Prijatelji iz kompanije Elmed doo na svom Linkedin profilu  objavili post kojim radosno slave kraj nošenja maski.

“Nakon 747 dana obaveznog nošenja maski u svim kancelarijama i proizvodnim halama u ELMED d.o.o. danas smo ukinuli ovu obavezu u nadi da nam više neće trebati.” – objavio je direktor Elmeda, Ivan Crnojević  na svom Linkedin profilu.

Ovo je prilika da se podsetimo intervjua sa Ivanom koji smo za uradili za Ambipak magazin na proleće 2020. godine, po prestanku vanrendog stanja, zbog pandemije korona virusa. Tadašnji razgovor sa direktorom kompanije Elmed,  je sa ove vremenske distance, jedna vrta retrospektive borbe protiv korona virusa ipokazatelj spremnosti na brzu reakciju privrede, kompanija i rukovodilaca. Industrija ambalaže je u periodu vanrednog stanja, kao i u nastavku bila vrlo aktivna. Suočavajući se već tada sa još uvek nestabilnim tržištem sirovina, prva je pritekla u pomoć humanitarnim delovanjem u kriznom periodu.

Definitivno, Ivanova poruka s kraja intervjua je našla svoje opravdanje u periodu koji je usledio. Nadamo se da će i ova objava prekida nošenja maski biti znak da je pandemija korona virusa konačno iza nas.

Intervju možete pročitati ovde.

Naslovna fotografija: Elmed doo

The post Kraj nošenja maski – Elmed doo first appeared on Ambipak.

Pojam connected packaging deo je digitalnog marketinga i odnosi se na komunikaciju potrošača sa vrednostima brenda, putem internet platforme za računare ili QR kodom za mobilne telefone, olakšavajući komunikaciju, fokusirajući se na iskustvo potrošača. Pojmovi connected packaging, connected expirience, connected marketing, krenuli su u ekspanziju tokom Covid-19 pandemije i masovnog razvoja e-trgovine. Služe da potrošačima olakšaju donošenje odluke pri kupovini, a kompanijama da se upoznaju sa iskustvima i očekivanjima potrošača.

Početkom februara objavljeni su rezultati istraživanja o connected packaging (povezani ambalažom), koju je sproveo Studio za kreativna tehnološka rešenja Appetite Creative. Studio je anketirao 257 rukovodilaca u Velikoj Britaniji i Španiji, o njihovim stavovima po ovom pitanju, prikupljajući podatke iz niza sektora uključujući marketing, maloprodaju, FMCG i automobilsku industriju a prenosi portal Packaging Europe.

Većina, 80% ispitanika izjavila je da vidi vrednost connected packaginga u smislu jačanja održivosti kompanija, a 85% veruje da će ona postati sve važnija za industriju ambalaže tokom i nakon 2022. godine.

Kombinujući online i offline, digitalne veb aplikacije povezuju se s potrošačima, koristeći najnovije inovativne tehnologije (IoT objekte koji koriste NFC i QR kodove, plus Digimark) i navode korisnike na određenu radnju koja im pružaju impresivna iskustva.

58% ispitanika veruje da je razlog za to što će connected packaging postati glavni način za direktnu komunikaciju sa potrošačima, dok manjina ispitanika pripisuje njenu sve veću važnost u promovisanju lojalnosti kupaca. 54% ispitanih je tvrdilo da imaju u svojim marketinškim planovima stavku connected expirience – što čini modernu marketing studiju, zahvaljujući kojima upoznaju kompanije sa iskustvima i očekivanjima kupaca. 59% se izjasnilo da želi da poveća ukupnu investiciju za digitalni marketing u 2022. godini, dok 41% planira da izdvoji isti budžet u ove svrhe kao i prošle godine.

„Jasno je da su iskustva sačinjena kroz povezanost sa ambalažom, dostigla prekretnicu i da postaju sve važniji deo marketing miksa za brendove i proizvođače ambalaže“, rekla je Dženi Stenli, generalna direktorka Appetite Creative. Navodeći, da je connected packaging efikasan i isplativ način za prikupljanje podataka, razvoj proizvoda i direktnu komunikaciju sa kupcima u realnom vremenu, kao i jednostavan način da se poboljšaju akreditivi održivosti brenda. Faktor povezanosti brenda sa korisnicima putem ambalaže, nikada nije bio tako dragocen i tražen, kao što je sada“.

PROČITAJTE JOŠ: GRAND KAFA SINGLE ORIGIN – OPASNO DOBRA KAFA u inovativnoj, tehnološki naprednoj i održivoj ambalaži

Istraživanje je otkrilo da jedan od ključnih razloga zbog kojih ispitanici vide vrednost u faktoru connected packaging ima veze sa činjenicom da ono nudi način kojim se edukuje i povezuje brend sa kupcima na održiv način. Takođe, ispitanici su se izjasnili da vide vrednost u ovom vidu digitalne komunikacije jer im omogućava da direktno komuniciraju sa svojim kupcima po pitanju prenosa relevantnih informacija. Pružanje podataka koji su u skladu sa GDPR-om i koji imaju potencijal da utiču na marketinške i odluke o proizvodima je još jedan faktor za koji su neki ispitanici izjavili da ga posmatraju kao dodatnu vrednost za connected packaging.

Ovde možete pogledati nekoliko primera primene connected packaging digitalnog alata.

Naslovna fotografija: Ilustracija/Unsplash

The post Digitalnim servisom CONNECTED PACKAGING kupac putem ambalaže kreira impresivno iskustvo brenda first appeared on Ambipak.

U saopštenju Huber group-a povodom uticaja panemije COVID-19 na lanac sbabdevanja istaknuto je da se kompletna industrija proizvodnje štamparskih boja, lakova, pomoćnih materijala za štampu tokom prvog kvartala 2021 suočila sa ogromnim pritiscima na širok spektar sirovina neophodnih za proizvodnju boja za štampu ambalaže, komercijalne štampe, štampe dnevnih novina i magazina, što je dovelo do naglog povećanja troškova sirovina. Pritisak je uzrokovan lancem različitih faktora koji su u mnogim slučajevima čak i kumulativni.

“Pandemija Covid-19 je rezultirala neravnotežom koja utiče na dostupnost ključnih baznih hemikalija, kao i na druge relevantne sirovine za industriju boja, kao što su smole,
biljna ulja, pigmenti, aditivi, rastvarači.

Verujemo da je ukupna situacija privremena i da će prestati tokom sledećih meseci.

S druge strane, nedostaju brodski kontejneri, a troškovi prevoza iz Kine u Evropu rastu, što je rezultiralo naglim rastom troškova prevoza koji su sada pet do šest puta veći nego ranije.
Ovu neuravnoteženu situaciju dodatno opterećuju smanjeni proizvodni kapaciteti uzrokovani raznim višim silama duž lanca snabdevanja koje utiču na proizvodnju pigmenata, izocijanata, akrilne i stirenske smole.
Iako ovi efekti značajno utiču na troškove proizvodnje, i dalje verujemo da je ukupna situacija privremena i da će prestati tokom sledećih meseci. Kompanija Huber Group se neprekidno trudi da ove efekte održi što je moguće nižim i da na taj način umanji uticaj na troškove proizvoda.”, navodi se u saopštenju.

Kako se to odrazilo na proizvođače papirne i kartonske ambalaže i štamparije u Srbiji koje Huber Group snabdeva, objasnio nam je Saša Vukić, generalni direktor za Srbiju:

“Matična kompanija je obezbedila redovnu proizvodnju i snabdevanje u ekstremno teškoj situaciji uz dodatne napore svih zaposlenih. Trudimo se da obezbedimo potrebne materijale za naše kupce i podržimo industriju štampe kroz kontunualno snabdevanje.
Zbog povećane tražnje, ograničenih kapaciteta duž lanaca snabdevanja, dostupnosti ključnih hemikalija i otežanog transporta, došlo je do uvećanja troškova proizvodnje prethodnih meseci.”

Izvor: Huber Group

The post HUBER GROUP – Pandemija COVID-19 utiče na transport i lanac snabdevanja bojama za ambalažu i štampu first appeared on Ambipak.

Iako je dugoročni uticaj pandemije Covid-19 na industriju ambalaže teško predvideti, za sada se može reći da su određeni koraci, kao što je smanjenje upotrebe plastične ambalaže, počeli da menjaju dalji tok razvoja ove industrije.

Multinacionalna kompanija Smithers nedavno je objavila dokument sa pet ključnih činjenica o tome kako Covid-19 utiče na industriju ambalaže. Same činjenice zasnovane su na tri scenarija koji su pokazala pad potražnje za ambalažom, gde je farmaceutska industrija, kao i industrija hrane, pića, duvana najmanje pogođena, dok je kozmetička industrija pretrpela najveće gubitke.

Procenjuje se da je vrednost ambalaže pala između 3,7% i 12,3% u 2020. godini, dok se oporavak očekuje u izazovnoj 2021. Takođe, prognoze za ovu godinu nisu optimistične – očekuje se pad prometa u sektoru ambalaže jer prvenstveno potrošači manje troše, mnogi su ostali bez posla, a došlo je i do promena u ponašanju upravo zbog pandemije.

Uticaj na e-trgovinu

Korona virus u velikoj meri uticao je na kupovinu tokom 2020. godine, stim što su veliku ulogu igrala sama pakovanja proizvoda. Veliki deo ambalažne industrije bio je u usponu, potrošači su kupovali više preko interneta, a sve potrepštine, od osnovnih životnih namirnica, do odeće, obuće, dostavljana su do vrata. Fokus se prebacio na sigurnu dostavu proizvoda te je prepoznat i značaj ambalaže kao bitnog elementa koji čuva proizvod. Trgovci su počeli da biraju ambalažu koja smanjuje rizik od oštećenja proizvoda, curenja, kao i gubitka.

Uticaj na održivost

Iako se pre pandemije korona virusa intenzivno govorilo o zabrani korišćenja plastičnih kesa, kao i postepenog povlačenja plastične ambalaže iz upotrebe, mišljenje se u pojedinim državama promenilo, bar privremeno.

Dostava hrane na kućnu adresu dovela je do pitanja da li se korona virus može preneti preko ambalaže te su mnogi dobavljači, obraćajući pažnju na higijenske prednosti plastičnog pakovanja, ostali pri tome da proizvode pakuju u jednokratne kese i flaše koje bi se odmah bacale. Cilj je bio da se smanji strah kod potrošača.

Uticaj na lanac snabdevanja

Celokupna situacija sa zatvaranjem granica, kao i policijskim časom u mnogim državama, dovela je do panike stanovništva i ogromne potražnje za najosnovnijim životnim namirnicama. Rafovi u mnogim prodavnicama su bili prazni, a lanac snabdevanja se suočio sa velikim izazovom-kako organizovati snabdevanje maloprodajnih i veleprodajnih trgovinskih lanaca, ali i kako ispratiti nagli rast e-trgovine.

Američka marketinška agencija Nielsen predviđa da će 70% potrošača širom sveta obavljati kupovinu prehrambenih proizvoda putem interneta do 2024. godine. Bezbednost hrane, kao i bezbednost ambalaže će takođe dobiti na većem značaju što će dovesti do blagostanja potrošača.

Uticaj na sektor materijala

Fleksibilna ambalaža je među najmanje pogođenim sektorima upravo zbog visokog udela koji se odnosi na ambalažu za hranu. Gotova upakovana jela i konzervirana pića postala su sve traženija tokom pandemije jer su potrošači pravili zalihe robe sa dužim rokom trajanja i adekvatnom ambalažom.

U sektoru kartonske ambalaže situacija je slična, stim što se problem javio kod neprehrambenih proizvoda čija je potražnja znatno opala. Takođe, zatvaranje barova, hotela i restorana uticalo je i na staklenu ambalažu, što je donekle nadoknađeno većom prodajom pića u maloprodaji.

Potražnja za tekstilnom ambalažom (vreće) i drvenom ambalažom (bačve, palete) je znatno smanjena i oporaviće se samo kako ekonomija i trgovina se budu oporavljale.

Uticaj na robu široke potrošnje – hrana, piće, sredstva za negu i higijenu

Sektor ambalaže za hranu je najmanje pogođen od svih područja, ali različitoj meri u lancima snabdevanja hranom širom sveta. Neki od onih u najsiromašnijim delovima sveta pogođeni su više od drugih. Uglavnom je maloprodaja hrane dobro funkcionisala ali sektor prehrambenih usluga je  doživljavao velike poteškoće iskusivši najgore uslove za poslovanje do sada.

Uticaj krize na piće se odvijao paralelno sa uticajem na hranu. Prelazak sa HoReCa modela konzumiranja na maloprodaju može se uočiti na primeru piva gde je evidentan pad prodaje točenog piva a porast flaširanog. Malo je verovatno da će to biti dovoljno da nadoknadi izgubljenu prodaju.

Potražnja za ambalažom proizvoda za zdravstvenu zaštitu u celini je i dalje velika, mada treba napomenuti da je trenutna situacija dovela do snažne prodaje određenih proizvoda dok su drugi u padu. Sektor kozmetičke industrije je za vreme pandemije doziveo značajan pad. Saloni lepote širom sveta ne rade ili rade ograničeno, potrošnja kozmetičkih preparata svela se na sapun i najosnovnije proizvode.
U domenu ostalih proizvoda široke potrošnje, tržište sredstava za higijenu je i dalje jako, a što takođe važi i za duvansku industriju. Elektronski uređaji, kućni aparati beleže značajan pad na globalnom nivou, posebno jer prodanice ne rade, ali se ne očekuje ni značajan porast prodaje nakon izlaska iz sveopštih restrikcija.

Krajnji rezultat

Činjenica je da su mnogi biznisi propali, a da će se posledice pandemije tek osetiti. Potrošači su postali konzumenti robe koja zadovoljava osnovne potrebe, dok je e-trgovina postala sastavni deo života. Da li smo spremni da prepoznamo mogućnosti za razvoj, širenje poslovanja? Koliko će promene u lancu snabdevanja uticati na tok biznisa? Koliko smo spremni na sve neizvesnosti koje nas očekuju? Ovo su samo neka od pitanja koja su navedena kao zaključak objavljenog dokumenta kompanije Smithers, a na koja nećemo tako lako naći odgovore.

Naslovna fotografija: Anna Shvets/Pexels.com

The post 5 ključnih uticaja na ambalažu tokom pandemije Covid-19 first appeared on Ambipak.

Privredna komora Srbije sprovela je 13. januara 2021. godine anketu o broju zaposlenih obolelih od Covid -19 koji su trenutno odsutni sa svojih radnih mesta. Anketa je sprovedena među 1.057 kompanija u Srbiji a rezultat iste govori da se broj odsutnih zbog korona virusa smanjuje.

Od ukupno 381.249 zaposlenih koliko ih radi u više od hiljadu firmi, zbog zaraze korona virusom trenutno je sa posla odsutno 14.852 radnika ili 3,9 procenata,  što je pad u poređenju sa 4,29 odsto od prošle nedelje. Četvrtu nedelju za redom beleži se pad učešća Covid odsutnih radnika u odnosu na ukupnu zaposlenost. Najveći broj odsutnih je u firmama do 100 zaposlenih i to iz Užica, Novog Sada i Kruševca.

Izvor: PKS

Foto: Gerd-Altmann/Pixabay

The post PKS: Broj obolelih od Covid-19 u firmama se smanjuje first appeared on Ambipak.

Sektor za kartone i specijalne papire ITC-a (ITC-PSPD), jedno je od vodećih svetskih imena u domenu ambalaže a trenutnu situaciju izazvanu pandemijom korona virusa, iskoristili su za još jednu inovaciju u domenu papirne ambalaže namenjenu tržištima dostave hrane.

Naime, ITC-PSPD kreće u proizvodnju nove, specijalne ambalaže od papira koja će zameniti plastičnu ambalažu a kako kaže Vadiraj Kulkarni, izvršni direktor ITC-ovog PSPD-a  “sve veća svest potrošača o klimatskim promenama i odgovor  na pandemiju Covid 19 podstiču promene”. On je, takođe, dodao da  “novi asortiman proizvoda namenjen tržištima dostave i posluživanja hrane ili “za poneti”, za zamenu plastične papirnom ambalažom funkcioniše odlično, jer preferencije potrošača menjaju ekološku svest, a veći akcenat na higijeni i beskontaktnosti isporuka u ovo vreme je bila od pomoći “.

ITC-PSPD je osmislio niz proizvoda nazvanih Filopack, Fuilobev i Filoserve sa svojstvima otpornim na vodu, ulje i masti namenjene za pakovanje hrane i pića, imajući na umu da indijska kuhinja ima veći sadržaj ulja i masti od većine ostalih. Takođe je došao do papirnih posuda sa oznakom Indobowl koje će zameniti plastične u brzoj dostavi hrane.

„Vidimo rast elektronske trgovine i potrebe za ekološki prihvatljivom ambalažom koja podstiče nove poslovne mogućnosti“, rekao je Kulkarni. Studije ukazuju da će ekološki prihvatljiva industrija ambalaže rasti složenom godišnjom stopom rasta od 7,5 odsto između 2020.-2025.

Odeljenje za kartone i specijalne papire ITC Paperboards and Specialty Papers Division (ITC-PSPD) indijske kompanije ITC Limited najveći je proizvođač ambalaže u Južnoj Aziji a njihova rešenja tražena su širom sveta.  

Foto: Ilustracija/Unsplash

Izvor: The New Indian Express

The post Papirna ambalaža iz Indije menja plastičnu u brzoj dostavi hrane first appeared on Ambipak.

Post Covid tranzicija je šansa koja se ne sme propustiti u Srbiji. Za Ambipak magazin, rukovodilac Centra za cirkularnu ekonomiju Privredne komore Srbije, Siniša Mitrović, otkriva da je ovo istorijska prilika za sve, i državu, institucije, biznis sektor i građane za radikalan zaokret i dizajniranje budućnosti. Izazovi klimatskih promena, zdravstvenih pandemija i devastiranje prirodnih resursa  su ozbiljne pretnje za nacionalnu bezbednost, a posebno za ekonomiju i kvalitet  života građana.

– Srbija je za poslednjih 20 godina pretrpela direktnu štetu od klimatskih promena blizu 7.milijardi evra, kroz poplave, suše, uništenje poljoprivrednih kultura i degradaciju zemljišta. Sad je dobra prilika da pametno investiramo, a cirkularna ekonomija, u situaciji kada su lanci snadbevanja ugroženi, daje priliku za novu stratešku konkurentnost i samoodrživost srpske ekonomije kroz korišćenje unutrašnjih rezervi i domaćih resursa – otpada, reciklata i energije, što bi stvorilo prostor za otvaranje velikog broja radnih mesta koja su nam sada neophodna– ističe Mitrović.

Pre svega, moramo biti svesni odnosa uticaja COVID 19 i klimatskog kolapsa koji je na pomolu. Predviđanje je da će COVID 19 u najgorem scenariju koštati svet sa oko $347 milijardi (oko 0.4% planiranog svetskog BDPa za 2020). Ovaj scenario predviđa 6 meseci blokiranog poslovanja. 

– Klimatske promene koje donose povećanje temperature za 1.5 ^oC procenjuju se sa oko $54 triliona (60% predviđenog svetskog BDP-a u 2020). Drugim rečima, 150 puta veću štetu nam donose klimatske promene. Ovakve posledice su doslovce nepopravljive. Cirkularna ekonomija ispravlja ove posledice, samo ako je shvatimo na pravi način i ako krenemo u tranziciju odmah, bez odlaganja i zato je dobar investicioni plan države „Srbija 2020 -2025“, za ulaganja u komunalnu infrastrukturu tretmana otpadnih voda i otpada– objašnjava Mitrović za naš magazin.

Mapa puta za cirkularnu ekonomiju

U 2019 godini se  radilo na stvaranju neophodnog okvira za tranziciju sa linearnog na kružni sistem. Privredna komora Srbije ima Centar za cirkularnu ekonomiju čiji je cilj da pripremi privrednike za strateški zaokret.

U okviru Ministarstva zaštite životne sredine formirana je Grupa za kružnu i zelenu ekonomiju. Ministarstvo je izradilo Mapu puta za cirkularnu ekonomiju, a u proteklom periodu pripremljeno je više brošura pod pokroviteljstvom međunarodnih organizacija kao što su UNDP, OEBS, GIZ- kaže Mitrović.

Mapa puta za cirkularnu ekonomiju u Srbiji ima za cilj da poveže aktere koji svojim znanjem i kreativnošću mogu da doprinesu bržoj tranziciji ka cirkularnoj ekonomiji. Fokus je, pored profita, stavljen i na zaštitu životne sredine i očuvanje resursa.

Takođe, jedan od ciljeva Mape puta je i da podstakne društvo na sistemske promene u razmišljanju, kulturi i odnosu prema resursima, ali i da motiviše industriju na kreiranje novih radnih mesta. Kao što je i zvanično navedeno u dokumentu, Mapa puta za cirkularnu ekonomiju treba da pokrene dijalog između donosioca odluka, predstavnika industrije, akademskog sektora i civilnog društva.

EU će oporavak od COVID-a gledati još više kroz zelenu prizmu, i otpor prema promenama samo povećava ukupne troškove i vremenski (a posledično i troškovno) zadužuje našu privredu.

Kako brzo delovati?

Prostor za uštede i promociju zelenih nabavki je prilično veliki. Učešće javnih nabavki u bruto domaćem proizvodu Srbije u 2017. godini, prema Godišnjem izveštaju Uprave za javne nabavke, iznosio je 7,68%, dok je u 2018. godini zabeležen blagi porast (7,98%). Promovisanjem i korišćenjem zelenih javnih nabavki, javne institucije mogu da obezbede realne podsticaje za industrijski sektor, za razvoj zelenih tehnologija i proizvoda što bi u velikoj meri moglo da doprinese i rastu BDPa.

Takođe, Privredna komora Srbije  aktivno radi na ekonomskoj integraciji Zapadnog Balkana i jedan od stubova povezivanja jeste cirkularna ekonomija i podizanje digitalne platforme za CE. Naravno, jedan od načina da se smanji CO₂ emisije je tranzicija na obnovljive izvore energije. To ipak- nije dovoljno. Mitrović ističe da nije rešenje samo u tehnologiji, već da se mora menjati i način rada.

Istraživanja pokazuju da možemo postići oko 55% smanjenja uticaja. Ostalih 45% je u vezi sa promenom načina na koji dizajniramo, proizvodimo i koristimo proizvode, tj. putem cirkularne ekonomije. Drugim rečima, ne možemo se uzdati samo u tehnologiju, već moramo da menjamo i naš način rada. Energetska efikasnost može da donese 2,5 milijardi evra  investicija Zapadnom Balkanu i smanji potrošnju energije u zgradama do 40%.

Cirkularna ekonomija predlaže i promenu politika sa oporezivanja rada na oporezivanje korišćenja sirovina, energije i vode, te produženu odgovornost proizvođača za pravljanje otpada i zagađenje okoline.

Činjenica je da će potrošači posle Covid-19 krize biti skeptični prema rizičnim kupovinama, te kupovini proizvoda koji iziskuju veće troškove, ali takođe će sve manje  podržavati  brendove i proizvode koji potencijalno kreiraju zagađenja i utiču negativno po društvo.

Ipak, Mitrović smatra da moramo probiti „zvučni zid“ i prestati da „sahranjujemo“ godišnje 100 miliona evra u divlje deponije i smetlišta, tako što recikliramo samo 5% komunalnog otpada i to radimo poslednjih 20 godina. Za te pare mogu se napraviti godišnje po 4  reciklažna centra u Srbiji.

–Koristimo znanje  kompanija koje su već u cirkularnoj ekonomiji, ima ih u Srbiji, i u Beogradu i unutrašnjosti, sa tako dobrom praksom promena i štednje. Uvek je štednja resursa najbolja investicija. – zaključuje Siniša Mitrović.

J. Stojiljković
Naslovna fotografija: Siniša Mitrović/privatna arhiva

The post Siniša Mitrović, PKS: Cirkularnom ekonomijom do NOVIH RADNIH MESTA first appeared on Ambipak.

Pandemija korona virusa u velikoj meri uticala je na svetsku ekonomiju, međutim, industrija ambalaže nije imala većih finansijskih problema s obzirom da je, prvenstveno, prodaja prehrambenih proizvoda i proizvoda za održavanje higijene značajno porasla. Kompanije su bile prinuđene na reorganizaciju rada, rad od kuće je postao uobičajen, a distanca među zaposlenima svakodnevnica. Mnoge konferencije, sajmovi, seminari su otkazani i iz velikih sala i hala, preselili se na internet platforme, pa se tako danas održavaju vebinari i online konferencije.

Gotovo šest meseci od objavljivanja pandemije virusa COVID -19 život na planeti jeste drastično drugačiji, ali pored svih preporučenih mera za sprečavanje širenja virusa – distanca, dezinfekcija i nošenje maski, postavlja se i pitanje da li se virus može preneti putem ambalaže i koje vrste ambalaže će posle svega ostati u opticaju.

Na primer, nedavno je objavljeno istraživanje koje je sproveo Institut za tehnologiju drveta u Drezdenu, u ime Evropske paletne asocijacije (EPAL) u Nemačkoj, koje je pokazalo da su drvene palete veoma pogodne za upotrebu s obzirom da bakterije imaju niži stepen preživljavanja na drvenoj površini nego na plastičnoj. Kako se navodi u izveštaju, drvo ima prirodna antibakterijska svojstva koja sprečavaju širenje mikroorganizama.

Sa druge strane, istraživanje rađeno u Latinskoj Americi, pokazalo je da će papirna ambalaža, zbog svoje ekonomičnosti i kompatibilnosti sa e-trgovinom, imati široku potrošnju tokom i nakon pandemije korona virusa, kao i limenke i fleksibilna ambalaža, ali bi staklena ambalaža mogla biti značajno smanjena.

O opasnosti prenošenja korona virusa preko ambalaže pisali smo ovde.

Rad na razvoju održive ambalaže nije stao ni u vreme pandemije

Inovacije tokom pandemije korona virusa

Mnoge kompanije širom sveta iz industrije ambalaže uskladile su se sa trenutnom situacijom i gledale kako da daju svoj doprinos u borbi protiv virusa. Pored toga što su odlučile da proizvode i doniraju zaštitne maske i vizire za lice, bilo je i kompanija koje su uvele inovacije među svoje proizvode, tačnije lansirale antibakterijski asortiman staklenih posuda i boca za skladištenje hrane poput indijske kompanije AGI glaspac o kojoj smo pisali ovde.

Rad na razvoju održive ambalaže nije stao ni u vreme pandemije. Naprotiv, pandemija korona virusa navela je kompanije da što više razvijaju materijale koji se mogu reciklirati, jer će reciklaža biti sve više popularna, ali će se težiti i ka novim inovativnijim formatima.

Trgovinski lanci i odnos prema ambalaži

Značajnu ulogu u popularizaciji održive i inovativne ambalaže imaju i trgovinski lanci koji i za vreme korona virusa uvode za svoje proizvode nove vrste ambalaža koje štite proizvode, zdravlje ljudi i životnu sredinu.

PROČITAJTE JOŠ: ODGOVORNO UPRAVLJANJE PLASTIKOM U LIDLU SRBIJA: Nove odluke u korist PRIRODE

Takođe, smatra se i da će doći do neke vrste preokreta u ambalažnoj industriji – tamo gde su maloprodajni lanci eliminisali ambalažu, ona će se sada ponovo uvoditi kako bi se hrana zaštitila od kontaminacije, omogućio njen bezbedan transport i garantovao optimalni rok trajanja proizvoda.

J. Stojiljković

Naslovna fotografija: www.pikist.com/free-photo-ssnni

The post GLOBALNA SLIKA: Industrija ambalaže za vreme pandemije COVID-19 first appeared on Ambipak.

Od ranih faza pandemije Covid-19, roboti se razmatraju kao odgovor na potrebu distanciranja i pitanja radne snage. Oni su takođe smatrani rešenjima za potrebe gotovo konstantne procese dezinfekcije.

Kompanije u oblasti automatizacije, poput američke Fetch Robotics  pokrenule su se u smeru izrade ovih tipova robota a pomenuta kompanija u procesu je lansiranja dezinfekcionog autonomnog mobilnog robota, izgrađenog u saradnji sa Piedmont National, dobavljačem opreme i usluga za pakovanje, i Puro Lighting, dobavljačem UV dezinfekcije za dezinfekciju. Ovaj autonomni robot namenjen je za dezinfekciju širokog spektra, i eliminiše do 99,9% virusa i bakterija sa UV-C, UV-B i UV-A. Takođe izveštava o rezultatima dezinfekcije.

Dizajniran je da autonomno dezinfikuje frekventna područja u rasponu od sklopivih i skladišnih prostorija do bolničkih soba.

SmartGuardUV , kako se zove ovaj robot, koristi tehnologiju mapiranja i 3D kameru vida da autonomno usmerava široko-spektralno UV svetlo sa pulsnom ksenonskom lampom za dezinfekciju prioritetnih područja unutar objekta. Za razliku od prethodnih rešenja, ovaj sistem može 8 do 10 sati sa jednim punjenjem i postoji u dve verzije – jedna je dizajnirana za dubinsko čišćenje velikih prostora, većih od 100.000 kvadratnih metara a druga za ciljano čišćenje određenog područja.

Izvor: Fetch Robotics

Fotografija: Pikist.com/free-photo-vvazs

The post Na tržištu sve više robota za dezinfekciju first appeared on Ambipak.

Paket novih ekonomskih mera za podršku privredi, vredan  66 milijardi dinara, koje je usvojila Vada Republike Srbije, kako prenosi Telegraf Biznis,  podrazumeva isplatu dva puta po 60 odsto od minimalne zarade, kao i odlaganje poreza i doprinosa na zarade za jedan mesec.  

Drugi paket mera primenjivaće se dva meseca, sa prvom isplatom 10. avgusta, a drugom u septembru.

Kao i za prethodni, i za ovaj paket postoje određeni uslovi koje je propisala  država a najznačajniji  za radnike je tema otpuštanja koja je direktno povezana prihvatanjem isplate dela minimalca koji iznosi 18.000 RSD. Rok za otpuštanje radnika pomera se tri meseca posle dobijanja poslednje isplate. 

Dakle, uslov za dobijanje pomoći države je, kao i tokom prvom paketa, neotpuštanje više od 10 odsto radnika. To praktično znači, ukoliko druga minimalna zarada bude isplaćena u septembru, da ne sme biti otpuštanja u oktobru, novembru i decembru. 

Takodje, novim paketom mera pokrenuta je inicijativa “Moja prva plata” a od polovine avgusta počeće prijavljivanje poslodavaca i mladih koji traže posao. Zapošljavanje 10.000 mladih na po devet meseci država će podržati sa 20.000 dinara mesečno za one sa diplomom srednje škole i 24.000 dinara za mlade radnike sa fakultetskom diplomom.

Prve reakcije privrednika

Čini se da je informacija o novim izdvajanjima novčanih sredstava za pomoć privredni mnoge pozitivno iznenadila, posebno nakon zvaničnih izjava koje su prethodile novim merama, a u kojima je jasno bilo naglašeno da pomoći neće biti.  

Znači nam mera koja se tiče pokrivanja dela zarade za zaposlene. Minimalac je preko potreban, privredne aktivnosti su gotovo stale, a mnoge su smanjile kapacitete na 20, 30 odsto. Tih 60 odsto minimalaca biće velika pomoć i pozdravljamo takvu meru – kaže za Telegraf Biznis Andreja Brkić, predsednik Izvršnog odbora Unije poslodavaca Srbije (UPS).

Tokom prethodnog paketa, poslodavci nisu smeli da optuštaju radnike do kraja oktobra, sve tok teče paket mera.

Prethodno je država privredu podržala sa tri mesečna minimalca. Prvi je na račune kompanija uplatila početkom maja, drugi 4. juna, a treći 7.jula. Velika preduzeća dobila su tri puta po 15.000 dinara za svakog radnika, a svi ostali nešto više od po 30.000, odnosno ceo minimalac.

Izvor: Telegraf. Biznis

Naslovna fotografija: pikist.com free-photo-xpguz

The post Šta donose nove ekonomske mere Vlade? first appeared on Ambipak.