U izveštaju objavljenom 8.juna 2023, Evropska komisija ukazuje na izazove s kojima se suočavaju neke države članice Evropske unije (EU) u ispunjavanju ciljeva recikliranja i smanjenja odlaganja otpada na deponiju. Izveštaj identifikuje devet država članica koje su na putu da ispune ciljeve za ponovnu upotrebu i recikliranje komunalnog i ambalažnog otpada do 2025. godine, a to su Austrija, Belgija, Češka, Danska, Nemačka, Italija, Luksemburg, Holandija i Slovenija.

Međutim, ističe se da je 18 država članica u opasnosti da ne ispuni jedan ili oba cilja do 2025. godine. Države kao što su Estonija, Finska, Francuska, Irska, Letonija, Portugalija, Španija i Švedska su u opasnosti da ne ispune cilj za komunalni otpad. Osim toga, Bugarska, Hrvatska, Kipar, Grčka, Mađarska, Litvanija, Malta, Poljska, Rumunija i Slovačka su u opasnosti da ne ispune ciljeve za komunalni i ukupni ambalažni otpad do 2025. godine. Pored toga, neke zemlje i dalje uglavnom koriste deponije za odlaganje komunalnog otpada i verovatno neće ispuniti cilj za odlaganje na deponiju do 2035. godine.

Da bi se rešili ovi problemi, Komisija daje preporuke tim državama članicama, koristeći se kontinuiranom finansijskom i tehničkom podrškom koja je već obezbeđena za unapređenje performansi u upravljanju otpadom. Izveštaj naglašava potrebu za kontinuiranim naporima u unapređenju praksi upravljanja otpadom, uključujući smanjenje otpada koji se ne može reciklirati, povećanje ponovne upotrebe, unapređenje odvajanja otpada, razvoj kapaciteta za tretman i recikliranje otpada, poboljšanje upravljanja, primenu ekonomskih instrumenata i podizanje svesti.

Izveštaj takođe ukazuje na rastuću količinu generisanog otpada u Evropi. Prosečan Evropljanin godišnje generiše 530 kg komunalnog otpada, koji uključuje otpad iz domaćinstava i sličan otpad iz preduzeća. Iako se sve više reciklira i manje se odlaže na deponije, upravljanje komunalnim otpadom i dalje predstavlja složen zadatak.

Trenutno se oko 50% komunalnog otpada u EU reciklira ili kompostira, dok se 23% još uvek odlaže na deponije. Količina ambalažnog otpada koji se generiše je stalno u porastu, sa povećanjem od 15% u periodu od 2013. do 2020. godine širom EU, dostižući skoro 80 miliona tona. Oko 64% ambalažnog otpada se sada reciklira, mada postoji razlika u reciklaži po materijalima. Više od 75% papirne, kartonske i metalne ambalaže se reciklira, dok manje od 40% plastike se reciklira – što predstavlja problem u većini zemalja EU, od kojih mnoge su u opasnosti da ne ispune ciljeve za recikliranje plastične ambalaže.

Izveštaj ističe značajne razlike u performansama upravljanja otpadom među državama članicama EU. Dok neke zemlje ostvaruju dobar napredak u ostvarivanju ciljeva postavljenih zakonodavstvom EU, druge zahtevaju obimne reforme. Ključna područja za poboljšanje obuhvataju tretman biološkog otpada, odvajanje otpada kao preduslov za recikliranje i poboljšanje kvaliteta podataka. Međutim, većina zemalja EU je ili je u procesu sprovođenja reformi u vezi sa otpadom kako bi poboljšale stope recikliranja, neke od kojih će dati rezultate u narednim godinama.

Spoljni faktori takođe utiču na performanse, uključujući efekte pandemije COVID-19 koja je smanjila ili zaustavila odvajanje otpada u nekim zemljama. Nedavno povećanje cena energije takođe nepovoljno utiče na aktivnosti recikliranja.

Preporuke za 18 država EU

Komisija daje specifične preporuke za 18 država članica koje su u opasnosti da ne ispune glavne ciljeve za recikliranje do 2025. godine. Ove preporuke obuhvataju širok spektar akcija: smanjenje otpada koji se ne može reciklirati, povećanje ponovne upotrebe, poboljšanje odvajanja otpada, razvoj kapaciteta za tretman i recikliranje otpada, unapređenje upravljanja, primenu ekonomskih instrumenata i podizanje svesti.

Komisija će nastaviti da podržava države članice u sprovođenju zakonodavstva EU o otpadu, kroz podršku EU fondova, tehničku pomoć (na primer putem Pregleda sprovođenja okoline, razmenom najboljih praksi i promovisanjem međusobnog učenja). Međutim, nacionalne vlasti su odgovorne za intenziviranje napora u politikama i preduzimanje akcija na terenu.

Pored toga, Komisija je predstavila inicijative koje doprinose stvaranju cirkularne ekonomije i podržaće države članice u unapređenju performansi u upravljanju otpadom i dostizanju ciljeva, kao što su predlozi za nove propise o otpremi otpada, ambalaži i ambalažnom otpadu i o ekodizajnu održivih proizvoda.

Objavljeni Izveštaj je tzv. “upozoravajući izveštaj”, koji ocenjuje verovatnoću da će države članice ispuniti ciljeve za recikliranje do 2025. godine, kako je propisano Direktivom o okviru otpada i Direktivom o ambalaži i ambalažnom otpadu: 55% recikliranja i priprema za ponovnu upotrebu komunalnog otpada; 65% recikliranja ukupnog ambalažnog otpada; i ciljevi za recikliranje ambalaže po materijalu (75% za papir i karton, 70% za staklo, 70% za ambalažu od gvožđa, 50% za aluminijum, 50% za plastiku i 25% za drvo).

Procena smanjenja odlaganja komunalnog otpada na deponije

Izveštaj takođe pruža preliminarnu procenu cilja smanjenja odlaganja komunalnog otpada na deponije na manje od 10% do 2035. godine.

Zajedno sa ambalažnim otpadom, upravljanje biološkim otpadom se ističe kao jedan od glavnih problema koji otežavaju postizanje ciljeva u recikliranju, iako obaveza odvajanja biološkog otpada stupa na snagu od 1. januara 2024. godine.

Upozoravajući izveštaj se oslanja na pregled sprovođenja okoline i ističe hitnu potrebu za rešavanjem problema u sprovođenju zakonodavstva EU o otpadu. Posebno se ističe da u EU još uvek postoji skoro 2.000 ilegalnih ili neadekvatnih deponija, što predstavlja značajan izvor zagađenja i gasova staklene bašte, ali i propuštenu priliku za korišćenje sekundarnih sirovina.

Izvor: Evropska komisija

Foto: Dall.e

The post EU zabrinuta za ispunjene ciljeva reciklaže i odlaganja komunalnog i ambalažnog otpada – 18 zemalja u riziku first appeared on Ambipak.

Potreba za obezbeđenjem zdravlja ljudi i odgovornijem odnosu prema zaštiti životne sredine, zahteva sve veće povećanje sadržaja recikliranog materijala u ambalaži koja se koristi u svim oblastima života i rada. Ovakvi stavovi posebno su prepoznati kada je u pitanju ambalaža koja se koristi za hranu i piće. Specifičnost sadržaja plastičnih i drugih materijala koji se koriste kao ambalaža za pakovanje hrane neretko može uticati i na kvalitet namirnica koje se koriste.

Predlog Evropske komisije je da se do 2025. godine najmanje 65% težine celokupnog ambalažnog otpada treba da se reciklira

Ambalaža od recikliranih materijala dodatno smanjuje troškove poslovanja

Korišćenje plastične ambalaže predstavlja jedno od najkontroverznijih pitanja kome se posvećuje posebna pažnja. Evropska komisija je još 2015. godine ukazala na značaj unapređenja dizajna ambalaže koji bi doprineo smanjenju troškova upravljanja otpadom. Pre svega, misli se na korišćenje materijala u svakodnevnom životu, a koji bi omogućili reciklažu i efikasnije upravljanje otpadom. Prema ovoj Direktivi, predlog Evropske komisije je da se do 2025. godine najmanje 65% težine celokupnog ambalažnog otpada treba da se reciklira. Ciljevi reciklaže koje treba ostvariti do 31. decembra 2025. godine su:

• 50% plastike,
• 25% drveta,
• 70% crnih metala,
• 50% aluminijuma,
• 70% stakla, i
• 75% papira i kartona.

Ambalaža koja se lako reciklira ili ambalaža koja se može ponovo koristiti – cilj do 2030. godine

Prepoznajući neophodnost reciklaže ambalažnih pakovanja, Evropska komisija donela je odluku da do kraja 2030. godine u primeni bude samo ona plastična ambalaža koja se može reciklirati ili ponovo koristiti. Cilj ovakve odluke zasniva se na ideji da se sva plastična ambalaža prikuplja, reciklira a zatim transformiše u nove materijale koji će se koristiti za proizvodnju ambalaže i pakovanje proizvoda.

U Strategiji za upravljanje ambalažnim otpadom, Srbija se usklađuje sa ciljevima koje je postavila Evropska unija

Prioriteti u recikliranju ambalaže za hranu i piće

Upotreba reciklirane plastike za proizvodnju ambalaže za hranu i piće smatra se prioritetom u očuvanju bezbednosti hrane i pića. Imajući to u vidu, Evropska komisija u saradnji sa Evropskom agencijom za bezbednost hrane usvojila je listu bezbednih reciklirajućih materijala koji se mogu koristiti u proizvodnji ambalaže za pakovanje hrane i pića.

PROČITAJTE JOŠ: BIOPLASTIKA: Sve što nismo znali – vrste, bezbednost, reciklaža, biorazgradnja

Sve veći broj kompanija na svojim pakovanjima ističe da je ambalaža koja se koristi za pakovanje hrane napravljena od recikliranih materijala. Usvajanjem nove Strategije za upravljanje ambalažnim otpadom, Srbija se obavezala na delimično ispunjenje ciljeva koje je postavila Evropska unija, i to na reciklažu otpada ukupne težine:

• 32% plastike,
• 52% metala,
• 49% stakla,
• 60% papira.

Da bi se ovakvi ciljevi ostvarili, neophodno je povećati svest o potrebi korišćenja materijala i sirovina koji se mogu reciklirati. Zemlje EU moraju primeniti i nova pravila obračuna za izveštavanje o ispunjenosti novih ciljeva reciklaže. Posebno, potrebno je dodatno pažnju usmeriti na kreiranje strateških rešenja kojim bi se doprinelo boljoj implementaciji Direktive EU u nacionalno zakonodavstvo.

Naslovna fotografija: Vlad Vasnetsov /Pixabay

The post Uvođenje reciklirajuće ambalaže i efikasno upravljanje ambalažnim otpadom – obaveza do 2030. godine first appeared on Ambipak.

Kako bi se izvršio veći pritisak na Evropu da reciklira i bolje upravlja otpadom, koji najčešće završi na deponiji umesto na reciklaži, Evropska komisija uvela je nova pravila o uvozu i izvozu plastičnog otpada, kao i o njegovom prevozu unutar EU koja su stupila na snagu 1.januara 2021. godine.

U saopštenju Evropske komisije navodi se da se članicama EU zabranjuje izvoz plastičnog otpada van Evrope u zemlje koje nisu članice Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD). Međutim, pomenuta pravila ne odnose se na čist plastični otpad koji se šalje na reciklažu. Takođe, najavljeno je da će izvoz, kao i uvoz plastičnog otpada u EU biti strogo kontrolisani.

Novim pravilima šaljemo jasnu poruku da u Evropskoj uniji preuzimamo odgovornost za svoj otpad. Izvoz plastičnog otpada dopuštaće se samo pod vrlo strogim uslovima, dok će izvoz nerazvrstanog plastičnog otpada u zemlje koje nisu članice OECD-a biti sasvim zabranjen-rekao je Virginijus Sinkevičius, evropski komesar za životnu sredinu, okeane i ribarstvo.

Sinkevičius je istakao da je to važan korak ka prelasku na cirkularnu ekonomiju, te da se u poslednjih deset godina povećala nekontrolisana trgovina plastičnim otpadom, na štetu zaštite životne sredine i javnog zdravlja, kao i da je ovo izuzetno važan korak u borbi protiv zagađenja.

Nova pravila imaju za cilj da zaustave izvoz problematičnog plastičnog otpada u treće zemlje koje uglavnom nemaju kapacitete ni standarde da bi njime upravljale na održiv način. Ovo je i jedna od glavnih obaveza Evropskog zelenog plana i novog Akcionog plana za cirkularnu ekonomiju.

U Kini zabranjen uvoz otpada

Narodna Republika Kina takođe je uvela nove mere po pitanju uvoza otpada, odnosno, zabranila je sav uvoz otpada iz inostranstva. Pomenuta odluka stupila je na snagu isto 1. januara 2021. godine. Kina je nekada bila najveći primalac otpada iz inostranstva na svetu, ali je počela postepeno da ukida uvoz od 2018. godine. Glavni razlozi su bili velika zabrinutost za životnu sredinu, kao i zdravlje građana.

Otpad najčešće završi na deponiji

Od pedesetih godina 20. veka do danas, prema podacima sekretarijata Ujedinjenih nacija u Ženevi, svet je proizveo oko 6,3 milijarde tona plastičnog otpada. Od toga 12% je spaljeno, manje od 10% je reciklirano, dok je više od 80% bačeno na deponije. Iako se rukovodi svojim „zelenim ciljevima”, EU i dalje reciklira manje od trećine svog plastičnog otpada. Ostatak spaljuje, odlaže na deponije ili izvozi u inostranstvo.

Foto: Pikist.com

The post Evropska unija zabranila izvoz plastičnog otpada – šta to, zapravo, znači? first appeared on Ambipak.