Nova EU uredba o ambalaži i ambalažnom, PPWR, otpadu donosi jasnija pravila za proizvođače, industriju pakovanja, sakupljače, reciklere i kompanije koje posluju sa tržištem Evropske unije. Od dizajna ambalaže i procene njene reciklabilnosti, preko depozitnog sistema i primarne selekcije otpada, do rizika za privredu ukoliko se sa prilagođavanjem zakasni, sve su to teme o kojima se govorilo u novoj epizodi NALED-ovog podkasta Reformske priče, Nova pravila za ambalažu.

O tome kako se industrija priprema za nova pravila Sanja Knežević Mitrović, šefica NALED-ove Jedinice za životnu sredinu, razgovarala je sa Bojanom Perić, predsednicom NALED-ovog Saveza za zaštitu životne sredine i direktorkom Ekostar Paka, i Jelenom Petljanski, menadžerkom za regulatorne poslove i održivost u kompaniji Ball Packaging.

Pravila za kontrolisanje toka ambalaže su jasnija, ali sistem mora da se poveže

Perić je istakla da uredba vrlo brzo počinje da se primenjuje i da već u startu donosi mnogo jasnija i usklađenija pravila za sve članice EU. Zajednički cilj je, kako je objasnila, smanjenje količine ambalažnog otpada.

„Što se nas tiče, trebaće nam jako puno vremena da razumemo te zahteve, a onda da vidimo kako i na koji način da ih implementiramo na tržište Srbije“, navela je Perić.

Poseban izazov vidi u tome što PPWR reguliše ceo tok ambalaže: kako se ona dizajnira, koristi, prikuplja i reciklira. Srbija, prema njenim rečima, ima elemente tog procesa, ali oni nisu podjednako razvijeni niti dovoljno povezani.

„Moramo jako dobro da se upoznamo sa tokovima otpada, šta imamo, šta nam nedostaje, gde su nam kapaciteti i koje segmente u tokovima ambalažnog otpada moramo da razvijamo“, poručila je Perić.

Drugi važan jaz odnosi se na sam dizajn ambalaže. Da bi se za neki materijal reklo da je reciklabilan, mora da postoji i način da se ta ambalaža prikupi i vrati u reciklažni tok. Kako je upozorila Perić, u Srbiji ambalaža koja nije od monomaterijala često završava na deponiji.

Kompanije se već pripremaju, ali proces nije jednostavan

Petljanski, predstavnica Ball Packaginga, ocenila je da je industrija u procesu transformacije, ne samo u Srbiji već i širom Evrope. Kompanije sve pažljivije procenjuju proizvode koje stavljaju na tržište i proveravaju da li ambalaža ispunjava nove zahteve. Iako još nisu kompletirani svi podzakonski akti, neka pravila su već sada jasna, posebno kada je reč o dizajnu ambalaže.

„Kada radite novu inovaciju, pitate se da li će to biti prihvaćeno kao ambalaža koja je usaglašena sa PPWR“, istakla je Petljanski.

Pripreme, međutim, nisu jednostavne. One podrazumevaju inovacije, istraživanje novih materijala i proveru čime se može zameniti materijal koji više ne odgovara novim zahtevima. Kako je navela, takvi procesi mogu da traju i po godinu dana.

Dodatni problem je dostupnost sirovina. Prema rečima Jelene Petljanski, danas nije lako doći do reciklata i različitih vrsta plastike, dok alternative materijalima još nisu dovoljno pristupačne za masovnu proizvodnju. Zato je naglasila da bi se privreda morala više okrenuti domaćem tržištu.

Prvi korak je da privreda razume šta se menja

Govoreći o tome kako u Srbiji uvesti održiviju ambalažu, Perić je naglasila da nova uredba najpre mora da se približi industriji. Industrija pakovanja je, kako je objasnila, najdirektnije uključena, jer će se od nje tražiti odgovori da li je određeno pakovanje usaglašeno sa PPWR pravilima. Ipak, problem je što veliki deo privrede koji koristi ambalažu još nije dovoljno svestan promena koje dolaze.

Zamena postojećeg pakovanja novim može značiti nove investicije, što posebno može biti izazov za manje kompanije.

„Nije cilj prepisati, nego harmonizovati taj proces i videti kako Srbija može da se prilagodi, tako da rokovi budu razumni“, istakla je Perić.

Ona je dodala da PPWR ne sme da ostane samo dokument, već mora da zaživi u svakodnevnom funkcionisanju privrede. Zato su, prema njenim rečima, potrebni akcioni planovi za ceo tok ambalaže i za sve učesnike koji će biti pogođeni novim pravilima.

PROČITAJTE JOŠ: Vlada Srbije: Nova Uredba o podsticajima za reciklere – prelaz ka tržišnom i održivom sistemu.

Depozitni sistem kao važan korak

jedna od centralnih tema razgovora bio je depozitni sistem. Petljanski ga vidi kao važno rešenje, jer omogućava da se zna gde se materijali nalaze, ko njima upravlja i kako se vraćaju u proces proizvodnje nove ambalaže.

„Depozitni sistem vodi ka visokom procentu recikliranog materijala zato što postoji finansijska motivacija ljudi da učestvuju u tome“, objasnila je Petljanski.

Perić je dodala da Srbija mora jasno da definiše kako bi depozitni sistem funkcionisao, posebno kada je reč o finansijskim tokovima, kretanju materijala, pravilima za prihvat otpada i kasnijem praćenju recikliranog materijala.

Posebno je upozorila na problem primarne selekcije otpada. Kada se iz tokova otpada izdvoji kvalitetan materijal, ostaju velike količine otpada koje nemaju vrednost i koje postaju trošak za drugu stranu.

„I dalje se saplićemo u segmentu razdvajanja otpada i primarne selekcije“, navela je Perić.

Zato je, kako je dodala, važno da se primarna selekcija omasovi, da javna komunalna preduzeća shvate da je gomilanje otpada neprihvatljivo i da jasne smernice dobiju sve opštine i gradovi u Srbiji.

Kašnjenje sa primenom PPWR regulative može da ugrozi konkurentnost

Na pitanje šta su rizici ako Srbija zakasni sa prilagođavanjem, Perić je bila jasna: gubitak tržišta i gubitak konkurentnosti. Posebno je naglasila da se time dovodi u pitanje važna grana industrije koja se bavi ambalažom.

„Moramo da pozovemo celokupnu industriju da se uhvati u koštac sa ovim i da se na vreme pozicioniramo“, poručila je Perić.

Kako je objasnila, važno je da Srbija razvija i podržava domaću ambalažu za svoje proizvode, umesto da zavisi od uvoza. To utiče i na cenu, i na dostupnost, i na poziciju domaćih kompanija.

Petljanski je dodala da kompanije koje izvoze na tržište EU mogu postati komplikovanije za saradnju kupcima ako se ne prilagode novim pravilima na vreme. Upravo zato, poruka industriji je da se sa pripremama ne čeka.

PPWR može biti i razvojna šansa

Iako donosi mnogo obaveza, sagovornice su ocenile da PPWR može biti i razvojna šansa. To je prilika da se napravi iskorak ka cirkularnoj ekonomiji, održivijem poslovanju i bolje uređenim tokovima ambalažnog otpada.

Perić je istakla da nova pravila mogu da promene i poslovne i svakodnevne navike, ali samo ako se na vreme razume šta se od koga očekuje. Petljanski je naglasila da vremena nema mnogo, jer se EU već uveliko priprema, a Srbija ne bi trebalo da ponavlja sporost iz ranijih procesa prilagođavanja.

Poruka razgovora ostaje jasna: PPWR neće biti samo nova obaveza za industriju, već test spremnosti celog sistema da ambalažu posmatra od dizajna do reciklaže. Što se pre uspostave pravila, tokovi i odgovornosti, to će privreda imati više prostora da se prilagodi bez naglih rezova i gubitka konkurentnosti.

The post Nova pravila za ambalažu alarmiraju tržišta širom Evrope: Srbija nema mnogo vremena da se pripremi za PPWR first appeared on Ambipak.