Suše, poremećaji u trgovini i skupi repromaterijali povećavaju pritisak na proizvođače i prerađivače, dok gubici tokom proizvodnje, transporta i skladištenja dodatno opterećuju lanac snabdevanja. Zato NALED poziva da se kroz predvidive propise i ciljanu investicionu podršku ojača otpornost prehrambenog sektora.

– Nestabilnost cena hrane na svetskom tržištu i visoki troškovi poslovanja najteže pogađaju primarne proizvođače i prerađivače, koji ne smeju ostati amortizeri globalnih kriza. Sigurnost snabdevanja hranom potrebno je da gradimo jačanjem domaće proizvodnje i prerade, kroz izgradnju stabilnih uslova poslovanja i smanjenje administrativnih prepreka. Istovremeno, razvoj mora da počiva na očuvanju zemljišta, vode i vazduha, jer bez zdravih prirodnih resursa nema ni dugoročno održive proizvodnje – kaže Todo Terzić, šef Jedinice za hranu i poljoprivredu u NALED-u.

Među prioritetima koje NALED ističe jeste donošenje zakonskog okvira za prepoznavanje i podsticanje modela regenerativne poljoprivrede, koja doprinosi obnovi plodnosti zemljišta, očuvanju biodiverziteta i efikasnijem korišćenju resursa. Podrška ovim praksama treba da pomogne proizvođačima da povećaju otpornost useva na suše i klimatske promene, uz odgovornu upotrebu agrotehnike.

NALED preporučuje i snažniju investicionu i promotivnu podršku organskoj proizvodnji i proizvodima sa zaštićenim geografskim poreklom. Ulaganja u sertifikaciju, standarde kvaliteta, savremenu opremu i prerađivačke kapacitete omogućila bi bolji plasman domaćih proizvoda i veće prihode. Važno je da dodatna podrška investicijama ne umanji postojeća direktna davanja poljoprivrednicima, koja su oslonac njihove likvidnosti i planiranja proizvodnje.

Jedna od predloženih mera je i pojednostavljenje spoljnotrgovinskih procedura. Čekanje kamiona na granicama povećava troškove i rizik od kvarenja hrane, naročito svežih proizvoda. Zato NALED predlaže digitalizaciju carinskih, fitosanitarnih i veterinarskih postupaka i elektronsku razmenu sertifikata, kako bi se uz bržu obrada dokumentacije i bolju koordinacija nadležnih službi omogućio efikasniji promet robe.

Važan pravac unapređenja jeste i povezivanje naučnoistraživačkih organizacija sa privredom, na čemu NALED posebno radi kao predstavnik EIT Food-a za Srbiju, vodeće evropske inicijative za inovacije u prehrambenom sektoru, koju podržava Evropski institut za inovacije i tehnologiju (EIT). Dostupnija stručna podrška, primena senzorskih i satelitskih podataka za precizno navodnjavanje i đubrenje, kao i modernizacija skladištenja, mogu da smanje gubitke i potrošnju resursa.

– Mladi poljoprivrednici treba da budu nosioci modernizacije, a za to su im potrebni lakši pristup zemljištu, povoljnije finansiranje i namenski programi za pokretanje poslovanja. Njihov ostanak na selu zavisi i od kvaliteta života. Uz puteve, pouzdano snabdevanje strujom i internet, neophodni su dostupni obrazovni, kulturni i sportski sadržaji i prostori za druženje. Generacijska obnova je razvojni prioritet, jer budućnost proizvodnje hrane zavisi od ljudi koji žele da na selu žive, rade i stvaraju porodicu – ističe Terzić.

The post Danas je Svetski dan hrane: NALED predlaže mere za otporniju poljoprivredu i sigurnije snabdevanje hranom first appeared on Ambipak.

Vlada Republike Srbije usvojila je Uredbu kojom se uvodi obavezno vizuelno označavanje proizvoda koji sadrže palmino ili drugo biljno ulje umesto mlečne masti. Ova mera ima za cilj da potrošačima pruži jasnu informaciju o sastavu proizvoda koji često izgledaju kao mlečni, ali to nisu.

Ministar poljoprivrede prof. dr Dragan Glamočić istakao je da je ovo važan korak za zaštitu potrošača i podršku domaćoj mlečnoj industriji.

„Na rafovima često imamo proizvode koji liče na sir ili kajmak, ali sadrže biljne masti. Odsad će na prednjoj strani ambalaže jasno stajati upozorenje ako proizvod nije u potpunosti mlečni,“ rekao je ministar.

Žuti trougao sa uzvučnikom – upozorenje na ambalaži za proizvode koji umesto mlečne masti sadrže palmino ili druga biljna ulja

Kako izgleda oznaka?

Na prednjoj strani pakovanja biće žuti trougao sa crvenim uzvičnikom i natpis:
„NIJE 100% MLEČNI PROIZVOD – SADRŽI PALMINO ULJE ILI DRUGA BILJNA ULJA“.
Oznaka mora biti visoka najmanje 10 mm i jasno vidljiva. Za neupakovane proizvode, ista informacija mora biti istaknuta na polici, cenovniku ili u meniju.

Za nepoštovanje propisa predviđene su novčane kazne od 250.000 do 3.000.000 dinara.

Zašto je ovo važno?

Građani će prvi put imati punu informaciju da li kupuju pravi mlečni proizvod ili njegovu biljnu zamenu. Do sada su mnogi proizvodi vizuelno i marketinški zavaravali kupce, iako su imali drugačiji nutritivni sastav.

„Potrošač ima pravo da zna šta jede. Domaći proizvođači konačno dobijaju ravnopravan tretman u odnosu na jeftinije zamene koje se proizvode radi uštede,“ naglašava Glamočić.

Na ovaj način Republika Srbija nastoji da zaštiti domaće proizvođače mlečnih proizvoda i od uvoznih, neadekvatno deklarisanih kojih je prema navodu ministra, više od 25 odsto u odnosu na celokupan otkup mleka u Srbiji.

Ovom Uredbom, Srbija je među prvim zemljama koja uvodi obavezno i jasno vizuelno upozorenje na prednjoj strani pakovanja za proizvode koji sadrže palmino ulje, odnosno biljna ulja umesto mlečne masti. Ova mera nadmašuje trenutne EU standarde i predstavlja značajan korak ka većoj transparentnosti i zaštiti potrošača.

Od kada važi?

Uredba stupa na snagu naredne nedelje, a puna primena kreće od 1. avgusta 2025.
U međuvremenu, proizvođači i trgovci, restorani, pekare, vrtići, sistemi dostave, moraju uskladiti pakovanja i uvesti oznake.

Za nepoštovanje propisa predviđene su novčane kazne od 250.000 do 3.000.000 dinara. Ministarstvo će uskoro pokrenuti informativnu kampanju kako bi svi subjekti i građani bili upoznati sa novim pravilima.

Opasnost po zdravlje

Palmino ulje je aditiv čija upotreba je izuzetno frekventna. Koristi u gotovo svemu, od čokolade do karmina pa čak i paste za pranje zuba i šampona. Prema istraživanjima, povezao je sa širenjem raka, odnosno metastazama kod osoba obolelih od karcinoma.

Istraživanje o palminom ulju uradio je Institut za istraživanje biomedicine u Barseloni, a objavljeno je u časopisu Nature.

The post Vlada Srbije: Ambalaža mora da sadrži upozorenje na palmino ulje u sastavu proizvoda first appeared on Ambipak.