Svetski dan planete Zemlje, poznat i kao Međunarodni dan majke Zemlje, popularan je događaj koji se slavi širom sveta radi promovisanja održivosti životne sredine i podizanja svesti. Dan planete Zemlje obeležava se u ponedeljak, 22. aprila 2024. godine.

Fotografije iz vazduha „prirodnih pejzaža i bogatog biodiverziteta“ planete predstavljene su u Google Doodle logotipu za Dan planete Zemlje 2024, naglašavajući značaj očuvanja ovih čuda za buduće generacije. „Guglova pisma prikazuju neka od mesta širom sveta na kojima ljudi, zajednice i vlade svakodnevno rade na zaštiti prirodnih lepota, biodiverziteta i resursa planete“, stoji u opisu.

Svetski dan planete Zemlje: istorija

Kasnih 1960-ih došlo je do porasta javne debate o pitanjima životne sredine, sa uticajnom knjigom Rejčel Karson „Tiho proleće“ (1962) i „Izlivanje nafte u Santa Barbari“ (1969) koje su podigle svest o uništavanju životne sredine. Ovo je bio početak koncepta Dana planete Zemlje.

Nakon što je mirovni aktivista Džon Mekonel predložio ideju o obeležavanju dana u čast Zemlje i mira na Uneskovoj konferenciji 1969. godine, gde je to počelo kao nacionalno predavanje o životnoj sredini koje su predvodili senator Gejlord Nelson i aktivista Denis Hejs, zvanično je priznata u Sjedinjenim Državama 1972.

Izabrali su 22. april kao radni dan između prolećnih raspusta i završnih ispita kako bi se što više studenata uključilo. Od tada se svake godine praznuje 22. aprila bez obzira na dan u nedelji.

Dan planete Zemlje: važnost

U današnje vreme sve veće zabrinutosti za životnu sredinu, sve manje prirodnih resursa i ozbiljnih klimatskih promena, Svetski dan planete Zemlje postao je značajniji nego ikada. Ne samo da skreće pažnju na rastuće probleme, već služi i kao ključna platforma za širenje reči o ovim problemima i motivisanje ljudi širom sveta da preduzmu akciju.

Služi kao podsetnik da preduzeća, vlade, zajednice i pojedinci dele odgovornost za zdravlje planete i da moraju da sarađuju da bi postigli ovaj cilj.

Naslovna fotogrfija: pikist.com/free-photo-snuag

The post Danas je Svetski dan planete Zemlje 2024 first appeared on Ambipak.

Željko Jović, viceguverner Narodne banke Srbije, rekao je da upravo naziv konferencije „Održivost i izdržljivost“ najbolje oslikava trenutnu ekonomsku situaciju, jer je neophodno održati makroekonomsku i finansijsku stabilnost usled „višedimenzionalne krize pokrenute pandemijom, energetskom krizom i sukobom u Ukrajini“.

Kada je reč o klimatskim i ekološkim rizicima, Jović je rekao da će se NBS baviti iznalaženjem regulatornih rešenja za različite pondere rizičnosti, te bi veći ponder rizičnosti imale one transakcije koje nose manju zaštitu od ekoloških rizika.

„Ukoliko su ekološki rizici adekvatno pokriveni onda bi postojale odgovarajuće regulatorne olakšice“, rekao je Jović na konferenciji „Rizici novog doba: održivost i izdržljivost“.

Na konferenciji se moglo čuti da banke već razmatraju koliko su kompanije izložene ESG rizicima, a da i osiguravajuća društva polako napuštaju kompanije koje pripadaju takozvanim „prljavim delatnostima“ i kao osiguravači i kao investitori. S druge strane, za većinu kupaca u Srbiji je i dalje presudna cena pri kupovini proizvoda dok mlađi obraćaju pažnju i na to koliko kompanija brine o zajednici i ekologiji.

Štete od sajber napada mogu i da ugase preduzeće,

To pokazuje i Studija održivosti koju je prezentovala kompanija Horvath Adria. Naime, zahtevi potrošača ubrzavaju održivost, ali i tzv. osećaj ekološke odgovornosti, percepcija i vrednost brenda, a tek onda regulativa.

Kada je reč o drugom riziku, sajber bezbednosti, naglašeno je da potencijalne štete mogu biti daleko veće od vrednosti investicije u prevenciju: zaštitne sisteme, edukaciju i sajber osiguranje. Govornici su dodali da praksa pokazuje da štete od sajber napada mogu i da ugase preduzeće, a da je sajber kriminal profitabilniji od trgovine narkoticima zbog čega je u ekspanziji.

Učesnici panela o mentalnom zdravlju istakli su da su, prema izveštaju Svetske zdravstvene organizacije, samo u prvoj godini pandemije anksioznost i depresija porasli za 25%. To se svakako reflektovalo i na radnu sposobnost, pa je ovo postala jedna od top tema za poslodavce, i mogla bi se nazvati rizikom novog doba. Istovremeno, turbulencije na globalnom nivou koje utiču na poslovanje dodatno se odražavaju i na zaposlene.

Na konferenciji „Rizici novog doba: održivost i izdržljivost“ je bilo 23 učesnika među kojima Udruženja banaka Srbije, Nacionalni CERT, kompanija Bambi, A1, Marsh Mclennan, Horvath Adria, UNIQA Osiguranje, DDOR Osiguranje, Wiener Stadtische osiguranje, Abstract, advokatske kancelarije Vuković&Partners i TSG, investitor Vladimir Đukanović („srpski vuk sa Volstrita“), Nevena Čalovska Hercog, dr sc med, psihijatar i psihoterapeut, AMS Consulting i drugi.

Izvor: Be Risk Protected

Foto: Be Risk Protected

The post Konferencija Rizici novog doba: Olakšice za one koji brinu o planeti i zaposlenima first appeared on Ambipak.

Na sastanku državne sekretarke Ministarstva zaštite životne sredine Sandre Dokić i generalne direktorke Švedske agencije za međunarodni razvoj i saradnju (SIDA) bilo je reči o napretku u procesu evropskih integracija u oblasti životne sredine, kao i o trenutnim investicionim ulaganjima. Takođe, razgovaralo se o budućim planovima, ali i o pomoći koju Kraljevina Švedska godinama unazad pruža sektoru za zaštitu životne sredine i Ministarstvu zaštite životne sredine Republike Srbije.

Predočena su i skorašnja usvojena dokumenta koja se odnose na Program cirkularne ekonomije, Program za zaštitu vazduha i usvajanje Zakona o upravljanju otpadom, ali se istakla i podrška Švedske Srbiji kroz projekat pristupanja u oblasti životne sredine (ENVAP4).

Podsetimo, “Projеkat pristupanja u oblasti zaštitе životnе srеdinе, faza 4 (ENVAP4)” potpisan je u martu 2022. godine čime je omogućeno efikasnije sprovođenje prioritetnih akcija, važnih za ispunjenje ciljeva iz Poglavlja 27 koji se odnosi za životnu sredinu i klimatske promene.

Naslovna fotografija: Freepik

Izvor: Ministarstvo za zaštitu životne sredine

The post Švedska kontinuirano pruža pomoć Srbiji u sektoru zaštite životne sredine first appeared on Ambipak.

Manifestaciju na Kalemegdanu otvorila je ministarka životne sredine, Irena Vujović, koja je tom prilikom rekla da je otvaranjem Klastera 4 i Poglavlja 27, Srbija pokazala rešenost da se uskladi sa zakonima EU u pogledu očuvanja životne sredine i borbe protiv klimatskih promena. Istakla je da povećanje budžeta Ministarstva zaštite životne sredine za skoro 90 odsto u odnosu na 2020. godinu pokazuje da je ulaganje u zaštitu životne sredine prioritet i da će se u narednom periodu realizovati značajni infrastrukturni projekti, koji će unaprediti ekološku sliku Srbije. Takođe je dodala da država sistemski radi  na rešavanju pitanja otpada u skladu sa evropskim standardima, i da će u naredne dve godine taj višedecenijski problem konačno biti rešen.

Prisutnima su se na otvaranju obratili i šef Delegacije EU u Srbiji Emanul Žiofre, ministarka evropskih integracija Jadranka Joksimović i ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović i vršilac dužnosti stalnog predstavnika Programa UN za razvoj (UNDP) u Srbiji Anas Karman.

Svetski dan životne sredine obeležen je u nastavku zabavno-edukativnim programom.

The post Svetski dan životne sredine obeležen na Kalemegdanu first appeared on Ambipak.