Trenutno ne postoji jedinstven evropski zakon koji pokriva mikroplastiku na sveobuhvatan način, ali su preduzeti prvi koraci ka tome. U Evropskoj uniji je usvojena odluka o eliminaciji i minimizaciji mikroplastike i potrebi za propisima za smanjenje rizika od mikroplastike u cilju zaštite životne sredine, životinja i naročito zdravlja ljudi. Evropska agencija za hemikalije priprema dosije u vezi sa upotrebom namerno dodate (namenske) mikroplastike u širokom dijapazonu proizvoda.

Namenska mikroplastika dizajnirana je za komercijalnu upotrebu u detergentima, sredstvima za pranje i čišćenje, kozmetičkim prozvodima, sredstvima za zaštitu bilja, biocidima, kao nosilac mirisa ili aktivne supstance. Čim se donese Uredba o zabrani korišćenja mikroplastke u namenske svrhe na nivou UN i EU, i Srbija će morati da primeni zabrane. Prelazni period za pronalaženje bezbednih alternativa za sve vrste namerno dodate mikroplastike je od 4 do 8 godina u zavisnosti od svrhe primene.

Postoji Legislativni okvir EU za mikroplastiku u oblasti upravljanja hemikalijama. Radi se na predlogu o zabrani upotrebe mikroplastike u kozmetici, proizvodima za čišćenje, pesticidima, đubrivima, kojim bi se sprčilo oslobađanje 500.000 tona mikroplastike u periodu od 20 godina.

Uticaj mikroplastike na životnu sredinu i zdravlje ljudi je značajan jer je prisutna u kozmetici i sredstvima za higijenu, keje koristimo svakodnevno, a nemoguće ju je ukloniti i ona beskonačno dugo ostaje inplementirana u vodi, zemljištu, tj u prirodi i okruženju.

Preporuka je da se traže bezbednije alternative za mikroplastiku, da se radi na preventivi u toku ovog tranzicionog perioda. U Srbiji će se pristupiti izradi nacionalne strategije, u okviru Zelene agende. Ovo je prvi u nizu sastanaka u kom je Ministarstvo zaštite životne sredine u saradnji sa Privrednom komorom informisalo privredu o ovoj značajnoj temi i imalo dijalog vezano za preventivu i primenu zabrana kada stupe na snagu.

Mikroplastika, Privredna komora,18.5.2023.pdf

Izvor: Privredna komora Srbije

Naslovna fotografija: Freepik

The post U susret zabranama mikroplastike first appeared on Ambipak.

U okviru projekta „Dalje jačanje nacionalnih kapaciteta za upravljanje rizikom od opasnih supstanci kroz ceo životni ciklus u Republici Srbiji“,u Privrednoj komori Srbije u Beogradu, 30. januara održana je Konferencija o zabrani mikroplastike.

Tokom događaja predstavljene su Studija o štetnosti namenski dodate mikroplastike i nanomaterijala u identifikovanim proizvodima i Studija o rodnoj izloženosti mikroplastici i nanomaterijalima.

Učesnici konferencije upoznati su i sa predloženim dopunama Pravilnika o ograničenjima i zabranama proizvodnje, stavljanja u promet i korišćenja hemikalija u Republici Srbiji, kao i aktuelnim izazovima u implementaciji zabrane mikroplastike u Evropskoj uniji.

Događaj je okupio ključne aktere iz industrije, državnih institucija i međunarodnih organizacija. Kroz otvorenu diskusiju, istaknuta je potreba za snažnijom saradnjom i razmenom znanja kako bi se ubrzala implementacija međunarodnih standarda u oblasti upravljanja hemikalijama i otpadom u Srbiji.

U uvodnom obraćanju na konferenciji govorili su sekretar Udruženja za hemijsku, gumarsku industriju i industriju nemetala Privredne komore Srbije Dragan Stevanović, pomoćnica ministarke u Ministarstvu zaštite životne sredine Tatjana Kaluđerović i zamenik stalnog predstavnika UNDP u Srbiji Fabricio Andreuci.

Ostali predavači su bili:

Sonja Roglić, načelnik Odeljenja za hemikalije – Studija o mikroplastici i nanomaterijalima u identifikovanim proizvodima i Predlog pravilnika o dopunama Pravilnika o ograničenjima i zabranama proizvodnje, stavljanja u promet i korišćenja hemikalija.

Suzana Andrejević Stefanović, šef Odseka za upravljanje hemikalijama Ministarstva zaštite životne sredine – Studija o rodnoj izloženosti mikroplastici i nanomaterijalima sadržanim u identifikovanim proizvodima.

Ivan Đuričković, samostalni savetnik u Odeljenju za hemikalije Ministarstva zaštite životne sredine – Predstavljanje Vodiča za izradu preliminarnog inventara proizvoda sa namenski dodatom mikroplastikom i nanomaterijalima.

Katarina Ćendić, samostalni savetnik u Privrednoj komori Srbije – Aktuelni izazovi u implementaciji zabrane mikroplastike u EU.

Konferencija je organizovana ispred Udruženja za hemijsku, gumarsku industriju i industriju nemetala u saradnji sa Ministarstvom zaštite životne sredine i Programom UN za razvoj (UNDP)

Studija o mikro i nanoplastici.pptx

Zakonodavni okvir mikroplastika.ppsx

Studija o rodnoj izloženosti MNP u potrosackim proizvodima final.ppsx

Vodic za izradu inventara proizvoda MP i NM.ppsx

Aktuelni izazovi u implementaciji zabrane mikroplastike u EU.ppsx

Fotografije: Boban Ristić, Privredna komora Srbije

The post Mikroplastika – aktuelni izazovi i nove smernice za zabranu u Srbiji first appeared on Ambipak.

Trenutno ne postoji jedinstven evropski zakon koji pokriva mikroplastiku na sveobuhvatan način, ali su preduzeti prvi koraci ka tome. U Evropskoj uniji je usvojena odluka o eliminaciji i minimizaciji mikroplastike i potrebi za propisima za smanjenje rizika od mikroplastike u cilju zaštite životne sredine, životinja i naročito zdravlja ljudi. Evropska agencija za hemikalije priprema dosije u vezi sa upotrebom namerno dodate (namenske) mikroplastike u širokom dijapazonu proizvoda.

Namenska mikroplastika dizajnirana je za komercijalnu upotrebu u detergentima, sredstvima za pranje i čišćenje, kozmetičkim prozvodima, sredstvima za zaštitu bilja, biocidima, kao nosilac mirisa ili aktivne supstance. Čim se donese Uredba o zabrani korišćenja mikroplastke u namenske svrhe na nivou UN i EU, i Srbija će morati da primeni zabrane. Prelazni period za pronalaženje bezbednih alternativa za sve vrste namerno dodate mikroplastike je od 4 do 8 godina u zavisnosti od svrhe primene.

Postoji Legislativni Okvir EU za mikroplastiku u oblasti upravljanja hemikalijama. Radi se na predlogu o zabrani upotrebe mikroplastike u kozmetici, proizvodima za čišćenje, pesticidima, đubrivima, kojim bi se sprečilo oslobađanje 500.000 tona mikroplastike u periodu od 20 godina.

Skoro svako domaćinstvo koristi detergent za veš iz kojeg se oslobađa velika količina mikroplastike. Studije su pokazale da 49% svih tečnih detergenata za veš i oko 77% praškastih detergenata sadrži mikroplastiku, koja uglavnom nije biorazgradiva.

Uticaj mikroplastike na životnu sredinu

Uticaj mikroplastike na životnu sredinu i zdravlje ljudi je značajan jer je prisutna u kozmetici i sredstvima za higijenu, keje koristimo svakodnevno, a nemoguće ju je ukloniti i ona beskonačno dugo ostaje inplementirana u vodi, zemljištu, tj u prirodi i okruženju.

PROČITAJTE JOŠ: Mikroplastika, gde se nalazi i kako se zaštiti? – Saveti Udruženja toksikologa Srbije

Preporuka je da se traže bezbednije alternative za mikroplastiku, da se radi na preventivi u toku ovog tranzicionog perioda. U Srbiji će se pristupiti izradi nacionalne strategije, u okviru Zelene agende. Ovo je prvi u nizu sastanaka u kom je Ministarstvo zaštite životne sredine u saradnji sa Privrednom komorom informisalo privredu o ovoj značajnoj temi i imalo dijalog vezano za preventivu i primenu zabrana kada stupe na snagu.

Preuzmite prezenaciju sa više informacija o mikroplastici i aktuelnoj legislativi

Izvor: PKS

Naslovna fotografija: Pexels.com/anna-shvets

The post PKS sednica: Mikroplastika, u susret zabranama first appeared on Ambipak.

Godinama unazad svet pokušava da smanji plastični otpad, dok se države trude da pronađu najbolja rešenja kako bi se ljudi postepeno odrekli plastike ili smanjila njena količina. Razvijene zemlje su uveliko izgradile sisteme za upravljanje ambalažnim otpadom, uvele depozitne sisteme, pojačale principe produžene odgovornosti proizvođača, ukinule upotrebu plastične ambalaže za jednokratnu upotrebu. Svet je posvećen nalaženju načina da se što više upotrebljene plastike ponovo vrati u proces proizvodnje i tako smanji količina u opticaju.
I sve je to, naravno, u redu.

Cirkularna ekonomija, reciklaža i održivost su s pravom megatrendovi današnjice. Zdravlje ljudi i sačuvana planeta treba da budu prioritet svima. Ali, da li je plastična ambalaža zaista toliko štetna da bi trebalo u potpunosti da je se odreknemo? Šta su mitovi, a šta istine u vezi sa plastičnom ambalažom? Šta kažu proizvođači  ambalaže?

Ne odlažimo plastičnu ambalažu u prirodu!
Kada vidimo bačenu ambalažu, pokupimo je i odložimo u kontejner namenjen reciklaži.
Naše malo može mnogo pomoći prirodi!

Kompanija ALPLA, globalni proizvođač tvrde plastične ambalaže i predformi, kao i lider u reciklaži iste, priredila je dokument koji pokazuje bitne činjenice vezane za plastičnu ambalažu i mitove koji se u javnosti često ponavljaju. Sve informacije su podržane istraživanjima. U nastavku prenosimo mitove i činjenice, a na kraju teksta, možete preuzeti kompletnu prezentaciju.

Mit o plastičnoj ambalaži broj 1

Većina ambalažnog otpada je plastika.

Činjenica: Plastična ambalaža čini manji deo ambalažnog otpada u Evropi. Prema istraživanju Eurostata, na prvom mestu su papir i karton sa 41% udela u ukupnom ambalažnom otpadu, a onda sledi plastika sa 19%, zatim staklo sa 18% , drvo sa 17% i metal sa 5%.

Mit o plastičnoj ambalaži broj 2

Staklo, papir i metal su ekološki prihvatljiviji od plastike.

Činjenica: PET je održivi materijal za pakovanje. Ističe se da PET ambalaža jeste održiv materijal i da se kao takva mnogo promenila u poslednjih tridesetak godina. U prezentaciji je navedeno da, kada se gleda uticaj različitih ambalažnih materijala na životnu sredinu, plastika se pokazuje kao bolja od stakla, jer se emituje manje ugljenika tokom proizvodnje PET boca za piće nego kod proizvodnje staklene boce.

Mit o plastičnoj ambalaži broj 3

Industrija ne čini ništa da bi smanjila potrošnju plastike.

Činjenica: Optimizacijom potrošnje smanjena je upotreba plastike.

Od 1991. godine, navodi se da je plastična ambalaža lakša za 25% zahvaljujući poboljšanim materijalima i napretku tehnologije što je u Zapadnoj Evropi rezultiralo godišnjim smanjenjem od skoro 6,2 miliona tona plastičnog otpada.

Mit o plastičnoj ambalaži broj 4

Plastična ambalaža nas sprečava u postizanju ciljeva emisije ugljenika.

Činjenica: Plastična ambalaža stvara veoma malu količinu ukupnog otiska uljenika po stanovniku.

Svaka osoba u EU izaziva približno 8,4 tone emisije ugljenika godišnje, dok ambalaža čini samo mali deo u poređenju sa transportom, energijom i hranom, odnosno 0,6%. Istaknuto je i to da samo jedan povratni let od Beča do Majorke i nazad uzrokuje emisiju ugljenika koliko i korišćenje plastične ambalaže tokom otprilike dvanaest godina.

Mit o plastičnoj ambalaži broj 5

Za proizvodnju plastične ambalaže potrebno je mnogo goriva ili nafte.

Činjenica: Za proizvodnju plastične ambalaže potrebno je samo 1,5% sirove nafte proizvedene u svetu, dok je za transport potrebno 45%. Takođe, za razliku od „korišćenog“ goriva, korišćena plastika se može više puta prerađivati, čime se čuvaju resursi.

Mit o plastičnoj ambalaži broj 6

Okeani se zagađuju plastičnom ambalažom koja dolazi iz Evrope.

Činjenica: Zagađenje mora i okeana je infrastrukturni problem.

U razvijenim zemljama, sa finkcionalnim sistemom za odlaganje otpada, plasika ne završava u okeanu ili moru. Međutim, u zemljama u razvoju postoji problem jer one nemaju sveobuhvatan sistem prikupljanja otpada, pa tako 80% otpada u okeanima potiče sa kopna.

Mit o plastičnoj ambalaži broj 7

Plastična ambalaža uvek završava na deponiji.

Činjenica: Sve manje plastike završava na deponiji jer se ona sve više prikuplja širom Evrope, dok se proporcije recikliranog i spaljenog plastičnog otpada povećavaju.

U prezentaciji je istaknuto da je spaljivanje plastične ambalaže poželjnije od deponovanja u slučaju kada plastika više ne može da se reciklira, ali i da je potrebno uspostavljanje adekvatne infrastrukture za sakupljanje, sortiranje i reciklažu plastične ambalaže.

Mit o plastičnoj ambalaži broj 8

Mikroplastika primarno nastaje od plastične ambalaže.

Činjenica: Mikroplastika više nastaje od sintetičkog tekstila (35%), automobilskih guma (28%) i od gradske prašine (24%), a ako se plastična ambalaža pravilno odlaže i reciklira manji je udeo sekundarne mikroplastike.

Mit o plastičnoj ambalaži broj 9

Plastična ambalaža je štetna za zdravlje.

Činjenica: Ukoliko se pravilno koriste i recikliraju PET boce nisu štetne po zdravlje, a mogu biti i korisne jer zagađena voda može da se pročisti u providnim PET flašama uz pomoć UV zraka.

Iako je identifikovano da su plastifikatori, kao što je bisfenol A (BPA), opasni, u prezentaciji se napominje da se supstance ove vrste ne koriste u PET bocama, čepovima boca za piće ili plastičnoj ambalaži koja se koristi za ličnu negu i proizvode za domaćinstvo. Ističe se i da su veoma male količine acetaldehida prisutne u PET bocama, ali da se ta prirodna supstanca takođe može naći u hrani i javlja se kao intermedijer u ljudskom metabolizmu.

U zaključku prezentacije navodi se da budućnost pripada inovativnim rešenjima i da svi mi, kao pojedinci, svojim delovanjem možemo pomoći u očuvanju vrednih resursa, prvenstveno kupovinom višekratne plastične ambalaže i ambalaže sa visokim nivoom reciklata. Takođe je navedeno da ne odlažemo plastičnu ambalažu u prirodu i da, kada god vidimo bačenu ambalažu, pokupimo je i odložimo u kontejner namenjen reciklaži. Naše malo može mnogo pomoći prirodi.

Ispod preuzmite PDF prezentaciju “Mit o zloj PET boci”.

The post Mitovi i istine – da li je plastična ambalaža zaista toliko štetna? first appeared on Ambipak.

Da bi plastika postala koristan alat u našim rukama, a ne uzročnik zagađenja, potrebno je da se pravilno upotrebi. O tome koliko je bitan depozitni sistem, o novim potpuno reciklirajućim proizvodima kompanije Frosch i značaju dizajna ambalaže govorio je, na Ambipak konferenciji „Ambalaža po meri prirode i održivog razvoja“, Predrag Todorović, regionalni menadžer razvoja firme Erdal GmbH.

– Kako bismo ostvarili naše ciljeve, 2012. godine pokrenuli smo inicijativu za reciklažu kojoj su se pridružile Der Grune Punkt, NABU, ALPLA, UNISENSOR i Rave Group u Nemačkoj. Svaka od tih članica, od tih firmi dala je svoj doprinos i zahvaljujući tome mi smo bili u mogućnosti da već 2014. godine koristimo 20% sirovina dobijenih iz žutih vreća, sakupljenih iz komunalnog otpada, ne iz depozitnog sistema. Danas je taj procenat 50% – rekao je Todorović na početku izlaganja.

Kao svetski lider u proizvodnji ekoloških proizvoda za čišćenje, kompanija Frosch je do sada proizvela 620 miliona stopostotno reciklirajućih boca, što je, kako Todorović ističe, svetski rekord i objašnjava da je danas dizajn ambalaže izuzetno bitan element jer se planira svaki detalj, od toga kakve boje se koriste, da li su održive, na koji način se koriste, da li se prilikom reciklaže ti delovi mogu reciklirati i na koji način.

– Kao jedan od principa kojim se vodimo jeste da su naši proizvodi, kompletno, svi bez mikroplastike, tako da ni na koji način ne možemo zagaditi reke i mora, što znači da se to može uraditi. Kada bi industrija, jednostavno, odustala od želje da svoje proizvode predstavi kozmetički boljim nego što bi izgledali da nema mikroplastike, svi bi se oslobodili mikroplastike već koliko sutra – objašnjava Todorović.

Novi Frosch proizvodi

Vođeni principom reduce, reuse, recycle u kompaniji Frosch su razvijena još dva inovativna proizvoda – samostojeća vreća i glava za prskanje, korišćenjem sirovina isključivo prorodnog porekla, tačnije vode i sirovina na bazi biljaka.

–  To je naš najnoviji uspeh. Samostojeća vreća može se u potpunosti reciklirati, dok se nalepnica može ukloniti. Cela vreća, uključujući izliv, pokopac i štampanu etiketu napravljeni su od mono-materijala. Pored toga, najnovije dostignuće jeste i glava za prskanje, odnosno pumpa spreja koja je 18% lakša od konvencinalnih prskalica, izrađena od mono-materijala i u potpunosti je reciklažna, dok je 30% materijala od već reciklirane plastike, za koju smo dobili i nemačku nagradu za pakovanje. Takođe, koristimo sirovine od biljaka proizvedenih u Evropi – kaže Todorović.

PROČITAJTE JOŠ: Od sada Frosch još cirkularniji brend  – novi, reciklabilni raspršivač osvaja nagrade

On ističe da se otišlo i korak dalje pa se tako smanjio procenat učešća palminog ulja jer se širenjem palminih plantaža seku tropkse šume, a dovoz stvara dodatne emisija CO2.  Koriste se resursi koji postoje u Evropi, koji su na dohvat ruke i lako se mogu zameniti.

– Naravno, palmino ulje ima atribute koje nije tako lako zameniti uljima ovde iz Evrope, ali polako se to već menja i treba vremena za to. Na putu smo da to sve zamenimo u narednih par godina – ističe Todorović.

Značaj depozitnog sistema

Tema depozitnog sistema i njegovo uvođenje je poslednjih godina veoma aktuelno, međutim, teško za sprovođenje, ali svakako značajno za države i celokupan proces cirkularne ekonomije, dok država na taj način postaje manje zavisna od uvoznih sirovina.

– Želeo bih da ukažem svima nama koliko je depozitni sistem za jednu državu bitan jer se na taj način, prvenstveno, otvara kompletno jedna nova grana privrede, nova radna mesta, kao i ulaganje u privredu. Pored toga, obezbeđuje se jedna sirovina koja će biti sve bitnija i bitnija u budućnosti. Ne zaboravimo da se nova plastika ipak dobija iz derivata nafte, a imamo sirovine na našim smetlištima od kojih može da se pravi ponovo proizvod, i to vrlo uspešno – objašnjava Todorović.

Sa druge strane, plan kompanije Frosch jeste da u narednih četiri, pet godina 80% plastike bude dobijeno iz žutih vreća, odnosno, komunalnog otpada. Korišćene PET boce i PDPE materijal dobijen iz pomenutih vreća se reciklira kako bi se ponovo napravila ambalaža istog kvaliteta.

– Usko sarađujemo sa raznim ekološkim organizacijama i podstičemo i finansiramo mnoge projekte koji se bave obnovom i zaštitom prirode. Ono što je jako bitno, deviza naše kompanije jeste da svi naši proizvodi moraju biti dostupni svima. Mi ne želimo da od naših proizvoda pravimo premijum, to nije ideja, jer ako je premijum onda nije dostupno svakome – zaključuje Todorović.

Kompanija Frosch je pre 155 godina počela kao mala proizvodnja proizvoda od voska, od 1901. godine je registrovan brend Erdal za negu obuće i kože da bi pre 36 godina bio pokrenut brend Frosch, koji je danas svetski lider u proizvodnji ekoloških proizvoda.

Prezentaciju Predraga Todorovića pogledajte na Ambipak kanalu ovde.

The post Predrag Todorović, Frosch: Kako da plastika ne bude uzročnik zagađenja first appeared on Ambipak.

Povodom tekstova u dnevnoj štampi o studiji kojom je pokazano da je mikroplastika prvi put pronađena u ljudskoj krvi, pozvali smo Udruženje toksikologa Srbije koje nas upućuje na projekat “Informisana mama – zdrava beba kako bezbedno živeti sa hemikalijama” realizovan tokom 2021. godine.

“Mame smo uputili u to šta je tačno mikroplastika i zašto bi trebalo da imaju informaciju o tome gde se sve može naći.”, kažu u pomenutiom Udruženju za Ambipak magazin. Prenosimo tekst koji je rezultat projekta i može koristiti čitaocima našeg portala. Projekat je nastavio da živi i po formalnom završetku, Instagram stranica @informama_zdravabeba je izuzetno posećena. Projektom je koordinirala prof. dr Aleksandra Buha Đorđević, a realizovali su ga profesori i studenti doktorskih studija toksikologije Univerziteta u Beogradu – Farmaceutskog fakulteta.

“Verujemo da će čitaoci Ambipak portala lakše razumeti zašto je važno da spoznaju svojstva mikroplastike, da pravilno biraju proizvode, ili pravilno postupaju sa otpadom od plastike, kako proizvođači navode”, naglašavaju iz Udruženja toksikologa Srbije.

Šta je mikroplastika?

Mikroplastika predstavlja sitne komade plastike, manje od pet milimetara, koji nastaju usitnjavanjem većih plastičnih objekata. Jedan od primera nastanka mikroplastike je pranje sintetičke odeće pod slavinom, pri čemu se mali komadi plastike odvajaju od materijala.

U organizam deteta, mikroplastika dospeva prilikom žvakanja tekstilnih predmeta, lutki, plastičnih igračaka, bočica, pribora za hranjenje, zvečki i grizalica. Čak i dok dete puzi po ili oko tepiha koji sadrži mikroplastiku

Mikroplastika se u neke proizvode dodaje namerno zbog svojih pozitivnih svojstava. Koristi u kozmetici, biotehnologiji, u proizvodnji hemikalija za pranje i čišćenje, ali i za izradu kapsula za lekove. Vest da je mikroplastika detektovana u krvi ljudi je bila očekivana s obzirom na činjenicu da je detektovana u prašini, hrani, voću, flaširanoj vodi, a posledično i u fecesu životinja i ljudi. Procenjeno je da prosečna osoba unese do 5 g mikroplastike nedeljno u svoj organizam od kojih jedan deo neprimetno prolazi kroz digestivni sistem i tako se izbacuje, dok se drugi akumulira u organima. U organizam deteta, mikroplastika dospeva prilikom žvakanja tekstilnih predmeta, lutki, plastičnih igračaka, bočica, pribora za hranjenje, zvečki i grizalica. Čak i dok dete puzi po ili oko tepiha koji sadrži mikroplastiku. Mikroplastika predstavlja opasnost za okruženje zbog slabe biorazgradljivosti.

20% PET materijala se pravilno odlaže u otpad koji je moguće reciklirati, a ostatak završava u našem okruženju

Najčešći materijali od kojih nastaje mikroplastika su polietilen-tereftalat (PET) i polikarbonat (PC). PET vlakna se dodaju u tkanine od vune i pamuka kako bi se smanjilo gužvanje. Takođe, čvrsta i laka vlakna se oblikuju u plastičnu ambalažu koja se koristi za pakovanje hrane, pića, tečnosti za ispiranje usta, tečnog sapuna za ruke, ulja za kuvanje i mnogih drugih proizvoda.

Rešenje je u pravilnom postupanju sa otpadom

Šta je onda prednost korišćenja sintetičkih vlakana? Mogu se lako oblikovati po želji, a cena je povoljna. Imajući u vidu da je poznato da PET ambalaža može da se reciklira, postavlja se pitanje kako se onda javlja problem sa mikroplastikom? Samo 20% PET materijala se pravilno odlaže u otpad koji je moguće reciklirati, a ostatak završava u našem okruženju, na komunalnim deponijama i omogućava nastanak mikroplastike.

Sadržaj akumulirane mikroplastike se često ispituje kod školjki i drugih životinja koje žive u vodi, jer filtriraju vodu i zadržavaju mikroplastiku u sebi. Ovo čini da mikroplastika ne zagađuje samo životnu sredinu, već se kroz lanac ishrane prenosi i do ljudi, pa je tako procenjeno da populacija koja se pretežno hrani ribom i morskim plodovima preko hrane unese hiljade čestica mikroplastike dnevno. Međutim, smatra se da potencijalni efekti koje mikroplastika može imati na zdravlje ljudi ne zavise samo od količine mikroplastike unete u organizam, već i od veličine, oblika i tipa plastike koju unosimo u organizam.

Štetni efekti mikroplastike?

Razmatrani su efekti mikroplastike na pluća, jetru i imunski sistem kod ljudi, međutim tačan mehanizam toksičnih efekata koji mogu nastati nije u potpunosti razjašnjen. Kada dospe u organizam, samo čestice manje od 20 mikrometara mogu da prođu do organa, a one manje od 10 mikrometara mogu proći i kroz placentu, krvno-moždanu barijeru i nesmetano se kreću svuda po organizmu. Tako mikroplastika može izazvati upalne procese i prouzrokovati smrt ćelija. Pored toga, mikroplastika može sadržati hemikalije koje ometaju balans hormona i utiču na reproduktivno, metaboličko i neurološko zdravlje. Ovakve supstance se ponekad dodaju plastici kao aditivi u toku izrade, a u kontekstu efekata na zdravlje, najznačajniji su bisfenol A, ftalati (DEHP i DBP), teški metali (često u ulozi pigmenata, usporivača gorenja i stabilizatora). Regulativa mnogih zemalja već propisuje ograničenja u sadržaju ovih i sličnih hemikalija u predmetima opšte upotrebe. Stoga je pronalazak mikroplastike u fecesu novorođenčadi značajan i poziva na smanjenje generisanja mikroplastike oko nas. Bebe su tokom rasta i razvoja sklonije negativnom uticaju različitih hemikalija na zdravlje, pa je u tom kontekstu smanjenje izloženosti mikroplastici još značajnije.

Trenutno dostupni podaci ukazuju na činjenicu da vrsta mikroplastike igra značajnu ulogu u nastanku štetnih efekata po zdravlje ljudi. Tako je u nastanku zapaljenskih procesa u plućima najveći doprinos imala mikroplastika koja potiče od najlona, i to čestica najlona koje se skupljaju na površini odeće, a nastaju „ćebanjem“ i trošenjem odeće. Sa druge strane, reakcija imunskog sistema najjača je bila nakon izloženosti poliesteru, dok se smatra da mikroplastika koja sadrži PVC najviše utiče na jetru. Međutim, ovi podaci sugerišu da za opštu populaciju nema razloga za brigu, jer su gorepomenuti štetni efekti uočeni tek kod radnika koji su svakodnevno izloženi velikim količinama mikroplastike na radnom mestu, kao posledice radnog okruženja.

Da bi došli do podataka koji nedostaju, Nacionalni centar za zdravlje životne sredine (eng. National Center for Environmental Health, NCEH) i Agencija za registraciju toksičnih supstanci i oboljenja (eng. Agency for Toxic Substances and Disease Registry, ATSDR) u SAD sprovode niz aktivnosti kako bi pomogli razvoj metodologije i sistema uzorkovanja i doprineli utvrđivanju stvarne toksičnosti mikroplastike za ljude.

Kako možemo doprineti smanjenju nastanka mikroplastike i uticaja na zdravlje?

Kroz primer spremanja vruće mlečne formule u plastičnim flašicama, koje može dovesti do nagrizanja materijala, usled čega bi bebe mogle uneti i do nekoliko miliona mikroplastičnih čestica dnevno, a skoro milijardu godišnje, možemo da shvatimo u kojoj meri su bebe izložene mikroplastici.

Rešenje: koristite staklenu flašu i prebacite spremljenu formulu u plastičnu tek onda kada tečnost dostigne sobnu temperaturu. Izbegavajte zagrevanje plastične ambalaže.

Još neki od praktičnih saveta koji mogu doprineti smanjenju nastanka mikroplastike kojoj smo svakodnevno okruženi su:

• Često usisavanje i čišćenje podova od mikrovlakana
• Izbegavanje plastičnih omota i kontejnera kada je to moguće
• Korišćenje filtera koji hvataju mikroplastiku nastalu tokom pranja sintetičke odeće
• Korišćenje veš-mašine i pranje odeće tek kada je ima dovoljno da se napuni mašina. Pranje sa punim opterećenjem smanjuje trenje što rezultira manjim brojem vlakana koja odlaze u odvod

Mikroplastika kontaminira svaki aspekt naših života, te u cilju smanjenja izloženosti mikroplastici možemo svesno i savesno da postupamo sa materijalima koji je sadrže, da ih ne kupujemo, a ako ih posedujemo, da rukujemo njima na adekvatan način. Cilj aktivnosti trebalo bi da bude smanjenje izloženosti mikroplastici i posledično mogućih štetnih efekata.

Izvor: Udruženje toksikologa Srbija

Naslovna fotografija: Unsplash/Nick Russill

The post Mikroplastika, gde se nalazi i kako se zaštiti? – Saveti Udruženja toksikologa Srbije first appeared on Ambipak.