Mono-materijali u prozvodnji ambalaže postaju sve popularniji iz razloga smanjenja ekološkog uticaja, lakšeg recikliranja i većeg stepena održivosti

Mono-materijali koji se koriste za proizvodnju ambalaže su materijali koji se sastoje od samo jedne jedine vrste materijala, bez slojeva drugačije strukture ili kombinacija različitih materijala.

Upotreba mono-materijala olakšava proces proizvodnje ambalaže i recikliranja iste jer ne zahteva odvajanje ili razdvajanje različitih tipova materijala. Na ovaj način se smanjuje količina otpada i potreba za obradom različitih materijala pri reciklaži, što smanjuje sam proces reciklaže. Smanjenje procesa proizvodnje i reciklaže utiče na smanjenje ugljeničnog otiska kompanije što daje doprinos borbi protiv globalnog zagrevanja.

Ključ održive fleksibilne ambalaže je korištenje mono-materijala koji se mogu reciklirati

Smatra se da je ključ održive fleksibilne ambalaže u upotrebi mono-materijala koji se mogu reciklirati. Održivi dizajn ambalaže sve više promoviše upotrebu mono-materijala kao deo strategije za smanjenje ekološkog uticaja i unapređenje cirkularne ekonomije.

Evo nekoliko primera mono-materijala koji se često koriste u proizvodnji ambalaže:

Papir

Papir je jedan od najčešće korišćenih mono-materijala u ambalaži. Koristi se za izradu kartonskih kutija, papirnih vreća, omota i drugih vrsta ambalaže. Papir je prirodan, obnovljiv materijal koji se lako reciklira.

Karton

Karton je deblji i čvršći oblik papira koji se često koristi za proizvodnju kutija, tuba, omota i displeja. Karton je takođe reciklabilan i pruža dobru zaštitu proizvoda.

Papir i karton su često deo složene ili višeslojne ambalaže.

Staklo

Staklo je mono-materijal koji se koristi za proizvodnju flaša, tegli i bočica. Staklo je 100% reciklabilno i može se reciklirati bez gubitka kvaliteta. Takođe je inertan materijal, što znači da ne utiče na kvalitet hrane i pića.

Metal

Metal, kao što je aluminijum ili čelik, koristi se za izradu konzervi, limenki i drugih vrsta ambalaže. Metalna ambalaža je izdržljiva, otporna na oštećenja i može se reciklirati.

Međutim, metalna ambalaža uvek ima sloj laka koji se smatra da pripada grupi plastike. Prilikom recikliranja sloj  se spaljuje te se metal reciklira kao da je mono-materijal.

Plastika

Iako se plastika obično smatra kombinacijom različitih materijala, postoje i mono-materijali od plastike koji se koriste u ambalaži. Na primer, PET (polietilentereftalat) se često koristi za proizvodnju flaša za vodu i bezalkoholnih pića. PET je reciklabilan i može se koristiti za proizvodnju nove ambalaže.

PET ambalaža se često sastoji od polietilentereftalata kao osnovnog materijala, ali može imati i dodatne slojeve ili premaze od drugih materijala. Na primer, PET boce za piće mogu imati dodatni sloj od aluminijuma ili drugih materijala kako bi se poboljšala barijerna svojstva ili zaštita od svetlosti. Takođe, PET ambalaža može sadržati etikete, poklopce ili druge komponente od drugih materijala kao što su plastika, papir ili metal.

Iako PET kao osnovni materijal može biti recikliran i koristi se za proizvodnju nove PET ambalaže ili drugih proizvoda od plastike, slojevi ili premazi od drugih materijala mogu otežati reciklažu. Važno je pravilno odvojiti i obraditi PET ambalažu u skladu sa lokalnim sistemima za reciklažu kako bi se omogućilo optimalno iskorišćenje resursa i smanjio ekološki uticaj.

Prema CEFLEX-u, procenjuje se da će samo tržište fleksibilne ambalaže porasti za preko 4% u 5 godina 

Kada se radi o fleksibilnoj ambalaži, polipropilenski filmovi (PP filmovi) su izuzetno popularni u industriji ambalaže zbog svojih mnogobrojnih karakteristika i prednosti.

Da, polipropilen (PP) je mono-materijal. Polipropilen je termoplastični polimer koji se koristi u različitim industrijama, uključujući i industriju ambalaže. On se sastoji samo od jednog tipa materijala, a ne od kombinacije više materijala. Polipropilen je popularan izbor zbog svoje izdržljivosti, fleksibilnosti, niske težine i otpornosti na vlagu i hemikalije. Osim toga, polipropilen se može reciklirati i koristiti za proizvodnju nove ambalaže ili drugih proizvoda od plastike.

U okviru mono-materijalne ambalaže, naglasak se stavlja na važnost inženjeringa i ekodizajna, što postaje ključno za postizanje održivosti u cirkularnoj ekonomiji. Ovaj pristup omogućuje da se ambalažni materijal uspešno reciklira u specijalizovanim reciklažnim industrijama. Osim toga, smanjuje se količina različitih vrsta materijala na samo jedan, što olakšava procese sakupljanja, klasifikacije, razdvajanja i recikliranja.

Polietilen niske i visoke gustine (PELD i PEHD) takođe se vrlo često koriste kao mono-materijali za izradu ambalaže.

Izazovi upotrebe mono-materijala

Ipak, nije sve tako jednostavno. Prelazak na mono-materijale suočava proizvođače ambalaže s različitim izazovima. S jedne strane, čak ni najbolji mono-materijal ne može ponuditi sve funkcije koje ima kompozitni materijal. To je jednostavno zbog njegove prirode. Potrebna su nam druga rešenja kako bismo osigurali mogućnost recikliranja materijala. Jedna od mogućnosti, na primer u području fleksibilne ambalaže hrane, je poseban premaz koji ambalaži daje hermetičke ili vodootporne karakteristike, ali ne narušava proces recikliranja. Slično tome, neki proizvođači se okreću ambalaži koja se sastoji od više materijala koje potrošači mogu lako odvojiti nakon upotrebe i tako se vratiti u različite cikluse materijala za višekratnu upotrebu.

Mašine za pakovanje

Odabir prave mašine je još jedan aspekt koji kompanije zainteresovane za mono-materijale treba da uzeti u obzir. Ne može se svaki materijal koristiti u svakom sistemu punjenja. Međutim, u poslednjih nekoliko godina trend mono-materijala je zahvatio kompanije iz mašinstva, ali i proizvođače ambalaže. Mnoge nove mašine za pakovanje mogu se konvertovati za obradu moderne ambalaže od mono-materijala uz malo ili nimalo truda, a nadogradnje se nude za starije modele. Kao rezultat toga, postoje i mogućnosti za manje kompanije koje ne žele ili ne mogu odmah da ulože značajna ulaganja da mono-materijale ugrade u proizvodnju ambalaže i tako prošire svoj portfolio.

Pakovanje hrane u reciklirane materijale

Ističemo i potencijalni problem vezano za upotrebu recikliranih materijala za ambalažu za hranu. Naime, ako je recikliranje plastične ambalaže, na primer od PE (polietilena) i PP (polipropilena) moguće, reciklirani materijali ne mogu se jednostavno koristiti za stvaranje nove ambalaže za hranu. U ovom sektoru postavljaju se visoki standardi kada je u pitanju bezbednost materijala koji dolaze u kontakt s hranom, što su precizirale Evropska agencija za bezbednost hrane (EFSA) i Američka uprava za hranu i lekove (FDA), kao primeri relevantnih tela. Njihove smernice definišu koliko komponenata materijala koji dolazi u kontakt s hranom, uključujući primarnu ambalažu, sme “migrirati” u sam proizvod.

Korišćenjem recikliranih materijala, zbog potencijalnog sadržaja određenih štetnih supstanci koje mogu nastati tokom postupka recikliranja ili predstavljaju nečistoće u materijalu koji je namenjen za recikliranje, postoji povećan rizik od migracije ovih supstanci u hranu u poređenju s upotrebom nove (nereciklirane) plastike. Isti rizici postoje i pri korišćenju recikliranog papira ili kartona. Međutim, ovaj problem se može prevazići primenom efikasnijeg procesa sortiranja ambalažnog otpada, bezbednih postupaka recikliranja i upotrebom posebnih zaštitnih slojeva unutar ambalaže kako bi se očuvala sigurnost hrane.

Naslovna fotografija: Pixaby/Steve Buissinne

The post Da li su mono-materijali rešenje za održivost fleksibilne ambalaže? first appeared on Ambipak.

Šta je bisfenol A (BPA) i gde se nalazi?

Bisfenol A (BPA) je hemikalija razvijena 1930. godine koja se koristi za proizvodnju polikarbonatne plastike, koja se može koristiti za izradu određenih materijala koji dolaze u kontakt sa hranom, kao što su dozatori, flašice za vodu ili proizvodi za proizvodnju hrane. U komercijalnoj upotrebi je od 1957. godine. BPA se takođe koristi za proizvodnju epoksidnih smola za formiranje zaštitnih premaza i obloga za limenke za hranu i piće, konzerve za hranu, i u proizvodnji termalnog papira koji se koristi za štampanje fiskalnih računa, u kacigama za motoriste… Smatra se da male količine BPA mogu da migriraju iz materijala za kontakt sa hranom u hranu i piće. Rezultati opsežne analize sprovedene u SAD tokom 2003-2004 godine, ukazali su na prisustvo ove supstance u 93% od preko 2.500 uzoraka urina.

Evropska agencija za bezbednost hrane (EFSA) je ponovo je radila procenu rizika od supstance bisfenol A (BPA) u hrani i predlaže da se, u poređenju sa svojom prethodnom procenom iz 2015. godine,  znatno smanji na prihvatljiv dnevni unos (TDI). Zaključci EFSA o BPA su objašnjeni u Nacrtu naučnog mišljenja, koji je otvoren za javne konsultacije do 8. februara 2022. godine. Sve zainteresovane strane su dobrodošle da daju doprinos konsultacijama.

Dr Klaudia Labre, predsedavajuća CEP panela stručnjaka kaže da je ažuriran Nacrt rezultat detaljne procene tokom nekoliko godina i da je korišćen “sistematski pristup za odabir i procenu dostupnih dokaza. “Nove naučne studije koje su se pojavile u literaturi pomogle su nam da se pozabavimo važnim nesigurnostima oko toksičnosti supstance bisfenola A“, istakla je Labre.

Gde je zabranjena upotreba bisfenola A?

Podsećanja radi, Evropska unija i Kanada, zabranile su upotrebu BPA u flašicama za bebe, pakovanjima i čašama za hranjenje beba.
 “U Srbiji ne postoji slična zabrana, a ne zna se da li se uopšte i razmatra, osim članaka o analizama pojedinih farmaceutskih kuća.”,  kaže za Ambipak portal Gordana Vraštanović Pavićević, dipl.hem, specijalista snitarne hemije, ističući da je jako važno da se ispituje migracija BPA iz materijala i predmeta za kontakt sa hranom.

Kompanija Coca Cola Srbija na svom zvaničnom sajtu iznela je informaciju da se BPA  nalazi u sloju koji pokriva unutrašnjost njihovih aluminijumskih limenki, ali, kako kažu,  “ne i u flaširanoj vodi i plastičnim pakovanjima za bezalkoholne napitke.” Nadalje, u tekstu se navodi i sledeće: “Kada bismo imali bilo kakve nedoumice u vezi sa bezbednim korišćenjem svoje ambalaže, izbacili bismo je iz upotrebe.” 

Preporuka EFSA iz 2015. je privremeni TDI od 4 mikrograma dnevno po kilogramu telesne težine, dok je nova preporuka 0,04 nanograma dnevno po kilogramu težine

Štetni uticaji BPA na organizam

Smanjenje TDI je rezultat procene studija koje su se pojavile u literaturi od 2013.do 2018. godine, posebno onih koje ukazuju na štetne efekte BPA na imuni sistem. U studijama na životinjama primećeno je povećanje broja „T-pomoćnih“ ćelija vrste belih krvnih zrnaca koja igraju ključnu ulogu u ćelijskim imunološkim mehanizmima i koja kada se povećaju, mogu dovesti do razvoja alergijske upale pluća.

Na portalu Stetoskop.info možemo pročitati i da jedinjenje koje se često nalazi u ambalaži prehrambenih proizvoda i većine napitaka, može uzrokovati brojne tegobe a upala creva je jedna od najčešćih.

Koliko BPA je dozvoljeno unositi u organizam i šta o tome kaže EFSA?

TDI je procena količine supstance (izražene na bazi kilograma telesne težine) koja se može unositi dnevno tokom celog života, bez značajnog rizika. U svojoj proceni rizika od BPA iz 2015. EFSA je postavila privremeni TDI od 4 mikrograma dnevno po kilogramu telesne težine.

U Nacrtu ponovne procene BPA, objavljenom 15. decembra, EFSA stručni panel za materijale u kontaktu sa hranom, enzime i pomoćna sredstva za preradu, CEP, utvrdio je novi TDI od 0,04 nanograma dnevno po kilogramu telesne težine.

Poredeći novi TDI sa procenama izloženosti potrošača BPA u ishrani, EFSA zaključuje da oni sa prosečnom i visokom izloženošću BPA u svim starosnim grupama premašuju novi TDI, što ukazuje na zdravstene probleme kod ljudi.

EFSA je prethodno procenila bezbednost BPA za upotrebu u materijalima koji dolaze u kontakt sa hranom 2006. i 2015. u vreme poslednje procene EFS-a, stručnjaci su mogli da postave samo privremeni TDI zbog neizvesnosti i istakli su potrebu da se podaci dopune. Eksperti EFSA obavili su opsežan pripremni rad za ovu novu evaluaciju, uključujući i objavljivanje i testiranje protokola za procenu opasnih materija 2017. i 2019. godine.

Oni će novu naučnu procenu, koja stoji iza Nacrta mišljenja predstaviti na tehničkom sastanku za sve zainteresovane strane 24. januara 2022, dok će kako je rečeno, Nacrt biti otvoren za javnu raspravu do 8. febrauara 2022. godine.

Izvor: www.efsa.europa.eu, Wikipedia,PharmaMedica, Coca Cola Srbija, Stetoskop.info

Naslovna fotografija: Bill Oxford/Unsplash

The post Opasnost od bisfenola A, šta kaže EFSA? first appeared on Ambipak.