U periodu od 28. do 30. novembra 2023. godine, održan je XIX Međunarodni sajam ekologije, zaštite životne sredine i prirodnih resursa ECOFAIR u okviru Beogradskog sajma, tačnije u Hali 1. Ovogodišnje izdanje manifestacije privuklo je pažnju široke publike i stručnjaka, s posebnim naglaskom na “zelenoj ekonomiji”, industriji reciklaže i upravljanju otpadom.

EcoFair je utemeljen kao privredno-edukativna platforma posvećena promociji sistema i mehanizama zaštite životne sredine. S obzirom na aktuelne ekološke izazove, ovogodišnji događaj stavio je poseban fokus na “zeleni ekonomski model”, podstičući diskusije i inovacije u oblasti održivog razvoja.

Paralelno s EcoFair-om, održan je XVIII Međunarodni sajam energetike ENERGETIKA, okupljajući regionalne stručnjake, kompanije i institucije posvećene električnoj energiji, fosilnim gorivima, obnovljivim izvorima energije, energetskoj efikasnosti i rudarstvu.

Centralne teme oba sajma, kako ekološkog tako i energetskog, obuhvatile su sve aspekte zaštite životne sredine, uključujući zemljište, vazduh, vodu, prirodne resurse, reciklažu, berze ekoloških usluga, lokalnu samoupravu, komunalnu opremu, i nevladin sektor posvećen zaštiti životne sredine.

Jedan od istaknutih učesnika na EcoFair-u bila je i kompanija TOMRA Collection Srbija, koja je posetiocima predstavila inovativne reciklažne automate. Na ulazu u Halu 1, posetioci su imali priliku direktno isprobati TOMRA automate, ubacujući ambalažu svojih napitaka tokom trajanja sajma. Ova interaktivna demonstracija omogućila je prisutnima da se lično upoznaju s tehnologijom reciklaže.

Bojana Milašinović, generalna direktorka TOMRA Collection Srbija i Crna Gora, održala je prezentaciju 29. novembra kao deo konferencije “Srbija na putu održivog razvoja”. Tokom prezentacije, Milašinovićeva je podelila statistike i detalje o zagađenju plastičnim i ambalažnim otpadom, naglašavajući ulogu depozitnih sistema u rešavanju ovog problema. Kompanija TOMRA ističe se inovativnom tehnologijom prikupljanja prazne ambalaže, a Bojana je predstavila nekoliko primera i pilot projekata.

Značajno je napomenuti da su statistike sa srpskog tržišta otkrile visok nivo ekološke svesti i pozitivan stav prema uvođenju depozitnog sistema, koji je najavljen za implementaciju u Srbiji do 2027. godine. Ova informacija privukla je posebnu pažnju, potvrđujući očekivanja da će Srbija nastaviti snažnim koracima ka održivom razvoju.

Na sajmu su svoje izlaganje imali i predstavnici Ministarstva rudarstva i energetike, Privredne komore Srbije, NALED-a i pojediih kompanija a Poljska razvojna agencija predstavila je kompanije iz Poljske.

Izovor & naslovna fotografija: Ambipak magazin

The post Održan 19. EcoFair u Beogradu: Fokus na zelenoj ekonomiji i inovacijama u industriji reciklaže first appeared on Ambipak.

U sklopu proširenja Lidlovog ekološko-humanitarnog projekta, osim mogućnosti da potrošač izabere da li za reciklažu povratne Lidl ambalaže želi da na aparatu preuzme vaučer za umanjenje računa, ili da donira fondaciji „Budi human“, danas su u još dve Lidlove prodavnice postavljeni aparati za reciklažu ambalaže. Pored potrošača u Novom Sadu i Nišu, sada će i Beograđani imati mogućnost da recikliraju na Vidikovcu u ulici Kneza Višeslava 61V i u Borči, na adresi Bratstva i jedinstva 2D.

Projekat „Dobro se reciklažom vraća“ još uvek nije primenjen na sve Lidl prodavnice u Srbiji, ali pilot faza u kojoj se projekat nalazi pokazala da je korišćenje iskustva i rešenja iz Nemačke i drugih zemalja Evropske unije u velikoj meri može doprineti bržem i efikasnijem uvođenju modela cirkularne ekonomije i na tržište Srbije. Naši sugrađani takođe imaju inicijativu za ekološkim akcijama, uzimaju učešće u njima, a Lidl kroz svoje društveno odgovorno poslovanje, kao pouzdan partner u kupovini, je tu da ih na ovom putu podrži.

„Kao kompanija koja brine o potrebama svojih potrošača i aktivno ih stimuliše da doprinesu očuvanju životne sredine, Lidl želi da i ovim projektom doprinese boljoj iskorišćenosti postojećih resursa, odnosno smanjenoj upotrebi novih sirovina. Posebno mi je drago da ovaj ekološki projekat ima i humanitaran karakter, tj. da potrošači prilikom reciklaže i dalje mogu birati da novac doniraju“, kaže Dragan Čigoja, generalni direktor kompanije Lidl Srbija.

KAKO SE KORISTE APARATI ZA RECIKLAŽU

Korišćenje aparata, koje će potrošači uočiti na ulazu u neku od pet prodavnica u kojima su postavljeni  je veoma jednostavno – potrebno je da se u njih ubaci PET ambalaža zapremine od 0,2l do 3l ili limenke od alkoholnog i bezalkoholnog pića kupljene u Lidl prodavnicama, jednu po jednu.

Kada je ubačena sva ambalaža, potrebno je kliknuti na dugme na ekranu i izabrati da li želite da preuzmete vaučer ili da donirate. Na aparatu će vam izaći papir kao potvrda i zbir koliko novca će vašom reciklažom biti dodeljeno kao donacija ili će vam biti izdat vaučer za umanjenje računa u Lidlu koji je neophodno da sačuvate i predate na kasi. 

Kako bi ambalaža bila prihvaćena, pored toga što mora da ima vidljivi bar kod, neophodno je da bude prazna i bez oštećenja. Ambalaže od kartona, stakla, mleka i nealuminijumske limenke neće biti prihvaćene.

Projekat „Dobro se reciklažom vraća“ je nastao sa ciljem da se testira spremnost građana na ekološke izazove današnjice, a izrastao je iz Lidlove globalne strategije „REset Plastic“, koja nastoji da kroz različite inicijative uključi i edukuje potrošače.

Izvor: LIdl Srbija

The post Još dva aparata za reciklažu ambalaže u Lidlu: Doniraj ili umanji svoj račun first appeared on Ambipak.

Beograd će uskoro postati domaćin prvog industrijskog biološkog postrojenja za preradu otpadnih voda, što će predstavljati važan korak u očuvanju životne sredine. Ova inicijativa potiče od vodećeg evropskog proizvođača papira i papirne ambalaže, irske kompanije Smurfit Kappa, koja će postrojenje otvoriti na beogradskoj Adi Huji u septembru ove godine. Glavni cilj postrojenja je prečišćavanje vode iz Dunava koja se koristi za industrijske potrebe, kako bi se ona biološkim tretmanom vratila u reku u čistijem stanju od početnog.

Ova značajna investicija deo je šireg projekta nazvanog „Stvaramo budućnost zajedno sa prirodom“, u kojem Smurfit Kappa ističe svoju čvrstu privrženost održivom poslovanju, društvenoj odgovornosti i očuvanju životne sredine. Kompanija je već prisutna u Srbiji od 2019. godine, kada su Fabrika hartije Beograd i Avala Ada postale deo Smurfit Kappa Grupe.

Generalni direktor Smurfit Kappa Beograd, Milan Marković, istakao je da je otvaranje ovog postrojenja u skladu s filozofijom kompanije koja se fokusira na inovacije i održiv pristup poslovanju. Marković veruje da će ova inicijativa podstaći i druge privredne aktere i celu zajednicu da se angažuju u brizi o prirodi i održivom razvoju.

Trenutno, Smurfit Kappa u Srbiji zapošljava 650 ljudi preko svojih kompanija Smurfit Kappa doo Beograd i Smurfit Kappa Avala Ada doo. Od 2019. godine do danas, kompanija je uložila čak 45 miliona evra u ove firme.

Fabrika hartije Beograd je najstarija fabrika papira u Srbiji, osnovana davne 1921. godine. Njen proizvodni program obuhvata ambalažne papire od 100% reciklirane stare hartije, sa kapacitetom od 120.000 tona godišnje. Smurfit Kappa Beograd pruža pouzdano snabdevanje papira na 16 evropskih tržišta.

S druge strane, Smurfit Kappa Avala Ada doo, osnovana 1946. godine, predstavlja tržišnog lidera u proizvodnji transportne i komercijalne ambalaže u Srbiji i jednu od vodećih kompanija u regionu. Oni su jedina fabrika u Jugoistočnoj Evropi u papirnom biznisu s dve proizvodnje ispod jednog krova. Fokus ove kompanije je na zadovoljstvu kupaca, a podržavaju ih preko 1000 dizajnera širom sveta. Smurfit Kappa Avala Ada doo takođe naglašava važnost održivosti kao osnovnog principa u njihovom poslovanju.

PROČITAJTE JOŠ: Smurfit Kappa Avala Ada: Kreirajmo zajedno budućnost

Kompanija Smurfit Kappa spada u grupu FTSE 100 kompanija i predstavlja jednog od svetskih lidera u proizvodnji ambalaže od papira. Sa oko 47.000 zaposlenih u više od 350 proizvodnih lokacija u 36 država, Smurfit Kappa ostvaruje prihod od 12,8 milijardi evra u 2022. godini. Njihovi proizvodi, koji su 100% obnovljivi i proizvedeni na održiv način, imaju pozitivan ekološki uticaj na klijente.

Ovim novim biološkim postrojenjem za preradu otpadnih voda, Smurfit Kappa daje značajan doprinos očuvanju životne sredine, čineći korak ka održivijoj budućnosti za Beograd i Srbiju.

Naslovna fotografija: Smurfit Kappa/arhiva

The post Smurfit Kappa postavlja biološko postrojenje za preradu otpadnih voda i donosi napredak u zaštiti životne sredine first appeared on Ambipak.

Zabrana obmanjujućih oglasa i generičkih ekoloških tvrdnji

Odobreni pregovarački mandat od strane Evropskog parlamenta predviđa zabranu upotrebe opštih ekoloških tvrdnji kao što su „ekološki prihvatljivo”, „prirodno”, „biorazgradivo”, „klimatski neutralno” ili „eko” ukoliko one ne dolaze sa detaljnim dokazima. Druge obmanjujuće prakse kao što je iznošenje tvrdnji o kompletnom proizvodu ako je tvrdnja istinita samo za jedan deo proizvoda, ili izgovaranje da će proizvod trajati određeno vreme ili da se može koristiti na određenom nivou intenziteta ako to nije istina, takođe će biti zabranjeno.

Zabranjena upotreba opštih ekoloških tvrdnji kao što su „ekološki prihvatljivo”, „prirodno”, „biorazgradivo”, „klimatski neutralno” ili „eko”  ukoliko one ne dolaze sa detaljnim dokazima.

Kako bi pojednostavili informacije o proizvodu, članovi Evropskog parlamenta predviđaju da se dopušta korišćenje samo oznaka održivosti zasnovanih na službenim šemama sertifikovanja ili koje su zakonski odobrene.

Zastupnici Evropskog parlamenta žele da pomognu potrošačima da odaberu ekološki prihvatljivu robu i kompanijama da ponude trajniji proizvod.

Borba protiv rane zastarelosti

Kako bi proizvodi trajali duže, Parlament želi da zabrani uvođenje karakteristika dizajna koje ograničavaju vek trajanja proizvoda ili dovode do preranog kvara robe. Pored toga, proizvođačima ne bi trebalo dozvoliti da ograniče funkcionalnost proizvoda kada se koristi sa potrošnim materijalom, rezervnim delovima ili priborom (na primer punjači ili kertridži sa mastilom) koje proizvode druge kompanije.

Kako bi pomogli ljudima da izaberu robu koja je trajnija i popravljiva, kupci bi morali biti obavešteni o svim ograničenjima popravke pre kupovine. Osim toga, zastupnici Evropskog parlamenta predlažu novu oznaku garancije koja ne označava samo dužinu zakonski propisane garancije, već i dužinu svih mogućih produžetaka garancije koje nude proizvođači. To bi pomoglo da se istakne kvalitetna roba i motiviše kompanije da se više fokusiraju na trajnost.

Biljana Borzan, Hrvatska predstavnica u Evropskom parlamentu koja je predložila Zakon izjavila je:
„Industrija više neće profitirati od proizvodnje robe široke potrošnje koja se pokvari odmah nakon isteka garantnog roka. Potrošači će morati na jasan način dobiti informacije o opcijama i troškovima popravki. Oznake proizvoda će informisati građane koja roba će garantovano trajati duže, a proizvođači čija je roba trajnija će profitirati. Džungla lažnih ekoloških tvrdnji će se završiti jer će biti dozvoljene samo sertifikovane i potkrepljene ekološke tvrdnje.”

Evo kako ona objašnjava primenu u jednom konkrentom primeru:

“Na primer proizvođač televizora, uz obaveznu dvogodišnju zakonsku garanciju, daje dodatne 2 godine komercijalne garancije trajnosti. Na pakovanju njegovog proizvoda će stajati oznaka „2 + 2”. Kupac će tako u prodavnici moći lako i brzo uporediti koji proizvodi imaju povoljniju oznaku, odnosno koji proizvođač ima trajniju garanciju za svoje uređaje.“

Usvajanje ovog Zakona utire put za novu direktivu o ekološkim tvrdnjama koja će dalje precizirati uslove za iznošenje ekoloških tvrdnji u budućnosti.

Izvor: Euro Parlament

© Evropska unija 2022 – Izvor : EP

The post Bez „greenwashinga“ u EU – Usvojena nova pravila za održive, trajne proizvode first appeared on Ambipak.

Očekuje se da će Evropski parlament tokom prvog zasedanja u maju 2023. glasati o Izveštaju  koji je usvojio Komitet za unutrašnje tržište i zaštitu potrošača (IMCO) na osnovu Direktive o osnaživanju potrošača za zelenu tranziciju koju je predložila Evropska komisija.

Direktiva o osnaživanju potrošača za zelenu tranziciju donosi izmene i dopune Direktive 2005/29/EC i 2011/83/EU i nastoji da poboljša informisanje potrošača i zaštitu od nepoštenih praksi. Izveštaj IMCO-a nastoji da dalje ojača zaštitu i pravnu sigurnost za potrošače i privredne subjekte podjednako. Tekst izglasan na plenarnoj sednici odrediće stav Parlamenta za dalje pregovore sa Savetom.

Komercijalne aktivnosti koje se odnose na ekološke tvrdnje – npr. oznake održivosti, šeme sertifikacije, alati za informacije o održivosti i priznanje odličnih ekoloških performansi – bez jasne, objektivne i proverljive informacije – kvalifikovale bi se kao obmanjujuće.

Predlog Evropske komisije

Evropska komisija je iznela predloženu Direktivu na osnovu člana 114. Ugovora o Funkcionisanju Evropske unije a predlog bi dopunio Direktivu 2005/29/EC o nepoštenoj poslovnoj praksi (UCPD) i Direktivu 2011/83/EU o pravima potrošača (CRD). To uključuje set amandmana na UCPD, ažuriranje definicija i pravnog okvira za nepoštene poslovne prakse u odnosu na potrošače.

Prema predlogu, komercijalne aktivnosti koje se odnose na ekološke tvrdnje (npr. oznake održivosti, šeme sertifikacije, alati za informacije o održivosti i priznanje odličnih ekoloških performansi) bez jasne, objektivne i proverljive informacije kvalifikovale bi se kao obmanjujuće. Lista komercijalnih praksi koje se smatraju obmanjujućim takođe bi bila proširena. Predlog takođe utiče na digitalnu ekonomiju, sa uključivanjem definicije „ažuriranja softvera“. Predlog proširuje listu standarda usklađenosti proizvoda sa ciljem da pokrije ekološki i društveni uticaj, trajnost i popravljivost.

Predlog menja definicije CRD-a (Direktiva o zaštiti potrošča 2011/83/EU) a prilikom kupovine proizvoda potrošači bi morali da budu obavešteni da li proizvođač nudi garanciju trajnosti dužu od trenutne dvogodišnje zakonske garancije.

Za proizvode sa digitalnim elementima i za digitalni sadržaj i digitalne usluge, oni bi morali da budu obavešteni o tome koliko dugo će biti dostupna ažuriranja softvera (ako je proizvođač ili dobavljač te informacije stavio na raspolaganje trgovcu).

Zakonodavni proces

Odbor za unutrašnje tržište i zaštitu potrošača (IMCO) usvaja izveštaj o predloženoj Direktivi od 28. marta 2023. IMCO-ova 84 amandmana se fokusiraju na poboljšanje zaštite potrošača zabranom generičkih i nepotkrijepljenih ekoloških tvrdnji uz obezbeđivanje pravne sigurnosti.

Izveštaj uključuje amandman koji precizira da se uticaj na životnu sredinu mora razmatrati kroz relevantni lanac vrednosti.

Drugi amandman ima za cilj da ovlasti Komisiju da uspostavi minimalne zahteve za oznake održivosti i informacione alate o održivosti, putem delegiranih akata.
Još jedan amandman kvalifikovao bi ugrađenu grešku kao pogrešnu komercijalnu praksu.

Iako Savet tek treba da usvoji svoj stav, radna grupa za zaštitu potrošača razmatra predlog i već su imali prvu razmenu mišljenja o Izveštaju Komiteta.

Izvor © European Union, 2023 – EP

Naslovna fotografija: Pikist.com/freephoto

The post Kraj obmanama potrošača u EU? – U pripremi Direktiva za osnaživanje potrošača za zelenu tranziciju   first appeared on Ambipak.

Gospodine Krstoviću, od kako je formiran Savez za zaštitu životne sredine u okviru NALED-a, sproveli ste  brojne aktivnosti u domenu zbrinjavanja iskorišćene ambalaže i podizanju opšte svesti o postupanju sa ambalažnim otpadom. Možete li nam dati kratku rekapitulaciju?

Savez je osnovan 2019. godine kao posebno radno telo u okviru NALED-a, u vrlo izazovnom trenutku, ako uzmemo u obzir situaciju u koju nas je sve stavila pandemija Covid-19, ali uprkos tome izuzetno smo zadovoljni radom i rezultatima koje smo postigli. Od formiranja do danas sproveli smo većinu planiranih aktivnosti, zadataka i prevazišli mnoge izazove kada je u pitanju ambalažni otpad i druge teme zaštite životne sredine.

Savez sada broji preko skoro 60 članova i vrlo aktivno radi na različitim temama koje smo definisali kao naše prioritete, a tu pre svega mislim upravljanje ambalažnim otpadom, otpadom od hrane i posebnim tokovima otpada. Kada je reč konkretno o ambalažnom otpadu, pokrenuli smo regionalni projekat “Povećanje stope reciklaže staklene ambalaže na Zapadnom Balkanu”, koji aktivno i uspešno sprovodimo na teritoriji Srbije, Bosne i Hercegovine i Severne Makedonije.  Radimo na zagovaranju potrebnih sistemskih izmena, kod ključnih stejkholdera, koji se tiču ulaganja u razvoj infrastrukture za sakupljanje, jer povećane količine čine osnov za isplatljiviji tretman, dok uz niz promotivnih aktivnosti u različitim mestima u regionu, ali i postavljanje reciklažnih zvona u Novom Sadu, Beogradu, Kragujevcu, Varavarinu i Nišu sistemski podižemo svest o značaju stakla kao večnog materijala i njegovoj reciklaži.

Trudimo se da teme koje su integralni deo cirkularne ekonomije razvijamo tako da, u perspektivi, doprinose uspostavljanju ove ideje u Srbiji, jer jedino prelaskom sa linearne na cirkularnu ekonomiju možemo u punom kapacitetu iskoristiti sirovine koje nam pravilno upravljanje otpadom omogućava.

“Insistiraćemo na promeni sistema finansiranja životne sredine, kroz redefinisanje naknada i punim poštovanjem principa „zagađivač plaća“.

Analiza koju je za NALED uradila britanska konsultantska kuća, preporučila je da se u Srbiji sprovede koncept proširene odgovornosti kompanija u kombinaciji sa depozitnim sistemom. Šta dalje očekujete kada se radi o implementaciji preporuka? Koja su Vaša očekivanja od privrede, koja od zvaničnih državnih organa a šta očekujete od građana u odnosu na ova dva koncepta?

NALED-ov Savez za zaštitu životne sredine je u saradnji sa angažovanom kompanijom Eunomia iz Velike Britanije, jednom od vodećih u ovoj oblasti, sa velikim iskustvom u savetovanju Evropske komisije za pitanja upravljanja ambalažnim otpadom i cirkularne ekonomije, pripremio dve studije koje daju dalji pravac ka unapredjenju sistema upravljanja ambalažom. Depozitni sistem je nadogradnja postojećeg sistema produžene odgovornosti proizvođača i predviđa da građani za jednokratnu i drugu iskorišćenu ambalažu dobiju povraćaj dela novca izdvojenog pri kupovini proizvoda, dok kod aktuelnog rešenja, proizvođači prenose odgovornost na operatera koji za njihove potrebe prikuplja ovu vrstu otpada. Imajući u vidu složenost uvođenja depozitnog sistema dve su ključne pretpostavke za uspeh: da zakon obezbedi visoki nivo predvidljivosti budućih obaveza i da uspostavljanje sistema bude zasnovano na sveobuhvatnoj analizi koja će preporučiti najbolje rešenje.

Iako se u Evropi depozit pokazao kao dobar mehanizam za prikupljanje ambalaže, neophodna je bila procena nezavisnih eksperata kakvi bi bili efekti primene na srpskom tržištu, što su ove studije pokazale i NALED, ali i naše kompanije, spremno očekuju ponovno otvaranje pitanja izmena i dopuna Zakona o ambalaži i ambalažnom otpadu.

Tokom 2021 i 2022 NALED је sa partnerima sproveo aktivnosti zbrinjavanja otpada od hrane.  Smatrate li da se u Srbiji previše olako odnosimo prema hrani i  kako možemo uticati na društvo da se to promeni? Do kojih zaključaka i rezultata ste došli tokom akcije?

Projekat “Ka boljem upravljanju otpadom od hrane” koji je Naled implementirao uz podršku Nemačke razvojne saradnje koju sprovodi GIZ i privatnom kompanijom Esotron, uspešno je završen u junu ove godine. Ciljevi projekta su ostvareni, uprkos mnogim izazovima koji su zadesili ceo HoReCa sektor u momentu kada projekat startuje usled pandemije Covid 19. Rezultati koje smo postigli su svakako uspešno sproveden Izazov kroz koji smo uspeli da prikupimo 1300t otpada od najvećih generatora ove vrste otpada, među kojima su zdravstvene ustanove, ugostiteljski objekti, kafići. U okviru projekta smo takođe sproveli istraživanje o svesti ključnih generatora o značaju pravilne separacije i reciklaže otpada od hrane, kreirali smo Smernice za inspekcijski nadzor, kojim smo pripadnicima nadležnih inspekcija ponudili savete i oslonac za adekvatniju regulaciju ove oblasti. Dodatno, pripremili smo i Vodič za pravilno upravljanje otpadom od hrane, prevashodno za ugostitelje. Iako je primarni fokus ovog projekta bio na jednom od generatora otpada od hrane, primetili smo i povećano interesovanje kada je reč o građanima, čime smo izuzetno zadovoljni.

Srbija je u oktobru 2020 godine usvojila Deklaraciju Zelene agende – “EU  zelena agenda za Srbiju” Kako vidite ulogu NALED-a, odnosno Saveza  za zaštitu životne sredine u realizaciji ciljeva Zelene agende, odnosno, transformaciji srpske privrede i društva ka “zelenoj”?

NALED je na ovogodišnjoj Skupštini, koja se tradicionalno održava svake godine, istakao svoje nove strateške ciljeve za period od 2022. do 2025. gde se na prvom mestu nalazi upravo Zelena agenda,  i digitalizacija koja se prožima kroz sve oblasti pa i ekologiju. Pored toga, Savez za zaštitu životne sredine funkcioniše kao stručno telo u okviru članstva NALED-a i zajedno sa našim kompanijama i lokalnim samoupravama radimo na kreiranju politika, sugestija i predloga za izmenu propisa. Ponosni smo na činjenicu da smo prepoznali značaj transformacije društva i privrede kod nas i postavili “zeleni” cilj kao prioritet. Uloga NALED-a kao i do sada biće da kroz iscrpne analize trenutnog stanja, davanje preporuka, kao i neometanu koordinaciju izmeđju javnog, privatnog i civilnog sektora svojim zalaganjem pomaže u vršenju konstantnih reformi i unapređenja sistemskih rešenja, na teritoriji Republike Srbije, ali i u regionu. Stručna znanja, ekspertiza i primeri dobre prakse načih članica su dragoceni u procesu sistemskih reformi i obezbeđivanju održivog razvoja društva kao celine.

Uskoro će i ovogodišnji Septembarski susret kada NALED okuplja pored svojih članova i visoke predstavnike institucija, diplomatskog kora, donatora, medija i partnera. Šta ćete tom prilikom predstaviti posetiocima i javnosti? Možete li za čitaoce portala Ambipak magazin najaviti sledeće, konkretne korake  Saveza za zaštitu životne sredine?

Septembarski susret je najveći događaj koji NALED organizuje na godišnjem nivou, uz podršku svojih članova, partnera i upravnih tela. I ove, kao i prethodnih godina, svi gosti na događaju će imati priliku da na jednom mestu vide retrospektivu rada NALED-a u godini iza nas, kao i ideje, planove i vizije za budućnost. Ono što će ove godine biti novina, a tiče se zaštite životne sredine jeste da ćemo, upravo zbog prioretizacije ovih tema i kroz strateške ciljeve, imati reciklažni kutak na samom događaju. Plato i reciklažni kutak će svim gostima omogućiti da vide delić svega na čemu smo radili u prethodnih nekoliko godina, reciklažne kante za različite tokove otpada, rešenja, savete i predloge za dalje unapređenje, materijale koji nastaju u procesu reciklaže – prave primere cirkularne ekonomije.

Dalji fokus u radu saveza će svakako biti na temama cirkularne ekonomije, unapredjenju sistema upravljanja otpadom sa fokusom na ambalažni otpad, kao i unapredjenju sistema upravljanja otpadnim vodama. Posebno mestu u saradnji sa institucijama će biti posvećeno uvođenju kriterijuma za zelene javne nabavke kao jednom od alata podsticanja konkurencije, „ozelenjavanju“ i inovativnosti naše privrede. Naravno, kao neko kome je unapređenje poslovnog ambijenta na prvom mestu, insistiraćemo na promeni sistema finansiranja životne sredine, kroz redefinisanje naknada i punim poštovanjem principa „zagađivač plaća“.

Foto: Slobodan Krstović, privatna arhiva

The post Slobodan Krstović, NALED: Zelena agenda i reciklaža u fokusu Septembarskih susreta first appeared on Ambipak.

U poslednje vreme širom sveta masovno se sprovode akcije sakupljanja plastičnog otpada i njegovo recikliranje.

Naime, južnoafrička kompanija Shisalanga Construction izgradila je 400 metara puta u predgrađu grada Durbana, tako što je na isti postavaljala tzv. eco-friendly asfat koji uključuje u svom sastavu i određenu količinu recikliranih plastičnih flaša za mleko. Procena je da je za ovu količinu asfalta reciklirano oko 40.000 plastičnih flaša za mleko a otprlike se na jednu tonu asflata koristi od 119 do 128 komada.

Firma koristi polietilen visoke gustine (XDPE), određenu vrstu plastike koja se obično nalazi u bocama za mleko. Ova plastika prerađena je u lokalnoj fabrici za reciklažu.
U Shisalanga Construction kažu da je ovaj asfalt otporniji od klasičnog i da može izdržati toplotu od  70 stepeni Celzijusa i čak 22 ispod nule.

Iako su troškovi proizvodnje isti kao i u prethodnim metodama, očekuje se da će putevi izgrađeni od plastike sa asfaltom, trajati duže, što će takođe doprineti i uštedi.

Pre izvesnog vremena svedočili smo pokretanju prvih Garbage cafea u Indiji u okviru kojih se plastični otpad, koji stanovnici donose u zamenu za hranu, šalje dalje na reciklažu sa namerom da se takođe iskoristi u izgradnji puteva.

Foto: Photo by Leif Gottwald/Crissy Jarvis on Unsplash

The post Ekologija: Eco-friendly asfalt od recikliranih plastičnih boca first appeared on Ambipak.

(Intervju je preuzet iz godišnje edicije „Rizici novog doba: Klima i biznis“ 2022.)

Dobra poslovna reputacija kao posledica etičkog ponašanja može omogućiti bolju poziciju na tržištu, kvalitetnije klijente i niže troškove poslovanja, a loša može prouzrokovati suprotne efekte, kaže na početku razgovora Marinko Ukropina, član Upravnog odbora Saveta stranih investitora i generalni direktor kompanije SGS za Srbiju, Hrvatsku, Sloveniju, BiH i Crnu Goru. Osim toga, standardi koje kompanije moraju da ispune da bi se uključile u međunarodne lance snabdevanja i saradnje postaju sve zahtevniji.

Kompanije iz zemalja gde je posvećenost očuvanju planete regulisana zakonima, uglavnom iste standarde primenjuju i u poslovanju u drugim zemljama. Da li je to njihova obaveza i kako usklađuju poslovanje ukoliko se regulativa razlikuje?

Velike kompanije koje su društveno odgovorne, kroz stalni razvoj poslovnog modela, u kontinuitetu unapređuju sistemske veze sa svojim filijalama širom sveta, tako da se procedure i interni standardi moraju primenjivati na svim lokacijama. Takođe, poslovne performanse koje se prikazuju u izveštajima za održivo poslovanje na globalnom nivou, formiraju se na osnovu podataka sa svih lokacija. Te izveštaje ocenjuju eksterne organizacije akreditovane za taj proces, tako da se tačnost prikazanih informacija može proveriti, i proverava se. Izveštaji se javno publikuju i na taj način kompanije izveštavaju i komuniciraju performanse zainteresovanim stranama sa stanovišta društvenih, ekoloških i ekonomskih uticaja, kao i ciljeve za njihovo poboljšavanje.

Da li između zemalja iz kojih dolaze članice Saveta stranih investitora i Srbije postoji raskorak u regulativi kad je reč o održivom poslovanju, i kako se to usaglašava?

Zakonska regulativa u oblasti održivog razvoja u Republici Srbiji je u velikoj meri usaglašena sa regulativama EU.  Proces usaglašavanja se sprovodi u kontinuitetu, kroz saradnju predstavnika regulatora i ostalih zainteresovanih strana. Komunikacija se sigurno može i unapređivati, a od velike važnosti je i razmena znanja i iskustava – u tom segmentu Savet stranih investitora ima veoma značajno mesto.

Pored zakonske regulative, od suštinske važnosti je i primena međunarodnih standarda u oblastima održivog poslovanja. Zainteresovane strane (kupci, investitori, finansijske institucije i dr.) sve više traže dokaze o ispunjavanju određenih međunarodnih standarda iz oblasti ekologije, društveno-socijalne odgovornosti i poslovanja. Takvi dokazi se traže i kroz celokupan lanac isporuke, tako da to može da predstavlja izazov za kompanije iz Republike Srbije koje teže da budu odobreni isporučioci procesa, proizvoda ili usluga na globalnom ili regionalnom tržištu.  Zakonska regulativa je obavezujuća, svi privredni subjekti je moraju primenjivati, razliku na tržištu upravo pokazuje primena specifičnih standarda, i za očekivati je da će se pojačati zahtevi za njihovu primenu.

Kako se usaglašava praksa, nezavisno od zakonskih ograničenja? Primera radi, ako u Srbiju dolazi kompanija čiji zaposleni ne koriste automobile na fosilna goriva, ili dobijaju posebne podsticaje ako umesto avionom putuju vozom – a znamo da kod nas električni automobili nisu u širokoj primeni a putovanje vozom nije isto kao na teritoriji EU?

U većini slučajeva, kompanijski standardi sa globalnog nivoa regulišu ovu oblast. Internim procedurama su definisane ključne aktivnosti – zahtevi za “zelenu” tj. održivu nabavku opreme, materijala, infrastrukture itd. Ima primera gde se prilikom nabavke automobila ograničava maksimalna vrednost emisija CO2 koju nabavljeni automobili mogu da emituju. Preispitivanje zahteva za nabavku se sprovodi kroz više nivoa, sa tačno definisanim odgovornostima i ovlašćenjima, tako da prekoračenje definisanih specifikacija za nabavku samo odlukom sa lokalnih nivoa – jednostavno nije moguće.

Koliko strane kompanije u Srbiji, koje već imaju uhodane principe održivog poslovanja, mogu da utiču na domaće kompanija koje se još nisu u to uključile?

Primena standarda iz oblasti održivog poslovanja odnosi se na kompletan lanac isporuke. Domaće kompanije, koje sarađuju sa stranim kompanijama ili teže tome, sigurno da su imale određene zahteve za usaglašavanjem poslovanja u određenim segmentima iz oblasti održivog poslovanja. Prateći trendove u oblastima sertifikacije i poslovnog unapređenja, koji su nama kao kompaniji raspoloživi, može se zaključiti da broj provera u oblasti socijalne i društvene odgovornosti stalno raste. Takođe, uvek se mora poštovati bezbednost i zaštita zdravlja zaposlenih. Za očekivati je da će se i zahtevi u oblasti ekologije sve više usložnjavati. Strane kompanije, da bi ispunile sopstvene interne standarde u oblasti ESG – Environmental, Social & Governance, sigurno će sve više uticati na domaće kompanije da se usaglase sa zahtevanim. Praksa je da se, nakon analize poslovnih rizika, definišu mere i period za primenu principa održivog poslovanja. Retki su slučajevi prekida saradnje.

Vrlo važno da se naše kompanije na vreme usaglase sa zahtevanim normama, standardima i najbolje prepoznatim praksama

Mnoge strane kompanije imaju dokument o održivom poslovanju koji su njihovi domaći poslovni partneri dužni da potpišu. Da li postoji i kontrola sprovođenja stavki koje su potpisali, ili potpisivanje ume da bude samo deklarativno?

Formu samog dokumenta, u većini slučajeva, struktuirala je matična kompanija, a u nekim slučajevima se može modifikovati ako je potrebno. Sistemski pristup u ovom segmentu je vrlo važan, jer se podaci i iz ovog dokumenta koriste za izradu objedinjenog Izveštaja o održivom poslovanju. Mehanizam kontrole je vrlo jednostavan i efikasan – to su provere preko druge strane, uglavnom nezavisne organizacije, gde se, uz tačno definisane kriterijume i metodologiju, proverava integritet podataka koji su navedeni u samom dokumentu.  Provere preko druge strane, u zavisnosti od toga kako je to definisao kupac, mogu biti najavljene, polunajavljene ili nenajavljene. U slučajevima velikih odstupanja u odnosu na prethodno dostavljen dokument, kompanije kao kupci mogu da zahtevaju pokretanje određenih mera ili jednostavno da svog potencijalnog isporučioca stave na Listu neodobrenih isporučilaca, što direktno može da ima uticaj na koorporativni imidž i gubitak tržišne pozicije. Zašto bi rizikovali takav scenario?

Zato je vrlo važno da se naše kompanije na vreme usaglase sa zahtevanim normama, standardima i najbolje prepoznatim praksama u ovoj oblasti. Ulaganje u znanje je vrlo važno, to je dugoročna dobit.

Koliko Savet stranih investitora kao organizacija insistira na uključenosti članica u održivo poslovanje, ali i u ostale ciljeve održivog razvoja obuhvaćene Agendom 2030?

Vrlo je važno da Savet stranih investitora nastavi kroz svoj rad sa podsticajima svojih članica da kroz svoje “lance isporuke” promovišu organizacionu kulturu koja podstiče primenu principa održivog poslovanja, ne samo kroz kontrolni mehanizam već i kroz razmenu znanja i ideja. Unapređenje poslovnog ambijenta, na dobrobit šire društvene zajednice, je interes svih privrednih subjekata u Republici Srbiji.

Lela Saković
Naslovna Fotografija: Marinko Ukropina/privatna arhiva

The post Prvo standardi pa saradnja – Marinko Ukropina, član UO Saveta stranih investitora first appeared on Ambipak.

Inovacije u domenu dizajna ambalaža svakako idu u korak sa globalnim promenama u svetu i dominantnim problemom u ekologiji. Jednostavnost u dizajnu nije više imperativ koliko svest o očuvanju životne sredine koji se prenosi kroz razne kreativne ideje, poput interaktivnih ideja u dizajnu ambalaža koji dolaze sve više sa ruskog tržišta.

Poznati grafički dizajner i profesor na Fakultetu primenjenih umetnosti Slaviša Savić otkriva nam u kom pravcu idu inovacije u sferi dizajna ambalaža.

Da li su najzanimljivije ideje one koje su najjednostavnije?

Ne nužno. Postoji ta floskula da su ideje uglavnom jednostavne, i to ih čini vrednim, no iza njih stoji složeni mehanizam koji ih je iznedrio. Tržište i brza vremena koja nas preplavljuju informacijama dovela je do ishoda da se poruke moraju svesti i pojednostaviti. Ove okolnosti su omogućile dizajnerima da učine upavo ono čemu dizajn i teži, da pojednostavi a isto tako da nadogradi vrednost.

Koje su inovacije vezane za dizajn ambalaže u ovoj godini?

Ekologija se nametnula kao dominatna tema pri dizajniranju i produkciji pakovanja i ambalaže. Ogroman problem otpada je u potrošačima razvio svest da i oni mogu da participiraju u ovom problemu, te se pre odlučuju za proizvode koji ističu ovu tematiku. Dizajn zadnjih godina a tako je i danas, to vidno pokazuje. Dizajn estetika je svedena, kako bi pokazala da se na svemu štedelo pa i u bojama i površinama, dok se na materijalima stavlja veći fokus jer je to sad vidljivije. Nezahvalno je generisati odgovor na ovo pitanje, jer je širok spektar proizvoda i pakovanja, zatim imamo velike i male serije, ali najbolji odgovor se nalazi onda kada pogledamo neku ambalažu pre deset ili više godina, i tada uvidimo ogromnu razliku. Danas dizajn, rekao bih, više komunicira sa proizvodom, nekad je bilo sasvim uobičajeno da recimo oblik flaše nije u vezi sa dizajnom etikete.

Ako dizajnom uspete da osim informacije prenesete semantiku proizvoda, ispričate iskrenu priču, onda je ta ambalaža učinila najbolje za sadržaj koji se nalazi unutar nje. 

U kom pravcu se kreću inovacije, navedite konkretan primer?

Pojavom digitalizacije, štamparstvo se intezivno razvija kako bi dobilo bitku sa elektronskim medijima. To je nama dizajnerima veoma inspirativno i često baš ta inovacija ume da iznese ideju koja će proizvod učiniti primetnim. 
Digitalna štampa, ili u prevodu štampa u malim tiražima, je pogodna za male proizvođače koji više nisu uslovljeni velikim tiražima i visokim cenama. Upravo iz ovog razloga na raznim portalima gde se prezentuju najinovativnija i najkreativnija rešenja ambalaže, brojniji su mali i nepoznati proizvođači.

Šta je najpresudnije za dobru ambalažu i koliko ona govori o samom proizvodu?

Svi vole dobru ideju i dizajn. Ambalaža treba pre svega da vam privuče pažnju, i da bude atraktivnija od konkurencije. Ona ima ulogu i advertjzinga koji se ne mora dodatno forsirati. Svedoci smo da je ambalaža u advertajzingu do jučerašnjeg prikazivanja u ćošku formata, preuzela ceo format oglasnog prostora što samo govori koliko je zapravo sama ambalaža medij za sebe. Ako dizajnom uspete da osim informacije prenesete semantiku proizvoda, ispričate iskrenu priču, onda je ta ambalaža učinila najbolje za sadržaj koji se nalazi unutar nje. 

Andrijana Mandić
Naslovna fotografija: Slaviša Savić/Privatna arhiva

The post INTERVJU, prof. SLAVIŠA SAVIĆ: Dobra ideja je imperativ u dizajnu first appeared on Ambipak.

Još jedan standard je dodat asortimanu proizvoda za profesionalni tretman kontaminiranih rastvarača. Do sada su jedinice za destilaciju proizvedene u skladu sa evropskom ATEKS direktivom. Jedinice za reciklažu serije ASC-500 sada mogu da se koriste za tržište Severne Amerike zahvaljujući UL sertifikatu. Sistemi za reciklažu ASC-500 regenerišu se na principu destilacije. U ovom procesu, tečni zapaljivi rastvarači kao što su aceton, razređivač, etil acetat, toluen i mnogi drugi rastvarači se odvajaju od nečistoća. Proces pomaže industrijskim kompanijama da smanje svoje troškove odlaganja do 96%.

OFRU Recycling je jedan od vodećih svetskih proizvođača sistema za reciklažu rastvarača visokih performansi. Nemačka kompanija je stekla ime širom sveta sa svojim inovativnim rešenjima u ekološkom procesnom inženjeringu. OFRU se smatra pionirom u proizvodnji postrojenja za destilaciju rastvarača koja omogućavaju visok nivo povrata materijala koji se može reciklirati. U decembru 2019. godine proizvodni program je proširen na industrijske sisteme za čišćenje za industriju boja, lepkova i premaza. Dakle, proizvođač postrojenja je strateški pozicioniran širom sveta u oblasti čišćenja sa naknadnom obradom tečnosti za čišćenje.

Izvor/fotografije: OFRU Recycling

The post EKOLOGIJA: Nemačka fabrika za reciklažu rastvarača OFRU Recycling dobila novi sertifikat first appeared on Ambipak.