ICM electronics se bavi automatizacijom proizvodnih procesa, odnosno proizvodnjom i implementacijom robotizovanih sistema koji svoju primenu nalaze u vrlo širokom spektru proizvodnih kompanija poput industrije hrane i pića, stočne hrane, šećera, drvnoj industriji, građevinskoj industriji (proizvodnja bloka, crepa, lepkova, kreča), hemijskoj industriji, farmaciji, metalnoj i automobilskoj industriji.

ICM robotski sistem su doprineli smanjenju broja potrebnih ljudi za rad u ovom delu proizvodnog procesa a samim tim su se i organizacioni problemi smanjili.

U nastavku teksta predstavljamo implemetaciju robotizovanog ICM sistema u kompaniji Dijamant iz Zrenjanina za koju je ICM isprojektovao, proizveo i instalirao robotsku liniju za paletiziranje kutija učinivši tako proces pakovanja i otpremanja proizvoda organizaciono jednostavnijim i ekonomičnijim.

Problem koji je trebalo rešiti

Prema rečima Jove Perića, tehničkog direktora u Dijamantu, kutije koje se slažu na palete teške su i do 20-25 kg što je ljudima naporno i često je dolazilo do ispuštanja i oštećenja proizvoda, što naravno predstavlja dodatni trošak i usporava proces. Rešenje ovog problema našli su u saradnji sa kompanijom ICM electronics.

Kutije, koje putem robotizovane ICM linije treba da budu bezbedno i organizovano spakovane na palete, sadrže zbirno pakovanje majoneza u kesicama, teglicama, bočicama, i kantama, kao i različita pakovanja margarina i masti. Kompletan robotski sistem je opremljen sa tri robotske “ruke” koje zajedno opslužuju osam linija istovremeno. Sve ukupno, tri robota pakuju preko 140 različitih proizvoda.

Proces pakovanja

“Jedan od robota opslužuje tri linije sa majonezom, drugi robot opslužuje dve linije sa margarinima i jednu liniju sa majonezom, dok treći robot slaže na palete kutije u kojima se nalaze masti i mrsi. Robot koji pakuje samo majoneze, slaže 12 različitih dimenzija kutija na palete. U zavisnosti od šeme slaganja, dimenzija kutija i težine, robot u ciklusu uzima od dve do šest kutija. Najlakša kutija je 2 kg, dok je najteža 12 kg. Robot koji pakuje dve linije margarina i jednu liniju majoneza u mogućnosti je da slaže 11 različitih dimenzija kutija. Kao i prvi robot, i ovaj robot uzima u ciklusu od dve do pet kutija. Kutije koje ovaj robot slaže su od 5 do 20 kg. Treći robot opslužuje samo linije masti i mrsi. Ovaj robot radi po sličnom principu kao i prva dva, samo što on u jednom ciklusu može da obuhvati bilo koje dve od šest kutija koje se rade ovim linijama.“, objasnio je proceduru Nenad Micić, vlasnik i direktor ICM-a.

PROČITAJTE JOŠ: NENAD MIĆIĆ, ICM ELECTRONICS: Firme su prinuđene da investiraju u automatizaciju proizvodnje

Završna faza paletiziranja

Sva tri robota na paletu stavljaju i kartone. Kartoni se obično stavljaju na praznu paletu i na vrh gotove palete. Neki od proizvoda zahtevaju da se kartoni stave i između redova. ICM je takođe proizveo i transportne sisteme koji sortiraju kutije na putu do robota, transportni sistem za prazne i pune palete koji uključuje magacin paleta, dvostruka “šatl“ kolica, dupleks i podizne transportere na kojima se slažu kutije. Na kraju linije, ICM je integrisao mašinu za automatsko umotavanje palete u streč foliju, kao i štampač za obeležavanje paleta koji je uvezan u SAP sistem investitora.
Kako investitor ima dva magacina, sistem je napravljen tako da se palete prate do samog kraja, kako bi se poslale u pravi magacin. Neki proizvodi se šalju u jedan magacin, a neki u drugi. Kompletna linija je okružena zaštitnim ogradama u skladu sa svim bezbednosnim protokolima.

ICM robotski sistemi kao rešenje problema

Na dalje,  za Ambipak magazin, Jovo Perić, navodi da su “robotizacijom smanjili škart usled ispuštanja teških kutija, a ljudi sada opslužuju robote što je za njih dosta manje naporno.”
Kako se proces proizvodnje u ovoj fabrici odvija u četiri smene, Perić objašnjava “da je bio problem naći veliki broj ljudi za rad. Implementiacijom, ICM robotski sistemi su doprineli smanjenju broja potrebnih ljudi za rad u ovom delu proizvodnog procesa a samim tim su se i organizacioni problemi smanjili.“

Pogledajte propratni video u kome je prikazan opisani proces

The post ICM ELECTRONICS: Primena robotizovanog sistema u paletiziranju kutija first appeared on Ambipak.

Gospodine Mićiću, kada kažemo roboti, automatizacija, većina bi pomislila na Japan ili na bilo koju drugu razvijenu zemlju, a ponajmanje na Srbiju. Opišite nam kako je i kada nastala prva srpska fabrika robota, tj. Vaša kompanija.

Japan je bukvalno sinonim za robotiku. Dve japanske firme pokrivaju više od pola svetskog tržišta robotima. Što se tiče ICMa, tu postoji mala zabluda da mi proizvodimo robote. ICM integriše robotske ruke i bavi se proizvodnjom robotskih linija, tj. ćelija. Dakle, ICM proizvodi robotizovane sisteme i u tim sistemima ICM proizvodi sve ono što okružuje robota i što mu omogućava da on vrši funkciju za koju je namenjen. Mi proizvodimo transportne sisteme koji donose proizvode do robota, alate kojima robot hvata proizvode, softver i druge stvari koje omogućuju da robot kvalitetno završava poslove.
Naša kompanija je nastala 1994. godine. Od osnivanja, firma se bavila automatizacijom industrijskih procesa i mašina. Proizvodili smo softverska rešenja i upravljačke ormane za upravljanje porizvodnim procesima. Dobar deo fabrika u našem okruženju  imao je automatizovane proizvodnje, ali sam kraj proizvodne linije se radio ručno. Primetili smo da npr. fabrike keksa u kojima smo dosta radili sve naprave automatski, a pakovanje gotovog proizvoda i slaganje istih na paletu se radilo ručno. Shvatili smo da te aplikacije mogu robotima da se završe. Investirali smo brzo u nove robote i onda smo se dosta vremena igrali sa njima, testirali, radili probe dok to nije zaživelo.

U kojim sve industrijama i gde ICM roboti nalaze svoju primenu? Ko su vaši kupci?

Zanimljivo pitanje. Ima različitih vrsta kupaca robota. Uglavnom su to firme koje žele da pomognu ljudima i da im olakšaju rad. Postoje firme velikih kapaciteta koje pakuju proizvode u džakove težine 50kg, preko 30 tona na sat. Ljudi koji su na tim radnim mestima su izloženi velikom fizičkom naporu koji ne može dugo da se izdrži. Posledica je veliki broj povreda na radu, probelmi sa organizacijom radnih mesta, što dalje utiče na smanjenu proizvodnju, plasman robe i naravno zaradu. Takođe, imamo kupce kojima je izuzetno teško da nađu kvalitetnu radnu snagu, a u zadnje vreme, bilo kakvu radnu snagu. Te firme su prinuđene da investiraju u automatizaciju proizvodnje kako bi uopšte mogle da se bave svojim delatnostima.

ICM je prisutan u industrijama hrane i pića, industriji stočne hrane, šećeranama, drvnoj industriji, građevinskoj industriji (proizvodnja bloka, crepa, lepkova, kreča), hemijskoj industriji, farmaciji, metalnoj i automobilskoj industriji.

Kada se radi o industriji ambalaže i pakovanju proizvoda, koje su mogućnosti  za primenu vaših sistema?

Što se tiče  pakovanja, roboti mogu da se koriste na dosta mesta. Na primer, mi smo koristili robote za pakovanje čokoladnih bombona u komercijalne kutije, zatim za pakovanje slajsovanog mesa u vakuum pakovanja, potom za slaganje komercijalnih kutija u transportne kutije i na kraju za slaganje kutija na palete. U industriji pića robotima se mogu slagati paketi sa PET bocama ili limenkama na palete. Roboti mogu da postavljaju staklene boce u gajbe, a i gajbe mogu da stavljaju na palete. Ako je potrebno, roboti mogu da skidaju gajbe sa paleta i da vade prazne flaše iz gajbi. U firmama koje pakuju svoje proizvode u džakove, roboti se obično koriste za slaganje vreća na palete.

Gde se sve u svetu koriste ICM Electronics robotski sistemi?

ICM je zaokružio skoro sve zemlje regiona. Radili smo u Rumuniji, Bugarskoj, Makedoniji, Albaniji, Bosni i Hrvatskoj. Zatim, radili smo sa firmama iz Norveške i Francuske. Imamo nekoliko robota instaliranih u Rusiji. U zadnje vreme se najviše radi u zemljama bliskog istoka kao što su UAE, Oman, Saudiska Arabija. Naravno, radimo dosta i sa domaćim firmama.

Kakav je potencijal tržišta za robotizaciju i automatizaciju procesa u Srbiji? Jesu li manji proizvođači u mogućnosti da svoje poslovanje automatizuju?

Srbija, kao i ostale zemlje u regionu se sve više zanimaju za automatizaciju. Potencijal je ogroman. Dosta se radi ručno, a problem sa odlaskom ljudi je sve veći. Sve više i više firmi su u situaciji da moraju da investiraju u automatizaciju kako bi mogli da opstanu na tržištu i da se bave poslovima koje trenutno rade.

Robotika je postala dosta fleksibilnija i pametna s vremenom. Roboti su bili namenjeni uglavnom firmama koje rade mali broj proizvoda u velikim količinama. Sa razvojem softvera, kamera i drugih pomoćnih alata, roboti su postali primenljivi u firmama koje nemaju serijsku proizvodnju i koje menjaju često proizvodne formate.

Ovaj intervju objavljujemo pred Novu 2020. godinu, iskoristićemo priliku da Vam poželimo još mnogo novih robota i da Vas pitamo:  da li ste zadovoljni postignutim i kakvi su planovi za budućnost?

S obzirom na to da smo izašli na dosta novih tržišta, da smo u nekim aplikacijama i pioniri u svetu, mogu biti poprilično zadovoljan učinjenim. Planiramo da proiširimo proizvodne kapacitete. U februaru ili martu naredne godine planiramo da započnemo gradnju novog pogona, tako da ćemo duplirati prostor sa kojima trenutno raspolažemo, što će nam omogućiti da sklopimo više sistema.

Foto: ICM Electronics doo

The post NENAD MIĆIĆ, ICM ELECTRONICS: Firme su prinuđene da investiraju u automatizaciju proizvodnje first appeared on Ambipak.