industriju i sektor pića.

Najčešće primene uključuju:

• vino (jedna od najzastupljenijih primena u industriji)
• voda, posebno u HoReCa sektoru i za veću potrošnju
• voćni i povrtni sokovi
• koncentrati sokova i baze za napitke
• mleko i biljne alternative mleku
• jestiva ulja
• sirupi i tečne baze za pića

U HoReCa sektoru (hoteli, restorani i ketering), Bag-in-Box se koristi za efikasnu distribuciju vode i pića, kao i za profesionalne sisteme pripreme napitaka gde su potrebne veće količine i kontrolisano doziranje.

U određenim primenama, u zavisnosti od specifikacije materijala i barijernih slojeva, sistem se može koristiti i za određene neprehrambene tečnosti, ali je osnovni fokus kompanije Smurfit Westrock na prehrambenim i kategorijama vode i pića.

Bag-in-Box rešenje kompanije Smurfit Westrock posebno je pogodno za pakovanje vode i drugih tečnosti koje se koriste u velikim količinama – u kancelarijama, hotelima, restoranima, na događajima, kao i u domaćinstvima. U svim tim segmentima, praktičnost upotrebe i efikasnost pakovanja imaju ključnu ulogu.

Alternativa plastičnim bocama

Bag-in-Box predstavlja alternativu višestrukim pakovanjima pojedinačnih plastičnih flaša, kao i velikim plastičnim bocama za vodu. Sistem koristi manje plastike u poređenju sa klasičnim krutim ambalažama, omogućava jednostavnije skladištenje i transport, a zatvoren sistem doprinosi očuvanju higijene i kvaliteta vode tokom upotrebe.

Dodatna prednost ovog rešenja ogleda se u održivosti. Kartonske kutije za Bag-in-Box proizvode se od obnovljivih i odgovorno nabavljenih papirnih vlakana, a nakon upotrebe mogu se reciklirati. Na taj način kompanije mogu smanjiti količinu ambalažnog otpada i unaprediti svoje ciljeve u oblasti održivosti.

Kako regulatorni zahtevi i očekivanja potrošača u pogledu održive ambalaže postaju sve stroži, Bag-in-Box se nameće kao jedno od rešenja koje istovremeno odgovara potrebama tržišta, logistike i zaštite životne sredine. Zbog toga ne iznenađuje što sve više proizvođača razmatra ovu tehnologiju kao deo svoje dugoročne strategije pakovanja.

Izvor: Smurfit Westrock
Foto: Smurfit Westrock

The post Bag-in-Box: Održiva i praktična alternativa za pakovanje vode i ostale tečnosti first appeared on Ambipak.

Otpornost lanaca snabdevanja danas sve više zavisi od kvalitetne saradnje između kupaca i dobavljača, razmene podataka, digitalne povezanosti i zajedničkih ciljeva usmerenih ka rešenjima koja postiču održivost. Upravo je ova tema bila u fokusu zajedničkog Dana zelene nabavke kompanija Coca-Cola HBC Srbija i Bambi, koji je okupio više od 150 predstavnika dobavljača, partnera i stručnjaka radi razmene iskustava i unapređivanja lanaca vrednosti.

Pod sloganom „Od obaveze do konkretnog uticaja“ (From Commitment to Impact), događaj je po prvi put održan u zajedničkom formatu dveju kompanija koje u Srbiji posluju kao deo Coca-Cola HBC Grupe. U odnosu na prethodne godine, Dan zelene nabavke okupio je najveći broj učesnika do sada, potvrđujući rast značaja tema odgovornog upravljanja resursima među poslovnim partnerima. 

Jedna od centralnih tema ovogodišnjeg događaja bila je regenerativna poljoprivreda. O ovoj temi razgovarali su Marcin Kucinski iz kompanije Barry Callebaut, Jelena Matić iz kompanije ADM Serbia i Georgia Kagkalou iz kompanije Coca-Cola HBC, uz moderaciju Jovane Važić iz kompanije Bambi. Tokom panela istaknuto je da klimatske promene, degradacija zemljišta i rastući zahtevi tržišta menjaju način upravljanja nabavkom i poslovnim rizicima. Zaključak učesnika bio je da regenerativni pristup poljoprivredi doprinosi očuvanju dostupnosti sirovina, sigurnosti snabdevanja i dugoročnoj stabilnosti poslovanja.

Kao potvrda da održivost nastaje kroz konkretne poslovne odluke i saradnju duž celog lanca vrednosti, dodeljena su i specijalna priznanja kompanijama Sekopak, RVM, DTS, Moto-Plast, Lindström i ITN Group.  

Posebna pažnja posvećena je i uspešnim praksama dekarbonizacije u lancu snabdevanja, od programa zamene plastike i ultra-performansnih streč folija, do prelaska na električni i pogon u logistici. Jedan od primera predstavila je kompanija Moto-Plast, koja je kroz unapređenje sekundarne ambalaže za proizvode kompanije Coca-Cola HBC, ostvarila značajno smanjenje upotrebe plastike. 

„Tokom prethodne godine uspeli smo da ostvarimo smanjenje debljine termo-folije za 20 odsto, kao i streč folije za 35 odsto, čime smo značajno smanjili ukupnu masu proizvedenog materijala. Verujemo da upravo ovakvi merljivi koraci pokazuju kako inovacije i saradnja u lancu snabdevanja mogu da doprinesu ostvarivanju zajedničkih ciljeva održivosti”, istakla je Darjana Milošević iz kompanije Moto-Plast.  

Dobavljači imaju ključnu ulogu u smanjenju indirektnih emisija CO₂ (Scope 3). Prema poslednjim podacima Izveštaja o održivom poslovanju ovih kompanija, one čine više od 90 odsto ukupnog ugljeničnog otiska u kompaniji Coca-Cola HBC Srbija, dok kod kompanije Bambi obuhvataju 86 odsto ukupnih emisija gasova sa efektom staklene bašte. Upravo zato partnerstva zasnovana na transparentnosti, inovacijama i zajedničkoj odgovornosti postaju jedan od najvažnijih preduslova za izgradnju otpornijih lanaca vrednosti.  

„Uloga nabavke danas prevazilazi pregovaranje o cenama i upravljanje tenderima. U uslovima sve većih izazova u lancima snabdevanja, ključnu vrednost donose partneri koji posluju transparentno, primenjuju ESG principe i spremni su da zajedno sa nama rade na unapređenju održivosti. Upravo zato nastavljamo da gradimo snažan i otporan lanac vrednosti sa dobavljačima, što potvrđuje i činjenica da je 83 odsto naše nabavke realizovano uz podršku domaćih partnera. Njihova spremnost da zajedno radimo na održivijem lancu vrednosti vidljiva je iz godine u godinu, a Dan zelene nabavke jedan je od najboljih primera takve saradnje“, izjavio je Boško Šarac, menadžer nabavke u kompaniji Coca-Cola HBC Srbija. 

„Ovo nije klasičan događaj posvećen temi nabavke. U fokusu nisu rezultati, brojke i tenderi, već kako održivost izgleda u praksi,  sa svim izazovima, kompromisima i poslovnim pritiscima sa kojima se svakodnevno suočavamo. Poslednjih godina naučili smo da nijedna kompanija velike izazove ne može da reši sama. Pravo partnerstvo podrazumeva zajedničko učenje, razmenu iskustava i pronalaženje najboljih rešenja. Upravo zato ovaj događaj okuplja stručnjake i kompanije kako bi kroz primere dobre prakse pokazali kako održivost stvara vrednost i iz finansijske perspektive“, istakao je Filip Milošević, menadžer direktne nabavke, u kompaniji Bambi.  

Zajednička poruka ovogodišnjeg Dana zelene nabavke bila je da dugoročna otpornost lanaca snabdevanja zavisi od saradnje, razmene znanja i spremnosti svih učesnika lanca vrednosti da zajednički rade na održivim rešenjima koja istovremeno doprinose i poslovnim rezultatima. 

Izvor: Coca-Cola HBC Srbija, Bambi
Foto: Mankimedia

The post Dan zelene nabavke u kompanijama Coca-Cola HBC Srbija i Bambi: Partnerstvo sa dobavljačima za održivije lance vrednosti first appeared on Ambipak.

Događaj su svečano otvorili direktor kompanije organizatora, MyCEPPI, László Bűdy i Dragan Stevanović sekretar Udruženja hemijske, gumarske i industrije nemetala Privredne komore Srbije. Oni su u uvodnim obraćanjima istakli značaj jačanja regionalne saradnje, razmene znanja i zajedničkog odgovora na izazove koje donose savremena tržišta i regulatorni okvir Evropske unije.

Srpska industrija plastike izvozi u 80 zemalja

Dragan Stevanović je ovom prilikom izneo podatak da u Srbiji posluje više od 2.600 kompanija koje se bave proizvodnjom plastike a one svoje proizvode izvoze u preko 80 zemalja, istakavši takođe i dalji razvojni potencijal ove oblasti. G. Bűdy je u svoj pozdravnom govoru istakao da je tržište Srbije otvoreno za dalji razvoj i saradnje, kao i zadovoljstvo što se baš u Beogradu ove godine održava događaj

Tokom tri dana događaja, program je obuhvatio veliki broj B2B sastanaka, tokom kojih su kompanije imale priliku da uspostave nove poslovne kontakte i dogovore konkretne oblike saradnje. Održano je i nekoliko stručnih panela na kojima se razgovaralo o aktuelnim izazovima u plastičarskoj industriji, sa posebnim fokusom na održivost, tržišna kretanja i regulatorne promene u okviru evropske industrijske politike.

Turbulentno stanje na tržištu petrohemije

Posebnu pažnju učesnika privukla je prezentacija g. László Bűdy, koji je govorio o stanju na tržištu polimera. On je ukazao na izražene fluktuacije cena sirovina, koje u značajnoj meri utiču na stabilnost tržišta, planiranje proizvodnje i poslovanje kompanija u čitavom sektoru plastične industrije.

Skup je još jednom potvrdio da zemlje Centralne i Jugoistočne Evrope dele slične izazove, ali i značajan potencijal za zajednički razvoj, inovacije i jačanje konkurentnosti na evropskom tržištu.

Da je spoj poslovnih aktivnosti i neformalnog umrežavanja dobitna kombinacija, pokazao je i ovaj trodnevni događaj. Drugog dana učesnici su se okupili na svečanoj večeri održanoj u prelepom ambijentu na obali reke Save, što je dodatno doprinelo jačanju kontakata i razmeni iskustava u opuštenijoj atmosferi.

Događaju je prisustvovala i direktorka Ambipak platforme, Irena Lalić.

„Događaj je pravo osveženje. Veoma dobro osmišljen a što je najvažnije i prepun pozitivne energije, želje za dobrim poslovnim kontaktima i zajedničkim rezultatima. Drago mi je što smo bili deo istog i radujemo se sledećem.“

Zbog izuzetno pozitivnih utisaka učesnika i velikog interesovanja industrije, organizatori su već najavili naredno izdanje Central European Plastics Meeting-a, koje će ponovo biti održano u Beogradu od 15. do 17. marta naredne godine. Očekuje se još veći broj kompanija, izlagača i poslovnih susreta, čime Beograd nastavlja da jača svoju poziciju regionalnog centra za industriju plastike u najširem smislu.

Izvor: Ambipak/MyCEPPI

The post U Beogradu uspešno održani susreti industrije plastike Central European Plastics Meeting first appeared on Ambipak.

Evropska unija je uvela istorijski stroge mere za kontrolu i zabranu izvoza plastičnog otpada, sa ciljem da spreči ekološku štetu i preuzme punu odgovornost za sopstveni otpad. Od novembra 2026. biće potpuno zabranjen izvoz plastičnog otpada u zemlje van OECD-a, dok će za OECD članice važiti stroga pravila i monitoring.

Regulation (EU) 2024/1157 of the European Parliament and of the Council on shipments of waste je nova Uredba o pošiljkama otpada, usvojena 11. aprila 2024. godine, koja zamenjuje prethodnu regulativu i uvodi stroge mere za izvoz plastičnog otpada, digitalizaciju procesa i jače kontrole nad tokovima otpada.

Stroga kontrola i održivi standardi upravljanja otpadom

Izvoz otpada iz EU u zemlje van Unije porastao je za 72% od 2004. godine, a samo u 2023. izvezeno je 35 miliona tona, od čega 49% ide u zemlje van OECD-a.

Nova Uredba EU o pošiljkama otpada (Regulation (EU) 2024/1157) predstavlja prekretnicu u globalnoj borbi protiv zagađenja plastikom. EU šalje jasnu poruku da otpad mora biti obrađen tamo gde nastaje, uz strogu kontrolu i održive standarde. Nema više prebacivanja problema na zemlje koje nemaju kapacitete da ga reše.

Ova Uredba deo je šire strategije za cirkularnu ekonomiju i smanjenje zagađenja plastikom. Regulativa se odnosi na sve vrste otpada, ali plastika zauzima posebno mesto zbog direktnog uticaja na industriju ambalaže.

Za industriju ambalaže u regionu, non- EU i non-OECD zemlje, u koje potpada i Srbija, ovo je signal da se ubrza razvoj lokalnih rešenja za reciklažu i cirkularnu ekonomiju, dok je ista poruka i proizvođačima i generatorima otpada u zemljama članicama EU.

Glavne odredbe

• 21. maj 2026. – svi izvozi plastičnog otpada podležu proceduri prethodne notifikacije i saglasnosti.
• 21. novembar 2026. – potpuna zabrana izvoza plastičnog otpada u zemlje van OECD-a (najmanje do maja 2029.).
• 21. maj 2027. – obavezni nezavisni auditi u postrojenjima koja primaju otpad.
• OECD zemlje – EU prati da li se otpad obrađuje održivo; u suprotnom, izvoz može biti suspendovan.
• DIWASS platforma – sve prekogranične pošiljke otpada biće praćene digitalno.
• Kazne – ilegalna trgovina otpadom biće strogo sankcionisana, uz visoke novčane i zatvorske kazne prema zakonima država članica pa čak potencijalno i sa 10. godina zatvora
  
  

Implikacije za industriju ambalaže, brže ka DRS-u?

Za proizvođače i korisnike ambalaže ovo znači kraj oslanjanja na izvoz otpada kao rešenje. Reciklaža mora biti organizovana unutar EU ili u OECD zemljama sa dokazanim kapacitetima. Transparentnost i auditi postaju obavezni deo poslovanja. Za region, uključujući Srbiju, ovo je signal da se ubrza razvoj domaćih kapaciteta za reciklažu i cirkularnu ekonomiju.

Da li je Srbija, koja nema zatvoren krug reciklaže ambalažne plastike, a po tvrdnjama reciklažne industrije, ima dovoljno kapaciteta, ali nema šta da reciklira, konačno dovedena u situaciju da ubrza uvođenje sistema za povrat ambalaže? Ili će do nas pristizati non-EU otpad dok ćemo se zatrpavati i domaćim?

PROČITAJTE JOŠ: Srbija pred novim pravilima igre: Ambalaža više nije izbor – već uslov za dugoročnu konkurentnost

Podsetimo, depozitni sistem za povrat ambalaže do sada je uvela 21 evropska zemlja, iz našeg okruženja to su učinile Rumunija, Mađarska i Hrvatska. Zanimljivo je napomenuti da među ovim zemljama još uvek nema Francuske, Španije, Italije, dok Nemačka prednjači u organizaciji te pokreće čak i depozitni sistem za kozmetičku ambalažu.

The post Evropska unija: Uskoro stupa na snagu zabrana izvoza otpada first appeared on Ambipak.

Vlada Republike Srbije, na predlog Ministarstva zaštite životne sredine, usvojila je novu Uredbu o podsticajnim sredstvima za operatere koji vrše ponovnu upotrebu i reciklažu otpada za period 2026–2028. godine.

Ministarka Sara Pavkov istakla je da Uredba predstavlja važno prelazno rešenje ka održivom sistemu upravljanja otpadom i postepenom uvođenju proširene odgovornosti proizvođača (EPR) i IPR sistema.

„Donošenje ove Uredbe je važno, zbog toga što smo kroz jedno tranziciono rešenje na odgovoran način zakoračili ka održivom rešavanju pitanja reciklaže. Praktično smo omogućili nastavak državne pomoći za operativne troškove u okviru sistema reciklaže do donošenja izmena i dopuna Zakona o upravljanju otpadom kojim bi se uveo IPR sistem za određene posebne tokove otpada, u cilju prelaska privrede na novi sistem upravljanja posebnim tokovima otpada. Ovaj prelazni model je oročen na period od tri godine i uvodi kao novinu podsticaje kroz aukcijski postupak. To znači da će umesto fiksnih iznosa, visina podsticaja biti formirana kroz nadmetanje operatera ponudom cene po jedinici mase otpada, gde država više ne određuje direktno cenu podsticaja, već postavlja okvir kroz maksimalne cene i kvote dok tržište kroz konkurenciju određuje nivo podrške koji je stvarno potreban“, rekla je Pavkov.

Ona je navela da se na taj način uvodi mehanizam koji podstiče efikasnost sistema, ali i efikasno korišćenje budžetskih sredstava.

„Podsticaj se dodeljuje isključivo za buduće aktivnosti, što obezbeđuje da pomoć ima stvarni podsticajni efekat i u skladu je sa ključnim principima EU u oblasti državne pomoći. Njena svrha nije samo da obezbedi kratkoročnu podršku, već i da pripremi sistem za prelaz ka modelu u kome će se uspostaviti sistem proširene odgovornosti proizvođača proizvoda i tržišni mehanizam.“, izjavila je Pavkov.


Izvor: Ministartvo zaštite životne sredine

The post Vlada Srbije: Nova Uredba o podsticajima za reciklere – prelaz ka tržišnom i održivom sistemu first appeared on Ambipak.

Punionica gazirane vode Rosa Homolje u Neresnici, koja posluje u okviru kompanije Coca-Cola HBC Srbija, osvojila je priznanje „ESG lideri 2026“, u kategoriji „Strategija, potkategorija – Očuvanje vodnih resursa“, koju dodeljuje PwC Srbija.

Ovo je treće, uzastopno priznanje koje je Coca-Cola HBC Srbija osvojila na konkursu „ESG lideri“ za svoje dve punionice vode u Srbiji, čime se dodatno potvrđuje posvećenost odgovornom upravljanju vodnim resursima, kao jednom od ključnih stubova strategije održivosti kompanije.

Nagrada je dodeljena za sveobuhvatan pristup u upravljanju vodnim resursima u punionici gazirane vode Rosa Homolje u Neresnici, opština Kučevo, koji uključuje kontinuirano unapređenje efikasnosti korišćenja vode, odgovoran tretman otpadnih voda, primenu međunarodno priznatih standarda upravljanja, kao i aktivnu saradnju sa lokalnim zajednicama i drugim zainteresovanim stranama.

Zahvaljujući dugoročnim inicijativama i kontinuiranim ulaganjima, Coca-Cola HBC Srbija je u sve svoje tri svoje punionice u Srbiji – u Zemunu, kao i u Vlasinki i u Rosi Homolje, u periodu od 2007. do 2025. godine smanjila ukupnu količinu vode koja se koristi u proizvodnom procesu za 55 odsto. Posebno je punionica Rosa Homolje ostvarila smanjenje potrošnje vode od 19,1 odsto u odnosu na 2023. godinu, dok se u domenu ponovne upotrebe vode svrstala među najuspešnije fabrike u okviru Coca-Cola HBC sistema.

„Voda je jedan od najvažnijih resursa za naše poslovanje, ali i resurs čije očuvanje zahteva dugoročan i odgovoran pristup. Zato su zaštita izvorišta, efikasno korišćenje i odgovorno upravljanje resursima integrisani u sve naše procese i deo su naše dugoročne strategije. Ovo priznanje potvrđuje da dosledna primena najviših standarda zaštite životne sredine donosi rezultate koji imaju širi značaj za zajednicu i okruženje u kojem poslujemo“, izjavila je Ana Vidić, menadžerka za životnu sredinu u kompaniji Coca-Cola HBC Srbija.

Kao deo dugoročnog pristupa održivom upravljanju vodnim resursima, sve tri punionice kompanije Coca-Cola HBC Srbija uspešno su sertifikovane prema standardu ISO 46001, koji potvrđuje visok nivo efikasnosti u korišćenju vode kroz celokupan proces – od izvora do tretmana i ponovne upotrebe. Ovaj standard doprinosi i smanjenju rizika povezanih sa nestašicom vode i prekidima u snabdevanju.

PROČITAJTE JOŠ: Coca-Cola HBC ostvaruje snažan napredak u održivosti i postavlja nove ambiciozne ciljeve

Sve tri punionice imaju sopstvena postrojenja za tretman otpadnih voda, kroz koja se voda u potpunosti prečišćava pre ispuštanja u prirodni recipijent, dok sva tehnološka voda prolazi kroz višestepeni proces prečišćavanja, čime se obezbeđuje da se u prirodnu sredinu vraća u skladu sa najvišim propisanim standardima kvaliteta.

Ovo priznanje nadovezuje se na doslednu lidersku putanju kompanije Coca-Cola HBC Srbija, koja je iz godine u godinu nagrađivana za izvrsnost u upravljanju vodnim resursima i sveukupnim ekološkim učinkom – 2024. godine punionica negazirane vode Vlasinka nagrađena za očuvanje vodnih resursa, a 2025. godine i za strategiju zaštite životne sredine i rezultate u borbi protiv klimatskih promena.

Izvor: Coca-Cola HBC

The post Punionica kompanije Coca-Cola HBC Srbija “Rosa Homolje” dobitnik priznanja „ESG lideri 2026“ first appeared on Ambipak.

Ako ste mislili da je ambalaža samo „kutija, flaša ili limenka“ – vreme je da promenimo perspektivu. Od 2026. godine, Evropa uvodi pravila koja menjaju sve. Nova regulativa o ambalaži (PPWR) neće pitati da li ste spremni – već samo da li ispunjavate uslove.

A uslov je jednostavan: vaša ambalaža mora biti reciklabilna. Pristup evropskom tržištu će sve više zavisiti od usklađenosti sa propisima.

Ovo nije daleka tema. Ovo je već danas. Iako Srbija nije članica EU, pravila važe i za nas. Zašto? Zato što svaki proizvođač koji želi da izvozi u EU mora da ih poštuje. To znači da pitanje više nije: „da li ćemo primeniti ova pravila?“ već: „da li želimo da ostanemo na tržištu?“

Gde smo danas? Realno – postoji značajan nivo nepripremljenosti koji zahteva hitno rešavanje. Pogledajmo činjenice – recikliramo tek oko 17% otpada, samo trećina građana ima pristup reciklaži, deo otpada i dalje završava van sistema.

Drugim rečima – sistem potreban za potpunu podršku novoj regulativi još uvek je u fazi razvoja. Postoje jasni nedostaci u infrastrukturi, sledljivosti materijala i pouzdanosti podataka koje je potrebno rešiti. Procene su da i do 40% ambalaže ima više na tržištu nego što se prijavi , nemamo stabilne tokove reciklata, a bez toga – nema ni ambalaže koja ispunjava uslove.)

Nova pravila su jasna – i stroga. Već od 2026. ambalaža mora biti dizajnirana za reciklažu. Od 2030. – mora imati visok procenat reciklabilnosti i sadržaja reciklata. To znači da se način na koji se ambalaža pravi menja iz korena. I najvažnije: 80% njenog ekološkog uticaja određuje se u fazi dizajna.

Drugim rečima:Odluke koje donosimo danas odlučuju da li ćemo sutra moći da prodajemo proizvode.

Gde je rešenje?
Različiti materijali imaće različite uloge, ali neki su već dobro usklađeni sa zahtevima PPWR regulative. Jedan od njih je aluminijum. Zašto?

Zato što je to materijal koji već danas funkcioniše u cirkularnoj ekonomiji – može da se reciklira iznova i iznova – bez gubitka kvaliteta, štedi ogromnu količinu energije, lagan je i efikasan za transport, limenka se brzo hladi, čuva kvalitet proizvoda, omogućava inovativno brendiranje sa novim tehnologijama štampe i najvažnije – već postoji razvijen sistem njegovog prikupljanja i reciklaže.

Drugim rečima: Nije budućnost – već sadašnjost koja funkcioniše.

Postoji izazov a to je materijal – iskorišćena ambalaža. PPWR neće tražiti samo da ambalaža može da se reciklira – već i da sadrži reciklirani materijal u plastici. Srbija danas nema dovoljno prikupljenog materijala od iskorišćene ambalaže.

Uprkos organizovanom prikupljanju i transparentnim tokovima materijala, pristup dovoljnim količinama kvalitetnog reciklata i dalje je ograničen.

PROČITAJE JOŠ: NAJAVLJUJEMO: Ambipak Executive Forum 2026 – gde se oblikuje budućnost ambalaže

Bez organizovanog prikupljanja i bez kontrole tokova – mi nemamo izvor kvalitetnog reciklata. I tu dolazimo do ključne tačke: nije dovoljno promeniti ambalažu – mora se promeniti ceo sistem.

Pet prioritetnih mera koje mogu podržati konkurentnost tokom tranzicije, ukoliko želimo da ostanemo konkurentni su: uvođenje depozitnog sistema, razvijanje infrastrukture za prikupljanje i sortiranje, uvođenje jasnih pravila za proizvođače (EPR), prilagođavanje dizajna ambalaže tako da može da se reciklira, obezbeđivanje pristupa kvalitetnom reciklatu. Bez napretka u ovim oblastima, tranzicija će biti znatno izazovnija.

Ovo više nije tema isključivo ekologije – ovo je tema industrije, izvoza, konkurentnosti, ekonomije i na kraju opstanka celog jednog proizvodnog sektora u Srbiji koji je između ostalog izvozno orijentisan.

Na kraju možemo da zaključimo da je vreme za odluke upravo sada. Industrija je spremna – postoji znanje, tehnologije i rešenja, ali bez jasne strategije i sistemskog pristupa nećemo stići na vreme, a u ovoj trci, nema produžetaka.

Oni koji se rano prilagode biće u boljoj poziciji da ostanu konkurentni na evropskom tržištu.

Autor teksta: Jelena Petljanski, menadžer za održivost i odnose sa javnošću (CEE) Ball Corporation

The post Srbija pred novim pravilima igre: Ambalaža više nije izbor – već uslov za dugoročnu konkurentnost first appeared on Ambipak.

Kako je počeo Vaš rad u Norneru? 

Moj profesionalni put u Norveškoj započeo je kroz postdoktorsku poziciju na projektu FuturePack, gde sam prvobitno radila u institutu Nofima, koji je vodeći istraživački centar u oblasti hrane. U Norvešku sam došla sa sličnog instituta u Srbiji – Instituta za prehrambene tehnologije Universiteta u Novom Sadu, gde sam se bavila ambalažom i pakovanjem hrane. Ta tranzicija je bila prirodan nastavak mog rada i interesovanja za bezbednost i funkcionalnost ambalaže. Od jula 2020. godine radim u Norneru kao senior istraživač, gde sam dodatno proširila ekspertizu, posebno u oblasti plastike i reciklaže.

Možete li nam reći nešto više o Norneru – čime se kompanija bavi? 

Norner AS je međunarodno prepoznat istraživački institut specijalizovan za polimerne materijale, sa snažnim fokusom na plastiku, reciklažu i održiva rešenja. Aktivnosti obuhvataju industrijska istraživanja, testiranja, razvoj proizvoda i podršku kompanijama u ispunjavanju regulatornih zahteva. Posebno važan segment rada odnosi se na cirkularnu ekonomiju, odnosno razvoj rešenja koja omogućavaju ponovnu upotrebu plastike bez kompromisa po pitanju kvaliteta i bezbednosti. Norner takođe deluje i kao sertifikaciono telo, za RecyClass sertifikaciju reciklabilnosti plastične ambalaže.

Krajnji korisnici nose primarnu odgovornost – biraće proizvođače ambalaže koji mogu da isprate zahteve

Šta je Vaša najuža oblast rada? 

Moj rad je usmeren na ambalažu za hranu, sa posebnim fokusom na upotrebu recikliranih materijala u osetljivim primenama kao što je kontakt sa hranom. Bavim se procenom bezbednosti materijala, migracionim testiranjima i regulatornim okvirom koji definiše šta je dozvoljeno u ovoj oblasti. Takođe, već pet godina sam vodeći auditor u Norneru za RecyClass sertifikaciju, gde radim na proceni reciklabilnosti ambalaže i savetujem industriju u vezi sa dizajnom za reciklažu (Design for Recycling). Moj cilj je da se već u fazi dizajna ambalaže obezbedi njena kompatibilnost sa sistemima reciklaže.

Kako vidite trenutne izazove i razvoj u oblasti plastike i PPWR regulative? 

Plastika se danas nalazi na raskrsnici između svoje funkcionalne vrednosti i potrebe za smanjenjem uticaja na životnu sredinu. Nova evropska regulativa, posebno Packaging and Packaging Waste Regulation (PPWR), postavlja ambiciozne zahteve kada je u pitanju smanjenje otpada, povećanje reciklaže i unapređenje dizajna ambalaže. Ono što je ključno jeste da održivost i bezbednost hrane ne mogu biti posmatrane odvojeno već moraju ići zajedno.

U tom kontekstu, velika pažnja se posvećuje razvoju rešenja koja omogućavaju korišćenje recikliranih materijala, ali uz strogu kontrolu potencijalnih kontaminanata i migracije supstanci u hranu. Upravo tu vidim svoju ulogu – da pomognem industriji da pronađe balans između tehničkih, regulatornih i bezbednosnih zahteva.

Kako se po Vašim saznanjima prema PPWR-u odnose kompanije, posebno iz našeg okruženja, van EU?

Ono što je moje iskustvo je da u lancu snabdevanja proizvođači amablaže i pakovanja jos uvek se upoznaju sa Regulativom. Odgovornost ce biti distribuirana na ceo lanac snabdevanja, i oni ukoliko ne budu pratili zahteve regulative, nece moci da se plasiraju na EU trziste.
Krajnji korsinici nose primarnu odgovornost, ali svakako će oni biti ti koji će birati proizvođače koji prate zahteve regulative i to će  diskriminisati sve one koji ne prate regulativu.

O čemu ćete govoriti na Ambipak Executive Forumu?

Na Ambipak Executive Forumu učestvovaću kroz nekoliko različitih formata – od stručnog predavanja i praktične radionice, do interaktivnog panela sa učesnicima foruma.

U okviru Expert Talk sesije govoriću na temu „Dizajn za reciklažu kao uslov konkurentnosti (2026–2030)“, gde ću predstaviti kako PPWR i novi evropski standardi menjaju kriterijume za razvoj plastične ambalaže i zašto dizajn za reciklažu postaje direktno povezan sa tržišnom konkurentnošću kompanija. Takođe ću voditi workshop „DfR i PPWR – Od zahteva regulative do industrijske primene“, koji je osmišljen kao praktična radionica sa konkretnim primerima ambalaže i smernicama koje kompanije mogu odmah primeniti u razvoju proizvoda i unapređenju reciklabilnosti.

PROČITAJTE JOŠ: Dizajn ambalaže za reciklažu – šta to tačno znači?

The post Tanja Radusin, Norner AS: Proizvođači ambalaže i pakovanja nalaze se u samom centru implementacije PPWR regulative first appeared on Ambipak.