Prošlo je već nekoliko godina od kako ste preuzeli fabriku ambalaže u Plandištu, tačnije, od sredine 2022. godine. Šta ste promenili u odnosu na zatečeno stanje?

Da, uskoro se navršava 3 godine od kako poslujemo pod imenom Packsol. Za sve vreme rada smo se trudili da ono što je bila dobra praksa, u smislu standardizacije i upravljanja kvalitetom, zadržimo, a da s druge strane sve neke nedostatke, posebno tehničko-tehnološke, uz neka za sad manja ulaganja polako otklonimo. Prethodna fabrika bila je samo deo jednog velikog sistema, dakle sektor čija je svrha bila proizvodnja ambalaže za sopstvene potrebe, dok su slobodni proizvodni kapaciteti bili u drugom planu i nedovoljno iskorišćeni. Sada je to potpuno druga priča sa stanovišta biznisa.

Najveći rast beLežimo kod folija i ploča za termoforming, na domaćem i Ex YU tržištu

U kojem smeru razvijate vaše poslovanje, koja su ciljana tržišta i ko su vaši klijenti?

Uspeli smo da zadržimo većinu ’’starih’’ kupaca naših ambalažnih proizvoda ali i da uspostavimo veze sa novim klijentima i dodatno proširimo poslovanje. Akcenat je na proizvodnji raznovrsnih folija i ploča za termoforming, gde smo i zabeležili najveći rast u proteklom periodu. Pored domaćeg, ambalažom i folijama snabdevamo i tržišta exYu regije. Cilj nam je što veći izvoz, posebno u zemlje članice EU.

Kako Vam se, nakon korporativne karijere čini uloga preduzetnice? Šta biste izdvojili kako glavni utisak?

Utisak nedelje, hahaha. Ako uzmemo u obzir da sam dugo već u poslu, i da sam sa jedne veoma proaktivne funkcije direktora, uplovila u preduzetničke vode, a gledajući ovako sada sa relativno kratke vremenske distance, mogu da kažem da ne osećam neku veliku promenu. Ovo je po meni nekako bio prirodan sled stvari. Ono što bih izdvojila kao neku prednost rada za sebe je sloboda u odlučivanju, kada je posao u pitanju, a posebno donošenje strateških odluka, kao i upravljanje vremenom. Ja sam noćna ptica pa volim kasnije da ustajem, što ranije, sa formalnim radnim vremenom od 08 do 16h nisam mogla da priuštim sebi. Naravno, sve ove slobode sa sobom nose i ogromnu odgovornost, pa ume da bude i jako stresno, posebno kad ste pefekcionista. Uh ovo je bilo neskromno.

Posao vodite zajedno sa Vašim suprugom, zajedno ste zakoračili u preduzetničke vode. Koliko vam znači i njegova podrška u poslu?

Ogromna pomoć i podrška. Filip je uskočio u priču od samog starta, po meni ništa prirodnije. Prethodnim dugogodišnjim radom u proizvodnji brizgane i duvane ambalaže stekao je značajno iskustvo na polju prerade plastike, posebno u delu održavanja mašina i alata ali i vođenja ljudi, tako da se fino upotpunjujemo.

Pratimo sve zahtevnije regulative i tenološke inovacije

Pretpostavljamo da pratite svetske ambalažne trendove, u odnosu na njih, kako ocenjujete domaće tržište ambalaže? Šta biste unapredili?

Da, trudimo se da ispratimo novine na polju ambalaže i ambalažne industrije, počev od regulative koja je iz godine u godinu sve zahtevnija, preko novih materijala i opreme, pa do samog dizajna. Kao što i sami znate, imperativ je na održivom poslovanju: obnovljivim izvorima energije i reciklaži. Mi smo tu dobrano uhvatili korak. Ono na čemu moramo ozbiljnije da radimo, ne samo kao Packsol, već rekla bih generalno, jeste osnaživanje i motivacija zaposlenih, ne samo putem većih zarada i beneficija, već i kroz brojne obuke, usavršavanja pa i stipendiranje kadrova. Bojim se da će najveća prepreka ozbiljnijeg rasta srpske privrede a tu ubrajam i ambalažnu industriju biti olako prihvatanje činjenice da visoko obrazovani mladi ljudi masovno odlaze. Dok god izvozimo ljude uvozićemo know-how.

The post Stefana Stefanović, Packsol: Zadržali smo dobre prakse i uveli tehnološka unapređenja first appeared on Ambipak.

Jedna od najaktuelnijih tema današnjice jeste cirkularna ekonomija, pa samim tim i reciklaža. Kako bi kompanije u ambalažnom sektoru ispunile različite zahteve po pitanju zaštite životne sredine i smanjenja otpada, teže da postignu najviši stepen reciklabilnosti ambalaže. To se odnosi i na reciklabilna, odnosno kompostabilna pakovanja za hranu, tačnije folije, koje bi imale visoku sposobnost recikliranja.

Dobar primer može biti PA/PE (poliamid /polietilen) folija nemačke kompanije Allvac, takozvana allflex SR, pogodna za pakovanje hrane, providna i sjajna, što joj daje atraktivnost, ali isto tako je i reciklabilna. Sa jedanaest slojeva pruža visoku otpornost i lako se može oblikovati na mašinama. Razlika u odnosu na ostale folije jeste u visokoj mogućnosti recikliranja pa se tako pomenuta višeslojna folija može ponovo koristi sa stopom reciklaže od 75%.

Takođe, folija allflex SR, samim tim što je providna omogućava kupcu da vidi proizvod, štiti od vlage, vazduha, isušivanja i pogodna je za pakovanje mesa, kobasica, gotovih jela. Kompanija ističe i da folija trpi temperaturu do 100 stepeni, do četiri sata. Sertifikovana je od strane nemačkog Instituta Cyclos-HTP.

Kompostabilne folije za hranu

Sa druge strane, kompostabilne folije za pakovanje hrane takođe su sve više u upotrebi. Proizvođači ovih folija postigli su da one budu odlična prepreka za gasove i vlagu. Amaia Cowan, menadžerka razvoja za Evropu, Srednji Istok i Afriku, kompanije Futamura, objasnila je na Ambipak konferenciji da se korišćenjem obnovljivih kompostabilnih folija čuva proizvod, kao i njegova svežina.

– Mogu se koristiti i kao predivo u konfekciji, po njima se može štampati, a mogu se i bojiti. Ono što je najznačajnije, pomenute folije ispunjavaju sve kriterijume kompostiranja, pa se čak mogu kompostirati i u običnom dvorištu iza kuće – objasnila je Cowan i dodala da se plastika mora zameniti obnovljivim kompostabilnim materijalima koji se mogu reciklirati, poput NatureFlex folija.

Kompostabilne celulozne folije idealne su za pakovanje voća, povrća, mesnih ali i drugih prehrambenih proizvoda. Na našem tržištu se mogu nabaviti preko kompanije Maropack iz Ledinaca, ali kod nas one gotovo da i nisu prisutne.  Glavni razlog je visoka cena ovih materijala. Znamo da su u upotrebi za pakovanje kvasca u fabrici u Senti.

Jestiva folija od algi

Kako bi se zamenila plastična folija došlo se do još jednog rešenje za pakovanje hrane – jestive folije od algi. Na ovakvu ideju došli su naučnici iz Rusije i Indije, dok je naučni časopis Journal of Food Engineering objavio da molekuli smeđih algi imaju sposobnost stvaranja folije.

– Najveća prednost natrijum alginata jeste u tome što se pretvara u tečni gel kada dospe u vodu, dok se oko 90% folije rastvori u vodi u roku od 24 časa – rekao je Rammohan Aluru, koautor istraživanja.

Folija bi bila jestiva upravo iz razloga što je pomenuti natrijum alginat jestiv biopolimer prirodnog porekla, dok autori ističu da pomenutu foliju mogu izrađivati kako proizvođači folija, tako i proizvođači prehrambenih proizvoda. Jedini uslov jeste da se pogon za proizvodnju nalazi u blizini okeana, koji je nepresušni izvor algi.

Pseudo-stabljika od banane kao alternativa plastičnoj ambalaži

Još jedan od interesantnih materijala za održivu ambalažu jeste ideja istraživača sa Univerziteta u Novom Južnom Walesu, u Australiji da se od pseudo-stabljike banane dobije alternativa plastičnim kesama i ambalaži za hranu.

S obzirom na to da se u većini slučajeva koristi samo 12% biljke banane (voće), dok se ostatak baca nakon berbe, istraživači su odvojili pseudostemu, „lažnu“ stabljiku kako bi napravili potpuno netoksičan, biorazgradiv i reciklabilan materijal. Testovi su potvrdili da se materijal organski razgrađuje nakon što su šest meseci ‘filmovi’ celuloznog materijala bili u zemlji, dok su dodatna ispitivanja pokazala da se materijal može reciklirati čak tri puta bez ikakvih promena u svojstvima.

Industrijski i tehnološki napredak, ali i svakodnevni apeli na značaj zaštite životne sredine, uspeli su da probude svest ljudi tako da danas imamo prilike da vidimo na koje sve načine možemo zameniti plastične materijale. Činjenica jeste da se promene teško prihvataju, da mogu biti skupe, ali vidimo i da se korišćenjem prirodnih, obnovljivih, materijala može postići mnogo toga.

Naslovna fotografija: Pexels.com

The post Folije za pakovanje hrane – inovacije postaju standard first appeared on Ambipak.

Dve kompanije će se udružiti kako bi zajedno obezbedile cirkularna rešenja za tržište. Investicija u kompletno rešenje za reciklažu će značajno unaprediti reciklažu u Centralnoj i Istočnoj Evropi.

Partnerstvo, koje je usledilo nakon sveobuhvatne studije izvodljivosti, rezultovaće pokretanjem linije za repulpiranje kartona velikog kapaciteta u Stora Enso Ostrołęka proizvodnom pogonu u Poljskoj. Ovom linijom biće utrostručen godišnji kapacitet za reciklažu upotrebljene višeslojne kartonske ambalaže u Poljskoj, sa sadašnjih 25.000 na 75.000 tona. To će omogućiti reciklažu celokupne količine ambalaže za napitke koja se proda u Poljskoj, kao i one iz susednih zemalja, uključujući Mađarsku, Slovačku i Češku.

Višeslojna kartonska ambalaža je danas reciklabilna. / Čarls Brand, Tetra Pak

Ukupna vrednost investicije je 29,1 milion evra. Stora Enso će investirati 17 miliona evra u novu liniju za repulpiranje iz koje će se dobijati papirna vlakna, dok će Tetra Pak, zajedno sa Plastigramom, investirati ukupno 12,1 milion evra za izgradnju dodatne linije. Iz nje će se dobijati i odvojeno reciklirati polimeri i aluminijum, kroz patentiranu tehnologiju za separaciju. Obe linije će biti operativne do početka 2023. godine.  

Odvojeni materijali će se koristiti kao sirovine za različitu krajnju primenu. Reciklirana vlakna će biti integrisana u Stora Enso reciklirane panele. Izdvojeni polimeri i aluminijum će dobiti novi život u obliku različitih proizvoda, kao što su palete i folije.

Cilj ove investicije je da doprinese razvoju cirkularne ekonomije na nacionalnom nivou. Takođe, biće u potpunosti usaglašena sa Evropskim zelenim dogovorom. Prikupljenom ambalažom će se upravljati na način koji je odgovoran prema životnoj sredini, u potpunosti koristeći materijale koji nastaju kao rezultat procesa reciklaže.

„Višeslojna kartonska ambalaža je danas reciklabilna. Ona se prikuplja i reciklira na veliko tamo gde postoji infrastruktura za upravljanje otpadom i reciklažu. Ali, za nas to nije dovoljno. Tražimo načine da unapredimo reciklažu višeslojne kartonske ambalaže duž celog lanca vrednosti i da razvijemo rešenja kojima se efikasno recikliraju sve komponente ambalaže, uključujući polimere i aluminijum. Stoga sam veoma ponosan na ovu investiciju, kao i na snažno partnerstvo koje imamo sa kompanijom Stora Enso koje je omogućilo ovaj iskorak. Zajednička akcija je ključ za dostizanje naše konačne ambicije – svet u kom se sva višeslojna kartonska ambalaža prikuplja, reciklira, i nikada ne postaje otpad“ – izjavio je Čarls Brand, predsednik kompanije Tetra Pak za Evropu i Centralnu Aziju.

„Stora Enso isporučuje materijale za ambalažu koji se dobijaju iz obnovljivih izvora. Sa ovim proširenjem moći ćemo da dostignemo veći stepen reciklaže, što je ključan faktor za omogućavanje cirkularne bioekonomije. Srećni smo što udružujemo snage sa kompanijom Tetra Pak u onome što će biti sledeća važna prekretnica ka potpuno cirkularnoj budućnosti koju očekujemo da stvorimo. Štaviše, sa napretkom sistema za prikupljanje na nivou Evropske unije, ovaj projekat ima potencijal da uveća kapacitet za buduće dodatne količine“, izjavio je Hanu Kasurinen, izvršni potpredsednik Stora Enso divizije za materijale za pakovanje.

Izvor: Tetra Pak

Naslovna fotografija: Tetra Pak

The post Tetra Pak povećava kapacitete za reciklažu višeslojne kartonske ambalaže first appeared on Ambipak.

Ambalaža u svojoj primarnoj ulozi i najjednostavnijem obliku postoji od nastanka čoveka, a vrste ambalaže, načini pakovanja, funkcionalnosti su se menjale i osavremenjivale tokom vremena. Današnji,  moderni pristup pakovanju  razvija se u relativno skorijem periodu, zahvaljujući tehnološkom razvoju i industrijskoj revoluciji. Ako analiziramo razvoj načina pakovanja, od postanka sveta do danas, uočićemo brojne novije trendove, a neke najnovije je podstakla pandemija korona virusa koja je intenzivirala i e-trgovinu i nove načine isporuke proizvoda.

Evolucija procesa pakovanja

Veruje se da su prvi ambalažni materijali upotrebljavani u vreme nomadskog načina života čoveka, u razdoblju od 5.000 – 3000 god. pre nove ere, i bili su napravljeni od kože životinja, lišća i drveta. Služili su za skladištenje i premeštanje pre svega hrane i alata. Vremenom, kako se razvijala ljudska zajednica, najpre po nastanku sela, a potom i gradova, ljudi su učili i razne veštine, da tkaju, prave korpe, oblikuju glinu i koriste za pakovanje tadašnjih proizvoda.

Evolucija pakovanja se dešavala zajedno sa evolucijom čovečanstva.

Razvojem gradova, ljudi su počeli da putuju i više razmenju proizvode – razvijala se trgovina. Rasla i potreba za pakovanjem koje će duže održati hranu i druge proizvode netaknute. Izum duvanog stakla (Egipat oko 3000 god. pre nove ere) takođe je imao presudnu ulogu u razvoju ambalaže, kao i upotreba lepka.

Drvena burad su možda bila najveća inovacija pakovanja u ovom periodu i brzo su postale uobičajen način skladištenja. Bačve su omogućavale ljudima da prevoze i skladište velike količine i suve robe i tečnosti.

Najveći napredak i tehnologija u skladištenju i pakovanju, nakon pada Rimskog carstva nastao je van Evrope. Kina je svojim pronalaskom papira dala jedan od najznačajnijih doprinosa ambalaži. Papir je ubrzo postao vodeći izbor za pakovanje širom sveta i zadržao je taj status vekovima.

Efekti industrijske revolucije na ambalažu

Neke od najvećih promena ambalaže u istoriji dogodile su se tokom industrijske revolucije. Izumljene su efikasne mašine što je dovelo do bržeg tempa proizvodnje. Sa mašinama su bile potrebne jednako efikasne metode pakovanja da bi se održao korak sa proizvodnjom.

Tokom ovog perioda upoznali smo se i sa kantama za prevoz i skladištenje, vrećama i još više načina pakovanja hrane. Takođe su stvorene razne mogućnosti pakovanja u prodavnici i proizvedeni primarni materijali za pakovanje.

Kultura „samoposluživanja“.

Iako su kante i veliki kontejneri za skladištenje možda zadovoljili potrebe proizvođača, tokom 20. veka, potrošači su želeli pojedinačno pakovanje koje je pogodnije i lakše za upotrebu, ali i atraktivno. Tokom Velike depresije došlo je do porasta kulture „samoposluživanja“.

Ljudi su počeli češće da odlaze u prehrambenu prodavnicu kako bi kupili manje, pristupačnije količine. To je imalo značajan uticaj na način stvaranja i pakovanja predmeta za prodaju. Nužnost pakovanja predmeta zbog praktičnosti dovela je do mnogih savremenih inovacija koje se i danas koriste.

Savremeno pakovanje

Oko kraja Drugog svetskog rata, trgovci su eksperimentisali sa novim materijalima, poput aluminijumske folije. Porast prikladnije ambalaže za jednokratnu upotrebu postajao je izuzetno atraktivan za supermarkete koji su želeli da prodaju što više proizvoda.

Ambalaža postaje jedan od  prodajnih i marketinšihg alata. Pored zaštitne i praktične uloge, dobila je funkciju da svojim izgledom privuče što više potrošača. Proizvođači sada rade i na atraktivnosti dizajna ambalaže.

Plastika menja svet

Pojavom plastike kao primarnog ambalažnog materijala, svet je trajno promenjen. Polietilen je predstavljen 1960-ih i brzo je postao najčešće korišćeni proizvod za pakovanje.

Od tog vremena došlo je do mnogih važnih pomaka, posebno identifikacija i potražnja za alternativnim ambalažama koje su ekološki prihvatljivije. Recikliranje je postalo problem kada je tokom vremena otkriveno da nastaju ogromne količine smeća zbog upotrebe plastične ambalaže.

Internet revolucija

Krajem 20. veka, revolucionarna promena u načinu prodaje predmeta nastala je pojavom Interneta, kućnih računara i digitalne tehnologije. Svet prodaje je odjednom postao globalniji i mnogo konkurentniji.

Masovna proizvodnja i brža isporuka na više mesta širom sveta doneli su hitnost i veliku konkurentnost među preduzećima. Svet je postao jedan veliki supermarket sa neograničenim brojem polica.

Ekološki prihvatljiva ambalaža

Od tog vremena došlo je do mnogih važnih pomaka, posebno u identifikaciji i potražnji za alternativnim ambalažama koje su ekološki prihvatljivije. Danas još uvek tražimo novije, ekološki prihvatljivije načine za stvaranje jeftinih ambalažnih materijala koji su efikasni i atraktivni i koji potrošačima pružaju stvarne koristi.

Pakovanje i dalje igra značajnu ulogu u odlukama potrošača širom sveta o kupovini. U stvari, ambalaža je primarni marketinški alat koji direktno utiče na prodaju na mestu kupovine. Industrija ambalaže nastavlja da se razvija u skladu sa promenljivim potrošačkim trendovima.

Uspon e-trgovine

Sa porastom digitalnog tržišta, kupci žele svoje narudžbe brzo i žele da znaju tačno vreme isporuke. Takođe zahtevaju kontrolu nad načinom i mestom isporuke njihovih paketa.

Efekat elektronske trgovine na distribuciju paketa je zapanjujući, posebno na način na koji je promenio isporuku nadomak kupca. Amazon, na primer, koristi FedEk i UPS, zajedno sa mrežom drugih kurirskih kompanija koriste nezavisne vozače za isporuku do kupca.

Manje kompanije koriste Amazon za isporuke ili bi mogle da isporučuju pomoću UPS-a, FedEx-a, američke poštanske službe ili kombinacije nekoliko načina otpreme. Pored toga, i UPS i FedEx nude usluge u kojima poslednju milju isporuke obavlja poštanska služba.

Potrošači više ne moraju da biraju između isporuke samo kod kuće ili u kancelariji. Oni sada mogu da preuzmu stvari na putu kući s posla ili da im se uveče dostave kućama. Mogu im čak i predmete odložiti u prtljažnik automobile, piše portal Packaging of The World.

Pandemija i e-trgovina u Srbiji

Pandemija 2020. godine dodatno je pospešila e-trgovinu pa se tako putem online porudžbina kupovalo i ono što do tada nije bilo praksa. Ukoliko posmatramo razvoj e-trgovine u Srbiji, onda svakako možemo zaključiti da je ona, obzirom na manji obim prethodno, doživela ekspanziju tokom pandemije Covid-19 a neki proizvodi, koje smo još uvek imali naviku da kupujemo mahom u prodavnicama, poput obuće ili odeće, poručivani su online više nego ranije, a proizvođači su iskoristili trenutak i intenzivirali svoje prisustvo na internetu koristeći u dostavi kako kurirske službe, tako i svoju mrežu dostavljača.

U Srbiji je od prošle godine, dakle tokom pandemije,  kompanija D-express uvela Paketomate – posebne punktove na određenim lokacijama u kojima kuriri ostavljaju pakete a koje potom, u skladu sa svojim vremenom, primaoci  preuzimaju. Kompletan proces poručivanja i praćenja odvija se putem specijalnih aplikacija.

Foto: Unsplash

The post Evolucija pakovanja: Ambalaža od praistorije do e-trgovine first appeared on Ambipak.

Kompanija Foka doo iz Gornjeg Milanovca postoji od 2000. godine. Savremenom tehnologijom, konstantnim ulaganjem u razvoj, iznalaženjem novih rešenja i izlaženjem u susret specifičnim zahtevima klijenata, pozicionirala se kao vodeći proizvođač fleksibilne ambalaže na području Zapadnog Balkana.

Kompanija uspešno posluje u 15 zemalja sveta i sa svojih 200 zaposlenih kreira nova rešenja fleksibilnih pakovanja za najzahtevnije klijente. Oblasti primene fleksibilne ambalaže proizvedene u ovoj kompaniji su široke. Ambalažu najviše koriste proizvođači u prehrambenoj, hemijskoj, građevinskoj  industriji…

Zahtevi kupaca za ekološki održivim proizvodima predstavljaju značajan izazov za industriju fleksibilne ambalaže. Proizvodnjom sve tanjih filmova i unapređenjem performansi proizvoda, kao i reciklažom otpada u proizvodnji, kompanija je posvećena smanjenju uticaja ambalaže na okolinu proizvodeći u većem delu ambalažu koja može da se reciklira.

Foka doo posluje u skladu sa sa važećim standardima ISO 9001 i FSSC 22000 i stalno nastoji da implementira poboljšava integrisani sistem upravljanja kvalitetom i bezbednošću hrane.

The post FOKA: Fleksibilna ambalaža skrojena po meri vašeg proizvoda first appeared on Ambipak.