Zapadnoevropski proizvođači polimera i dalje su neodlučni po pitanju formiranja odgovarajućih cena te od kupaca traže indikacije o prihvatljivim cenama. Većina srednjoevropskih proizvođača polimera je, međutim, još prošle nedelje objavila svoje mesečne cene za jul, odnosno nedeljne cene za prvu nedelju jula. Na osnovu poređenja početka meseca sa početkom prethodnog meseca, kod poliolefina je zabeležen pad cena od 350–500 €/t. Cene polistirena još nisu u potpunosti poznate, ali se očekuje značajan pad koji će pratiti veliko sniženje cene monomera stirena. Kod PVC-a je za sada zabeležen pad cena od 100–150 €/t.

U julu je kod većine poliolefina formiran negativan spread, što integrisanim proizvođačima i dalje omogućava pozitivan cash flow, ali su time mogućnosti za dalje snižavanje cena postale znatno ograničenije. Nakon kraja prve polovine godine smanjio se i pritisak na prodaju. Proizvođači polimera takođe odlaze na godišnji odmor.

Očekuje se da bi, nakon postizanja sporazuma između EU i SAD o carinama, već u avgustu u Evropi mogle da se pojave trocifrene cene polietilena.

Na strani prerađivača počinje da se pojavljuje tražnja, jer proizvođači proizvoda od plastike postepeno troše zalihe koje su nagomilali tokom aprila i maja. Ima prerađivača koji još uvek čekaju, ali je već sada jasno da će većina morati da kupuju već tokom jula. Očekuje se da će, uporedo sa konačnim formiranjem julskih cena, tokom naredne nedelje doći do oživljavanja tražnje. Prerađivači će nastojati da obave kupovine pre početka letnjih godišnjih odmora. Za sada ostaje otvoreno pitanje da li će potražnja biti dovoljno jaka da uspori ili čak zaustavi dalji pad cena.

Uvoz može uticati na cenu monomera i polimera

Pad cena polimera u julu u Evropi, istog intenziteta i obima kao u junu, nije verovatan. Međutim, postoje uvozne ponude iz Severne Afrike za avgust po cenama nižim od donje granice trenutnih cenovnih raspona. Očekuje se da bi, nakon postizanja sporazuma između EU i SAD o carinama, već u avgustu u Evropi mogle da se pojave trocifrene cene polietilena. To podstiče kupce da odlažu nabavke i moglo bi da oslabi potražnju tokom jula, naročito kod polietilena koji se koriste u velikim količinama, pre svega LLDPE-a. Zbog priliva jeftinog uvoznog polietilena smanjuju se izgledi za uobičajeni sezonski rast cena ili za prirodnu korekciju cena nakon velikog junskog pada.

Izvor:MyCEPPI

The post Značajan trocifren pad cena monomera i polimera u julu first appeared on Ambipak.

Za sve učesnike u sektoru razvoja, distribucije i reciklaže plastike osvanule su revolucionarne vesti početkom 2022. godine. Testirana je nova tehnologija u pilot projektu, koja će uticati na povećanje reciklaže od sada pa nadalje, zahvaljujući istraživačkom projektu Re-Plast, koji finansira Inovacioni fond Danske sa 22,7 miliona danskih kruna. Implementacija u industrijskom sektoru sledi na proleće 2022. prenosi Science Daily portal istraživačka dostignuća naučnika sa Arhus univerziteta.

Istraživači Danske sa Odeljenja za biološko i hemijsko inženjerstvo na Univerzitetu Arhus u saradnji sa kompanijama Vestforbrænding, Dansk Affaldsminimering Aps i PLASTIKS, razvili su novu tehnologiju hiper-spektralne kamere, koja može da vidi razliku između 12. različitih vrsta plastike (PE, PP, PET, PS , PVC, PVDF, POM, PEEK, ABS, PMMA, PC i PA12). Zajedno, oni čine ogromnu većinu vrsta plastike koja se koristi u domaćinstvu.

Tehnologija omogućava odvajanje plastike na osnovu preciznijeg hemijskog sastava nego što je to danas moguće, a to otvara potpuno nove mogućnosti za recikliranje plastike.

Na ovaj način se može uočiti razlika između širokog spektra vrsta plastike i odvojiti prema hemijskom sastavu, što je apsolutno revolucionarno.

Za razliku od uobičajenih percepcija, plastika ni na koji način nije blizu jednog materijala. Plastika je kombinacija mnogih materijala (polimera) sa različitim hemijskim jedinjenjima i aditivima, kao što su pigmenti ili vlakna, u zavisnosti od upotrebe. Veoma je teško napraviti razliku između različitih vrsta plastike, a to je ono što otežava njihovo odvajanje i recikliranje.

“Sa ovom tehnologijom sada možemo da vidimo razliku između svih vrsta plastike za široku potrošnju i nekoliko plastičnih masa visokih performansi. Možemo čak i da vidimo razliku između plastike koja se sastoji od istih hemijskih građevinskih blokova, ali koji su malo drugačije strukturirani. Koristimo hiperspektralnu kameru u infracrvenom području i mašinsko učenje za analizu i kategorizaciju vrste plastike direktno na pokretnoj traci. Plastika se tada može razdvojiti na različite tipove. To je napredak koji će imati ogroman uticaj na odvajanje svih vrsta plastike”, kaže vanredni profesor Mogens Hinge, koji vodi projekat na Univerzitetu Arhus.

PRO:ITAJTE JOŠ: Kako je upotreba bisfenola A regulisana u Srbiji?

Plastika se trenutno odvaja korišćenjem bliske infracrvene tehnologije (NIR) ili testovima gustine (pluta/potone u vodi). Ove metode mogu da odvoje određene plastične frakcije (na primer PE, PP i PET), ali ne sa istom tačnošću kao nova tehnologija, a to je od vitalnog značaja za povećanje stopa reciklaže otpadne plastike.

„Tehnologija koju smo razvili u saradnji sa univerzitetom nije ništa drugo do proboj u našoj sposobnosti da recikliramo plastiku. Radujemo se što ćemo instalirati tehnologiju u našoj hali za preradu i ozbiljno početi na dugom putu ka 100% iskorišćenju otpada od plastike“, kaže Hans Aksel Kristensen, izvršni direktor Plastiksa.

Plastika mora biti čista od najmanje 96% prema vrsti polimera, da bi se reciklirala u konvencionalnoj industriji. To znači da se plastika mora odvojiti do gotovo čistog proizvoda u smislu hemijskog sastava.

Koristeći novu tehnologiju, sada smo veliki korak na tom putu, kaže vanredni profesor Mogens Hinge, koji naglašava da se tehnologija kontinuirano razvija i da podaci ukazuju da bi moglo biti moguće još više razlikovati tipove polimera i aditiva uskoro.

Izvor: Science Daily
Naslovna fotografija: Pikist.com

The post Revolucija u odvajanju plastičnog otpada: mašine sada mogu da razlikuju 12 različitih vrsta plastike first appeared on Ambipak.

U Slovačkoj, u gradu Šamorinu, održana je 7. i 8. septembra konferencija “Central European Plastics Meeting 2021” koja je okupila sve zainteresovane kompanije iz lanca snabdevanja plastikom iz regiona Centralne Evrope.

Konferenciju su posetili predstavnici 5 srpskih kompanija i Udruženja za hemijsku, gumarsku industriju i industriju nemetala Privredne komore Srbije. Na konferenciji je registrovano 220 učesnika i 94 preduzeća iz više od 20 zemalja Evrope, a srpske firme HIP Petrohemija Pančevo i Balkan polymers su se našle među najvećim dobavljačima sirovina polimera u Centralnoj Evropi.

Tokom dva dana trajanja konferencije, pored predavanja i diskusija vezano za polimere i reciklažu plastike, organizovani su i B2B sastanci, kao i izložbeni prostor u okvoru kojeg su se predstavile brojne kompanije.

Centralni događaj je bila konferencija, na kojoj su predavači pokušali da daju odgovore na razloge naglog skoka cena polimera krajem prošle godine i kada se očekuje stabilizacija tržišta, kao i odgovore na pitanja vezano za standardizaciju recikliranog materijala, obzirom na to da se reciklirani materijali značajno razlikuju u kvalitetu i u cenama.

B2B sastanci su organizovani u cilju pregovora dobavljača i kupca sirovina u industriji polimera. Pored velikih dobavljača sirovina-polimera iz Centralne Evrope, svoj sto za pregovore imale su i dve srpske firme, HIP-Petrohemija i Balkan polymers, sa zauzetim svim terminima za razgovore. Nekoliko razgovora sa zainteresovanim distributerima koji bi polimere plasirali na srpsko tržište obavila je i predstavnica Udruženja za hemijsku, gumarsku industriju i industriju nemetala Privredne komore Srbije.

Pored predstavnika Udruženja za hemijsku, gumarsku industriju i industriju nemetala Privredne komore Srbije, HIP Petrohemije i Balkan polymers, na konferenciji su kao posetioci učestvovali i predstavnici preduzeća Bi-commerce, Ultrapolymers i Color-Chemicals iz Srbije.

Izvor: PKS

Fotografije: Mirjana Balog Kormanjoš

The post Predstavnici srpskih kompanija posetili konferenciju “Central European Plastics Meeting 2021” u Slovačkoj first appeared on Ambipak.

Dve kompanije će se udružiti kako bi zajedno obezbedile cirkularna rešenja za tržište. Investicija u kompletno rešenje za reciklažu će značajno unaprediti reciklažu u Centralnoj i Istočnoj Evropi.

Partnerstvo, koje je usledilo nakon sveobuhvatne studije izvodljivosti, rezultovaće pokretanjem linije za repulpiranje kartona velikog kapaciteta u Stora Enso Ostrołęka proizvodnom pogonu u Poljskoj. Ovom linijom biće utrostručen godišnji kapacitet za reciklažu upotrebljene višeslojne kartonske ambalaže u Poljskoj, sa sadašnjih 25.000 na 75.000 tona. To će omogućiti reciklažu celokupne količine ambalaže za napitke koja se proda u Poljskoj, kao i one iz susednih zemalja, uključujući Mađarsku, Slovačku i Češku.

Višeslojna kartonska ambalaža je danas reciklabilna. / Čarls Brand, Tetra Pak

Ukupna vrednost investicije je 29,1 milion evra. Stora Enso će investirati 17 miliona evra u novu liniju za repulpiranje iz koje će se dobijati papirna vlakna, dok će Tetra Pak, zajedno sa Plastigramom, investirati ukupno 12,1 milion evra za izgradnju dodatne linije. Iz nje će se dobijati i odvojeno reciklirati polimeri i aluminijum, kroz patentiranu tehnologiju za separaciju. Obe linije će biti operativne do početka 2023. godine.  

Odvojeni materijali će se koristiti kao sirovine za različitu krajnju primenu. Reciklirana vlakna će biti integrisana u Stora Enso reciklirane panele. Izdvojeni polimeri i aluminijum će dobiti novi život u obliku različitih proizvoda, kao što su palete i folije.

Cilj ove investicije je da doprinese razvoju cirkularne ekonomije na nacionalnom nivou. Takođe, biće u potpunosti usaglašena sa Evropskim zelenim dogovorom. Prikupljenom ambalažom će se upravljati na način koji je odgovoran prema životnoj sredini, u potpunosti koristeći materijale koji nastaju kao rezultat procesa reciklaže.

„Višeslojna kartonska ambalaža je danas reciklabilna. Ona se prikuplja i reciklira na veliko tamo gde postoji infrastruktura za upravljanje otpadom i reciklažu. Ali, za nas to nije dovoljno. Tražimo načine da unapredimo reciklažu višeslojne kartonske ambalaže duž celog lanca vrednosti i da razvijemo rešenja kojima se efikasno recikliraju sve komponente ambalaže, uključujući polimere i aluminijum. Stoga sam veoma ponosan na ovu investiciju, kao i na snažno partnerstvo koje imamo sa kompanijom Stora Enso koje je omogućilo ovaj iskorak. Zajednička akcija je ključ za dostizanje naše konačne ambicije – svet u kom se sva višeslojna kartonska ambalaža prikuplja, reciklira, i nikada ne postaje otpad“ – izjavio je Čarls Brand, predsednik kompanije Tetra Pak za Evropu i Centralnu Aziju.

„Stora Enso isporučuje materijale za ambalažu koji se dobijaju iz obnovljivih izvora. Sa ovim proširenjem moći ćemo da dostignemo veći stepen reciklaže, što je ključan faktor za omogućavanje cirkularne bioekonomije. Srećni smo što udružujemo snage sa kompanijom Tetra Pak u onome što će biti sledeća važna prekretnica ka potpuno cirkularnoj budućnosti koju očekujemo da stvorimo. Štaviše, sa napretkom sistema za prikupljanje na nivou Evropske unije, ovaj projekat ima potencijal da uveća kapacitet za buduće dodatne količine“, izjavio je Hanu Kasurinen, izvršni potpredsednik Stora Enso divizije za materijale za pakovanje.

Izvor: Tetra Pak

Naslovna fotografija: Tetra Pak

The post Tetra Pak povećava kapacitete za reciklažu višeslojne kartonske ambalaže first appeared on Ambipak.