Na ovogodišnjem Sajmu tehnike u Beogradu, koji se održao od 20. do 23. maja, kompanija Neofyton potvrdila je svoj status lidera u regionu kada je reč o inovacijama u oblasti prerade plastike, automatizacije i digitalizacije proizvodnje.

Na impresivnom štandu u hali 3, broj 3022, posetioci su imali priliku da vide kompletno automatizovan proizvodni sistem, koji obuhvata:

• ENGEL e-speed 280/70 mašinu sa IML-om i ciklusom od 5,5 sekundi za dva kaviteta,
• WINTEC t-win 450 – najveću mašinu po sili zatvaranja prikazanu na ovom sajmu, sa integrisanim Viper 20 robotom,
• Piovan centralni sistem, koji snabdeva obe mašine granulatom,
• tople dizne kompanije Oerlikon HRSflow,
• kao i napredna digitalna rešenja za kontrolu i nadzor proizvodnje.

Ovaj impresivan nastup dodatno je zaokružen činjenicom da je Neofyton dobitnik priznanja Sajma tehnike za najbolju tehnološku inovaciju, čime je valorizovan višegodišnji rad na integraciji naprednih tehnoloških rešenja i partnerstava sa globalnim liderima u industriji.

Poseban značaj sajamskom nastupu dao je dolazak g. Stefana Engledera, CEO-a kompanije ENGEL, koji je razgovarao sa posetiocima o razvoju industrije i tehničkim inovacijama.

PROČITAJTE JOŠ: Mašine i oprema za preradu plastike NEOFYTON: Partnerstvom do uspeha

Neofyton je ovom prezentacijom demonstrirao kako izgleda sinergija vodećih svetskih brendova u praksi – u potpunosti funkcionalan, integrisan i visoko efikasan sistem bez potrebe za manuelnim radom. Kompanija je još jednom pokazala kako izgleda konkretna primena Industry 4.0 koncepata i potvrdila da se domaća stručnost i međunarodna partnerstva mogu uspešno spojiti u jednu inovativnu celinu.

Sajam tehnike 2025 još jednom je pokazao koliko je važno ulagati u pametna, održiva i automatizovana rešenja, a Neofyton je potvrdio da stoji u samom vrhu tih promena.

The post Neofyton predstavio najmoderniji proizvodni sistem na Sajmu tehnike 2025 i osvojio priznanje za najbolju tehnološku inovaciju first appeared on Ambipak.

Trenutno ne postoji jedinstven evropski zakon koji pokriva mikroplastiku na sveobuhvatan način, ali su preduzeti prvi koraci ka tome. U Evropskoj uniji je usvojena odluka o eliminaciji i minimizaciji mikroplastike i potrebi za propisima za smanjenje rizika od mikroplastike u cilju zaštite životne sredine, životinja i naročito zdravlja ljudi. Evropska agencija za hemikalije priprema dosije u vezi sa upotrebom namerno dodate (namenske) mikroplastike u širokom dijapazonu proizvoda.

Namenska mikroplastika dizajnirana je za komercijalnu upotrebu u detergentima, sredstvima za pranje i čišćenje, kozmetičkim prozvodima, sredstvima za zaštitu bilja, biocidima, kao nosilac mirisa ili aktivne supstance. Čim se donese Uredba o zabrani korišćenja mikroplastke u namenske svrhe na nivou UN i EU, i Srbija će morati da primeni zabrane. Prelazni period za pronalaženje bezbednih alternativa za sve vrste namerno dodate mikroplastike je od 4 do 8 godina u zavisnosti od svrhe primene.

Postoji Legislativni okvir EU za mikroplastiku u oblasti upravljanja hemikalijama. Radi se na predlogu o zabrani upotrebe mikroplastike u kozmetici, proizvodima za čišćenje, pesticidima, đubrivima, kojim bi se sprčilo oslobađanje 500.000 tona mikroplastike u periodu od 20 godina.

Uticaj mikroplastike na životnu sredinu i zdravlje ljudi je značajan jer je prisutna u kozmetici i sredstvima za higijenu, keje koristimo svakodnevno, a nemoguće ju je ukloniti i ona beskonačno dugo ostaje inplementirana u vodi, zemljištu, tj u prirodi i okruženju.

Preporuka je da se traže bezbednije alternative za mikroplastiku, da se radi na preventivi u toku ovog tranzicionog perioda. U Srbiji će se pristupiti izradi nacionalne strategije, u okviru Zelene agende. Ovo je prvi u nizu sastanaka u kom je Ministarstvo zaštite životne sredine u saradnji sa Privrednom komorom informisalo privredu o ovoj značajnoj temi i imalo dijalog vezano za preventivu i primenu zabrana kada stupe na snagu.

Mikroplastika, Privredna komora,18.5.2023.pdf

Izvor: Privredna komora Srbije

Naslovna fotografija: Freepik

The post U susret zabranama mikroplastike first appeared on Ambipak.

Piše: Gordana Vraštanović Pavićević, dipl.hem, specijalista sanitarne hemije, kons. za materijale za kontakt sa hranom

Plastika je našla široku primenu u svim sferama, pa i kao materijal za posuđe i ambalažu za hranu, lekove, kozmetičke proizvode, igračke, odeću, obuću i skoro sve druge proizvode. Njeno korišćenje za proizvodnju ambalaže, značajno je uticalo i na razvoj trgovine hranom, nastajanje samoposluga i supermarketa, socijalni život, medicinu.

Plastika se sastoji od polimera-lanaca organskih molekula a najveći broj plastike se proizvodi se od fosilnog ugljenika (najčešće iz nafte), ali se sve više koriste obnovljivi izvora ugljenika, kao sirovine.

Do 1950. godine u upotrebi su već bile najznačajnije vrste plastike: popipropilen (PP), polietilen (LDPE i HDPE), polistiren (PS), polivinilhlorid (PVC) i polietilen tereftalat (PET). Ali od 1950. godine broj stanovnika na Zemlji se povećao trostruko a proizvodnja plastike se povećala mnogostruko više. Sada prelazi 460 Mt godišnje. Više od polovine plastike ikada napravljene se proizvodi od 2002. Udeo predmeta za jednokratnu upotrebu u proizvodnji plastike je 35%-40% (Izvor: Minderoo-Monaco Commission on Plastics and Human Health).

Plastika kao ambalaža za hranu

Plastika se sastoji od polimera koji su osnovna  struktura ovog materijala. Vrste plastike se razlikuju međusobno pre svega po tome od kojeg je jedinjenja formiran polimerni lanac. Međutim, da bi se dobio tražen tehnički kvalitet, mogu se dodavati različite supstance – boje, omekšivači, sredstva protiv „starenja“, punioci, usporivači gorenja, supstance protiv negativnog dejstva UV zraka i drugi aditivi.

Trenutno je, prema regulativi EU, dozvoljno korišćenje preko 1000 supstanci za proizvodnju plastike za hranu. Određen broj ovih supstanci spadaju u grupu opasnih hemikalija, pa je njihova upotreba ograničena.

Pored toga, plastika može sadržavati i takozvane nenamerno dodane supstance (NIAS). To su jedinjenja koja nisu dodata planirano ali mogu nastati tokom procesa proizvodnje (razgradnjom postojećih jedinjenja, stvaranjem novih jedinjenja)  ili se nalaze u sirovinama, kao „nečistoće“, što zahteva dodatne predostrožnosti u procesu upotrebe u ambalaži za hranu.

Hemijska bezbednost

Iz plastike, kao i iz svih drugih materijala, mogu migrirati u hranu hemijska jedinjenja i metali, ukoliko su sadržani u plastici. Ovaj proces je dobro poznat a zavisi i od vrste upakovane hrane, temperature pri pakovanju i skladištenju kao i vremena trajanja kontakta hrane sa ambalažom. Hemijska migracija iz plastike obihvata ukupnu migraciju (migraciju svih jedinjenja) i specifičnu migraciju (migracija pojedinih jedinjenja, grupa jedinjenja i metala).

Toksičan efekat većine hemijskih jedinjenja i metala, koji mogu da migriraju iz plastike je poznat, pa je njihova upotreba ograničena, kao i količina koja sme da migrira.

Mikroplastika

Mikroplastika su čestice plastike veličine 1nm do 5mm. Nekada su se proizvodile ovakve čestice plastike za razne potrebe (kozmetički proizvodi, abrazivna sredstva i sl.). Međutim mikroplastika može nastati i tokom proizvodnje, njene upotrebe i razgradnje u životnoj sredini. Ove čestice  su već otkrivene u životnoj sredini (naročito u okeanima) i ušle su u lanac ishrane ljudi. Njihov uticaj na životnu sredinu, biljnog i životinjskog sveta, kao i na zdravlje ljudi je trenutno veoma aktuelno i fazi je istraživanja.

Kraj životnog ciklusa

Životni ciklus plastike sastoji se od: proizvodnje – upotrebe – odlaganja. Na kraju životnog ciklusa plastika se odlaže na deponijama, spaljuje ili reciklira.  Međutim, samo odlaganje na deponijama, kao i nepravilno odlaganje dovodi do ispiranja štetnih i opasnih jedinjenja u životnu sredinu što dovodi do ozbiljnog zagađenja životne sredine i dugoročnog ulaska ovih štetnih jedinjenja u lanac ishrane ljudi a samim tim i do ugržavanja zdravlja.

Bezbednost ambalaže za hranu od reciklianog materijala je najjznačajniji aspekt razmatranja svakog reciklažnog procesa.

Reciklaža plastične ambalaže

Reciklaža plastične ambalaže za hranu se svakako smatra najboljom merom za smanjenje količine plastičnog otpada i uticaja plastike na životnu sredinu. Međutim, plastična ambalaža se može reciklirati samo u određenoj meri, pre svega zbog svojstava ovog materijala, procesa sortiranja i upravljanja otpadom, a najviše zbog zahteva za bezbednost ambalaže za kontakt sa hranom.

Bezbednost ambalaže za hranu od recikliranog materijala je najjznačajniji aspekt razmatranja svakog reciklažnog procesa. Iz tog razloga, samo odabrani tipovi plastike se recikliraju u novu ambalažu za hranu. 

U zemljama EU, može se upotrebljavati reciklirana plastika, za proizvodnju predmeta za kontakt sa hranom, samo iz odobrenih procesa recikliranja od strane EFSA-e i odobrenih novih tehnologija recikliranja. Od oktobra 2022. godine primenjuje se nova regulativa za upotrebu reciklirane plastike za kontakt sa hranom.

Nekoliko značajnih odredbi je donela i nova uredba Komisije EU, kao što su zahtevi za oznaku predmeta od recikliranog materijala, zahtevi za deklaraciju o usaglašenosti materijala od reciklirane plastike, zahtevi za vrstu materijala koja se sakuplja radi recikliranja i dr.

Upravljanje plastičnim otpadom

Subjekti u poslovanju sa otpadom koji učestvuju u lancu dostave plastične sirovine moraju da osiguraju da skupljeni plastični otpad ispunjava sledeće zahteve:

(a)  da plastični otpad potiče samo iz komunalnog otpada ili iz maloprodaje prehrambenih proizvoda ili drugih preduzeća za poslovanje hranom, ako je bio namenjen i upotrebljen samo za dodir sa hranom i koji nije kontaminiran drugim supstancama

(b) da plastični otpad potiče samo od plastičnih materijala i predmeta proizvedenih u skladu sa regulativama za plastiku za kontakt sa hranom

(c) da je sakupljeni plastični otpad iz sistema odvojenog skupljanja*

(d) da je sakpljena plastika  očišćena od hrane i drugih materijala (nalepnice i drugi materijali koji nisu plastika) do prihvatljivog nivoa

*Smatra se da je plastični otpad odvojeno sakupljen ako se sastoji samo od plastičnih materijala i predmeta koji su bili u kontaktu sa hranom i bili takvog kvaliteta da su bili bezbedni, ako je  skupljen odvojeno od bilo kojeg drugog otpada radi recikliranja; u sklopu sistema skupljanja samo neopasnog otpada i iz se skuplja zajedno sa ostalim frakcijama u komunalnom otpadu, ali se odavja od neplastičnih materijala.

Plastični materijal proizveden od 100% ili manjeg udela reciklirane plastike mora biti ispitan kako bi se osiguralo da iz njega ne migriraju u hranu supstance koje su štetne po zdravlje ljudi. Ovaj proces je veoma zahtevan posebno zbog potrebe toksikološke procene jedinjenja koja se stvaraju tokom procesa recikliranja (NIAS).

Iz tog razloga, mali deo plastične ambalaže za hranu se reciklira i još uvek se masovno ne koristi za proizvodnju predmeta ili ambalaže za hranu.

Kako se reciklira plastika?

Obzirom da postoje više vrsta plastike, sortiranje prema vrsti je neizbežan korak prilikom sakupljanja i sortiranja plastičnog otpada. Zato je važno da proizvođači ambalaže obeležavaju vrstu plastike od koje je izrađena. Pored toga potrebno je čišćenje od ostataka hrane, nalepnica, etiketa, lepkova kao i slojeva od druge vrste materijala

Mehanička reciklaža

Ovi postupci uključuju sakupljanje, sortiranje, pranje, prečišćavanje, mlevenje materijala i ponovno topljenje do finalnog proizvoda ili poluproizvoda. Pošto ovakav reciklat, nije dovoljno čist za proizvode za kontakt sa hranom, potrebni su dodatni postupci prečišćavanja. Zato se često dodatno tretira zagrevanjem na visokoj temperaturi, u vakuumu ili inertnom gasu, pre nego što se  ponovo pretopi u novi, prečišćen materijal.

Mehaničko recikliranje, može dovesti do destrukcije polimernih lanaca plastike što utiče na smanjenje kvaliteta dobijenog materijala.  Da bi se ipak poboljšao kvalitet, moraju se dodavati aditivi u većoj količini i određena količina nekorišćene plastike. Zato se plastika i ne može reciklirati beskonačan broj puta.

Hemijska reciklaža

Princip hemijske reciklaže je razlaganje polimernih lanaca plastike, na manje molekule, koji se koriste za sintezu novih polimernih lanaca. Ovi procesi imaju potrebu za velikom količinom energije i stvaraju toksični otpad. Zbog toga je neophodno dalje razvijanje i usavršavanje ovakvih procesa reciklaže, kako bi bili efektivni i isplativi sa svakog aspekta i tako našli širu primenu. Pored toga hemijska reciklaža podrazumeva i dekontaminaciju (uklanjanje štetnih jedinjenja).

Kvalitet recikliranog materijala zavisi od vrste sakupljenog materijala za recikliranje i načina recikliranja.

Izvori kontaminacije recikliranog materijala mogu biti hemijska jedinjenja u izvornoj plastici, kontaminenti zaostali u ambalaži za hranu i druge proizvode, hemikalije korišćene u procesu proizvodnje kao i produkti razgradnje plastike tokom njene upotrebe. Sortiranjem bi trebalo da se isključi plastična ambalaža korišćena za pesticide, đubriva, lekove, hemikalije, biocide, elektronski plastični otpad i sl. kako se ne bi reciklirala zajedno sa plastičnom ambalažom za hranu. Ponovna reciklaža već recikliranog materijala povećava verovatnoću stvaranja nepoznatih jedinjenja a njihov uticaj na zdravlje mora biti procenjen.

PROČITAJTE JOŠ: Da li će biti moguća hemijska reciklaža PVC plastike?

Kako sve ovo funkcioniše?

PET boce

Recikliranje PET-a (polietilen tereftalata) je najpoznatiji primer za reciklažu plastične amabalaže za hranu. PET se najviše koristi za proizvodnju boca za piće pa se tako lako peru i dekontaminiraju nakon sakupljanja kao otpad. Zatvarači i etikete nisu od istog materijala, te se oni ne recikliraju zajedno sa bocama. U većini slučajeva, reciklirani PET se meša sa 60% ili više nekorišćenog materijala da bi se postigla potrebna svojstva materijala i ispunili zahtevi za hemijsku bezbednost.

Druga plastična ambalaža

Osim PET-a, većina drugih vrsta plastične ambalaže za hranu trenutno se samo reciklira i koristi za drugu namenu ili se uopšte ne reciklira. Mogući razlozi za ovo su nedostaci u šemama sakupljanja i sortiranja plastičnog otpada kao i nedostajanje efikasnog procesa dekontaminacije korišćene ambalaže. Za višeslojnu plastičnu ambalažu uopšte ne postoje efikasni procesi reciklaže.

Šta je potrebno rešiti/znati?

Da bi se smanjila količina plastičnog otpada koji je praktično neragradljiv u prirodi, potrebno je smanjiti količinu proizvedene plastike i reciklirati. Smanjenje veličine ambalaže na neophodne dimenzije, izbegavanje dvostrukog pakovanja, korišćenje samo neophodnih plastičnih predmeta, smanjenje upotebe plastičnih predmeta za jednokratnu upotrebu, ponovno korišćenje i zamena sa drugim materijalima kad god je moguće i bezbedno, su načini za smanjenje proizvodnje plastike.

Gordana Vraštanović Pavićević, dipl.hem, specijalista sanitarne hemije, kons. za materijale za kontakt sa hranom
Naslovna fotografija: Sagar Chaudhray/Unsplash free photo

The post PLASTIKA: Životni ciklus, bezbednost i reciklaža plastične ambalaže za hranu first appeared on Ambipak.

Proizvođači tankozidne ambalaže suočavaju se sa izazovima visokih cena energenata i sirovina, što smanjuje marže i čini planiranje nesigurnim. Osim toga, sve veći zahtevi za recikliranjem dovode do kompleksnijih procesa proizvodnje i složenih proizvoda. Kako bi se suočili s ovim izazovima, ENGEL će predstaviti rešenja na Danu Pakovanja, koji će se održati 8. februara 2024. godine u Švertbergu. Događaj je namenjen kompanijama koje se bave brizganjem plastike.

Događaj je besplatan za sve učesnike. Registracija je obavezna na linku: Dan pakovanja

Energetska efikasnost, performanse, dostupnost sistema i cirkularna ekonomija kao ključne teme

Na ovom događaju, stručnjaci iz ENGEL-a će predstaviti najnovije tehnologije za brizganje tankozidnih proizvoda, nudeći proizvođačima ambalaže mogućnosti da unaprede održivost, profitabilnost i otpornost na buduće izazove.

Christoph Lhota, šef poslovne jedinice za pakovanje u ENGEL-u, ističe: “Sve naše projekte vodimo prema zahtevima tržišta, a fokus nam je na energetskoj efikasnosti, performansama, dostupnosti sistema i cirkularnoj ekonomiji”.

Na događaju će biti prikazane značajne uštede energije na potpuno električnoj brizgalici e-motion 280, dok će model e-speed 280 naglasiti pionirsku ulogu ENGEL-a u cirkularnoj ekonomiji putem razvoja rPET-a. Premijerno će biti predstavljena mašina duo speed 500, demonstrirajući praktičnu upotrebu velikih i brzih mašina u proizvodnji tankozidne plastične ambalaže.

Izbor odgovarajuće mašine za brizganje za određenu aplikaciju je osnova za optimalno iskorišećenje performansi mašine. Pored već spomenutih serija u industriji pakovanja primenjuje se i serija električnih mašina e-mac koja će biti predstavljena kao efikasno rešenje sa širokom primenom i dobrim performansama.

Učesnicima će biti predstavljene i usluge koje ENGEL nudi, uključujući optimizaciju procesa, praćenje proizvodnje putem digitalnih sistema i brža obrada servisnih zahteva.

Posebno izdvajamo predavanje Christopha Holca, stručnjaka u oblasti digitalizacije, koji će predstaviti publici fabriku budućnosti uz upotrebu veštačke inteligencije. Tokom događaja, učesnici će imati priliku da razmene iskustva i ideje sa predavačima i sa ostalim stručnjacima u ovoj industriji.

Od dobavljača mašina do partnera u poslovanju

ENGEL ima čast da se predstavi ne samo kao dobavljač mašina, već i kao partner u poslovanju, koji nudi brojne inovacije za prevazilaženje budućih izazova tržišta. Ovaj događaj predstavlja priliku za dijalog sa klijentima i približavanje tržištu.

“Za nas, Dan pakovanja nije samo prezentacija naših rešenja, već i predstavljanje kao inovativnog, pouzdanog partnera za industriju“, kaže Ivica Puškarić, menadžer prodaje za pakovanje u ENGEL-u, opisujući događaj. “Želimo da uspostavimo dijalog sa našim kupcima i da se približimo tržištu još više.”

Događaj će se održati dvojezično, sa simultanim prevodom na nemački i engleski jezik. Registracija je dostupna online OVDE

Radionice i prezentacije zasnovane na praktičnim primerima

Stručni govornici i diskusije o inovacijama u proizvodnji plastične ambalaže

Ceo portfolio ENGEL mašina za industriju pakovanja očekuje učesnike u ENGEL Packaging Centru

ENGEL AUSTRIA GmbH

ENGEL je jedna od vodećih kompanija u proizvodnji mašina za briganje plastike. Danas ENGEL grupa nudi sve tehnološke module za preradu plastike iz jednog izvora: mašine za brizganje termoplasta i elastomera i automatizaciju. Sa devet proizvodnih pogona u Evropi, Severnoj Americi i Aziji (Kina, Koreja), kao i predstavnicima u preko 85 zemalja, ENGEL nudi svojim kupcima širom sveta optimalnu podršku kako bi bili konkurentni i uspešni sa novim tehnologijama.

PROČITAJTE JOŠ: Mašine i oprema za preradu plastike NEOFYTON: Partnerstvom do uspeha

NEOFYTON

Neofyton je kompanija specijalizovana za prodaju mašina i opreme za industriju plastike. Neofyton je lider na tržištu i generalni zastupnik za brendove: Engel, Wintec, Piovan, Eurochiller, MB Conveyors, Tria and IFW. Sa dobro razvijenom prodajnom mrežom, jedinstvenom ponudom i uslugama, stručnim osobljem Neofyton je spreman da odgovori na svaki zahtev tržišta. Sa sedištem u Novom Sadu, Zagrebu i Skoplju Neofyton je uvek blizu kupca. Kompanija nudi kompletan know – how za Vaše poslovanje: projektantske usluge i konsalting, trening i obuku, servis i lager rezervnih delova, isporuka, uvoz i montaža opreme i puštanje u rad, rešenja po sistemu “ključ u ruke”. Budite uspešni i sledite Neofytonovu poslovnu filozofiju: “PARTNERSTVOM DO USPEHA”.

www.neofyton.com info@neofyton.com

Izvor: ENGEL/promo

The post ENGEL: Niži troškovi i veća profitabilnost za proizvođače tankozidne plastične ambalaže first appeared on Ambipak.

Treća po redu konferencija o ambalaži, u organizaciji portala Ambipak magazin, održaće se u Beogradu, 4. oktobra 2023, u Privrednoj komori Srbije, uz institucionalnu podršku Privredne komore Srbije – Udruženja za hemijsku, gumarsku i industriju nemetala i Centra za cirkularnu ekonomiju i podršku Ministarstva zaštite životne sredine.

Konferenciju će otvoriti Sandra Dokić, državna sekretarka Ministarstva zaštite životne sredine i Mirjana Balog Kormanjoš, viša savetnica Udruženja za hemijsku, gumarski i industriju nemetala PKS.

Održivost i ekologija

Očuvanje životne sredine igra ključnu ulogu u savremenom poslovanju, a konferencija „Ambalaža 5.0 – Inspiracija. INOVACIJA. Održivost“  posvetiće posebnu pažnju održivim praksama u industriji ambalaže. Govornici će razgovarati o recikliranju, smanjenju otpada i upotrebi održivih materijala u proizvodnji ambalaže.

Inovacije i tehnologije

S obzirom na brzi razvoj tehnologije, industrija ambalaže se neprestano menja. Konferencija će istražiti inovativni potencijal i budućnost ambalaže u svetu koji je brzo menja i pred civilizaciju stavlja sve veću odgovornost za očuvanje životne sredine. Učesnici će od najpoznatijih svetskih i domaćih ambalažnih kompanija dobiti uvid u ono što se može očekivati u narednim godinama i kako se pripremiti za te promene.

Ove godine, Ambipak konferenciju kao Generalni partneri podržavaju kompanije Knjaz Miloš, Smurfit Kappa Avala Ada i Sekopak. Partneri konferencije su TOMRA Systems, Ekostar Pak i Alijansa za cirkularna pakovanja a sponzori Coca-Cola HBC Srbija, Lidl Srbija KD, Palladio Group i PwC Srbija.

Učesnici će biti u prilici da se osveže i druže uz Grand kafu – Prijatelja konferencije.

Među prisutnima na konferenciji su visoki predstavnici vodećih kompanija iz oblasti ambalaže, kao i ugledni stručnjaci iz relevantnih oblasti. Ovo je odlična prilika za razmenu ideja, jačanje postojećih i stvaranje novih poslovnih veza.

Više informacija i kako prisustvovati, možete videti na sajtu konferencije.

Kako je bilo na Ambipak konferenciji 2022. možete pogledati ovde.

The post Treća Ambipak konferencija: „Ambalaža 5.0 – Inspiracija. INOVACIJA. Održivost“   first appeared on Ambipak.

Budimpešta je 19. i 20. septembra ove godine postala epicentar susreta i pregovora za privredne subjekte iz oblasti proizvodnje plastike i reciklaže, kao i srodnih sektora. Centralnoevropski sastanak industrije plastike 2023 okupio je značajan broj zainteresovanih proizvođača i distributera iz regiona. Cilj ovog događaja bio je omogućiti učesnicima iz Centralne Evrope da se povežu kroz B2B sastanke, edukativne panele i radionice na najkvalitetniji način.

Srpski privredni subjekti, uključujući HIP Petrohemiju Pančevo, Hipol i Balkan Polymers, predstavili su se kao vodeći dobavljači sirovina polimera u Centralnoj Evropi. Na B2B razgovorima, ovi srpski privrednici su predstavili svoje ponude kupcima iz preko 20 zemalja Evrope, ali i iz Kine, Egipta, Katara i Turske.

Tokom dvodnevne konferencije organizovano je mnoštvo B2B sastanaka, predavanja i diskusija o aktuelnim temama vezanim za polimere i reciklažu plastike, uz prisustvo izložbenog prostora.

Industrija plastike suočava se sa značajnim izazovima u narednim godinama, uključujući obaveze Evropskog pakta za plastiku da se u gotovim plastičnim proizvodima i materijalima za pakovanje koristi u proseku 25-30% reciklirane plastike do 2025. godine. Trenutno, uprkos ovim ciljevima, udeo reciklirane plastike u upotrebi iznosi samo 10%, prema izveštaju “Evropskog pakta za plastiku”.

B2B sastanci su bili prilika za pregovore između dobavljača i kupaca sirovina u industriji polimera. Privredni subjekti iz Republike Srbije privukli su posebnu pažnju i interesovanje tokom ovih sastanaka, pokazujući veliki potencijal za uspostavljanje saradnje.

Privredna komora Srbije, zajedno sa Udruženjem za hemijsku, gumarsku industriju i industriju nemetala, aktivno je učestvovala na konferenciji, s ciljem umrežavanja sa asocijacijama iz drugih zemalja Centralne Evrope koje se bave plastikom. Osim podrške privrednim subjektima tokom B2B sastanaka, pružali su podršku i razmenu informacija sa distributerima i drugim učesnicima koji su zainteresovani za plasiranje polimera na tržište Republike Srbije.

Osim B2B susreta, centralna tačka konferencije bila je diskusija o aktuelnim pitanjima u industriji plastike, uključujući izazove u vezi sa cenama polimera i standardizacijom recikliranog materijala.

Foto: Privredna komora Srbije

The post Srpski privrednici na Centralnoevropskom sastanku industrije plastike 2023 u Mađarskoj first appeared on Ambipak.

28. sajam ambalaže Eurasia Packaging  u Istanbulu, 11-14 oktobar 2023. godine i tom prilikom okupiće veliki broj izlagača i posetilaca iz celog sveta.

Više od 1.200 lokalnih i internacionalnih kompanija koje se bave proizvodnjom ambalažnih proizvoda, dopunskih ambalažnih proizvoda, sirovinama i međuproizvodima za proizvodnju ambalaže, uslugama za industriju ambalaže, štampanju ambalaže, proizvodnji valovitog kartona i kartonske ambalaže i tehnologijama konverzije, mašinama za ambalažu, mašinama za proizvodnju ambalaže, pomoćnim uređajima, opremom i sistemima za mašine, tehnologijama za reciklažu ambalaže i logistikom će učestvovati na Sajmu ambalaže Eurasia. Očekuje se da će oko 15 hiljada ljudi iz više od 120 zemalja posetiti sajam u 2023. godini, dok se ukupan broj posetilaca očekuje da premaši 80 hiljada.

Očekuje se da će sajam u 2023. godini posetiti oko 15 hiljada međunarodnih posetilaca iz više od 120 zemalja, dok se očekuje da će ukupan broj posetilaca premašiti 75 hiljada ljudi.

Posetioci sajma će imati priliku da upoznaju nove dobavljače i partnere za rešavanje svojih potreba za opremom za svoje poslove tokom Sajma ambalaže Eurasia Istanbul i suorganizovanog Sajma Food-Tech Eurasia – 17. Međunarodnog sajma tehnologija za hranu i piće. Izlagači, s druge strane, će imati priliku da se sastanu sa donosiocima odluka iz svih industrija hrane i neprehrambenih proizvoda iz Turske, Centralne i Zapadne Evrope, Balkana, Rusije, Kavkaza, Centralne Azije, Bliskog istoka i Afrike, kako bi povećali obim trgovine i vrednost svojih brendova, i kako bi se susreli sa kupcima lično.

Ulaznice za sajam možete kupiti online.

Sajam ambalaže Eurasia Packaging Fair ima za cilj da poveže posetioce sa mnogim kompanijama koje žele da pokažu svoja inovativna i kreativna rešenja za ambalažu i proizvode za industriju hrane i pića, štampanje, papir i kancelarijski materijal, ličnu negu i kozmetiku, čišćenje i higijenu, hemiju, boje i naftu, automobilsku industriju, farmaceutsku i medicinsku industriju, građevinarstvo, staklenu industriju, bele tehniku i kućne aparate, tekstil, odeću i obuću. Posetioci će imati priliku da pažljivo istraže nova i kreativna rešenja za ambalažu, mašine i opremu tokom sajma.

Tekst i fotografije: Eurasia Packaging/ Promo

The post Eurasia Packaging, Istanbul: Jedinstvena prilika za nove poslovne kontakte first appeared on Ambipak.

U okviru akcije “Recikliraj, uživaj i Drinu od otpada sačuvaj“, Jelen eko-patrola i Sekopak prikupili su nešto više od pola tone ambalažnog otpada, koji je poslat na reciklažu.

Pored toga, Apatinska pivara je zajedno sa Agencijom za bezbednost saobraćaja i Upravom saobraćajne policije MUP-a Srbije sprovela kampanju “Kad pijem, ne vozim”, apelujući na odgovorno ponašanje u saobraćaju i odgovornu konzumaciju.

Ova spektakularna manifestacija godinama unazad privlači hiljade posetilaca i ljubitelja avanture iz različitih krajeva sveta, a tokom vremena postala je sinonim za dobru zabavu, nezaboravne trenutke i uživanje u predivnoj prirodi. Regata spaja ljude različitih starosnih dobi i interesovanja, a jedan od glavnih ciljeva regate je očuvanje i promovisanje ekologije i prirodnih lepota reke Drine.

Apatinska pivara zajedno sa Sekopakom godinama unazad skreće pažnju na značaj reciklaže i očuvanja životne sredine. Ove godine su zbog rekordnog broja posetilaca postavili čak 40 kanti za selekciju otpada.

PROČITAJTE JOŠ: Ambalaža i tehnologija pakovanja mogu sprečiti krađu i falsifikovanje proizvoda – Kako prepoznati original?

“Tokom spusta Jelen eko patrola je kao i svake godine bila na čamcima. Zajedno sa našim operaterom ambalažnog otpada Sekopakom, svu sakupljenu ambalažu, pre i nakon spusta, odneli smo na reciklažu”, kažu u Apatinskoj pivari.

Posetioci Drinske regate uživali su i na koncertu u petak, a tokom održavanja koncerta, učesnici su mogli da izmere nivo alkohola u krvi, isprobaju pijane naočari i brojne druge zanimljive aktivacije koje su imale za cilj da doprinesu podizanju svesti vozača o važnosti odgovorne konzumacije i rizicima vožnje pod dejstvom alkohola.

“Manifestacije koje okupljaju ovako veliki broj ljudi su odlična prilika da edukujemo posetioce o važnosti odgovorne konzumacije. Takođe, ovo je idealna prilika da vozačima podignemo svest i skrenemo pažnju, da ukoliko su popili, imaju mogućnost da pozovu prijatelja, taksi, da sačekaju autobus ili da prošetaju. Naša dugogodišnja misija je da zajedno sa našim partnerima iz Agencije za bezbednost saobraćaja i Upravom saobraćajne policije damo doprinos u edukaciji svih učesnika u saobraćaju”, kaže Slobodanka Cucić, menadžerka za korporativne poslove Apatinske pivare.

The post Reciklaža uz odgovornu konzumaciju alkohola – poruka 29. Drinske regate first appeared on Ambipak.

Alijansa za cirkularna pakovanja, koju čine lideri u proizvodnji ambalažnog pakovanja – Alpla, Srpska fabrika stakla, Greiner Packaging, Tetra Pak, Ball Packaging, Smurfit-Kappa aktivno se uključila u javnu raspravu koja se odnosi na donošenje novog zakonskog okvira kojim će biti regulisano pitanje upravljanja ambalažnim otpadom u Srbiji. Alijansa je ponudila svoje znanje i iskustvo iz ove oblasti i poručila da nova sistemska rešenja treba da donesu dugoročne pozitivne efekte i da ne smeju biti nepovoljna za neki od materijala koji se koriste u pakovanjima, jer kompletni proizvodni kapaciteti u Srbiji mogu biti ugroženi.

„Nova zakonska rešenja treba da doprinesu stvarnom smanjenju otpada, povećanju cirkularnosti, kao i povećanju stope reciklaže kada je reč o ambalažnim pakovanjima“, rekao je Nenad Đurđević, predsednik Alijanse i dodao: „nova zakonska rešenja ne smeju nikako biti mrtvo slovo na papiru ili lista želja koju nije moguće sprovesti u delo. Upravo iz tog razloga Alijansa želi sa nadležnima, pre svega Ministarstvom za zaštitu životne sredine, da podeli svoje znanje po ovom pitanju, bogato iskustvo kada je reč o reciklaži i cirkularnosti koje, kompanije koje čine Alijansu, imaju. Isto tako želimo da ukažemo na moguće rizike, ali i da ponudimo efikasna rešenja i mehanizme koji će omogućiti povećanje stope cirkularnosti i reciklaže. Želimo da se izbegne mogućnost donošenja neadekvatnih zakonskih rešenja koja bila imala dugoročne negativne efekte na životnu sredinu kao i na ekonomiju.“

Kako navode u Alijansi, ovo pitanje je od velikog značaja za Srbiju na više nivoa. Pored ekološkog aspekta koji je Alijansa stavila u prvi plan, jer zakon mora da obezbedi efikasnost u prikupljanju ambalažnog otpada koja će nakon toga omogućiti da se prikupljena ambalaža reciklira,  ukazali su i na ekonomski aspekat. Istakli su da je usklađivanje sa novom zakonskom regulativom EU od izuzetne važnosti, jer je to jedini način da domaći proizvodi (ambalažno pakovanje proizvedeno u Srbiji) i dalje bude konkurentno na drugim tržištima.

Najveći deo kompanija koje su osnovale Alijansu proizvode pakovanja od jednog materijala (staklo, aluminijum, kartonska i papirna ambalaža, višeslojna kartonska ambalaža, PET i ostala plastična ambalaža) i ukoliko nova rešenja budu nepovoljna za neki od navedenih materijala, kompletni proizvodni kapaciteti mogu biti ugroženi.

Procena je da kompanije okupljene u Alijansi za cirkularna pakovanja pokrivaju 65% celokupnog tržišta ambalažnih pakovanja, a njihov godišnji obrt je veći od 660 miliona evra.

Srbija se u oblasti zaštite životne sredine obavezala da do 2030. godine ispuni ciljeve Evropske unije koji je obavezuju da reciklira 85% otpada od kartona i papira, 75% od stakla, 60% od aluminijuma i 55% plastičnog otpada. Da bi dostigla zacrtane količine fokus treba da bude na prikupljanju otpada od građana, kao i da se postojećem sistemu produžene odgovornosti proizvođača (EPR) doda i depozitni sistem (DRS) koji donosi visoke procente u reciklaži. Uvođenje depozitnog sistema za prikupljanje ambalažnog otpada u okviru kojeg bi građani za svaku vraćenu flašu, limenku ili višeslojnu kartonsku ambalažu dobili natrag na primer 5 dinara, pomoglo bi da se prikupi oko 90% ove vrste otpada i udvostruči trenutna stopa reciklaže, što je oko 40% ukupnog otpada od posmatranih materijala.

Pored depozitnog sistema članice Alijanse podržavaju stav Eunomija studije koja je preporučila prikupljanje ambalaže u dva toka. Jedan tok prikuplja plastiku, metal, staklo i kartonsku ambalažu koja nije obuhvaćena depozitom, dok je drugi tok za papir i karton.

Kompanije u Alijansi posvećene su principu cirkularnosti što potvrđuju i ciljevi koje su pred sebe postavile zaključno sa 2030. godinom. Ball Corporation planira da do zadataog roka reciklira 90% proizvedenih aluminijumskih limenki, stopa recikata na svim tržištima na kojima Ball posluje treba da dosegne 85%, kompanija ALPLA je postavila cilj od najmanje 25%  rPET-a u proizvodima, Greiner teži 100% cirkularnom poslovanju kada je reč o plastičnoj jednokratnoj ambalaži, ambalaži za višekratnu upotrebu i kompostabilnoj ambalaži, Staklarna Hrastnik – Srpska fabrika stakla je postavila cilj da ima najmanje 50% sadržaja post-recikliranog stakla, Tetra Pak želi da postigne stopu recikliranja od najmanje 70% do 2030. godine, a Smurfit Kappa doo bavi se proizvodnjom isključivo recikliranog papira.

Izvor: Alijansa za cirkularna pakovanja

Fotografije: Alijansa za cirkularna pakovanja

The post Alijansa za cirkularna pakovanja – lideri ambalažne industrije udruženi u misiji povećanja reciklaže ambalaže first appeared on Ambipak.

Plastika je našla široku primenu u svim sferama, pa i kao materijal za posuđe i ambalažu za hranu, lekove, kozmetičke proizvode, igračke, odeću, obuću i skoro sve druge proizvode. Njeno korišćenje za proizvodnju ambalaže, značajno je uticalo i na razvoj trgovine hranom, nastajanje samoposluga i supermarketa, socijalni život, medicinu.

Plastika se sastoji od polimera-lanaca organskih molekula a najveći broj plastike se proizvodi se od fosilnog ugljenika (najčešće iz nafte), ali se sve više koriste obnovljivi izvora ugljenika, kao sirovine.

Do 1950. godine u upotrebi su već bile najznačajnije vrste plastike: popipropilen (PP), polietilen (LDPE i HDPE), polistiren (PS), polivinilhlorid (PVC) i polietilen tereftalat (PET). Ali od 1950. godine broj stanovnika na Zemlji se povećao trostruko a proizvodnja plastike se povećala mnogostruko više. Sada prelazi 460 Mt godišnje. Više od polovine plastike ikada napravljene se proizvodi od 2002. Udeo predmeta za jednokratnu upotrebu u proizvodnji plastike je 35%-40% (Izvor: Minderoo-Monaco Commission on Plastics and Human Health).

Plastika kao ambalaža za hranu

Plastika se sastoji od polimera koji su osnovna  struktura ovog materijala. Vrste plastike se razlikuju međusobno pre svega po tome od kojeg je jedinjenja formiran polimerni lanac. Međutim, da bi se dobio tražen tehnički kvalitet, mogu se dodavati različite supstance – boje, omekšivači, sredstva protiv „starenja“, punioci, usporivači gorenja, supstance protiv negativnog dejstva UV zraka i drugi aditivi.

Trenutno je, prema regulativi EU, dozvoljno korišćenje preko 1000 supstanci za proizvodnju plastike za hranu. Određen broj ovih supstanci spadaju u grupu opasnih hemikalija, pa je njihova upotreba ograničena.

Pored toga, plastika može sadržavati i takozvane nenamerno dodane supstance (NIAS). To su jedinjenja koja nisu dodata planirano ali mogu nastati tokom procesa proizvodnje (razgradnjom postojećih jedinjenja, stvaranjem novih jedinjenja)  ili se nalaze u sirovinama, kao „nečistoće“, što zahteva dodatne predostrožnosti u procesu upotrebe u ambalaži za hranu.

Hemijska bezbednost

Iz plastike, kao i iz svih drugih materijala, mogu migrirati u hranu hemijska jedinjenja i metali, ukoliko su sadržani u plastici. Ovaj proces je dobro poznat a zavisi i od vrste upakovane hrane, temperature pri pakovanju i skladištenju kao i vremena trajanja kontakta hrane sa ambalažom. Hemijska migracija iz plastike obihvata ukupnu migraciju (migraciju svih jedinjenja) i specifičnu migraciju (migracija pojedinih jedinjenja, grupa jedinjenja i metala).

Toksičan efekat većine hemijskih jedinjenja i metala, koji mogu da migriraju iz plastike je poznat, pa je njihova upotreba ograničena, kao i količina koja sme da migrira.

Mikroplastika

Mikroplastika su čestice plastike veličine 1nm do 5mm. Nekada su se proizvodile ovakve čestice plastike za razne potrebe (kozmetički proizvodi, abrazivna sredstva i sl.). Međutim mikroplastika može nastati i tokom proizvodnje, njene upotrebe i razgradnje u životnoj sredini. Ove čestice  su već otkrivene u životnoj sredini (naročito u okeanima) i ušle su u lanac ishrane ljudi. Njihov uticaj na životnu sredinu, biljnog i životinjskog sveta, kao i na zdravlje ljudi je trenutno veoma aktuelno i fazi je istraživanja.

Kraj životnog ciklusa

Životni ciklus plastike sastoji se od: proizvodnje – upotrebe – odlaganja. Na kraju životnog ciklusa plastika se odlaže na deponijama, spaljuje ili reciklira.  Međutim, samo odlaganje na deponijama, kao i nepravilno odlaganje dovodi do ispiranja štetnih i opasnih jedinjenja u životnu sredinu što dovodi do ozbiljnog zagađenja životne sredine i dugoročnog ulaska ovih štetnih jedinjenja u lanac ishrane ljudi a samim tim i do ugržavanja zdravlja.

Bezbednost ambalaže za hranu od reciklianog materijala je najjznačajniji aspekt razmatranja svakog reciklažnog procesa.

Reciklaža plastične ambalaže

Reciklaža plastične ambalaže za hranu se svakako smatra najboljom merom za smanjenje količine plastičnog otpada i uticaja plastike na životnu sredinu. Međutim, plastična ambalaža se može reciklirati samo u određenoj meri, pre svega zbog svojstava ovog materijala, procesa sortiranja i upravljanja otpadom, a najviše zbog zahteva za bezbednost ambalaže za kontakt sa hranom.

Bezbednost ambalaže za hranu od recikliranog materijala je najjznačajniji aspekt razmatranja svakog reciklažnog procesa. Iz tog razloga, samo odabrani tipovi plastike se recikliraju u novu ambalažu za hranu. 

U zemljama EU, može se upotrebljavati reciklirana plastika, za proizvodnju predmeta za kontakt sa hranom, samo iz odobrenih procesa recikliranja od strane EFSA-e i odobrenih novih tehnologija recikliranja. Od oktobra 2022. godine primenjuje se nova regulativa za upotrebu reciklirane plastike za kontakt sa hranom.

Nekoliko značajnih odredbi je donela i nova uredba Komisije EU, kao što su zahtevi za oznaku predmeta od recikliranog materijala, zahtevi za deklaraciju o usaglašenosti materijala od reciklirane plastike, zahtevi za vrstu materijala koja se sakuplja radi recikliranja i dr.

Upravljanje plastičnim otpadom

Subjekti u poslovanju sa otpadom koji učestvuju u lancu dostave plastične sirovine moraju da osiguraju da skupljeni plastični otpad ispunjava sledeće zahteve:

(a)  da plastični otpad potiče samo iz komunalnog otpada ili iz maloprodaje prehrambenih proizvoda ili drugih preduzeća za poslovanje hranom, ako je bio namenjen i upotrebljen samo za dodir sa hranom i koji nije kontaminiran drugim supstancama

(b) da plastični otpad potiče samo od plastičnih materijala i predmeta proizvedenih u skladu sa regulativama za plastiku za kontakt sa hranom

(c) da je sakupljeni plastični otpad iz sistema odvojenog skupljanja*

(d) da je sakpljena plastika  očišćena od hrane i drugih materijala (nalepnice i drugi materijali koji nisu plastika) do prihvatljivog nivoa

*Smatra se da je plastični otpad odvojeno sakupljen ako se sastoji samo od plastičnih materijala i predmeta koji su bili u kontaktu sa hranom i bili takvog kvaliteta da su bili bezbedni, ako je  skupljen odvojeno od bilo kojeg drugog otpada radi recikliranja; u sklopu sistema skupljanja samo neopasnog otpada i iz se skuplja zajedno sa ostalim frakcijama u komunalnom otpadu, ali se odavja od neplastičnih materijala.

Plastični materijal proizveden od 100% ili manjeg udela reciklirane plastike mora biti ispitan kako bi se osiguralo da iz njega ne migriraju u hranu supstance koje su štetne po zdravlje ljudi. Ovaj proces je veoma zahtevan posebno zbog potrebe toksikološke procene jedinjenja koja se stvaraju tokom procesa recikliranja (NIAS).

Iz tog razloga, mali deo plastične ambalaže za hranu se reciklira i još uvek se masovno ne koristi za proizvodnju predmeta ili ambalaže za hranu.

Kako se reciklira plastika?

Obzirom da postoje više vrsta plastike, sortiranje prema vrsti je neizbežan korak prilikom sakupljanja i sortiranja plastičnog otpada. Zato je važno da proizvođači ambalaže obeležavaju vrstu plastike od koje je izrađena. Pored toga potrebno je čišćenje od ostataka hrane, nalepnica, etiketa, lepkova kao i slojeva od druge vrste materijala

Mehanička reciklaža

Ovi postupci uključuju sakupljanje, sortiranje, pranje, prečišćavanje, mlevenje materijala i ponovno topljenje do finalnog proizvoda ili poluproizvoda. Pošto ovakav reciklat, nije dovoljno čist za proizvode za kontakt sa hranom, potrebni su dodatni postupci prečišćavanja. Zato se često dodatno tretira zagrevanjem na visokoj temperaturi, u vakuumu ili inertnom gasu, pre nego što se  ponovo pretopi u novi, prečišćen materijal.

Mehaničko recikliranje, može dovesti do destrukcije polimernih lanaca plastike što utiče na smanjenje kvaliteta dobijenog materijala.  Da bi se ipak poboljšao kvalitet, moraju se dodavati aditivi u većoj količini i određena količina nekorišćene plastike. Zato se plastika i ne može reciklirati beskonačan broj puta.

Hemijska reciklaža

Princip hemijske reciklaže je razlaganje polimernih lanaca plastike, na manje molekule, koji se koriste za sintezu novih polimernih lanaca. Ovi procesi imaju potrebu za velikom količinom energije i stvaraju toksični otpad. Zbog toga je neophodno dalje razvijanje i usavršavanje ovakvih procesa reciklaže, kako bi bili efektivni i isplativi sa svakog aspekta i tako našli širu primenu. Pored toga hemijska reciklaža podrazumeva i dekontaminaciju (uklanjanje štetnih jedinjenja).

Kvalitet recikliranog materijala zavisi od vrste sakupljenog materijala za recikliranje i načina recikliranja.

Izvori kontaminacije recikliranog materijala mogu biti hemijska jedinjenja u izvornoj plastici, kontaminenti zaostali u ambalaži za hranu i druge proizvode, hemikalije korišćene u procesu proizvodnje kao i produkti razgradnje plastike tokom njene upotrebe. Sortiranjem bi trebalo da se isključi plastična ambalaža korišćena za pesticide, đubriva, lekove, hemikalije, biocide, elektronski plastični otpad i sl. kako se ne bi reciklirala zajedno sa plastičnom ambalažom za hranu. Ponovna reciklaža već recikliranog materijala povećava verovatnoću stvaranja nepoznatih jedinjenja a njihov uticaj na zdravlje mora biti procenjen.

PROČITAJTE JOŠ: Da li će biti moguća hemijska reciklaža PVC plastike?

Kako sve ovo funkcioniše?

PET boce

Recikliranje PET-a (polietilen tereftalata) je najpoznatiji primer za reciklažu plastične amabalaže za hranu. PET se najviše koristi za proizvodnju boca za piće pa se tako lako peru i dekontaminiraju nakon sakupljanja kao otpad. Zatvarači i etikete nisu od istog materijala, te se oni ne recikliraju zajedno sa bocama. U većini slučajeva, reciklirani PET se meša sa 60% ili više nekorišćenog materijala da bi se postigla potrebna svojstva materijala i ispunili zahtevi za hemijsku bezbednost.

Druga plastična ambalaža

Osim PET-a, većina drugih vrsta plastične ambalaže za hranu trenutno se samo reciklira i koristi za drugu namenu ili se uopšte ne reciklira. Mogući razlozi za ovo su nedostaci u šemama sakupljanja i sortiranja plastičnog otpada kao i nedostajanje efikasnog procesa dekontaminacije korišćene ambalaže. Za višeslojnu plastičnu ambalažu uopšte ne postoje efikasni procesi reciklaže.

Šta je potrebno rešiti/znati?

Da bi se smanjila količina plastičnog otpada koji je praktično neragradljiv u prirodi, potrebno je smanjiti količinu proizvedene plastike i reciklirati. Smanjenje veličine ambalaže na neophodne dimenzije, izbegavanje dvostrukog pakovanja, korišćenje samo neophodnih plastičnih predmeta, smanjenje upotebe plastičnih predmeta za jednokratnu upotrebu, ponovno korišćenje i zamena sa drugim materijalima kad god je moguće i bezbedno, su načini za smanjenje proizvodnje plastike.

Gordana Vraštanović Pavićević, dipl.hem, specijalista sanitarne hemije, kons. za materijale za kontakt sa hranom
Naslovna fotografija: Sagar Chaudhray/Unsplash free photo

The post PLASTIKA: Životni ciklus, bezbednost i reciklaža plastične ambalaže za hranu first appeared on Ambipak.