Prema najnovijem Izveštaju Agencije za zaštitu životne sredine, na osnovu raspoloživih informacija,  dostavljenih od strane korisnika, ukupna količina ambalaže stavljene na tržište Republike Srbije iznosi 401229,5 tona. Od toga, količina 256125,5 tona ponovno iskorišćenog ambalažnog otpada prijavljena je od strane operatera. Od ove količine na reciklažu je predato 243909,2 tona ambalažnog otpada.

Navedeni podaci pokazuju da su opšti nacionalni ciljevi za Republiku Srbiju u 2022. godini ispunjeni, i to za ponovno iskorišćenje otpada u vrednosti od 64% i za reciklažu ambalažnog otpada u vrednosti od 61,0%.

PROČITAJTE JOŠ: Sada je jasno: Srbija ipak dobija svoj depozitni sistem

U 2022. godini,  sedam operatera je vršilo upravljanje ambalažom i ambalažnim otpadom za ukupno 1918 pravnih lica koja stavljaju proizvode u ambalaži na tržište naše zemlje i količina njihove zbrinute ambalaže iznosi 399906,0 t dok je do 01.06.2023. godine Agenciji za zaštitu životne sredine  dostavljeno i 234 izveštaja od strane pravnih lica ili preduzetnika koji nisu preneli svoju obavezu na operatera za upravljanje ambalažnim otpadom, sa ukupno zbrinutog ambalažnog otpada u količini od 1323,5 t.

U izveštaju se navodi i da će pravnim licima ili preduzetnicima koji su na tržištu plasirali više od 1 tone ambalaže, biti naplaćena naknada za upravljanje otpadom od strane Ministarstva zaštite životne sredine. Prikupljena sredstva Ministarstvo će usmeriti u ispunjenje nacionalnih i specifičnih ciljeva za naredni period.

Tabela: Ukupna količina ponovno iskorišćenog i recikliranog ambalažnog otpada od strane operatera.

Specifični ciljevi

Specifični ciljevi za reciklažu ambalažnog otpada u periodu za koji se donosi ovaj plan, obuhvataju ambalažu od papira/kartona, plastike, stakla, metala i drveta i prema Izveštaju za 2022. godinu, očekivano, prikupljena je i reciklirana najveća količina papirne i kartonske ambalaže, a najmanje ambalaže od metala.

Gledano prema operaterima, Sekopak i ove godine drži ukupnu prvu poziciju po količini zbrinute ambalaže. Sledi Ekostar pak i potom Cenex.

Preuzmite kompletan i detaljan Izveštaj.

Regulativa i Izveštavanje o upravljanju ambalažnim otpadom

Upravljanje ambalažom i ambalažnim otpadom u Republici Srbiji je regulisano Zakonom o ambalaži i ambalažnom otpadu („Službeni glasnik RS“, br. 36/09 i 95/2018-dr. zakon).
U skladu sa ovim Zakonom i u cilju efikasnijeg upravljanja ovom vrstom otpada, u toku 2010. godine usvojeno je niz podzakonskih akata. Pored toga, usvojen je i Pravilnik o obrascima izveštaja o upravljanju ambalažom i ambalažnim otpadom („Službeni glasnik RS“, br. 21/10, 10/13 i 44/18) u kome su date obaveze izveštavanja o količinama ambalaže stavljene na tržište Republike Srbije i upravljanju ambalažnim otpadom.

Da podsetimo, u Srbiji je aktuelan princip produžene odgovornosti proizvođača (POP) upravljanja ambalažnim otpadom a državna sekretarka Ministarstva zaštite životne sredine objavila je prilikom obraćanja na Ambipak konferenciji 4. oktobra 2023. godine infomaciju da se u Srbiji planira uvesti i depozitni sistem, ne ranije od 1.januara 2027. godine.

U skladu sa članom 24. Zakona proizvođač, uvoznik, paker/punilac i isporučilac može da prenese svoju obavezu upravljanja ambalažnim otpadom, ugovorom koji zaključuje sa operaterom koji obavlja delatnosti upravljanja ambalažnim otpadom.

Operater je dužan da, u ime svojih članica, obezbedi da: komunalno preduzeće redovno preuzima komunalni ambalažni otpad, redovno preuzima i sakuplja ambalažni otpad koji nije komunalni otpad od krajnjih korisnika, obezbedi ponovno iskorišćenje, reciklažu ili odlaganje u skladu sa Zakonom.

Početkom 2012. godine u Agenciji pušten je u rad Informacioni sistem Nacionalnog registra izvora zagađenja koji podrazumeva elektronsko dostavljanje podataka za sve aspekte životne sredine, pa i za ambalažu i ambalažni otpad.

U januaru 2013. godine donet je Pravilnik o izmenama Pravilnika o obrascima izveštaja o upravljanju ambalažom i ambalažnim otpadom (“Službeni glasnik RS”, br. 10/2013

Tokom 2022. godine, ambalažnim otpadom u Republici Srbiji upravljalo je sedam operatera sistema, dok ćemo za 2023. godinu moći da sagledamo rezultate i još jednog operatera sistema sa dozvolom za upravljanje ambalažnim otpadom.

Doneti su i novi nacionalni ciljevi postavljeni pred privredu, objavljeni u Izveštaju u tabeli 1

Naslovna fotografija: Pikist.com/Freephoto

The post Podiže se lestvica nacionalnih ciljeva za upravljanje ambalažnim otpadom first appeared on Ambipak.

Kako bi se podržala društvena inkluzija preko 20.000 sakupljača reciklažnog otpada širom Indije, takozvanih „nevidljivih superheroja“, a samim tim promovisalo i upravljanje plastičnim otpadom, Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) i Hindustan Unilever Limited (HUL) najavili su pokretanje projekta „Inkluzivna cirkularna ekonomija“. Pomenuti projekat fokusiraće se na celokupan proces, takozvani end-to-end, od separacije otpada, sakupljanja i odvajanja, do uspostavljanja objekata za obnavljanje materijala (MRFs) za reciklažu koji će podrazumevati sve vrste plastičnog otpada duž lanca vrednosti.

S obzirom na to da sakupljači otpada u Indiji čine deo neformalnog sektora i da su bez ikakve zaštite na deponijama, a da igraju značajnu ulogu u reciklaži otpada, projekat će se fokusirati i na Safai Saathis, kako se sakupljači nazvani u toj azijskoj zemlji. Time će se, po prvi put, promovisati njihova društvena inkluzivnost kako u Mumbaju, tako i u Delhiju, Kalkuti, Bengaloru, Kataku i drugim gradovima Indije, dok će im projektom biti obezbeđena zdravstvena zaštita, hrana, obrazovanje dece i radnika, finansijska nezavisnost i penzija.

Promovisanje separacije otpada u domaćinstvima

U saopštenju UNDP-a se navodi i da će partnerstvo sa HUL-om doprineni misiji Vlade Indije da se stvaraju „gradovi bez smeća“ kroz promovisanje separacije plastičnog otpada na nivou domaćinstava. Najavljeno je da će se ulagati i u izgradnju modernih postrojenja za odvajanje i preradu otpada kao što je The Swachhta Kendra, postrojenje u kom se odvaja, obrađuje i balira specifičan plastični otpad, poput PET-a, LDPE i HDPE.

PROČITAJTE JOŠ: INDIJA: Smeće u zamenu za hranu – otvoren Garbage Cafe

– Naš plan je da projekat dopre do 100.000 domaćinstava širom zemlje. Potrebni su nam zajednički napori za efikasno upravljanje otpadom, dok je naša vizija da ključni faktori rade zajedno kako bi se osiguralo da se problem plastičnog otpada sistematski i efikasno rešava. Takođe, promovisanjem inkluzije naših nevidljivih superheroja obezbediće im se dostojanstven život – rekao je generalni direktor HUL-a, Sanjiv Mehta.

Da je problem plastičnog otpada jedan od najvećih problema našeg vremena smatra i predstavnica UNDP-a u Indiji, Shoko Noda koja ističe da će se programom „Inkluzivna cirkularna ekonomija“ promovisati inovativni model sa više zainteresovanih strana.

– Opštine, korporacije, Safai Saathis i ljudi koji rade za čistije i zelenije gradove promovisaće program upravljanja plastičnim otpadom, dok je Hul naš vodeći partner koji pruža kontinuiranu podršku programu – istakla je Noda.

Indija zabranila određene plastične proizvode

Kako je preneo AP, početkom jula 2022. godine Indija je, u prvoj fazi federalnog plana da se ukine upotreba plastičnih materijala, zabranila 19 plastičnih predmeta za jednkratnu upotrebu, koji imaju potencijal da postanu otpad, a nisu mnogo korisni. Reč je o plastičnim čašama, slamčicama, štapićima za sladoled, a najavljeno je da će i neke plastične kese za jednokratnu upotrebu, takođe, biti povučene.

Vlada Indije je istakla da su proizvođači odgovorni za njihovo recikliranje, dok su upravo proizvođači plastične ambalaže tada tražili odlaganje zabrane. Međutim, indijski savezni ministar za životnu sredinu Bhupender Yadav rekao je, na pres konferenciji u Nju Delhiju, da je ta zabrana bila u pripremi godinu dana te da je vreme isteklo. Tada je saopšteno da zamena za zabranjene proizvode mogu biti kašičice od bambusa, drveni štapići i drugo.

Izvor:UNDP
Naslovna fotografija: Pexels.com/Gaurav Kumar

The post Neformalni sakupljači otpada u Indiji dobijaju zdravstvenu zaštitu i penziju first appeared on Ambipak.

Zbirno pakovanje od 4 limenke Coca-Cole do sada se na tržištu moglo naći obmotano plastičnom folijom. Coca-Cola HBC Srbija, kao lider u svojoj kategoriji, uvela je na tržište inovativno i održivo rešenje, tzv. KeelClip, kartonski poklopac koji drži više grupisanih limenki u jednom pakovanju, a koji će zameniti plastičnu foliju. Na ovaj način, samo do kraja godine smanjiće se upotreba 7 tona plastike, a u narednih pet godina na ovaj način ćemo eliminisati upotrebu 144 tone plastike.

Kartonski poklopac radi na jednostavnom principu sklopivog mehanizma, sa kojim je moguće držati više limenki (multipak) odjednom na jednostavan, a opet društveno odgovoran način. Od majameseca u inovativnom i održivom KeelClip pakovanju potrošači mogu kupiti pakovanja od 4 limenke Coca-Cola i Coca-Cola Zero, u većim marketima širom Srbije.

Cilj: Ušteda oko 144 tone plastike u narednih 5 godina.

Coca-Cola HBC Srbija konstantno nastoji da primeni inovativna i zanimljiva pakovanja, a koja u isto vreme imaju manji uticaj na životnu sredinu. Iz kompanije objašnjavaju da su inovaciju prvo uveli na najvećim brendovima, koji imaju i najveće učešće u prodaji.

„Čuvanje prirodnih resursa i rešavanje problema otpada ostaje ključno za našu kompaniju, a prelaskom na KeelClip pravimo još jedan značajan korak u tom pravcu. U okviru naše kategorije u industriji mi smo prva kompanija koja uvodi ovu inovaciju. Potrošači sada mogu da naprave još, ka prirodi odgovorniji, izbor pri kupovini. Očekujemo da će ih privući novo pakovanje Coca-Cola i Cola-Cola Zero multipak, koje je atraktivno, funkcionalno i doprinosi zaštiti prirode”, saopštila je Nataša Najdanović, direktor Lanca snabdevanja u kompaniji Coca-Cola HBC Srbija i Crna Gora.

KeelClip kartonski poklopac je praktičan i lak za nošenje, a kao karton je potpuno reciklabilna i biorazgradiva ambalaža.

Prelazak na ovo održivo pakovanje je još jedan korak u okviru ekološke strategije kompanije Coca-Cola, pod nazivom „Svet bez otpada“. Cilj kompanije je da do 2030. pomogne da se prikupi i reciklira 100 odsto limenki i boca koje stavlja na tržište.  Istovremeno, kompanija planira da do 2025. primarno pakovanje svih proizvoda bude reciklabilno. Do 2040. godine Coca-Cola HBC planira da postane ugljenično neutralna u celom lancu vrednosti.

Izvor/Foto: Coca-Cola HBC Srbija

The post Coca-Cola HBC Srbija: Inovacija u pakovanju koja doprinosi smanjenju upotrebe plastike first appeared on Ambipak.

Ambalaža mora da obezbedi očuvanje svih nutritivnih svojstava upakovane hrane

Ambalaža mora da obezbedi očuvanje svih nutritivnih svojstava upakovane hrane, da je zaštiti od raznih mehaničko-fizičkih, hemijskih i mikrobioloških uticaja kao i da privuče potrošace. Ambalaža takođe, mora da sadrži sve neophodne podatke o hrani kao i slike ili grafičke prikaze koji će privući i zadržati već odane kupce određenog proizvoda. Pakovanje svakako treba da izazove prijatne emocije koje podržavaju kupovinu i konzumiranje proizvoda. Međutim, ukoliko sama ambalaža izgleda nekvalitetno, neatraktivno, izbledelo ili oštećeno, stiče se utisak da je i sama upakovana hrana takva, iako to ne mora uvek da bude tačno.

Da bi ambalaža oslikavala kvalitet proizvoda koriste se štamparske boje i lakovi koji  podržavaju kvalitet proizvoda. Štampa na ambalaži se uvek nalazi na strani koja nije u kontaktu sa hranom. Boje i lakovi za ambalažu sadrže mnogo različitih supstanci ali one ne smeju prelaziti u upakovanu hranu.

Dnevna svetlost tj. njen deo spektra, UV zračenje, često može uticati na promenu boje ambalaže i tada i sam proizvod postaje postaje neprivlačan za kupce. Zato se koriste jedinjenja, koja se nazivaju UV inicijatori ili foto-filteri, i skoro uvek se koriste za štampu na ambalaži. Ova jedinjenja su veoma korisna zato što omogućuju da boje na ambalaži budu stabilne odnodno da ne izblede tokom stajanja na rafovima, u magacinima, u domaćinstvima, tokom celokupnog roka trajanja samog proizvoda. Najčećšće koriste jedinjenja iz grupe benzofenona.

Međutim, pod određenim uslovima UV inicijatori ili foto-filteri mogu da dospeju u upakovanu hranu i tada ona može postati nebezbedna za ljude.

Plastika i staklo su dobar primer barijere kroz koju je skoro nemoguće da ova jedinjenja pređu u hranu. Čak i kada se na plastičnoj ili staklenoj ambalaži nalaze zalepljene etikete one su odlični materijali koji onemogućuju migraciju bilo kojih supstanci u unutrašnjost ambalaže. Međutim, papir i karton nisu dobra funkcionalna barijera, ukoliko nemaju sloj plastike na površini koja je u kontaktu sa hranom. Zbog toga je veoma važno da papirna i kartonska ambalaža imaju štampu iz koje ne migriraju štetna jedinjenja.

Neke studije su otkrile prisustvo štamparskih boja u prehrambenim proizvodima još 80-ih godina XX veka.

Benzofenon i 4-metilbenzofenon su najčešće korišćena jedinjenja kao UV-filteri, u štamparskim bojama za pakovanje hrane. U 2009. godini, nakon otkrivanja 4-metilbenzofenona u žitaricama za doručak, Evropska komisija je zatražila od EFSA hitan savet o rizicima po ljudsko zdravlje u pogledu ovih hemikalija. U početku, usvajajući oprezan pristup zbog ograničenog vremena i dostupnih podataka, EFSA je ukazala da se zdravstveni problem ne može isključiti za neku decu koja su redovno jela žitarice za doručak kontaminirane 4-metilbenzofenonom u najvišim prijavljenim nivoima. Međutim, u svojoj sveobuhvatnijoj proceni rizika objavljenoj u maju 2009. godine, stručnjaci EFSA-e su zaključili da nema zdravstvenih rizika od kratkotrajne konzumacije žitarica za doručak kontaminiranih 4-metilbenzofenonom na prijavljenim nivoima. Procena EFSA je zasnovana na izloženosti i toksikološkim podacima za sličnu supstancu benzofenon za koju je CEF Panel odredio podnošljivi dnevni unos (TDI) od 0,03 mg po kilogramu telesne težine.

Međutim, EU je, kasnije, identifikovala više jedinjenja koja imaju ulogu UV filtera, i njihovu migraciju ograničila na 6 mg/kg hrane, a samog benzofenona na 0,6 mg/kg hrane (COMMISSION REGULATION (EU) No  10/2011 of 14 January 2011 on plastic materials and articles intended to come into contact with food).

2020. godine EFSA je objavila i mišljenje o još jednom jedinjenju iz grupe benzofenona (BTDA) i zaključila da nije bezbedan za ljude i ograničila njegovu migraciju na maksimalnih 50 μg/kg hrane.

Ali, nekoliko godina ranije, EU je donela uredbu o dobroj proizvođačkoj praksi za metrijale i predmete koji dolaze u kontakt sa hranom (COMMISSION REGULATION (EC) No 2023/2006 of 22 December 2006 on good manufacturing practice for materials and articles intended to come into contact with food) i u Prilogu 1 jasno dala uputstva proizvođačima kako da postupaju sa štamparskim bojama i štampanim površinama prilikom proizvodnje polugotove i gotove ambalaže za hranu. 

Napominje se da štampane površine ne smeju biti u kontaktu sa hranom niti da propuštaju supstance u hranu u količinama većim od dozvoljenih. Takođe, prilikom proizvodnje, štampana površina ne sme dolaziti u kontakt sa površinom koja je predviđena za kontakt sa hranom kako ne bi došlo do otiskivanja boje. Međutim, osim za folije koje se proizvode u obliku “valjka” i tako namotavaju do formiranja ambalaže, štampana ambalaža koja je u obliku posuda najčešće se nakon proizvodnje pakuju i skladište “jedna u drugu”. Tako često dolazi do prenosa supstanci sa štampane, spoljašnje površine jedne posude, na unutrašnju površinu druge posude i tako se kasnije prenešene boje i UV filteri nađu u hrani.

Sa ovim problemom su se susreli nekoliko naših proizvođača i izvoznika hrane, u zemlje EU a regulativa Republike Srbije nije usaglašavana i inovirana više od 40 godina, te kod nas nije prepoznatljiv.

Ambalaža od reciklirane plastike ili kartona

Problem sa štamparskim bojama i UV filterima se kasnije nadovezuje i na bezbednost ambalaže za hranu od reciklirane plastike ili kartona. Ukoliko se reciklira štampana plastika ili karton, nemoguće je da se u samom materijalu kasnije ne nađu ova štetna jedinjenja a onda vrlo lako da pređu u hranu. Zato je za proizvodnju svih materijala i predmeta za hranu najbezbednije koristiti nereciklirane sirovine ili sirovine koje su iz odobrenih postupka recikliranja.

Obzirom da su jedinjenja iz grupe benzofenona štetna po zdravlje ljudi  i njihova se toksičnost I uticaj na zdravlje, kao i metabolizam, i dalje istražuje, izuzetno je važno je da se ne nađu u hrani.

Autor: Gordana Vraštanović Pavićević, dipl.hem, specijalista snitarne hemije

Naslovan fotografija: Pikist/free photo

The post Koliko su bezbedne štamparske boje i UV inicijatori na ambalaži za hranu? first appeared on Ambipak.

Kartonska ambalaža je dobila još jednu pozitivnu karakteristiku koja će obradovati sve kompanije koje koriste ovaj materijal za pakovanje proizvoda, reciklere, kao i sve društveno-odgovorne i zabrinute pojedince i kompanije za očuvanje prirodnih resursa, odnosno, šuma. Prema najnovijoj studiji koju je sproveo Tehnološki univerzitet u Gracu u Austriji, dokazano je da se materijal za pakovanje, na bazi vlakana može reciklirati najmanje 25 puta, bez gubitka mehaničkog ili strukturalnog svojstva, piše portal Packaging Europe.

Nova studija je imala za cilj da otkrije kako je mešavina vlakana, koja se koristi za proizvodnju skolpivih kutija sa belom oblogom prošla tokom 25 ciklusa reciklaže. Istraživanja su pokazala da: „nema negativnog uticaja na mehanička svojstva“ na kartonu koji je recikliran najmanje 25 puta.  Prethodna studija koja se više fokusirala na strukturu kvaliteta papira, koji se koristi za proizvodnju talasastog kartona  otkrila je pad mehaničkih svojstava materijala za 5% do 10% tokom istog perioda.

Faktori koji su ispitivani tokom studije, uključili su: osnovnu snagu materijala, otpornost na lomljenje i kapacitet bubrenja (kapacitet zadržavanja vode). U izveštaju se zaključuje da se može jasno reći da na osnovu ove studije, sama vlakna dozvoljavaju recikliranje u toku 25 ciklusa bez daljih poteškoća i da se ne predviđa nikakav ograničavajući trend.

Rezultati pokazuju da sklopive kartonske kutije predstavljaju visoko održivo rešenje za pakovanja, koja se mogu reciklirati više puta i čiji je broj ciklusa recikliranja ograničen, uglavnom zbog stope sakupljanja starog papira i gubitaka, koji nastaju tokom čišćenja vlaknastog materijala. Evropsko udruženje proizvođača kartona Pro Carton, sugeriše da bi izveštaj mogao da dokaže da su vlakna od papira i kartona „izdržljivija nego što se ranije smatralo“.

Winfried Muehling, generalni menadžer udruženja smatra da je “ključno, prikupiti, sortirati i reciklirati sve vlaknaste materijale na tržištu. Čista i obnovljena vlakna su podjednako važna za cirkularnu ekonomiju i to je nešto što mnogi brendovi i trgovci žele da podrže“.

Podaci Eurostata navode da je stopa reciklaže papira i kartona, oko 85% u Evropi. Udruženje „4evergreen“ postavilo je međusektorski cilj da podigne ukupnu stopu recikliranja ambalaže na bazi vlakana u Evropi na 90% do 2030.

Predstavnici udruženja, ističu važnost kartona kao materijala za pakovanje, koji se može reciklirati od obnovljivih materijala jer predstavlja važnost za zaštitu životne sredine. Takođe, pozdravljaju dogovor sklopljen na Konferenciji o klimatskim promenama Ujedinjenih nacija CO26 u Glazgovu, po pitanju smanjenja seče šuma do 2030. godine u skladu sa obavezama industrije kartona za odgovornost.

Međutim, kako tvrde iz Evropskog udruženja proizvođača kartona (ECMA) u ovom trenutku industrija kartona se suočava sa izazovima, van ispunjavanja svojih ciljeva održivosti u budućnosti. Prodaja amabalaže za hranu i piće izazvala porast potražnje za sklopivim kartonima u 2021. godini. Generalno, zbog pandemije COVID-19, poremećeno je snabdevanje sirovinama, koje bi moglo da dovodi do naglog povećanja cena i vremena isporuke za industriju. 

Izvor: Packaging Europe
Foto: Unsplash.com

The post Nova istraživanja pokazuju: KARTON se može 25 puta reciklirati first appeared on Ambipak.

U svom najnovijem Tetra Pak Index izveštaju kompanijaTetra Pak otkriva kako je pandemija Covid-19 promenila način na koji potrošači razmišljaju o načinu života i koje su suštinske promene u njihovom ponašanju. Pandemija je uvećala značaj koji potrošači pridaju vezama između ljudi, uzimajući u obzir, kako vreme provedeno kod kuće sa porodicom, tako i sa širim krugovima ljudi izvan porodice. Iskustva deljenja hrane i pića imaju ključnu ulogu u ovim odnosima.

U osnovi, lična, ekonomska i nesigurnost u vezi sa okruženjem koje su se ispoljile tokom globalne pandemije rezultovale su u prelasku sa zabrinutosti na aktivno vođenje računa i želju za preduzimanjem akcije kako bismo sebe, našu hranu, naše zajednice i planetu učinili bezbednim. Bezbednost hrane i sigurnost⁴ su takođe među prioritetima, jer je pandemija u centar pažnje stavila zdravlje i ukazala na slabe tačke u našim prehrambenim sistemima. Briga o okruženju je veoma izražena, pri čemu se na vrhu liste nalaze zagađenje i plastični otpad u okeanima (83%), koje u stopu prati globalno zagrevanje, koje je navelo više od tri četvrtine (78%) potrošača u devet država. Iza njih se nalaze otpad hrane (77%) i dostupnost hrane (71%). Istovremeno, skoro polovina (49%) globalne populacije danas prepoznaje uticaj koji svakodnevni izbori imaju na okruženje.

Adolfo Orive, predsednik i generalni direktor kompanije Tetra Pak istakao je: „Ovogodišnji Tetra Pak indeks pruža interesantne uvide u to na koji način potrošači prilagođavaju svoj način života kroz praktične, svakodnevne primere, kako bi napravili pozitivnu razliku, jer žele sigurniju i održiviju budućnost. Primetan je jasan rast tradicionalnih „bazičnih“ vrednosti, uključujući spremanje hrane kod kuće, obedovanje sa porodicom i minimiziranje otpada. Od odluka koje donose kod kuće, do odluka o kompanijama čije proizvode kupuju, pandemija je postavila trend odgovorne potrošnje kao ključan, uz istovremeni zahtev za akcijom u celom društvu.“

„Pružanje odgovora na ove potrebe i očekivanja zahteva dugoročan fokus i saradnju na nivou celog sistema i svih učesnika. Ujedinjene Nacije su ovu deceniju već nazvale „Decenijom akcije”, ističući potrebu da se odmah reaguje. Kao kompanija koja je vođena svrhom i jedan od lidera u industriji ostajemo u potpunosti posvećeni tome da realizujemo svoju ulogu. Verujemo da svetski prehrambeni sistemi moraju da se transformišu kako bi zadovoljili potrebe društva, kroz unapređenje bezbednosti hrane uz istovremeno snižavanje uticaja na prirodne resurse. Stoga nameravamo da se fokusiramo na tri glavne oblasti: povećanje dostupnosti bezbednih i hranljivih namirnica; smanjenje otpada i bacanja hrane; i izgradnja održivijih lanaca vrednosti.”

Briga o okruženju je veoma izražena, pri čemu se na vrhu liste nalaze zagađenje i plastični otpad u okeanima

Nedostatak slobode i izbora u prethodnih 20 meseci naveli su potrošače da povrate kontrolu i zahtevaju aktivnosti koje će promeniti status kvo

Potrošači takođe traže od kompanija da preuzmu vodeću ulogu i pomognu im da ustale svoje nove navike

Pandemija je učinila da ljudi budu pažljiviji i imaju više empatije prema drugima

Odgovorna potrošnja postaje vodeći trend

Nedostatak slobode i izbora u prethodnih 20 meseci naveli su potrošače da povrate kontrolu i zahtevaju aktivnosti koje će promeniti status kvo, na bilo koji način. Oni proaktivno traže načine na naprave razliku u sopstvenim životima, kako bi unapredili sopstveno fizičko i mentalno zdravlje – kao što je izbor načina ishrane – ali i u njihovom okruženju, kroz povećanu reciklažu ili smanjenje otpada. Primera radi, 62% potrošača obraća više pažnje na kvalitet onoga što jede i pije, dok 54% danas baca manje hrane nego što je to činilo pre pandemije. Takođe, 72% se slaže da „ljudi kao što sam ja” moraju da se pokrenu sada, kako ne bi izneverili buduće generacije.

Potrošači takođe traže od kompanija da preuzmu vodeću ulogu i pomognu im da ustale svoje nove navike. Preko jedne trećine (35%) potrošača češće nego pre pandemije bira brendove na bazi njihovih kredencijala održivosti, dok svaki drugi (50%) smatra da su prakse dobre za životnu sredinu ključne za industriju pakovanja hrane, a 61% očekuje da prehrambene kompanije predvode put pronalaženja rešenja.

Sa više vremena provedenog kod kuće, „otisak” domaćinstava postaje sve vidljiviji. U želji da odgovore na ovo potrošači menjaju svoje rutine. Više od polovine (55%) pažljivo planira obroke kako bi izbegli stvaranje otpada, dok tek nešto manje od polovine (46%) čini više napora nego pre pandemije da ispravno razvrsta materijale kao što su karton, staklo i plastika za reciklažu. Svaki drugi potrošač (50%) takođe izjavljuje da će verovatno reciklirati više u narednoj godini, kao način da lično doprinese rešavanju klimatskih promena.

Ponovna izgradnja i podrška našim zajednicama

Pandemija je učinila da ljudi budu pažljiviji i imaju više empatije prema drugima. Oni pridaju veći smisao značajnim vezama sa prijateljima, porodicom, i šire – a iskustva deljenja hrane i pića često igraju ključnu ulogu u tome da ove veze budu prijatne i zabavne.

Prilike potrošnje „zajedno van kuće” su zabeležile najveći rast od početka pandemije, za 56%^3c više, što je razlog zašto su one istaknute kao neke od prilika u okviru navika u Izveštaju. Tu su i lokalna kupovina, kao i nabavka lokalnih proizvoda, koje ukazuju na rastuću vezu između okruženja i društva. Osim najbliže porodice i prijatelja postoje i usklađeni napori da se ponovo izgrade društva, sa skoro trećinom potrošača (32%) koji aktivno utiču na svoju zajednicu da smanji otpad – ukazujući na pokret klimatskih šampiona⁵. Naravno, u nekim regionima, kao što je Velika Britanija, briga o životnoj sredini je prestigla Covid-19 kao briga broj jedan.

Potrošači traže načine za tranziciju iz slabosti ka otpornosti. U njihovim sopstvenim životima, ovo se prenosi na unapređenje sopstvenog fizičkog i mentalnog zdravlja, kroz izbor načina ishrane, i namirnica. Od početka pandemije, potrošači su preživeli razorne, brze promene, i podneli puno žrtvi. Trend koji je jasno tu da ostane je da potrošači sada preduzimaju akcije u sopstvenim životima kako bi izgradili održiviju budućnost i očekuju od kompanija da urade isto – kao i da im pomognu u ovoj misiji.

Izvor & Foto: Tetra Pak

The post TETRA PAK: Potrošači preispituju prioritete i preduzimaju akcije u vezi sa okruženjem, otpadom i zdravljem first appeared on Ambipak.

Coca-Cola European Partners (CCEP) će u novembru 2020. godine na Balearskim ostrvima lansirati novi kartonsku oblogu CanCollar®  sa sertifikatom PEFC-a, prvi u Evropi, kažu u CCEP-u. Tako će Španija biti prva evropska zemlja u kojoj će limenke Coca-Cole biti objedinjene prstenovima od kartona na bazi CanCollar® tehnologije.

Do kraja 2020. godine uklonili smo više od 4.000 tona tvrdog recikliranog plastike iz naše sekundarne ambalaže u zapadnoj Evropi

Inovativni dizajn ambalaže temeljno je načelo Coca-Cola strategije World Without Waste i kroz saradnju sa WestRock-om, globalnom kompanijom koja svojim kupcima pruža održiva različita rešenja za pakovanje CCEP  će početi koristiti CanCollar tehnologiju kartonskog prstena na Balearskim ostrvima, zamenjujući time trenutno rešenje Hi-cone i sa namerom uštede više od 18 tona plastike godišnje.

Coca-Cola European Partners uložili su 2,6 miliona evra u svoju fabriku u Barseloni kako bi podržali ovu inicijativu. Instaliranje WestCock-ove proizvodne opreme CanCollar Fortuna omogućiće grupiranje višekatnih limenki na održiv i ekološki prihvatljiv način, pri čemu postupak ne zahteva upotrebu adheziva.

Joe Franses, potpredsednik za održivost, Coca-Cola European Partners rekao je: „ Sporazum sa WestRockom pokazuje našu jasnu posvećenost smanjenju plastike u našem sekundarnom pakovanju.

„Do kraja 2020. godine uklonili smo više od 4.000 tona teško reciklirajuće plastike iz naše sekundarne ambalaže u zapadnoj Evropi. To smo u mogućnosti  zbog saradnje ​​na inovativnim rešenjima za pakovanje poput CanCollara. “

Dwayne Irvin, potpredsednik Enterprise Solutions u WestRock-u, rekao je: „Ponosni smo na dugogodišnje partnerstvo sa Coca-Colom.

„Već 70 godina podržavamo Coca-Colu u donošenju inovacija na globalno tržište pića. CanCollar je najnovija inicijativa koja podržava viziju Coca-Cole da stvori svet bez otpada.”

Izvor: Coca-Cola European Partners
Fotogarfija: Coca-Cola European Partners

The post Coca-Cola European Partners prvi u Evropi uvode CanCollar® tehnologiju first appeared on Ambipak.

Američka državna agencija za hranu i lekove (FDA) ističe da nema stvarnog rizika zaraze korona virusom koji izaziva bolest Covid-19 tim putem, piše CNN.

“Želimo da vas uverimo nema dokaza da su ljudska ili životinjska hrana i pakovanja hrane povezana s prenosom Covida-19”, napisala je agencija na Twitteru.

Jamie Lloyd-Smith jedan je od naučnika koji su učestvovali u analizi koliko virus SARS-CoV-2, koji izaziva Covid-19, ostaje na raznim površinama.

Uprkos tome što je istraživanjem utvrđeno da se virus zadržava na kartonskim površinama do 24 sata te na metalu i plastici do dva do tri dana Lloyd-Smith ne pere ambalažu namirnica iz prodavnice ili dostave.

“Lično to ne činim”, kaže Lloyd-Wright. “Prema svojim rukama ponašam se kao da su potencijalno kontaminirane dok baratam namirnicama i vadim ih iz ambalaže i uvek ih operem kad završim s tim poslom”.

Virolog dr. John Williams, koji je proučavao korona viruse decenijama, takođe nije zabrinut.

“Mi malo kuvamo hranu u kući, malo naručujemo spolja za naš dom prepun studenata koji su se vratili s koledža”, kaže Williams. “I ne brišemo pakovanja iz restorana”.

Izgledi da neko ostavi dovoljno virusa na nekoj namirnici ili pakovanju vrlo su mali, i na to gledam kao na “hipotetički rizik”, kaže Lloyd-Smith

“Prema tome, pažljiv sam, uvek ću oprati ruke, ali ne posmatram to kao da obiluje virusima”.

Njegov savet za postupanje promenio bi se, kaže Lloyd-Smith, kad bi se radilo o starijoj osobi ili onoj narušenog imuniteta.

“Jednostavna i razumna mera predostrožnosti za namirnice koje ne moraju u frižider je tada ostaviti ih da stoje jedan ili više dana netaknute pre raspakivanja”, dodaje on. “Takav postupak značajno bi smanjio količinu eventualne kontaminacije”.

Zabrinutost zbog mogućeg prienosa virusa preko raznih površina pojavila se u martu kad je objavljena studija u časopisu New England Journal of Medicine, o čemu smo pisali ovde.

“Studija je pokazala da se pod određenim uslovima u laboratoriji, koji su na neki  način veštački, SARS-CoV-2 zadržava do tri sata u aerosolima, do četiri sata na bakru i do 24 sata na kartonu te do dva do tri dana na plastici i nerđajućem čeliku”, kaže Lloyd-Smith.

Eksperiment nije uzeo u obzir druge faktore koji mogu umrtviti virus poput sunca ili dezinficijensa niti je određivao promenu količine virusa s vremenom, kaže Lloyd-Smith.

Stručnjak za sigurnost hrane sa univerziteta Severna Karolina, Benjamin Chapman, upozorava da ulogu igraju i temperatura, vlaga, te koliko je bilo virusa na početku.

Količina virusa SARS-CoV-2 relativno brzo se smanjuje u poređenju sa naprimer, noro virusom koji opstaje danima u dovoljnoj koncentraciji da zarazi drugu osobu, kaže virolog Williams iz univerzitetske bolnice u Pitsburgu.

Studija je pokazala da se broj korona virusa smanjio stotinu puta na kartonu tokom osam sati”, dodaje Williams. “To znači da je 99,9 odsto virusa nestalo nakon osam sati, a isto se odnosi i na čelik ili plastiku”.

Ako se želite usmeriti na nešto što će stvoriti presudnu razliku stručnjaci savetuju da je važnije fanatično prati ili dezinficirati ruke nakon svakog mogućeg kontakta s koronavirusom.

Ako ipak strahujete zbog rizika kontaminacije namirnica – tada dezinfikujte ambalažu spolja, dodaje Williams.

 “Izgledi da dobijete virus na taj način ipak su vrlo, vrlo mali”, ponavlja Williams.

“Neki ljudi žele nositi i tregere i kaiše za pantalone kako im ne bi pale, zar ne?”, dodaje Williams.

Foto: Ilustracija/Image by mohamed Hassan from Pixabay

The post Nema opasnosti od zaražavanja korona virusom preko namirnica i ambalaže – kaže FDA first appeared on Ambipak.