Otvorene su prijave za seminar o izazovima pakovanja hrane i pića “Ambalažni materijali za kontakt sa hranom – cirkularnost, zdravstvena bezbednost i regulativa” koji će se održati 9. februara 2024, u Beogradu, hotel Jump Inn.

Ključne teme:

– Upravljanje rizicima ambalaže za hranu i pića i kako ih smanjiti na minimum
– Globalni zahtevi održivog pakovanja: izazovi i rizici po bezbednost ambalaže za hranu i pića
– Novi materijali i trendovi u održivom pakovanju hrane i pića
– Papir i karton – najizazovniji materijal za pakovanje hrane
– Pregled i ažuriranja propisa u EU i nacionalni zahtevi
– Regulativa, preporuke – kako da proizvođači dođu do informacija o tome kako da procene bezbednost svojih proizvoda
– Deklaracija o usaglašenosti (DoC) ambalaže: šta sve mora da sadrži i ko formira DoC

Predavači:
Prof. dr Branka Pilić, Redovni profesor na Katedri za inženjerstvo materijala Tehnološkog fakulteta u Novom Sadu Univerziteta u Novom Sadu/Suosnivač startapa AcirCpack
Gordana Vraštanović Pavićević, spec. san. hemije, Samostalni stručni saradnik laboratorije Fieldtest d.o.o./ Konsultantkinja za materijale za kontakt sa hranom
Marija Stanković, magistar farmacije-medicinski biohemičar, Odgovorni analitičar u Laboratoriji za predmete opšte upotrebe u okviru Laboratorije za humanu ekologiju i ekotoksikologiju Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd

Za INFORMACIJE o kotizacijama i više detalja o seminaru posetite ovaj link.

Organizator: Ambipak magazin

The post NAJAVLJUJEMO: Seminar o izazovima pakovanja hrane i pića first appeared on Ambipak.

Prema nekim procenama oko 30 odsto proizvedene hrane na svetskom nivou nikada ne bude pojedeno a razlozi za to se razlikuju u zavisnosti od dela sveta. No, opšti je utisak što se tiče Evrope i Severne Amerike, da se, zbog nastale krize u svetu, otpad od hrane povećava. Hrana završava kao otpad na samom kraju lanca snabdevanja – usled otežanog transporta, zatim u maloprodaji i domaćinstvima.

Kako kriza troškova života raste, sve je veća zabrinutost zbog količine otpada od hrane. Prema Podacima Trussell Trust-a, njene banke hrane podelile su 2,5 miliona paketa hrane za hitne slučajeve ljudima u krizi širom Velike Britanije između 1. aprila 2020. i 31. marta 2021. godine – preko 33 odsto više nego prethodne godine. Ali uprkos ovoj otrežnjujućoj cifri, neka britanska domaćinstva nastavljaju da bacaju ogromne količine savršeno bezbedne hrane. Velika Britanija je u 2018. godini proizvela oko 9,5 miliona tona prehrambenog otpada, od čega je preko 6,4 miliona tona moglo da bude pojedeno – što je otprilike jednako preko 15 milijardi obroka, piše Packaging Europe.

Kako industrija ambalaže može da pomogne?

Ambalaža u poslednje vreme trpi prozivke kao problem za životnu sredinu i zdravlje zbog upotrebe plastike i učešća u kreiranju otpada. Međutim, pakovanje ima svoje prednosti i neophodno je kako bi proizvodi stigli ispravni i neoštećeni i zdravi do potrošača. U mnogim slučajevima, upravo pakovanje pomaže da se osigura kvalitet, zdravstvena bezbednost i dugotrajnost artikla. Inovacije u pakovanju prehrambenih proizvoda, inovativni ambalažni materijali, smart tehnologije i aktivna ambalaža, mogli bi značajno da doprinesu smanjenju otpada od hrane.

Digitalne tehnologije na ambalaži

Skeniranjem pametnih kodova na ambalaži koji se mogu uklopiti u svaki omot za povrće ili poslužavnik sa mesom, potrošači će moći da dobiju informacije u realnom vremenu na osnovu unapred definisanih parametara. Ovako bi mogli proceniti svežinu proizvoda u zavisnosti od nivoa vlage i mirisa (tzv. digitalni sniff test).  Mnogo pre nego što prehrambeni proizvodi stignu do domova potrošača, pametne nalepnice sa RFID tehnologijom omogućiće maloprodajnom osoblju da dinamički obeležava proizvode na rafovima, pomažući da se smanji otpad i povećaju uštede.

Aktivno pakovanje

Postoji dosta aktivnosti u razvoju fleksibilnog pakovanja sa svojstvima koja inhibiraju mikrobiološki ili bakterijski rast. Brojni istraživački i razvojni projekti na univerzitetima ili tehničkim institutima širom sveta pokazuju obećavajuće rezultate.

Fokus je na nanotehnologiji u kombinaciji sa celulozom ili vlaknima izvedenim od najrazličitijih osnova, poput bambusa, stabljike banane, ananasa i sl. kako bi se proizveo prirodno dobijen materijal koji ne samo da inhibira mikroorganizme već je i kompostabilan, razgradiv ili čak jestiv.
Nanopack je proizveo antimikrobni film zasnovan na halojcitnim nanocevima i esencijalnim uljima bilja kao što je origano. Rezultati ovog filma su sprečavanje rasta buđi u hlebu za najmanje 3 nedelje, povećanje prodaje svežih višanja za 13 odsto i produženje roka trajanja sira za najmanje četiri dodatna dana. Mađutim, i dalje se čeka odobranje EFSA (Evropska agencija za bezbednost hrane)  za upotrebu u proizvodima za kontakt sa hranom.

PROČITAJTE JOŠ: Pametno pakovanje – budućnost zaštite proizvoda

Na tržištu postoje i neki dobro utvrđeni inhibitori, najpoznatiji kao srebro. Međutim, srebro-nitrat koje ima antimikrobna svojstva nije pogodan za reciklažu fleksibilnih pakovanja. Kao zamena za srebro, može poslužiti grafen.Dokazano je da grafen sadrži dobra antimikrobna svojstva, a istovremeno se može reciklirati.

Problem sa otpadom od hrane u Srbiji

Organski otpad u kojem se najvećim delom nalaze ostaci od hrane, problem je i u Srbiji. Iako smo zemlja koja je tradicionalno poznata po dobroj hrani, izgleda da nismo ekonomični u ovom segmentu.

Inicijativa NALEDA, GIZA i kompanije Esotron pokrenuta tokom 2021. godine okupila je u aprilu ove godine na Kosmaju, u pivari Kabinet veliki broj ugostitelja sa ciljem promocije i edukacije o važnosti sakupljanja otpada od hrane.

“Procenjuje se da hoteli i restorani u Srbiji godišnje proizvedu 40.000 tona otpada, a od toga čak 99% završava na deponiji, emitujući štetne gasove koliko šest do sedam hiljada motornih vozila. Međutim, svega 13% njih predaje otpad ovlašćenim operaterima uglavnom zbog nedostatka svesti o važnosti pravilnog odlaganja  i neisplativosti same procedure“, istakla je Zorica Bilić, nacionalna koordinatorka GIZ ORF MMS.

„U Srbiji se godišnje generiše oko dva miliona tona organskog otpada, što predstavlja veliko opterećenje za deponije, na kojima se zabeleži više od 300 požara, koje nanose veliku štetu životnoj sredini.” – izjavio je Slobodan Krstović, direktor za odživi razvoj u NALED-u na manifestaciji na Kosmaju.

NALED, GIZ i Esotron su tokom 2021. godine organizovali niz edukacija posvećenih rešavanju problema otpada od hrane.

Naslovna fotografija: Pexels/free foto vaisic

The post Kako aktivna ambalaža utiče na smanjenje otpada od hrane? first appeared on Ambipak.

Šta je bisfenol A (BPA) i gde se nalazi?

Bisfenol A (BPA) je hemikalija razvijena 1930. godine koja se koristi za proizvodnju polikarbonatne plastike, koja se može koristiti za izradu određenih materijala koji dolaze u kontakt sa hranom, kao što su dozatori, flašice za vodu ili proizvodi za proizvodnju hrane. U komercijalnoj upotrebi je od 1957. godine. BPA se takođe koristi za proizvodnju epoksidnih smola za formiranje zaštitnih premaza i obloga za limenke za hranu i piće, konzerve za hranu, i u proizvodnji termalnog papira koji se koristi za štampanje fiskalnih računa, u kacigama za motoriste… Smatra se da male količine BPA mogu da migriraju iz materijala za kontakt sa hranom u hranu i piće. Rezultati opsežne analize sprovedene u SAD tokom 2003-2004 godine, ukazali su na prisustvo ove supstance u 93% od preko 2.500 uzoraka urina.

Evropska agencija za bezbednost hrane (EFSA) je ponovo je radila procenu rizika od supstance bisfenol A (BPA) u hrani i predlaže da se, u poređenju sa svojom prethodnom procenom iz 2015. godine,  znatno smanji na prihvatljiv dnevni unos (TDI). Zaključci EFSA o BPA su objašnjeni u Nacrtu naučnog mišljenja, koji je otvoren za javne konsultacije do 8. februara 2022. godine. Sve zainteresovane strane su dobrodošle da daju doprinos konsultacijama.

Dr Klaudia Labre, predsedavajuća CEP panela stručnjaka kaže da je ažuriran Nacrt rezultat detaljne procene tokom nekoliko godina i da je korišćen “sistematski pristup za odabir i procenu dostupnih dokaza. “Nove naučne studije koje su se pojavile u literaturi pomogle su nam da se pozabavimo važnim nesigurnostima oko toksičnosti supstance bisfenola A“, istakla je Labre.

Gde je zabranjena upotreba bisfenola A?

Podsećanja radi, Evropska unija i Kanada, zabranile su upotrebu BPA u flašicama za bebe, pakovanjima i čašama za hranjenje beba.
 “U Srbiji ne postoji slična zabrana, a ne zna se da li se uopšte i razmatra, osim članaka o analizama pojedinih farmaceutskih kuća.”,  kaže za Ambipak portal Gordana Vraštanović Pavićević, dipl.hem, specijalista snitarne hemije, ističući da je jako važno da se ispituje migracija BPA iz materijala i predmeta za kontakt sa hranom.

Kompanija Coca Cola Srbija na svom zvaničnom sajtu iznela je informaciju da se BPA  nalazi u sloju koji pokriva unutrašnjost njihovih aluminijumskih limenki, ali, kako kažu,  “ne i u flaširanoj vodi i plastičnim pakovanjima za bezalkoholne napitke.” Nadalje, u tekstu se navodi i sledeće: “Kada bismo imali bilo kakve nedoumice u vezi sa bezbednim korišćenjem svoje ambalaže, izbacili bismo je iz upotrebe.” 

Preporuka EFSA iz 2015. je privremeni TDI od 4 mikrograma dnevno po kilogramu telesne težine, dok je nova preporuka 0,04 nanograma dnevno po kilogramu težine

Štetni uticaji BPA na organizam

Smanjenje TDI je rezultat procene studija koje su se pojavile u literaturi od 2013.do 2018. godine, posebno onih koje ukazuju na štetne efekte BPA na imuni sistem. U studijama na životinjama primećeno je povećanje broja „T-pomoćnih“ ćelija vrste belih krvnih zrnaca koja igraju ključnu ulogu u ćelijskim imunološkim mehanizmima i koja kada se povećaju, mogu dovesti do razvoja alergijske upale pluća.

Na portalu Stetoskop.info možemo pročitati i da jedinjenje koje se često nalazi u ambalaži prehrambenih proizvoda i većine napitaka, može uzrokovati brojne tegobe a upala creva je jedna od najčešćih.

Koliko BPA je dozvoljeno unositi u organizam i šta o tome kaže EFSA?

TDI je procena količine supstance (izražene na bazi kilograma telesne težine) koja se može unositi dnevno tokom celog života, bez značajnog rizika. U svojoj proceni rizika od BPA iz 2015. EFSA je postavila privremeni TDI od 4 mikrograma dnevno po kilogramu telesne težine.

U Nacrtu ponovne procene BPA, objavljenom 15. decembra, EFSA stručni panel za materijale u kontaktu sa hranom, enzime i pomoćna sredstva za preradu, CEP, utvrdio je novi TDI od 0,04 nanograma dnevno po kilogramu telesne težine.

Poredeći novi TDI sa procenama izloženosti potrošača BPA u ishrani, EFSA zaključuje da oni sa prosečnom i visokom izloženošću BPA u svim starosnim grupama premašuju novi TDI, što ukazuje na zdravstene probleme kod ljudi.

EFSA je prethodno procenila bezbednost BPA za upotrebu u materijalima koji dolaze u kontakt sa hranom 2006. i 2015. u vreme poslednje procene EFS-a, stručnjaci su mogli da postave samo privremeni TDI zbog neizvesnosti i istakli su potrebu da se podaci dopune. Eksperti EFSA obavili su opsežan pripremni rad za ovu novu evaluaciju, uključujući i objavljivanje i testiranje protokola za procenu opasnih materija 2017. i 2019. godine.

Oni će novu naučnu procenu, koja stoji iza Nacrta mišljenja predstaviti na tehničkom sastanku za sve zainteresovane strane 24. januara 2022, dok će kako je rečeno, Nacrt biti otvoren za javnu raspravu do 8. febrauara 2022. godine.

Izvor: www.efsa.europa.eu, Wikipedia,PharmaMedica, Coca Cola Srbija, Stetoskop.info

Naslovna fotografija: Bill Oxford/Unsplash

The post Opasnost od bisfenola A, šta kaže EFSA? first appeared on Ambipak.