Na jučerašanjem poslovnom forumu, na inicijativu proizvođača plastičnih kesa, podržanom od strane Privredne komore Srbije i u organizaciji dva nadležna sektora PKS-a, Udruženja za hemijsku gumarsku i industriju nemetala i Centra za cirkularnu ekonomiju, aktivno su učestvovali predstavnici svih zainteresovanih strana: Ministarstva za zaštitu životne sredine i Ministarstva privrede, Sekretarijata za zaštitu životne sredine grada Beograda, Agencije za zaštitu životne sredine, Laboratorije za ispitivanje ambalaže, proizvođača  plastične ambalaže i kesa, proizvođača i distributera repromaterijala i predstavnici maloprodajnih objekata, reciklera kao i predstavnici iz stručne hemijske oblasti.

Uvodnim izlaganjem Dragana Stevanovića, sekretara Udruženja za hemijsku gumarsku i industriju nemetala, otvorena je vrlo aktivna diskusija u nastavku. Stevanović je tom prilikom rekao da u predlogu Nacrta pravilnika o plastičnim kesama ne favorizuju niti jednu vrstu materijala i kaže: “Doneli smo predlog tehničkih propisa koje treba da zadovolje te kese na tržištu, a na donosiocima odluka je da odrede koje će to kese biti .“.

Forum je u nastavku vodio Siniša Mitrović, rukovodilac centra za Cirkularnu ekonomiju PKS-a, rekavši na samom početku da je to “jedinstvena i retka prilika da su se na jednom mestu okupili predstavnici svih relevantnih privrednih činilaca vezanih za problem plastičnih kesa u Srbiji i da to treba dobro iskoristiti za iznalaženje rešenja i da je PKS vrlo zainteresovana da u tome pomogne”.

PROČITAJTE JOŠ: SINIŠA MITROVIĆ, PKS: Vredno radimo na promociji ciljeva održivog razvoja; predviđena je investicija u DVE KOMPOSTANE u Srbiji

Predstavnik proizvođača, Viktor Grujić, kompanija Polipak, rekao je da su proizvođači kesa zbunjeni dešavanjima i da oni žele da ukažu na problem ali i na činjenicu da je najvažnije smanjiti potrošnju plastičnih kesa do 50 mikrona, i u nastavku dodao da “svi materijali treba da imaju ravnopravan status u potrošnji i da je rešenje u ograničenju potrošnje svih podjednako.“ Takođe je dodao a u tome se evidentno slažu svi, “da je neophodno doneti zakon na nivou cele zemlje kako ne bi dolazilo do dalje konfuzije o tome  gde su plastične kese zabranjene a gde još uvek zakonski dozvoljene za upotrebu“.

Neophodno doneti Zakon i zakonska akta o ambalažnom otpadu na nivou cele Srbije

Radmila Šerović, predstavnica Ministarstva za zaštitu životne sredine, Sektor za upravljanje otpadom i otpadnim vodama, razjasnila je nedoumicu i ovom prilikom  napomenula da je i dalje neophodno postupati po važećim zakonskim aktima sve dok ne dođe do promene istih na temu upotrebe plastičnih kesa.

Na skupu je iznet je podatak da HIP-Petrohemija Pančevo, godišnje proizvede 160 000 tona polietilena i da od toga 80%  izveze a da u njihovoj praksi nigde  ne postoji zabrana već samo ograničenje u upotrebi ovog materijala.

Učešće u forumu uzeli su i distributeri “oxo aditiva” koji se dodaju u mase za izradu bioragradive plastike i stava su da sa tom vrstom kesa treba odgovorno postupati kao bi došlo do razgradnje u predviđenom roku koji je značajno kraći nego za polietilenske kese. Isto mišljenje iznela je i docent dr Senka Popović iz Laboratorije za ispitivanje ambalaže iz Novog Sada a koji je nasuprot stavu takođe prisutne profesorke Branke Pilić “da biorazgradive kese nisu biorazgradive“.

PROČITAJTE JOŠ: Šta tačno znači zabrana plastičnih kesa u Beogradu?

Kada se radi o kompostabilnim kesama, za njih je takođe, kao i za sav otpad potrebno posebno postupanje, odnosno izgradnja kompostana kojih Srbija niti bliže okruženje još nemaju, o čemu smo već pisali u Ambipak magazinu. Ovom prilikom je najavljen i pilot projekat, koje podržava Ministarstvo za zaštitu životne sredine, izgradnje prve mini kompostane, najverovatnije, u Gornjem Milanovcu.

Konačno, zaključak koji možemo izvesti nakon održanog skupa je da sa 4% učešča u ambalažnom otpadu, plastične kese nisu “neprijatelj broj 1”, ali da je prema očuvanju životne sredine neophodno postupati odgovorno na svim nivoima, da je nakon odluka o tipu kesa koje su dozvoljene u upotrebi, potrebno na adekvatan način i sistemski kontrolisati iste, da je neophodno doneti Zakon o ambalaži i ambalažnom otpadu na nivou cele zemlje i slediti primer EU u kojoj nije ograničena upotreba kesa do 15 mikrona a ograničenja bi trebalo da se odnose na one od 15 do 50 mikrona.

Da podsetimo, u Srbji je od 2018. godine uvedena naplata plastičnih kesa od 15 do 50 mikrona a Grad Beograd je zabranio upotrebu istih od januara 2020. godine.

Foto: PKS

The post PKS: Održan forum o upravljanju plastičnim kesama – rešenje u ograničenju upotrebe? first appeared on Ambipak.

Od početka godine Beograđani su se susreli sa upotrebom novih plastičnih kesa, biorazgradivih, međutim, zbog brojnih zabuna piše se i novi pravilnik o vrsti plasitke koja će moći da se koristi u proizvodnji kesa, pa se stiče utisak da ćemo kroz ceo proces “ukidanja” istih prolaziti ponovo. U međuvremenu, Odluka o uslovima korišćenja kesa za isporuku robe na mestu prodaje roba i usluga prouzrokovala je nezadovoljstvo, dileme i probleme, a utisak je da trgovci i potrošači nisu dobili dovoljno vremena da se prilagode i upoznaju sa novim pravilima.

Viktor Grujić, vlasik kompanije Polipak, u razgovoru za Telegraf Biznis objasnio je da, prvenstveno, insistiranje na biorazgradivosti nije glavna poenta. Cilj donošenja pravilnika bi trebao da bude smanjenje potrošnje i višekratno korišćenje plastičnih kesa.

“Kese treba da budu deblje kako bi ih potrošači koristili više puta i kako bi se na taj način smanjio njihov broj, tačnije količina kesa. Nigde u Evropi niko ne zahteva da te kese budu biorazgradive. Ograničenja koja se odnose na kese od 15 do 50 mikrona odnose se na sve vrste materijala, bez obzira da li je reč o običnoj ili nekoj drugoj plastici. Evropa traži da se smanji količina kesa tako što će one biti deblje i koristiti se više puta.”

Istraživanja u Evropskoj Uniji su pokazala da papirnu kesu treba koristiti 42 puta da bi se postigao pozitivan efekat po životnu sredinu. Grujić je, takođe, istakao da bi kese trebalo biti od obične plastike kako bi mogle da se recikliraju i da će novi pravilnik omogućiti pravljenje kesa od obične plastike, biorazgradive i kompostne, ali da sve te vrste plastike moraju biti debljine preko 50 mikrona.

“Sve vrste biorazgradive plastike, na primer sa aditivima se “cepkaju”, kompostna (od skroba) nije razgradiva u prirodu, a nju je potrebno sakupljati i odneti u pogon za kompostiranje, koji mi još uvek nemamo. Potrebno je prepisati dobre prakse, a svakako je bolje reciklirati nego kompostirati”– objasnio je Grujić.

Najnovija istraživanja u Velikoj Britaniji su čak pokazala da su staklene flaše mnogo teže od plastičnih pa njihov transport dovodi do više zagađenja životne sredine, dok proizvodnja i upotreba papirnih kesa dovodi do više emisije ugljenika od plasičnih, a mnogo je teže opet ih upotrebiti. Supermarketi, na primer, prodaju pića u obloženom kartonu, pod pretpostavkom da ovakva pakovanja mogu da se recikliraju.

Trgovci podigli cenu kesa

Slično mišljenje ima i Dušan Stevanović, vlasnik kompanije Medipak i predsednik Udruženja Plastičara Srbije, koji je za Telegraf Biznis objasnio da je odluka o ukidanju kesa ishitrena, pogrešno predstavljena i da proizvođači koji su najstručniji za proizvodnju i preradu poeltilena, nisu konsultovani. Takođe, cena kesa se podigla preko noći, što je najviše pogodilo građane.

“Što je cena kesa viša, smanjuje se pomet, a to neće osetiti samo proizvođači već i građani Srbije. Činjenica je da će za njih kesa prvo biti skuplja. Cena kesa proizvođača ka trgovcima nije podizana, čak je i smanjena, a cene su podizali trgovci. Pojedini trgovci su iskoristili situaciju pa su se za kese koje u nabavci koštaju 80 para do tri dinara, maržirali za 50- 60%, a neki i 200- 300%. Nijedan trgovac nije kese poklanjao, samo ih je uračunao u cenu hleba, mleka, čokolade…”

PROČITAJTE JOŠ: Neće još biti kazni zbog plastičnih kesa

Stevanović je istakao i da je plastična kesa jedini proizvod u Srbiji na koji proizvođači plaćaju eko taksu. Kese su centralna tema, teži se smanjenju otpada, a proizvođači ne prave otpad već ga recikliraju. Takođe, komostne kese nisu najbolje rešenje jer taj materijal u sebi sadrži 50- 60 procenata klasične plastike, a 40 procenata skroba i kada se nekontrolisano bacaju u prirodi neće se nikad razgraditi jer se razgrađuju u strogo kontolisanom industrijskom postrojenju, kao što je pomenuto.

Ostaje da vidimo kakve će novine doneti pravilnik koji je u izradi, da li ćemo uspeti da isplivamo iz teme “ukidanje plastičnih kesa”, ali je činjenica da je plastika veoma funkcionalan materijal, vrhunski, sa fantastičnim osobinama, reciklabilan, ali samo ukoliko se upotrebljava na pravi način.

Izvor: Telegraf Biznis

Foto: Image by randy7 from Pixabay

The post SAGA O PLASTIČNIM KESAMA: Promašena poenta, kese ne treba da budu biorazgradive? first appeared on Ambipak.

Goran Vesić, član Predsedništva Srpske napredne stranke objavio je na svom zvaničnom Fejsbuk profilu da će gradske i opštinske komunalne inspekcije početi od 8. januara kontrolu primene Odluke o zabrani korišćenja plastičnih kesa u Beogradu, ali da će inspektori prekršioce upozoravati bez kažnjavanja, čime je potvrdio jučerašnje pisanje našeg portala. 

Podsetimo, kako je Telegraf Biznis prvi objavio, inspektori će u narednih šest meseci imati samo savetodavnu ulogu, kada je reč o ovoj primerni.

Sekretarijat za inspekcijske poslove grada Beograda podsetio je pravna i fizička lica koja se na teritoriji Beograda bave maloprodajom da je 1. januara ove godine stupila na snagu odluka o zabrani korišćenja plastičnih kesa u Beogradu za isporuku robe na mestu prodaje roba i usluga.

Kako prenosi Beoinfo, podseća da su sva pravna i fizička lica obavezna da poštuju ovu odluku i da kupcima ponude cegere, papirne ili biorazgradive kese u skladu sa Odlukom o uslovima korišćenja kesa za isporuku robe na mestu prodaje roba i usluga

U saopštenju se navodi da je, prema izveštajima sa terena, većina trgovaca počela s primenom ove odluke, ali da, nažalost, postoje i oni koji misle da mogu da rade po starom.

Gradske i opštinske komunalne inspekcije počeće od 8. januara kontrolu primene Odluke. Biće konstrolisane gradske pijace, maloprodajni objekti, kako trgovinskih lanaca tako i pojedinačni, a posebno piljare na koje su se tokom prvih dana 2020. godine građani žalili da ne poštuju odluku – kaže se u saopštenju.

Dodaje se da će tokom januara inspektori vršiti kontrolu primene odluke, a prekršioce će upozoravati bez kažnjavanja, jer, kako se ističe, “cilj je da se odluka poštuje, a ne da se po svaku cenu naplaćuju kazne”.

Izvor: Telegraf Biznis
Foto: Photo by Madison Inouye from Pexels

The post BEOGRAD: Neće još biti kazni zbog plastičnih kesa first appeared on Ambipak.

Dobro je poznata činjenica da je plastičnim kesama potrebno od nekoliko stotina pa do čak 1000 godina kako bi se razgradile u prirodi pa su tako one jedan od glavnih zagađivača životne sredine. Upravo zbog toga, odbornici Skupštine grada Beograda doneli su Odluku o uslovima korišćenja kesa za isporuku robe na mestu prodaje roba i usluga.

Iz Sekretarijata za zaštitu životne sredine, za magazin Ambipak, su istakli da, za građane Beograda, to znači da će trgovci biti dužni da izbace iz upotrebe plastične kese na mestu prodaje, u svim maloprodajnim objektima, kao i u uslužnim i drugim delatnostima.

Preciznije, povlače se iz upotrebe sve plastične kese debljine od 15 do 50 mikrona. To su kese koje se najčešće stavljaju na raspolaganje potrošačima na kasi za pakovanje gotovih proizvoda. Sve kese koje ostaju u upotrebi moraju posedovati sertifikat o usaglašenosti u pogledu razgradivosti, a to su vrlo lagane plastične kese koje služe za pakovanje voća, povrća.

Odlukom je, takođe, propisano da je dozvoljena upotreba providnih plastičnih kesa koje se koriste u uslužnim delatnositma i maloprodajnim objektima na aerodromu, ako je takva upotreba neophodna iz bezbednosnih razloga.

Sa druge strane, trgovci će biti u obavezi da nađu alternativna rešenja plastičnim kesama, a odluka propisuje da to mogu biti papirne kese ili torbe za višekratnu upotrebu koje su pogodne za reciklažu, kao i to da se one mogu staviti na raspolaganje potrošačima sa ili bez novčane naknade- objasnili su iz Sekretarijata.

Kazne

U odluci o uslovima korišćenja kesa jasno je definisano da će komunalna inspekcija opštine biti nadležna za kontrolisanje korišćenja plastičnih kesa, dok će komunalni inspektori od 1. januara 2020. godine kontrolisati maloprodajne objekte uslužnih i drugih delatnosti.

Za sve one koji se ne budu pridržavali date odluke kazne će se kretati od 25.000 do 150.000 dinara, dok će ovlašćeni inspektor izdavati prekršajni nalog u skladu sa zakonom.

Zvanično, od prvog dana 2020. godine plastične kese će otići u istoriju, ali će nam ipak ostati i po koja biorazgradiva za đubre ili svakodnevne potrepštine na koje smo decenijama navikli.

Foto: Photo by freestocks.org from Pexels

The post AKTUELNO: Šta tačno znači zabrana plastičnih kesa u Beogradu? first appeared on Ambipak.

Odlukom Skupštine grada, u Beogradu će od januara 2020. godine u maloprodaji biti zabranjena upotreba plastičnih kesa. Zamenik gradonačelnika, Goran Vesić  kaže da je to istorijska odluka za Beograd jer  je za razgradnju plastične kese potrebno 240 godina.

Dodao je i da su se proizvođači plastičnih kesa bunili jer im je opala proizvodnja ali je istakao da oni mogu da nastave da proizvode biorazgradive kese uz malo više ulaganja.

Kuriozitet ove odluke je i činjenica da je Beograd prvi evropski grad koji je doneo ovu odluku a to je učinio i grad Njujork, s tim što odluka kod njih stupa na snagu u martu 2020. godine.

The post Beograd pre Njujorka zabranjuje plastične kese first appeared on Ambipak.