Pored standardnih KPI (key performance indicators) pomoću kojih se prati operativni učinak u preduzeću na relaciji planirano/realizovano, uvode se SPT (sustainable performance targets) koji će pratiti ostvarenje ciljeva održivog poslovanja. Troškovi ambalaže su uvek bili predmet analiza i kao KPI i sada kao SPT. Uloga ambalaže je mnogostruka. Kaže se da odelo ne čini čoveka, a da li ambalaža čini proizvod?

Prema Pariskom sporazumu, svaka zemlja mora da utvrdi, planira i redovno izveštava o doprinosu koji preduzima za ublažavanje globalnog zagrevanja. Pariski sporazum (Accord de Paris) je sporazum u okviru Ujedinjenih nacija (UNFCCC) o ublažavanju klimatskih promena, prilagođavanju i finansijama, potpisan 2016. godine.

Dugoročni temperaturni cilj Pariskog sporazuma je da održi porast globalne prosečne temperature do 2 °C iznad predindustrijskog nivoa i da se nastavi sa naporima da se porast ograniči na 1,5 °C. To bi trebalo uraditi smanjenjem emisija što je pre moguće, kako bi se u drugoj polovini 21. veka postigla ravnoteža između antropogenih emisija i gasova sa efektom staklene baste.

Takođe, Pariski sporazum ima za cilj da poveća sposobnost prilagodjavanja negativnim uticajima klimatskih promena i učini da finansijski tokovi budu u skladu sa niskim emisijama stakleniih gasova i razvoju koji je otporan na klimu.

SPT – sustainable performance targets – indikatori ostvarenja ciljeva održivog poslovanja

U kontekstu stimulacije primene zelene agende, interesantan je pojam ABC enviromental kategorije, kategorije zagađivača u privredi saglasno određenim kriterijumima i u skladu sa tom kategorijom banke bi trebalo da donose odluke o podršci preduzećima (da/ne), ali i visini kamatne stope za kredite (smanjenje/povećanje).  Pored standardnih KPI (key performance indicators) pomoću kojih se prati operativni učinak u preduzeću na relaciji planirano/realizovano, uvode se SPT (sustainable performance targets) koji će pratiti ostvarenje ciljeva održivog poslovanja.

Troškovi ambalaže su uvek bili predmet analiza i kao KPI i sada kao SPT.

Dok je u ranijem periodu fokus bio na jeftinoj nabavci ambalažnog repromaterijala, smanjenju škarta i otpada pri pakovanju, sada se pomera prema zaštiti planete i usklađivanju sa zelenim principima, ambalaži koja sadrži više od 70% kartona izrađenog od drvenih vlakana-obnovljivog izvora (Balans jogurt npr).

Kaže se da odelo ne čini čoveka, a da li ambalaža čini proizvod?

Uloga ambalaže je mnogostruka. Pakovanje je završni deo procesa proizvodnje, ambalaža štiti proizvod od uticaja različitih spoljnih faktora, omogućuje jednostavnu distribuciju i praktičnu manipulaciju, ali treba biti tako dizajnirana da privuče pažnju potrošača, uz sve to uklopljena u budžet i principe održivog poslovanja.

U prehrambenoj industriji uvodi se sve savremenija ambalaža različitih sistema pakovanja, a na tržištu postoji širok asortiman ambalažnog materijala.

Brojne su aktivnosti javnih institucija, banaka, kompanija, udruženja u cilju podizanja svesti o smanjenju zagađenja, emisije CO2 i time uzrokovanim klimatskim promena, globalnom zagrevanju

Kina je 2021 godine objavila plan za smanjenje plastičnog otpada. Plan obuhvata proširenje kapaciteta za reciklažu, promociju “zelenih” plastičnih proizvoda, smanjenje preterane upotrebe plastike u sektoru pakovanja i povećanje količine otpada koji će biti spaljen, zabrana proizvodnje veoma tankih plastičnih kesa, kao i proizvoda za ličnu negu koji sadrže plastične mikrogranule. Mera koja je izazvala najviše pažnje javnosti je povećanje količine otpada koji će biti tretiran u spalionicama. Cilj do 2025. godine je da dnevno bude spaljeno 800,000 tona otpada i da se na ovaj način spreči da plastični otpad završi u životnoj sredini, pogotovo u okeanima. Kritičari kineskog plana su zabrinuti zbog povećanih emisija gasova staklene bašte, kao i oslobađanja toksičnih gasova. Inače, Kina godišnje proizvodi više od 60 miliona tona plastike, a stopa recikliranja je 30%, prema zvaničnim informacijama.

SAD su najveći generator plastičnog otpada, ali je Indija ta koja baca najveće količine plastike u okean. U SAD se proizvede 42 miliona tona plastičnog otpada godišnje, dok Indija u okean ispusti 126,500 tona, navodi se u izveštaju objavljenom 2021 godine, britanske kompanije Raja.

Indija, Kina i Indonezija su tri najveća zagađivača okeana plastikom

Što se tiče plastičnog otpada koji završava u okeanima, Kina je drugi najveći zagađivač i odgovorna je za 70,700 tona plastike godišnje. Treće mesto zauzima Indonezija, koja svake godine u okean baci 56,300 tona plastičnog otpada.

Maersk, integrisana logistička kompanija za transport, podržava čišćenje okeana, pomoću brodova za skupljanje otpada, ali poput spalionica u Kini i ova akcija ima i negativne reziduale-zagrevanje okeana usled rada brodskih motora.

Neki  od načina smanjenja potrošnje plastike u svakodnevnom životu je zamena tankih plastičnih kesa papirnima ili višekratnim platnenim cegerima u marketima i njihova naplata, zamena jednokratnih čaša za kafu i plastičnih flaša za vodu posudama koje se mogu koristiti više puta, korišćenje čvrstih sapuna umesto tečnih koji se pakuju u plastičnu ambalažu,  priprema hrane kod kuće ili služenje u restoranima brze hrane u višekratnom posuđu umesto kupovine obroka upakovanih u plastiku.

U Evropskoj uniji (EU), plastika za jednokratnu upotrebu, poput slamki, plastičnih čaša, pribora za jelo, kesa, balona i kutija za pakovanje hrane čine 70% otpada u morima i na plažama. Usvojena je Direktiva o plastici za jednokratnu upotrebu, a rok za njenu primenu u državama članicama bio je 3. jul 2022 godine.

PROČITAJTE JOŠ: Evropski parlament predlaže zabranu izvoza plastičnog otpada u zemlje u razvoju

Velika Britanija će do kraja 2023 godine zabraniti upotrebu platičnog posudja  pribora za jelo u restoranima, hotelima i gde god se prodaje hrana za poneti, objavilo je Ministarstvo za životnu okolinu i poljoprivredu Engleske. U Francuskoj je ova uredba već na snazi od 01.januara 2023 godine. U svim restoranima brze hrane (McDonalds, KFC, Burger King itd.) je zabranjeno služenje u plastičnom priboru za jelo, ali ovu meru još uvek niko ne primenjuje usled investicionih troškova u mašine za pranje sudja, bez obzira na kazne inspekcije.

Korišćenje višekratne plastične ambalaže umesto ambalaže za jednokratnu upotrebu omogućava značajno smanjenje emisija CO₂. Višekratnom plastičnom ambalažom se smanjuje stvaranje čvrstog otpada za 86%, zahvaljujući njenom dugoročnom veku trajanja, činjenici da je u potpunosti reciklabilna i da se može koristiti od 30 do 120 puta pre nego što se izbaci iz upotrebe usled trošenja, oštećenja ili promena u dizajnu. Na primer, američki lanac supermarketa koji koristi višekratnu plastičnu ambalažu za samo 20% godišnje isporuke svežih namirnica u vrednosti od pet miliona američkih dolara uštedeće 110,000 – 240,000 dolara godišnje. Ako sve svoje isporuke prebaci na višekratnu plastičnu ambalažu, taj isti lanac supermarketa će smanjiti svoje troškove za dodatnih 1,2 – 3,6 dolara miliona godišnje prema navodima svetskog dobavljača višekratne plastične ambalaže IFCO.

Ekološka osvešćenost i primena Zelene agende nije samo podizanje svesti i izmena navika već i značajna investicija i samo uz stimulativne i pragmatične mere može biti i implementirana.

Autori: Veljko Davidović/Biljana Lazarević (Casa Forte)

Naslovna fotografija: Pixabay.com/freephoto

The post Ekološka osvešćenost i primena Zelene agende  – izazovi za korisnike i proizvođače ambalaže first appeared on Ambipak.