Prema nekim procenama oko 30 odsto proizvedene hrane na svetskom nivou nikada ne bude pojedeno a razlozi za to se razlikuju u zavisnosti od dela sveta. No, opšti je utisak što se tiče Evrope i Severne Amerike, da se, zbog nastale krize u svetu, otpad od hrane povećava. Hrana završava kao otpad na samom kraju lanca snabdevanja – usled otežanog transporta, zatim u maloprodaji i domaćinstvima.

Kako kriza troškova života raste, sve je veća zabrinutost zbog količine otpada od hrane. Prema Podacima Trussell Trust-a, njene banke hrane podelile su 2,5 miliona paketa hrane za hitne slučajeve ljudima u krizi širom Velike Britanije između 1. aprila 2020. i 31. marta 2021. godine – preko 33 odsto više nego prethodne godine. Ali uprkos ovoj otrežnjujućoj cifri, neka britanska domaćinstva nastavljaju da bacaju ogromne količine savršeno bezbedne hrane. Velika Britanija je u 2018. godini proizvela oko 9,5 miliona tona prehrambenog otpada, od čega je preko 6,4 miliona tona moglo da bude pojedeno – što je otprilike jednako preko 15 milijardi obroka, piše Packaging Europe.

Kako industrija ambalaže može da pomogne?

Ambalaža u poslednje vreme trpi prozivke kao problem za životnu sredinu i zdravlje zbog upotrebe plastike i učešća u kreiranju otpada. Međutim, pakovanje ima svoje prednosti i neophodno je kako bi proizvodi stigli ispravni i neoštećeni i zdravi do potrošača. U mnogim slučajevima, upravo pakovanje pomaže da se osigura kvalitet, zdravstvena bezbednost i dugotrajnost artikla. Inovacije u pakovanju prehrambenih proizvoda, inovativni ambalažni materijali, smart tehnologije i aktivna ambalaža, mogli bi značajno da doprinesu smanjenju otpada od hrane.

Digitalne tehnologije na ambalaži

Skeniranjem pametnih kodova na ambalaži koji se mogu uklopiti u svaki omot za povrće ili poslužavnik sa mesom, potrošači će moći da dobiju informacije u realnom vremenu na osnovu unapred definisanih parametara. Ovako bi mogli proceniti svežinu proizvoda u zavisnosti od nivoa vlage i mirisa (tzv. digitalni sniff test).  Mnogo pre nego što prehrambeni proizvodi stignu do domova potrošača, pametne nalepnice sa RFID tehnologijom omogućiće maloprodajnom osoblju da dinamički obeležava proizvode na rafovima, pomažući da se smanji otpad i povećaju uštede.

Aktivno pakovanje

Postoji dosta aktivnosti u razvoju fleksibilnog pakovanja sa svojstvima koja inhibiraju mikrobiološki ili bakterijski rast. Brojni istraživački i razvojni projekti na univerzitetima ili tehničkim institutima širom sveta pokazuju obećavajuće rezultate.

Fokus je na nanotehnologiji u kombinaciji sa celulozom ili vlaknima izvedenim od najrazličitijih osnova, poput bambusa, stabljike banane, ananasa i sl. kako bi se proizveo prirodno dobijen materijal koji ne samo da inhibira mikroorganizme već je i kompostabilan, razgradiv ili čak jestiv.
Nanopack je proizveo antimikrobni film zasnovan na halojcitnim nanocevima i esencijalnim uljima bilja kao što je origano. Rezultati ovog filma su sprečavanje rasta buđi u hlebu za najmanje 3 nedelje, povećanje prodaje svežih višanja za 13 odsto i produženje roka trajanja sira za najmanje četiri dodatna dana. Mađutim, i dalje se čeka odobranje EFSA (Evropska agencija za bezbednost hrane)  za upotrebu u proizvodima za kontakt sa hranom.

PROČITAJTE JOŠ: Pametno pakovanje – budućnost zaštite proizvoda

Na tržištu postoje i neki dobro utvrđeni inhibitori, najpoznatiji kao srebro. Međutim, srebro-nitrat koje ima antimikrobna svojstva nije pogodan za reciklažu fleksibilnih pakovanja. Kao zamena za srebro, može poslužiti grafen.Dokazano je da grafen sadrži dobra antimikrobna svojstva, a istovremeno se može reciklirati.

Problem sa otpadom od hrane u Srbiji

Organski otpad u kojem se najvećim delom nalaze ostaci od hrane, problem je i u Srbiji. Iako smo zemlja koja je tradicionalno poznata po dobroj hrani, izgleda da nismo ekonomični u ovom segmentu.

Inicijativa NALEDA, GIZA i kompanije Esotron pokrenuta tokom 2021. godine okupila je u aprilu ove godine na Kosmaju, u pivari Kabinet veliki broj ugostitelja sa ciljem promocije i edukacije o važnosti sakupljanja otpada od hrane.

“Procenjuje se da hoteli i restorani u Srbiji godišnje proizvedu 40.000 tona otpada, a od toga čak 99% završava na deponiji, emitujući štetne gasove koliko šest do sedam hiljada motornih vozila. Međutim, svega 13% njih predaje otpad ovlašćenim operaterima uglavnom zbog nedostatka svesti o važnosti pravilnog odlaganja  i neisplativosti same procedure“, istakla je Zorica Bilić, nacionalna koordinatorka GIZ ORF MMS.

„U Srbiji se godišnje generiše oko dva miliona tona organskog otpada, što predstavlja veliko opterećenje za deponije, na kojima se zabeleži više od 300 požara, koje nanose veliku štetu životnoj sredini.” – izjavio je Slobodan Krstović, direktor za odživi razvoj u NALED-u na manifestaciji na Kosmaju.

NALED, GIZ i Esotron su tokom 2021. godine organizovali niz edukacija posvećenih rešavanju problema otpada od hrane.

Naslovna fotografija: Pexels/free foto vaisic

The post Kako aktivna ambalaža utiče na smanjenje otpada od hrane? first appeared on Ambipak.

Iako je dugoročni uticaj pandemije Covid-19 na industriju ambalaže teško predvideti, za sada se može reći da su određeni koraci, kao što je smanjenje upotrebe plastične ambalaže, počeli da menjaju dalji tok razvoja ove industrije.

Multinacionalna kompanija Smithers nedavno je objavila dokument sa pet ključnih činjenica o tome kako Covid-19 utiče na industriju ambalaže. Same činjenice zasnovane su na tri scenarija koji su pokazala pad potražnje za ambalažom, gde je farmaceutska industrija, kao i industrija hrane, pića, duvana najmanje pogođena, dok je kozmetička industrija pretrpela najveće gubitke.

Procenjuje se da je vrednost ambalaže pala između 3,7% i 12,3% u 2020. godini, dok se oporavak očekuje u izazovnoj 2021. Takođe, prognoze za ovu godinu nisu optimistične – očekuje se pad prometa u sektoru ambalaže jer prvenstveno potrošači manje troše, mnogi su ostali bez posla, a došlo je i do promena u ponašanju upravo zbog pandemije.

Uticaj na e-trgovinu

Korona virus u velikoj meri uticao je na kupovinu tokom 2020. godine, stim što su veliku ulogu igrala sama pakovanja proizvoda. Veliki deo ambalažne industrije bio je u usponu, potrošači su kupovali više preko interneta, a sve potrepštine, od osnovnih životnih namirnica, do odeće, obuće, dostavljana su do vrata. Fokus se prebacio na sigurnu dostavu proizvoda te je prepoznat i značaj ambalaže kao bitnog elementa koji čuva proizvod. Trgovci su počeli da biraju ambalažu koja smanjuje rizik od oštećenja proizvoda, curenja, kao i gubitka.

Uticaj na održivost

Iako se pre pandemije korona virusa intenzivno govorilo o zabrani korišćenja plastičnih kesa, kao i postepenog povlačenja plastične ambalaže iz upotrebe, mišljenje se u pojedinim državama promenilo, bar privremeno.

Dostava hrane na kućnu adresu dovela je do pitanja da li se korona virus može preneti preko ambalaže te su mnogi dobavljači, obraćajući pažnju na higijenske prednosti plastičnog pakovanja, ostali pri tome da proizvode pakuju u jednokratne kese i flaše koje bi se odmah bacale. Cilj je bio da se smanji strah kod potrošača.

Uticaj na lanac snabdevanja

Celokupna situacija sa zatvaranjem granica, kao i policijskim časom u mnogim državama, dovela je do panike stanovništva i ogromne potražnje za najosnovnijim životnim namirnicama. Rafovi u mnogim prodavnicama su bili prazni, a lanac snabdevanja se suočio sa velikim izazovom-kako organizovati snabdevanje maloprodajnih i veleprodajnih trgovinskih lanaca, ali i kako ispratiti nagli rast e-trgovine.

Američka marketinška agencija Nielsen predviđa da će 70% potrošača širom sveta obavljati kupovinu prehrambenih proizvoda putem interneta do 2024. godine. Bezbednost hrane, kao i bezbednost ambalaže će takođe dobiti na većem značaju što će dovesti do blagostanja potrošača.

Uticaj na sektor materijala

Fleksibilna ambalaža je među najmanje pogođenim sektorima upravo zbog visokog udela koji se odnosi na ambalažu za hranu. Gotova upakovana jela i konzervirana pića postala su sve traženija tokom pandemije jer su potrošači pravili zalihe robe sa dužim rokom trajanja i adekvatnom ambalažom.

U sektoru kartonske ambalaže situacija je slična, stim što se problem javio kod neprehrambenih proizvoda čija je potražnja znatno opala. Takođe, zatvaranje barova, hotela i restorana uticalo je i na staklenu ambalažu, što je donekle nadoknađeno većom prodajom pića u maloprodaji.

Potražnja za tekstilnom ambalažom (vreće) i drvenom ambalažom (bačve, palete) je znatno smanjena i oporaviće se samo kako ekonomija i trgovina se budu oporavljale.

Uticaj na robu široke potrošnje – hrana, piće, sredstva za negu i higijenu

Sektor ambalaže za hranu je najmanje pogođen od svih područja, ali različitoj meri u lancima snabdevanja hranom širom sveta. Neki od onih u najsiromašnijim delovima sveta pogođeni su više od drugih. Uglavnom je maloprodaja hrane dobro funkcionisala ali sektor prehrambenih usluga je  doživljavao velike poteškoće iskusivši najgore uslove za poslovanje do sada.

Uticaj krize na piće se odvijao paralelno sa uticajem na hranu. Prelazak sa HoReCa modela konzumiranja na maloprodaju može se uočiti na primeru piva gde je evidentan pad prodaje točenog piva a porast flaširanog. Malo je verovatno da će to biti dovoljno da nadoknadi izgubljenu prodaju.

Potražnja za ambalažom proizvoda za zdravstvenu zaštitu u celini je i dalje velika, mada treba napomenuti da je trenutna situacija dovela do snažne prodaje određenih proizvoda dok su drugi u padu. Sektor kozmetičke industrije je za vreme pandemije doziveo značajan pad. Saloni lepote širom sveta ne rade ili rade ograničeno, potrošnja kozmetičkih preparata svela se na sapun i najosnovnije proizvode.
U domenu ostalih proizvoda široke potrošnje, tržište sredstava za higijenu je i dalje jako, a što takođe važi i za duvansku industriju. Elektronski uređaji, kućni aparati beleže značajan pad na globalnom nivou, posebno jer prodanice ne rade, ali se ne očekuje ni značajan porast prodaje nakon izlaska iz sveopštih restrikcija.

Krajnji rezultat

Činjenica je da su mnogi biznisi propali, a da će se posledice pandemije tek osetiti. Potrošači su postali konzumenti robe koja zadovoljava osnovne potrebe, dok je e-trgovina postala sastavni deo života. Da li smo spremni da prepoznamo mogućnosti za razvoj, širenje poslovanja? Koliko će promene u lancu snabdevanja uticati na tok biznisa? Koliko smo spremni na sve neizvesnosti koje nas očekuju? Ovo su samo neka od pitanja koja su navedena kao zaključak objavljenog dokumenta kompanije Smithers, a na koja nećemo tako lako naći odgovore.

Naslovna fotografija: Anna Shvets/Pexels.com

The post 5 ključnih uticaja na ambalažu tokom pandemije Covid-19 first appeared on Ambipak.