U fokusu razgovora bili su unapređenje odvojenog sakupljanja otpada, ulaganja u infrastrukturu, jačanje saradnje sa lokalnim samoupravama, kao i priprema za primenu nove Uredbe EU o ambalaži i ambalažnom otpadu (PPWR) i njen uticaj na sisteme EPR u regionu.

Kako je istaknuto u osvrtu organizacije EXPRA – Extended Producer Responsibility Alliance, zemlje regiona suočavaju se sa brojnim zajedničkim izazovima, iako se njihovi regulatorni okviri i stepen razvijenosti sistema razlikuju. Razmena iskustava omogućava bolje razumevanje rezultata koje pojedinačne zemlje ostvaruju, načina prikupljanja i provere podataka, obuhvata aktivnosti i raspodele odgovornosti. Upravo poređenje različitih pristupa može doprineti prepoznavanju rešenja primenljivih u nacionalnim sistemima.

Vrednost regionalne saradnje ogleda se u povezivanju organizacija u različitim fazama razvoja, razmeni praktičnih znanja i zajedničkom sagledavanju načina za unapređenje sistema proširene odgovornosti proizvođača u skladu sa sve zahtevnijim evropskim standardima.

U radionici su učestvovali predstavnici EPR organizacija iz Bugarske, Mađarske, Kipra, Grčke, Severne Makedonije, Bosne i Hercegovine i Italije. Program su upotpunila izlaganja Monike Romenske i Valerije Branca  iz organizacije EXPRA, a okupljenima se obratio i Marius Tent iz organizacije CEFLEX, poznat našim pratocima po učešću na ovogodišnjem Ambipak forumu i Ambipak konferenciji.

Izvor: EXPRA/Ceflex
Foto: AI/Copilot

The post EXPRA Balkan Workshop 2026: Zajednički izazovi i unapređenje sistema EPR u regionu first appeared on Ambipak.

Kineska federacija za ambalažu završila je početkom 2026. godine konsultacije o planu razvoja industrije ambalaže za period od 2026. do 2030. godine. Dokument je deo kineskog petogodišnjeg plana. Na sastanku održanom u januaru 2026. godine razmatrani su zelena i niskougljenična transformacija, restrukturiranje industrijskih lanaca, zaštita intelektualne svojine i unapređenje sistema standarda. Jedan od ciljeva je i veće međunarodno uzajamno priznavanje standarda.

Predsednik federacije Li Hua ocenio je da Kina može postati „velika sila u industriji ambalaže“ ne samo smanjenjem tehnoloških zaostataka već i većom ulogom ambalažne industrije u podsticanju potrošnje i podršci proizvodnom sektoru. Takav pristup pokazuje da se ambalaža više ne posmatra samo kao završni deo proizvodnje. Ona postaje deo tehnološke, trgovinske i ekološke politike, sa direktnim uticajem na prehrambenu industriju, maloprodaju i logistiku.

Stroža pravila za maloprodaju, e-trgovinu i dostavu hrane

Kina je početkom ove godine uvela obavezne mere za unapređenje ambalaže pogodne za reciklažu i smanjenje količine ambalažnog otpada. Nacionalni akcioni plan usvojio je Državni savet, a objavilo ga je Ministarstvo ekologije i životne sredine.

Novi okvir pooštrava zahteve za dizajn ambalaže, reciklažu i odgovornost proizvođača. Poseban nadzor očekuje sektore maloprodaje, elektronske trgovine i dostave hrane, koji koriste velike količine kutija, folija, kesa i jednokratnih posuda.

Kompanije će morati da obrate više pažnje na:

• količinu upotrebljenog materijala,
• mogućnosti mogućnost razvrstavanja i reciklaže,
• označavanje ambalaže,
• usklađenost sa lokalnom infrastrukturom,
• sledljivost ambalaže i otpada kroz lanac snabdevanja.

Nije dovoljno da materijal bude tehnički reciklabilan. Ambalaža će morati da može da se prikupi, razvrsta i preradi u okviru sistema koji stvarno postoji u gradu ili regionu u kojem se proizvod prodaje.

Proizvođači i vlasnici brendova preuzimaju veći deo odgovornosti

Pravila proširene odgovornosti proizvođača, poznata kao EPR, trebalo bi da se doslednije primenjuju u sektorima sa velikom potrošnjom ambalaže. Proizvođači i vlasnici brendova moraće više da učestvuju u finansiranju i organizovanju prikupljanja, reciklaže i ponovnog iskorišćenja ambalaže. Od kompanija se očekuje da povećaju udeo materijala koji se mogu reciklirati, kao i količinu recikliranih sirovina u novim pakovanjima. Istovremeno se pojačavaju zahtevi za izveštavanje, transparentnost i digitalno praćenje tokova ambalaže.

Lokalne vlasti dobijaju zadatak da strože kontrolišu proizvodnju i odlaganje otpada, sprečavaju nelegalno odlaganje i unaprede sledljivost. Time se odgovornost raspoređuje duž celog lanca, od proizvođača materijala do brenda, trgovca i sistema za upravljanje otpadom.

PROČITAJTE JOŠ: Sporazum o slobodnoj trgovini između Srbije i Kine.

Kina i EU testiraju zatvoreni sistem reciklaže PET i PP plastike

Evropska unija i Kina pokrenule su 23. aprila 2026. godine pilot projekat u gradu Jiaxing, usmeren na reciklažu PET i PP plastike koja dolazi u kontakt sa hranom. Cilj je uspostavljanje zatvorenog sistema u kojem bi iskorišćena ambalaža ponovo postala sirovina za prehrambena pakovanja. Projekat obuhvata standardizaciju svih faza, od prikupljanja i sortiranja do prerade i proizvodnje recikliranog materijala pogodnog za kontakt sa hranom. U njemu učestvuju lokalna kompanija za upravljanje otpadom i partneri iz reciklažne industrije Kine i Evropske unije.

Inicijativa je deo Akcionog projekta EU i Kine za cirkularnu ekonomiju, vrednog približno tri miliona evra. Značaj pilot-projekta nije samo u količini materijala koja će biti prerađena. Njegova vrednost je u pokušaju da se usklade procedure, standardi kvaliteta i bezbednosni zahtevi za recikliranu plastiku namenjenu pakovanju hrane.

Analiza tokova polietilenske (PE) ambalaže iz 2026. u Kini rađenoj za studiju koju je finansirala kompanija Exxon Mobil i/ili njene podružnice a objavio ScienceDirect, pokazuje da se približno 35% PE ambalažnog otpada reciklira, dok najveći deo ostatka završava u energetskoj valorizaciji (spaljivanju), pri čemu se industrijska ambalaža reciklira znatno uspešnije od komunalne.

Pristup tržištu zavisiće i od usklađenosti sa pravilima o otpadu

Do 2030. Kina planira da dodatno razvija modele višekratne ambalaže, tržište sekundarnih sirovina i standarde za reciklirane materijale, a najavljena su i ulaganja u infrastrukturu za prikupljanje, razvrstavanje i preradu otpada. Za međunarodne proizvođače i dobavljače to znači strože regulisano poslovno okruženje.

Ambalaža namenjena kineskom tržištu moraće da bude usklađena ne samo sa zahtevima prehrambene industrije već i sa lokalnim pravilima o materijalima, označavanju, prikupljanju i reciklaži.

Rast kineskog tržišta ambalaže za hranu, za koje se procenjuje da će 2035. vredeti više od 300 miliona doara, zato će se odvijati paralelno sa promenom njegove strukture. Plastika, fleksibilna ambalaža i folije zadržaće važnu ulogu, ali će prostor sve više osvajati papir, karton, polukruti formati i sistemi u kojima se iskorišćen materijal vraća u proizvodnju.

Kinesko tržište ambalaže za hranu ulazi u period u kojem obim više neće biti jedino merilo razvoja. Podjednako važni postaju mogućnost reciklaže, poreklo sirovina, odgovornost proizvođača i sposobnost industrije da se uklopi u ciljeve cirkularne ekonomije.

The post Kina, industrija ambalaže: Kakav je plan postavljen do 2030? first appeared on Ambipak.

Na konferenciji Serbia Goes Green održanoj u Privrednoj komori Srbije, Alijansa za cirkularna pakovanja uputila je jasan apel domaćoj javnosti i donosiocima odluka da održivost više nije pitanje reputacije i korporativnog imidža, već eliminacioni uslov za pristup evropskom tržištu. Sa uvođenjem novih evropskih regulatornih stubova – PPWR (Uredba o ambalaži i ambalažnom otpadu), CBAM (prekogranična taksa na ugljenik) i EPR (produžena odgovornost proizvođača) – pravila konkurentnosti privrede iz korena se menjaju. Kompanije iz Srbije koje izvoze u Evropsku uniju više neće biti ocenjivane isključivo na osnovu kvaliteta i cene proizvoda, već prema strogim ekološkim parametrima koji podrazumevaju procenat reciklata u ambalaži, dizajn prilagođen za reciklažu i precizno verifikovan ugljenični otisak.

PPWR: Ambalaža ispod 70% reciklabilnosti ide u zabranu od 2030. Godine

Nova EU Uredba o ambalaži i ambalažnom otpadu postavlja rigorozne i obavezujuće ciljeve do 2030. godine. Dizajn ambalaže postaje ključna poslovna, a ne samo tehnička odluka, jer prema podacima Evropske komisije čak osamdeset odsto ekološkog uticaja proizvoda nastaje upravo u fazi projektovanja. Nova pravila uvode obaveznu klasifikaciju ambalaže na razrede. Razred A zahteva preko devedeset pet odsto reciklabilnosti kroz čiste i jednostavne strukture koje će tržište favorizovati. Razred B podrazumeva najmanje osamdeset odsto reciklabilnosti uz potrebu za dodatnim sortiranjem, dok razred C označava najmanje sedamdeset odsto reciklabilnosti uz složenije i skuplje procese prerade. Sva ambalaža koja se nađe ispod ove granice od sedamdeset odsto suočiće se sa potpunom zabranom plasmana na tržište Evropske unije od 2030. godine. Istovremeno, do te iste godine PET ambalaža za hranu moraće da sadrži najmanje trideset odsto reciklata. Kroz sistem eko-modulacije, lošiji razredi ambalaže plaćaće drastično više naknade za produženu odgovornost proizvođača, što direktno ugrožava finansijsku stabilnost izvoznika.

„Ključni izazov i pitanje svih pitanja za našu industriju jeste pristup kvalitetnim sekundarnim sirovinama, jer bez sigurnih izvora sertifikovanog reciklata nećemo moći da ispunimo zakonske kvote. Da bismo do tog materijala uopšte došli, moramo hitno uspostaviti efikasan način sakupljanja koji se oslanja na uvođenje kaucione legislative, ali i na drastično unapređenje primarne selekcije na pragu doma”, izjavio je potpredsednik Alijanse za cirkularna pakovanja i generalni direktor za reciklirani papir za region Balkana, dr Golub Marković i dodao: “Alijansa za cirkularna pakovanja je potpuno spremna za otvoren dijalog sa nadležnim institucijama i svim relevantnim stakeholderima kako bismo zajednički izgradili ovaj održivi model. Moramo prekinuti zabludu da je PPWR samo ekološka regulativa, jer je ovo pre :svega stroga industrijska utakmica u kojoj srpski izvoz bez čistih podataka i sirovina postaje preskup i nekonkurentan. Privreda Srbije.”

Alijansa za cirkularna pakovanja: Srbiji je neophodno nezavisno regulatorno telo

Gde je Srbija danas? Realnost na terenu i izazovi za privredu

Alijansa je ukazala na dubok jaz između domaćih kapaciteta i evropskih standarda. Trenutna stopa recikliranog komunalnog otpada u Srbiji iznosi tek nešto iznad 15 odsto, dok je prosek Evropske unije blizu 49 odsto. Dodatno, svega 28 odsto stanovništva u Srbiji ima pristup uslugama recikliranja, dok više od 13 odsto otpada u potpunosti završava van sistema. Veliki problem predstavlja i to što je čak 30 odsto ambalaže u zemlji neprijavljeno, usled nedostatka Nacionalnog registra ambalaže, adekvatnih laboratorija za procenu reciklabilnosti i potpune sledljivosti materijala. Da bi opstala na evropskom tržištu, industriji Srbije biće neophodno više od deset hiljada tona kvalitetnog PET i PP reciklata godišnje za prehrambenu industriju.

Depozitni sistem i primarna selekcija kao jedini spas

Kako bi ambalaža proizvedena u Srbiji ostala konkurentna na tržištu Evropske unije, uvođenje kaucionog sistema i efikasnog upravljanja otpadom postalo je strateško pitanje domaće privrede. Građani moraju dobiti infrastrukturu i motivaciju da otpad odlažu pravilno, što se rešava uvođenjem depozitnog sistema koji vraća novac za predatu ambalažu. Paralelno sa tim, lokalne samouprave moraju omogućiti da građani na pragu svog doma mogu odvojeno i čisto da odlože papir, karton i ostalu ambalažu koju kaucioni sistem ne pokriva. Tek tada će privreda dobiti resurse potrebne za opstanak na tržištu. Srbija mora hitno formirati i nezavisno regulatorno telo koje će kontrolisati operatere, sprečiti prelivanje odgovornosti i zaštititi javni interes kroz eko-modulaciju naknada, jer vreme za prilagođavanje brzo ističe.

Izvor: Alijansa za cirkularna pakovanja

The post Od ekologije do ekonomije: Nove EU regulative menjaju pravila poslovanja za srpsku privredu first appeared on Ambipak.

Zakonodavci u Njujorku godinama rade na usvajanju nove verzije EPR-a za upravljanje ambalažnim otpadom, ali oprečna mišljenja o tome kako bi program trebalo da izgleda – zajedno sa konkurentskim verzijama – često su usporavala proces. To se desilo i ove godine, kada ponovo nisu usvojene predložne izmene i dopune.

Zakon o smanjenju ambalaže i infrastrukturi za reciklažu predstavljen je kao najkonsultativnija verzija EPR-a do sada. Zagovornici tvrde da bi unapređeni proces pomogao opštinama koje su trenutno preopterećene troškovima upravljanja otpadom, ali mnoge grupe i kompanije u industriji plastike kritikovale su predlog kao „preagresivan“.

Zakon bi zahtevao od proizvođača da smanje ambalažu za 50 odsto tokom 12 godina, ukinuo hemikalije kao što je PFAS i zabranio da se hemijska reciklaža smatra strategijom reciklaže u svrhe EPR-a.

Predloženi Zakon je imao amandmane koji bi trebalo da reše brige industrije otpada, proizvođača plastike i ekologa. Međutim, Zakon nije prošao zbog opozicije 78 grupa industrije plastike i drugih organizacija, dok su ekološke organizacije, među kojima je i Beyond Plastic, bile za prihvatanje predloženog, visokoprofilisanog EPR-a.

Protivnici prihvatanja dopunjenog EPR sistema osporili su karakterizaciju “toksičnih supstanci” u određenoj plastici, isključenje hemijskog recikliranja i “previše agresivne i neizvodljive obaveze i rokove” za odredbe kao što su ambalaža za višekratnu upotrebu i reciklirani sadržaj nakon upotrebe. 

Nasuprot tome, grupa koja se zalagala za prihvatanje izmena, smatra da je novi, dopunjeni sistem EPR-a alat za značajno smanjenje zagađenja plastikom i pomoć Njujorku u postizanju ekoloških mera postavljenih u državnom Zakonu o klimi.

U međuvremenu, predlog Zakona o proširenju sistema vraćanja boca (DRS) koji bi povećao vrednost depozita na 10 centi i uključio više vrsta ambalaže za piće, takođe nije prošao Odbor.

Iako izmene nisu prihvaćene ovaj put, pitanja se mogu ponovno razmatrati na sledećoj sednici Parlamenta u januaru 2024. godine.

Naslovna fotografija: Pikist.com/freephoto

The post Njujork ponovo nije uspeo da izmeni EPR sistem upravljanja ambalažnim otpadom first appeared on Ambipak.

1. Ministarstvo zaštite životne sredine je početkom aprila 2023. godine najavilo pokretanje konsultacija vezano za Nacrt izmena Zakona o ambalaži i ambalažnom otpadu, kako su konsultacije osmišljene i ko sve učestvuje?

Prva faza konsultacija odnosi se na izradu ex post analize Zakona o ambalaži i ambalažnom otpadu, odnosno analizu dosadašnje primene Zakona, koji se nije menjao od 2009. godine. Sprovodi se kroz konsultacije sa zainteresovanim privrednim subjektima – preduzećima koja na tržište plasiraju ambalažu, komunalnim preduzećima, reciklerima, trgovinama. Pored Privredne komore Srbije podršku realizaciji ovog procesa daju i Udruženje operatera sistema upravljanja ambalažnim otpadom, tzv. organizacije produžene odgovornosti proizvođača, kao i druga udruženja privrede poput NALED-a, AmCham-a, udruženja pivara, proizvođača bezalkoholnih pića, proizvođača ambalaže.

Cilj ove faze je da sagledamo dosadašnje efekte primene Zakona, pogotovo postignuća u sakupljanju i ponovnoj upotrebi ambalažnog otpada iz domaćinstva, mapiramo slabosti i izazove i sagledamo mogućnosti za njegovo unapređenje. Od jeseni planiramo naredni krug konsultacija kako bi se svim zainteresovanim stranama prezentovala potencijalna rešenja, a koja bi se nakon finalnih usaglašavanja pretočila u izmene i dopune Zakona o ambalaži i ambalažnom otpadu.

2. Ministarstvo je u svojoj najavi konsultacija kao predmet navelo depozitni sistem – da li to znači da postoji velika verovatnoća da se trenutno aktuelan princip produžene odgovornosti proizvođača nadogradi i depozitnim sistemom?

Depozitni sistem je neminovnost ukoliko želimo da naši proizvođači napitaka ostanu konkurentni na evropskim tržištima, jer od 2025. godine sve kompanije izvoznici napitaka u PET ambalaži u EU moraće da obezbede minimum 25% reciklata u svojim ambalažama. Uvođenje depozitnog sistema bi im dugoročno omogućilo sigurno snabdevanje recikliranim granulatom sa domaćeg tržišta. Međutim, ono što Ministarstvo uzima u obzir jeste da bi uvođenje depozitnog sistema za PET i limenke, kao materijala koji bez dileme idu u depozitni sistem, ugrozilo postojeće investicije u razvoj primarnog i sekundarnog odvajanja otpada u komunalnom sektoru, a možda čak i potpuno stopiralo napore Republike Srbije i lokalnih samouprava da se građanima omogući da odvajaju ambalažni otpad iz svog domaćinstva.

Fokus Republike Srbije je smanjenje odlaganja otpada na deponije, veće korišćenja otpada kao resursa i smanjenje emisija sa efektom staklene bašte.

3. U čemu ste prepoznali rizik od preranog uvođenja DRS-a?

Rizik da se ovo dogodi leži u činjenici da su PET i limenka gotovo jedina ambalaža koja se trenutno odvojeno sakuplja, a da ima pozitivnu tržišnu vrednost. Da podsetim da čak i do 80% suvog otpada iz domaćinstva predstavlja ambalažni otpad, a zanemarljiv je broj pakovanja koja se zaista na našem tržištu sakupljaju i recikliraju. Čak i ono što može u teoriji da bude reciklirano poput mekih i tvrdih plastičnih pakovanja, kartonske ili Tetra Pak ambalaže završi na deponijama, ili u najboljem slučaju kao energent, jer je kvalitet sirovina loš ili je trošak izdvajanja nepremostiva prepreka za komunalna preduzeća.

Iako je Zakon o ambalaži i ambalažnom otpadu, isto kao Zakon o upravljanju otpadom predvideo primenu načela „zagađivač plaća“, odnosno da zagađivač mora da snosi pune troškove posledica svojih aktivnosti i da se troškovi nastajanja, tretmana, odnosno ponovnog iskorišćenja i odlaganja otpada moraju uključiti u cenu proizvoda, to se u praksi nije dogodilo. Operateri sistema upravljanja ambalažnim otpadom kojih u Srbiji odnedavno ima 8, kojima je država poverila odgovornost za upravljanje ambalažom svojih klijenata, posluju tržišno.

4. Kako činjenica o količini ambalažnog otpada iz domaćinstva utiče na odluku o sadržaju Nacrta?

U tržišnoj utakmici koja se svodi da se klijentima omogući što jeftinija usluga, dobili smo kao rezultat da se uglavnom sakuplja profitabilna ambalaža iz industrije i trgovina, dok ambalaža iz naše kante iz domaćinstva u najvećoj meri odlazi na deponije. Mali broj operatera učestvuje u razvoju sakupljanja komunalnog otpada iz domaćinstva, a teret upravljanja komunalnim ambalažnim otpadom i njegovo finalno zbrinjavanje je na lokalnim samoupravama i komunalnim preduzećima.

Ukoliko bi se troškovi unapređenja sistema ravnopravno rasporedili na građane koji plaćaju komunalnu uslugu iznošenja smeća, imajući u vidu da komunalna preduzeća istu naplaćuju po broju članova domaćinstva ili metru kvadratnom, ispaštali bi građani sa nižim prihodima. Količina otpada zavisi od kupovne moći, pa je logično da četvoročlano domaćinstvo sa nižim primanjima proizvede manje ambalažnog otpada od onoga sa višim. Dakle, jedino je pravedno da troškovi sakupljanja i zbrinjavanja ambalaže, kako je to Zakonom i predviđeno, budu ugrađeni u cenu proizvoda, a da operateri sistema koji ubiraju ove prihode od svojih klijenata shodno svom tržišnom udelu finansiraju upravljanje komunalnim ambalažnim otpadom.

Dakle, da bi Ministarstvo donelo finalnu odluku o uvođenju depozitnog sistema mora prvo da se unapredi primena principa produžene odgovornosti proizvođača za ambalažu koja se neće kroz njega sakupljati.

Sve pažljivo slušamo i uzimamo u obzir sve strahove pa i interese, trudeći se da niko ne bude oštećen, ali se vodimo prvenstveno onim što je dobro za Republiku Srbiju i njene građane.

5. Koliko je planirano da traju razgovori i da li dosadašnji tok konsultacija daje rezultate?

Razgovori će trajati onoliko koliko je potrebno da zajedno kreiramo dobra i dugoročno održiva rešenja. Iako nam je plan da se čitav proces završi do kraja godine, svesni smo da se suočavamo sa brojnim izazovima i prioritet dajemo kvalitetu, a ne brzini. Svesni smo i da je jako nizak nivo znanja na svim nivoima kad je u pitanju oblast upravljanja ambalažni otpadom. Čini se da ni sama privreda nije potpuno razumela šta znači produžena odgovornost proizvođača, i da se ona ne svodi samo na rezultate sakupljanja ambalažnog otpada iz privrede čime su se do nedavno lako ispunjavali ciljevi za reciklažu i ponovnu upotrebu propisani Uredbom o utvrđivanju plana smanjenja ambalažnog otpada. Produžena odgovornost proizvođača ne znači samo ispunjenje cilja već i ispunjenje  obaveza predviđenih u samom Zakonu i izdatim dozvola.

Iz tog razloga je ovaj proces ujedno i neka vrsta edukacije koju sprovodimo, kako bi svi učesnici u njemu razumeli odgovornosti koje proističu iz postojeće zakonske regulative, uticaje sve ambicioznijeg EU zakonodavstva u upravljanju ambalažom i ambalažnom otpadom, i na kraju i same Zelene agende za zapadni Balkan. Fokus Republike Srbije je smanjenje odlaganja otpada na deponije, veće korišćenja otpada kao resursa i smanjenje emisija sa efektom staklene bašte. Verujem da privreda u Srbiji deli ove ciljeve i da zajedno možemo da napravimo drastičnu promenu u našem odnosu prema otpadu, ali i životnoj sredini u celini.

Iz dosadašnjeg toka konsultacija shvatili smo da postoje velike bojazni različitih aktera da bi uvođenje depozitnog sistema moglo da poremeti tržište ili oteža njihovo poslovanje. Sve ih pažljivo slušamo i uzimamo u obzir sve strahove pa i interese, trudeći se da niko ne bude oštećen, ali se vodimo prvenstveno onim što je dobro za Republiku Srbiju i njene građane.

6. Kada će zaključci biti dostupni za javnost?

Naša ambicija je da prvi zaključci ex post analize budu prezentovani početkom jeseni.

7. Koji je konačan rok za izradu Nacrta i da li, s obzirom na usklađivanja sa propisima EU postoji planirani rok za izmenu Zakona o ambalaži i ambalažnog otpada?

Trudićemo se da to bude do kraja godine ali nam je važno da nam rešenja budu dobra, pa ćemo ostaviti sebi onoliko vremena koliko nam je zaista potrebno da dođemo do njih.

8. Pored razmatranja uvođenja depozitnog sistema, na koji način Ministarstvo planira da unapredi sistem upravljanja otpadom?

Uspostavljanje sistema upravljanja otpadom je jedan složen i dugotrajan proces koji prvenstveno podrazumeva izgradnju adekvatne infrastrukture koja u punom kapacitetu treba da se uspostavi u svih 26 regiona, na čemu se intenzivno radi. To podrazumeva izgradnju regionalnih centara, sanitarnih deponija, transfer stanica, reciklažnih dvorišta,uspostavljanje primarnog i sekundarnog odvajanja otpada i još mnogo toga, što sve zajedno treba da poveća stopu reciklaže i istovremeno dovede do smanjenja količine otpada koja će se odlagati na deponije. Radi se o ozbiljnim investicijama koje će trajati dugi niz godina kako bi se napravio adekvatan i održiv sistem u okviru koga i sam depozitni sistem treba da nađe svoje mesto i da ispuni svoju svrhu.

Fotografija: Sandra Dokić/privatna arhiva

Napomena:
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.ambalazaipakovanje.com

The post SANDRA DOKIĆ, državna sekretarka Ministarstva zaštite životne sredine: Veća odgovornost proizvođača put ka čistijoj Srbiji first appeared on Ambipak.