Poslovna akademija Privredne komore Srbije, u saradnji sa Udruženjem za hemijsku, gumarsku industriju i industriju nemetala, organizuje obuku za sticanje zvanja za savetnika za hemikalije, koja će biti održana od 21. do 25. septembra 2026. godine, od 9 do 17 časova, u Beogradu.

Program obuhvata 41 čas nastave i dve ključne oblasti – upravljanje hemikalijama i upravljanje biocidnim proizvodima. Obuka se realizuje u skladu sa Zakonom o hemikalijama, Pravilnikom o savetniku za hemikalije („Sl. glasnik RS“, br. 96/2023) i uz odobrenje Ministarstva zaštite životne sredine.

Za kompanije koje posluju sa hemikalijama, angažovanje savetnika predstavlja zakonsku obavezu. Za pravna lica koja ne obezbede savetnika za hemikalije propisane su novčane kazne od 1,5 do 3 miliona dinara.

Završena obuka predstavlja uslov za pristup polaganju stručnog ispita. Nakon završetka obuke predviđeno je organizovanje stručnog ispita za savetnika za hemikalije.

Prema važećim propisima, savetnik može biti lice sa odgovarajućim visokim obrazovanjem iz oblasti hemije, tehnologije, farmacije i srodnih oblasti, koje je završilo obuku i položilo stručni ispit.

Prijava

Prijava se vrši elektronskim putem putem linka: PRIJAVA

Uz prijavu je potrebno dostaviti:

• skeniranu diplomu ili uverenje o završenom fakultetu

Diplomu možete poslati na: akademija@pks.rs

Više detalja o obuci i predavačima pogledajte u dokumentu:

The post Obuka za sticanje zvanja savetnika za hemikalije first appeared on Ambipak.

Privredna komora Srbije (PKS), u saradnji sa Švajcarskim programom za promociju izvoza (SIPPO) i uz podršku Švajcarskog sekretarijata za ekonomske poslove (SECO), pokrenula je program podrške domaćim kompanijama za pripremu primene nove Uredbe Evropske unije o ambalaži i ambalažnom otpadu (PPWR). Aktivnosti se realizuju u okviru treće faze SIPPO programa (2026–2029), sa ciljem da se pre svega malim i srednjim izvoznicima omogući pravovremeno usklađivanje sa novim evropskim zahtevima.

PPWR predstavlja jedan od ključnih propisa Evropskog zelenog dogovora i uvodi jedinstvena pravila za svu ambalažu koja se stavlja na tržište Evropske unije. Njena primena počinje 12. avgusta 2026. godine i odvijaće se fazno do 2034. godine, uz donošenje dodatnih delegiranih i sprovedbenih akata kojima će Evropska komisija precizirati pojedina pravila.

Nova uredba obuhvata čitav životni ciklus ambalaže – od smanjenja ambalažnog otpada, povećanja reciklabilnosti i učešća recikliranog materijala, do novih pravila označavanja, proširene odgovornosti proizvođača (EPR), sistema povratne naknade (DRS), ponovne upotrebe i ograničenja određenih materijala.

PKS pokrenula prve aktivnosti podrške privredi vezano za PPWR

Prva aktivnost u okviru programa bio je vebinar „Održivo pakovanje: EU Uredba o ambalaži i ambalažnom otpadu (PPWR) – kako se pripremiti?“, održan 19. juna 2026. godine uz učešće Laure Peano, međunarodne ekspertkinje za oblast ambalaže i plastike.

Tokom vebinara predstavljene su prve obaveze koje kompanije treba da ispune od početka primene uredbe. Među najvažnijima su priprema tehničke dokumentacije i EU Deklaracije o usaglašenosti (Declaration of Conformity), obezbeđivanje sledljivosti ambalaže kroz odgovarajuće oznake, ispunjavanje obaveza u okviru sistema proširene odgovornosti proizvođača (EPR), kao i uspostavljanje internih procedura za korektivne mere i eventualno povlačenje neusaglašenih proizvoda sa tržišta.

Savetnica predsednika Privredne komore Srbije, Dušanka Kalezić u osvrtu na pokrentue aktivnosti PKS-a, naglašava da PPWR nije izolovan propis te da je “njegova primena usko povezana sa uspostavljanjem sistema Produžene odgovornosti proizvođača (EPR), razvojem Depozitnog sistema odnosno sistema povratne naknade (DRS), kao i sa drugim evropskim propisima, pre svega Uredbom o ekodizajnu održivih proizvoda (ESPR) i uvođenjem Digitalnog pasoša proizvoda (DPP).”

Ona takođe ističe da “bez koordinisanog delovanja nadležnih institucija, privrede i svih relevantnih aktera postoji rizik ne samo od kašnjenja u usklađivanju sa evropskim zakonodavstvom, već i od gubitka konkurentnosti domaćih kompanija i otežanog pristupa tržištu Evropske unije.“

“Izgradnja uspešnog sistema za primenu PPWR zahtevaće zajednički rad institucija, privrede, stručne javnosti i međunarodnih partnera, uz značajne investicije u tehnologiju, infrastrukturu i razvoj ljudskih kapaciteta. Aktivnosti koje je Privredna komora Srbije započela uz podršku programa SIPPO predstavljaju dobar primer kako se kroz partnerstvo i praktičan rad mogu postaviti temelji za uspešnu tranziciju ka održivijem sistemu upravljanja ambalažom i ambalažnim otpadom.”, naglašava Dušnaka Kalezić za naš portal, i najavljuje dodatnu podršku domaćoj privredi u pravcu pripreme za PPWR i druge EU propise.

Digitalni alati za lakše usklađivanje

U okviru programa razvijena su i dva digitalna alata – Data Collection File i PPWR Compliance File, namenjena praktičnoj podršci kompanijama u prikupljanju podataka i proceni usklađenosti sa zahtevima uredbe. Alati su testirani zajedno sa kompanijama članicama PKS kroz pilot-projekte.

Jedan od važnih zaključaka dosadašnjih aktivnosti jeste da kompanije moraju jasno razumeti svoju ulogu u lancu snabdevanja, jer od nje direktno zavise njihove obaveze prema PPWR-u. Posebno je važno razlikovati pojmove proizvođača proizvoda i proizvođača u smislu uredbe („manufacturer“ i „producer“), kao i razliku između EU Deklaracije o usaglašenosti i Deklaracije dobavljača.

Pored PPWR-a, PKS kroz program SIPPO pruža podršku privredi i u pripremi za primenu drugih evropskih propisa koji će značajno uticati na poslovanje, među kojima su Uredba o ekodizajnu održivih proizvoda (ESPR), Digitalni pasoš proizvoda (DPP) i zahtevi održivog poslovanja i ESG izveštavanja.

Nastavak podrške privredi

Privredna komora Srbije najavljuje nastavak edukacija, stručnih skupova i konsultacija, kao i formiranje radne grupe za PPWR koja će kompanijama omogućiti razmenu iskustava i zajedničko rešavanje izazova u procesu usklađivanja sa evropskim propisima.

Snimak održanog vebinara dostupan je na YouTube kanalu Privredne komore Srbije, dok članice PKS dodatne informacije, prezentacije i smernice mogu dobiti putem adrese odrzivoposlovanje@pks.rs ili preko svojih matičnih udruženja.

The post Dušanka Kalezić, Privredna komora Srbije: PKS pokrenula program podrške kompanijama za primenu PPWR-a first appeared on Ambipak.

“Privredna komora Srbije je prva i jedina organizacija za podršku poslovanja u Srbiji koja je razvila i isporučila privrednicima Alat za procenu spremnosti kompanija za održivo poslovanje” – otkriva za Ambipak Dušanka Kalezić, savetnica predsednika PKS, koju smo zamolili da preciznije objasni okolnosti i sam Alat koji pomaže privredi da se lakše orijentiše na putu održivosti. U nastavku prenosimo tekst u celosti.

Prepoznajući rastuće zahteve međunarodne regulative u pogledu održivosti, usmerene pre svega na velike privredne sisteme, poput Direktive EU o izveštavanju o korporativnoj održivosti (CSRD) kao i obavezne Evropske standare izveštavanja o održivosti (ESRS), Privredna komora Srbije je posebnu pažnju posvetila analizi metodoloških okvira za izveštavanje o održivosti. CSRD je direktiva EU kojom se propisuje zakonodavni okvir i detaljan set pravila o nefinansijskom izveštavanju. Ovim izveštajima se obuhvataju sve tri komponente ESG-a – životna sredina (Environment), društvena odgovornost (Social) i odgovorno upravljanje (Governance). Na taj način, kompanije su dužne da prikažu na godišnjem nivou kako njihovo poslovanje utiče na svaku od ove tri komponente (posredstvom desetine indikatora i metrika) na koji način postupaju da bi se njihov negativan uticaj smanjio i kako njihovo poslovanje unapređuje svaku od ovih komponenti. Finansijski izveštaj uz izveštaj o nefinansijksom poslovanju (o održivosti) čine poslovni (korporativni) izveštaj.

Shodno odredbama CSRD, izveštavanje se vrši u skladu sa Evropskim standardima izveštavanja o održivosti (European Sustainability Reporting Standards), definisanih od strane Evropske savetodavne grupe za finansijsko izveštavnaje (EFRAG), koji predstavljaju prvi zvanični set standarda izveštavanja na svetu i zamenjuju do sada postojeće standarde koji su bili izrađeni od strane privatnih kompanija i korišćeni dobrovoljno od strane privrede.

Direktiva EU o izveštavanju o korporativnoj odgovornosti je obaveza za kompanija koje posluju na tržištu EU i utiče i na naše kompanije koje izvoze U EU

Izveštaji obuhvataju širok spektar tema održivosti obuhvaćen ESRS standardima (12 kategorija), među kojima se nalaze pitanja zagađenja vode, vazduha, zemljišta, cirkularne ekonomije, zaštite ljudskih i radnih prava i korporativnog upravljanja. Sve navedene oblasti treba primeniti na ekonomske aktivnosti kompanije koje su određene kao materijalne za izveštavanje kroz primenu standarda dvostruke materijalnosti.

Po uzoru na dosadašnje međunarodne konvencije, inicijative, metodološke okvire i standarde koje se odnose na koncept održivosti, Privredna komora Srbije je uz podršku Švajcarskog projekta SIPPO, za potrebe sektora malih i srednjih privrednih društava (MSP) u Srbiji razvila automatizovan instrument za procenu spremnosti kompanija za održivo poslovanje. U Srbiji ih posluje oko 130 hiljada koji što čine preko 99% privrede Srbije. Iako u ovom trenutku Direktiva EU o izveštavanju o korporativnoj odgovornosti nije deo nacionalnog zakonodavstva ona je obaveza za kompanija koje posluju na tržištu EU i na posredan način utiče i na naše kompanije koje izvoze na tržište EU.

Alat za procenu spremnosti kompanija za održivo poslovanje

Kako bismo pripremili na vreme naš sektor MSP za potrebe transformacije poslovanja u skladu sa principima održivosti, i kako bi se upoznali sa postupkom izveštavanja o održivosti, a znamo koliko je potrebno pažnje da se naše kompanije prilagode zahtevima međunardnih propisa, standarda, metodoloških okvira, Privredna komora Srbije je kreirala Alat za procenu spremnosti kompanija za održivo poslovanje kako bi olakšala privrednicima proces pripreme. Alat je posebno dizajniran pre svega za domaće privrednike koji izvoze i koji su već upoznati sa zahtevima međunarodnih kupaca u oblasti održivosti.

Alat za procenu spremnosti kompanija za održivo poslovanje je razvijen sa ciljem da odgovori na specifične potrebe domaće srpske privrede. Ovaj digitalni Alat omogućava detaljnu procenu trenutnog stanja kompanije u vezi sa ključnim pitanjima održivosti, sagledanim kroz tri ključne oblasti: životnu sredinu, društvene aspekte i poslovno odgovorno upravljanje (E/S/G). Alat je razvijen po ugledu na:

• Ciljeve održivog razvoja Ujedinjenih nacija (UN SDG)
• VSME Dobrovoljni standard za izveštavanje o održivosti namenjen sektoru malih i srednjih privrendih društava (VSME) objavljen od strane EFRAG (Evropske savetodavne grupe za finansijsko izveštavanje)
• Sustainability Advantage fondacije
• Green Performance Toolkit alata koji je razvijen od strane ITC (Međunarodnog trgovinskog centra).

Alat je prošao je kroz nekoliko iteracija prilagođavanja i modifikacija od strane SIPPO projektnih eksperata za potrebe srpske privrede.

Zašto je digitalni Alat važan za konkurentnost i izvoz domaćih kompanija?

Nekoliko je načina kako naši preivrednici mogu da iskoriste Alat za unapređenje svoje konkurentnosti na međunarodnim tržištima i u lancima vrednosti:

1. Usmeravanje ka evropskim i globalnim standardima – Pomaže kompanijama da usklade svoje poslovanje sa međunarodnim održivim praksama i regulativama.
2. Povećanje konkurentnosti na globalnim tržištima – Kompanije sa snažnim održivim praksama postaju konkurentnije na tržištima gde su kupci i partneri sve više usmereni na ekološke i društvene aspekte poslovanja.
3. Bolja efikasnost i smanjenje troškova – Implementacija održivih rešenja može dovesti do smanjenja troškova, optimizacije resursa i boljih poslovnih performansi.
4. Pristup novim tržištima, lancima vrednosti ili investicijama – Održivo poslovanje otvara vrata novim tržištima i povećava šanse za pristup međunarodnim lancima vrednosti, kupcima, investitorima ili bankarskim i finansijskim institucijama.

Kako funkcioniše digitalni Alat?

Alat za procenu spremnosti kompanija za održivo poslovanje je automatizovan instrument koji na jednostavan način prikazuje učinak kompanije u oblasti održivosti poslovanja. Alat obuhvata 14 tematskih poglavlja/celina koji se sastoje od desetine i desetine indikatora (po uzoru na indikatore Ciljeva održivog razvoja).

Alat funkcioniše kroz tri ključna pristupa:

1. Procena napretka prema naučno zasnovanim ciljevima održivosti/ESG – Alat meri učinak kompanije u tri ključne dimenzije održivosti: životnu sredinu (E), društvene aspekte (S) i upravljačke faktore (G).
2. Procena usklađenosti sa 17 Ciljeva održivog razvoja UN (SDGs) – Alat prati kako vaša kompanija doprinosi globalnim ciljevima održivog razvoja, kao što su borba protiv siromaštva, borba protiv klimatskih promena, rodna ravnopravnost, ekonomski rast, dostojanstven posao, industrija, inovacije, infrastruktura, odgovorna proizvodnja i potrošnja…
3. Procena uticaja na tri nefinansijska kapitala – Alat prikazuje kako vaša kompanija utiče na tri ključna nefinansijska kapitala: prirodni, ljudski i društveni kapital.

Održivo poslovanje postaje ključni faktor za ostvarivanje konkurentne prednosti na globalnim tržištima i lakše uključivanje u međunarodne lance snabdevanja. Izveštavanje o održivosti nije samo po sebi cilj, izveštavanje radi izveštaja već kao alat kojim se prati proces tranzicije sa linearnog modela poslovanja na cirkularni model uz uvažavanje principa održivosti. Alat je polazna osnova za kreiranje strategije održivosti sa jasnim smernicama i ciljevima i zbog toga je Privredna komora Srbije pored Alata razvila i sledeći set preporuka:

1. Preporuke za unapređenje performansi za održivo poslovanje;
2. Preporuke za izveštavanje o održivosti;
3. Okvir za izradu strategije održivog poslovanja;

kao seta komplementarnog i kompatibilnog materijala za pripremu privrednika na transformativnom putu ka održivom poslovanju.

1. Preporuke za unapređenje performansi održivog poslovanja su sastavni deo Alata
   za procenu spremnosti kompanije na putu ka održivom poslovanju“. Link za preuzimanje Alata je: https://upitnik.pks.rs/index.php/584615?newtest=Y&lang=sr-Latn  

Materijal je zamišljen kao dodatni izvor informacija za sve one privrednike koji žele da saznaju više o tome kako inkorporirati određene preporuke, standarde, smernice, primere dobre prakse u svakodnevno poslovanje a time doprineti ispunjenju pojedinih faktora održivosti koji su definisani Ciljevima održivog razvoja Ujedinjenih nacija (UN SDG/Agenda 2030). Kroz dimenzije životne sredine, društvenih aspekata i upravljanja (E/S/G), obrađeno je devet poglavlja (od ukupno 14 tematskih celina) koja su sastavni deo alata:

• Energija
• Voda
• Otpad
• EMS (Environmental Management System/Upravljanje sistemom životne sredine)
• Hemikalije i zemljište
• Interferencija/zadiranje
• Održive nabavke
• Zdravlje i bezbednost na radu
• Različitost, jednakost, uključenost (DEI: Diversity, Equity and Inclusion).

Svaka tematska celina (poglavlje) Alata, u ovom materijalu započinje objašnjenjem korelacije sa odgovarajućim ciljem/ciljevima održivog razvoja Ujedinjenih nacija (17 UN SDG/Agenda 2030), zatim jednog od korespondirajućih standarda (npr. ISO), a potom sledi lista preporučenih referenci sa praktičnim savetima.

Inicijalna literatura je na engleskom jeziku. Kako bi olakšali privrednicima, za svaki primer standarda/vodiča/smernice/upitnika, dat je sažetak, odnosno kraći opis sadržaja tog materijala na srpskom jeziku. Preporuke su namenjene prvenstveno sektoru malih i srednjih privrednih društava, koji su izvozno orijentisani ili već izvoze, ali ih mogu koristiti i velika društva, nezavisno od toga da li su u privatnom ili javnom sektoru i nezavisno od delatnosti i industrije koju obavljaju.

• Preporuke za pripremu izveštaja o održivom poslovanju predstavljaju kompilaciju
  smernica o tome kako bi kompanije trebalo da sprovode postupak izveštavanja u skladu sa Bazičnim modulom dobrovoljnog standarda VSME a po uzoru na “ESRS” (Evropski standardi izveštavanja o održivosti) za mala i srednja preduzeća (MSP/VSME). Objavio ih je EFRAG (Evropska savetodavna grupa za finansijsko izveštavanje) u decembru 2024. godine kao najnoviju verziju. Putem izveštavanja po uzoru na datu metodologiju, kompanije mogu da omoguće transparentnost i istaknu svoju posvećenost odgovornom i održivom poslovanju.

Cilj ovog dobrovoljnog standarda (VSME) je da podrži mikro, mala i srednja privredna društva u:

• pružanju informacija koje će pomoći da se zadovolje potrebe za podacima velikih preduzeća koja traže informacije o održivosti od svojih dobavljača;
• pružanju informacija koje će pomoći da se zadovolje potrebe banaka i investitora za podacima, čime se pomaže preduzećima u pristupu njihovog finansiranja;
• poboljšanju upravljanja pitanjima održivosti sa kojima se suočavaju, tj. ekološkim i društvenim izazovima kao što su zagađenje, zdravlje i bezbednost radne snage. Ovo će podržati njihov konkurentski rast i poboljšati njihovu otpornost u kratkom, srednjem i dugoročnom periodu; i
• doprinosu održivijoj i inkluzivnijoj ekonomiji.

Izveštavanje se vrši prema Bazičnom modulu (B1-B11) standarda VSME, koji sadrži osnovne informacije i ključne brojke koje daju pregled performansi održivosti kompanije. Ovaj modul je ciljani pristup za mikro preduzeća i predstavlja minimalni zahtev. Analiza materijalnosti nije potrebna, ali se obelodanjivanja inofrmacija o indikatorima koji su svrstani kroz module od B3-B11 moraju obezbediti kada su primenljiva na specifične okolnosti kompanije. Preporučuje se da čak i mala preduzeća (od 10 do 50 zaposlenih) počnu da izveštavaju prema Bazičnom modulu kako bi se upoznala sa opštim pristupom.

Na ovom linku dat je pregled svih modula prema Bazičnom modulu Standarda VSME ESRS

Disclosure B1 – Basis for Preparation: Reporting standards and options

Disclosure B2 – Practices, Policies and Future Initiatives for Transitioning towards a more Sustainable Economy

B3 – Energy and Greenhouse Gas Emissions

B4 – Pollution of Air, Water, and Soil

B5 – Biodiversity

B6 – Water

B7 – Resource Use, Circular Economy, and Waste Management

B8 – Workforce: General Characteristics

B9 – Workforce: Health and Safety

B10 – Workforce: Remuneration, Bargaining, and Training

B11 – Convictions and Fines for Corruption and Bribery

• Okvir za izradu strategije održivog poslovanja je jedna pojednostavljena struktura
  i okvir za definisanje ključnih smernica kroz koje kompanije postavljaju svoje ciljeve održivosti. Ceo set materijala se može preuzeti sa site-a Privredne komore Srbije sa ovog direktnog linka

Inicijativa “Održivi izvoz”

Alat za procenu spremnosti kompanija za održivo poslovanje kao i set pratećih materijala je samo jedan deo aktivnosti koje Privredna komora Srbije u saradnji sa Švajcarskim progmramom za promociju uvoza (SIPPO) sprovodi posredstvom inicijative „Održivi izvoz“. Inicijativa predstavlja važan korak ka održivom razvoju srpske privrede i njenom jačanju na međunarodnoj sceni. Kroz informisanje, edukaciju, podršku i promociju, domaća preduzeća će biti osposobljena da ispune zahteve globalnih tržišta u pogledu održivog poslovanja i ostvare dugoročnu konkurentnu prednost.

Do sada, tokom organizovanja promocija inicijative „Održivi izvoz“ po Regionalnim privrednim komorama, prisustvovalo je oko 200 učesnika u 6 RPK, a dvadesetak kompanija je već koristilo Alat za procenu spremnosti kompanija za održivo poslovanje i pripremilo svoje prve nacrte izveštaja o nefinansijskom poslovanju.

Pored navedenih aktivnosti u okviru inicjative „Održivi izvoz“, kompanije širom Srbije će imati jedinstvenu priliku da steknu neophodna znanja i alate za uspešnu primenu principa održivosti u svom poslovanju i kroz:

• Unapređenje marketinga kompanije kroz promociju održivosti (Sustainability Marketing);
• Ekspertska predavanja o izveštavanju o održivosti i primeni EU regulativa (CSDDD, CSRS, ESRS, EUDR, GSPR);
• Promociju unapređenja prodajnog procesa – uključujući uspostavljanje indikatora i merenje ciljeva prodaje, kao i učešće na B2B platformama;
• Pripremu za učešće na komercijalnim misijama i međunarodnim sajmovima;
• Master class predavanje i radionice sa domaćim i stranim ekspertima – na temu izveštavanja o održivosti;
• Sektorske vodiče o održivom izvozu – sa konkretnim smernicama za održivo poslovanje i izvoz domaćih kompanija;
• Mnoge druge aktivnosti koje će omogućiti domaćim izvoznim kompanijama da unaprede svoje poslovanje, konkurentnost i poziciju na međunarodnim tržištima.

Privrednici širom Srbije pozvani su da se uključe u aktivnosti ovog programa i iskoriste priliku za unapređenje svojih poslovnih procesa u skladu sa održivim praksama koje postaju ključni faktor konkurentnosti na globalnom tržištu.

Tehnička podrška organizaciji i implementaciji inicijative obezbeđena je od strane Švajcarskog programa za promociju izvoza (SIPPO), uz podršku Švajcarskog sekretarijata za ekonomske poslove (SECO).

Autor teksta: Dušanka Kalezić, savetnica predsednika PKS

The post Privredna komora Srbije: Alat za procenu spremnosti kompanija za održivo poslovanje first appeared on Ambipak.

Trenutno ne postoji jedinstven evropski zakon koji pokriva mikroplastiku na sveobuhvatan način, ali su preduzeti prvi koraci ka tome. U Evropskoj uniji je usvojena odluka o eliminaciji i minimizaciji mikroplastike i potrebi za propisima za smanjenje rizika od mikroplastike u cilju zaštite životne sredine, životinja i naročito zdravlja ljudi. Evropska agencija za hemikalije priprema dosije u vezi sa upotrebom namerno dodate (namenske) mikroplastike u širokom dijapazonu proizvoda.

Namenska mikroplastika dizajnirana je za komercijalnu upotrebu u detergentima, sredstvima za pranje i čišćenje, kozmetičkim prozvodima, sredstvima za zaštitu bilja, biocidima, kao nosilac mirisa ili aktivne supstance. Čim se donese Uredba o zabrani korišćenja mikroplastke u namenske svrhe na nivou UN i EU, i Srbija će morati da primeni zabrane. Prelazni period za pronalaženje bezbednih alternativa za sve vrste namerno dodate mikroplastike je od 4 do 8 godina u zavisnosti od svrhe primene.

Postoji Legislativni okvir EU za mikroplastiku u oblasti upravljanja hemikalijama. Radi se na predlogu o zabrani upotrebe mikroplastike u kozmetici, proizvodima za čišćenje, pesticidima, đubrivima, kojim bi se sprčilo oslobađanje 500.000 tona mikroplastike u periodu od 20 godina.

Uticaj mikroplastike na životnu sredinu i zdravlje ljudi je značajan jer je prisutna u kozmetici i sredstvima za higijenu, keje koristimo svakodnevno, a nemoguće ju je ukloniti i ona beskonačno dugo ostaje inplementirana u vodi, zemljištu, tj u prirodi i okruženju.

Preporuka je da se traže bezbednije alternative za mikroplastiku, da se radi na preventivi u toku ovog tranzicionog perioda. U Srbiji će se pristupiti izradi nacionalne strategije, u okviru Zelene agende. Ovo je prvi u nizu sastanaka u kom je Ministarstvo zaštite životne sredine u saradnji sa Privrednom komorom informisalo privredu o ovoj značajnoj temi i imalo dijalog vezano za preventivu i primenu zabrana kada stupe na snagu.

Mikroplastika, Privredna komora,18.5.2023.pdf

Izvor: Privredna komora Srbije

Naslovna fotografija: Freepik

The post U susret zabranama mikroplastike first appeared on Ambipak.

Ulaganjem u novi pogon ambalaže po modelu in-house, vrednom preko milion evra, kompanija Beohemija potvrđuje svoj razvojni model poslovanja a njeni prepoznatljivi brendovi deterdženata, omekšivača i proizvoda kućne hemije, Duel, Spin, Selection i Pompa dobiće priliku za PET ambalažu sa manje plastike.

Današnjoj svečanosti povodom otvaranja pogona u okviru proizvodnog postrojenja Beohemije u Zrenjaninu, prisutnima su se obratili ambasador Republike Češke, njegova ekselencija Tomáš Kuchta, gradonačelnik grada Zrenjanina, g-din Simo Salapura, sekretar Udruženja hemijske industije PKS, Dragan Stevanović, dok su svečanim presecanjem vrpce početak rada pogona ozvaničili Miroslav Micković CEO Alpla Srbija i Roman Kratochvíl CEO Beohemija i Business Partner CE Industries.

Peter Szuma Board Member i FMCG Investment Director, istakao je zadovoljstvo dosadašnjim napretkom poslovanja kompanije Beohemija, koja posluje u okviru češkog CE INDUSTRIES holdinga.

Roman Kratochvil, CEO Beohemije je rekao da ova saradnja ogromna prilika za Beohemiju da zajedno ostvare nove sinergije, posebno kada se radi o mogućnostima za ispunenje „zelene agende“ te da će u narednih nekoliko godina biti vidljive brojne promene. Naglasio je da će iz ove investicije benefite imati i potrošači i država. Zahvalio je ambasadoru i gradonačelniku na dosadašnjoj podršci i istakavši da će investicija doprineti i zaštiti životne sredine budući da je do sada ambalaža omekšivača od 1,6 litara izrađena od 51 grama plastike, a da će sada zahvaljujući tehnologiji, ona biti izrađena od svega 6 grama plastike.

Miroslav Micković, CEO kompanije ALPLA u Srbiji, pomenuo je vrednost investicije, koja iznosi preko milion evra a posebno je naglasio da instaliranje nove linije omogućuje korišćenje lakših PET boca čime se na godišnjem nivou smanjuje količina plastike. Tačnije, kako je rekao, Beohemija će na tržište emitovati oko 95 tona plastike manje na godišnjem nivou, zahvaljujući novoj tehnologiji.
Micković je istakao i mogućnost da se u budućnosti u Beohemijine proizvode ugrađuje i određeni procenat reciklirane plastike, s obzirom na to da je APLA najveći evropski recikler PET ambalaže.

Dragan Stevanović, sekretar Udruženja za hemijsku gumarsku i industriju nemetala, izneo je podatak da je srpska hemijska industrija izvozno orijentisana i da oko 15 odsto ukupnog izvoza čini hemijska industrija. Od toga oko 67% izvoza ide na sertifikovano i zahtevno tržište EU. On je istakao i da smanjenje plastike u novoj ambalaži značajno doprinosi uštedi CO2, te da će saradnja Beohemije i ALPLE nesumnjivo doprineti potencijalu širenja Beohemije na zahtevna strana tržišta.

Fotografije: Beohemija

The post ALPLA i BEOHEMIJA – saradnjom do manje plastike u ambalaži first appeared on Ambipak.

Kako je predstavila Klara Halova, u oktobru prošle godine, na Ambipak konferenciji održanoj u Privrednoj komori Srbije, kompanije Mattoni 1873 i Knjaz Miloš od svog ujedinjenja, zajedničkim snagama rade na pitanjima cirkularne proizvodnje i reciklaže, sve u cilju smanjenja karbon emisije. Naročito značajan element njihove delatnosti postala je briga o biodiverzitetu i klimatskim promenama, koje su postale gorući problem planete.

Iako Mattoni nije oduvek bila održiva firma i dosta promena u ovom domenu je donosila ad-hoc, odlikuje ih kontinuitet u odgovornom poslovanju i stalno implementiranje novih regulativa, naročito u pogledu zaštite prirodnih izvora vode, istakla je Halova i naglasila da je Mattoniju, cirkularnost  jedan od ključnih postulata poslovanja i zasniva se na 3 stuba: eko dizajnu, depozitnom sistemu (prikupljanju ambalaže), recikliranju flaša po sistemu „iz boce u bocu“. Svi njihovi proizvodi danas se mogu u potpunosti reciklirati, a cilj je da se omogući reciklaža makar 80% proizvedene ambalaže. Klara naglašava da je nužno imati realne planove, i da je za firme nemoguće postići da čim krenu da implementiraju ovakve procese reciklarju čak 100% svoje ambalaže, smatrajući da je 80% rPEt-a više nego dovoljno.

Klara je pomenula i značaj prkupljanja ambalaže i zatvaranje kruga cirkularnosti u cilju smanjenja karbonskog otiska, na čemu se radi upravo i u Knjaz Milošu.

Depozitni sistem se pokazao kao najefikasniji sistem za prikupljanje ambalaže i reciklažu širom Evrope,

Slovačka kao primer uvođenja depozitnog sistema u Evropi

U svom izlaganju osvrnula se i na prvi primer potpuno cirkularnog sistema u Evropi, odnosno depozitnog sistema u Slovačkoj. Njihov depozitni sistem podrazumeva prikupljanje ambalaže od svih pića, veličine od 0.1 do 3 litra, izuzev ambalaže mleka i alkohola. Proizvođač ima mogućnost da prikupljenu ambalažu ponovo upotrebi, međutim, strogo je zabranjena prodaja prikupljenog materijala. Ovaj sistem je izuzetno lak za implementiranje, odgovara čitavom sektoru pića i omogućava uštedu sirovih materijala na tržištu. Depozitni sistem implementiran je 2022. godine, a nakon samo godinu dana cilj da se reciklira 60% ambalaže je prestignut za više od 10%. Sadašnji cilj je prikupiti čak 90% ambalaže i raditi na ekološkim regulacijama u ovom sektoru.

Na istoj konfeneciji, na panelu „Depozitni sistem – upravljanje ambalažnim otpadom, bauk ili rešenje?“, Milana Petrović, menadžerka za javne i korporativne poslove i održivost u kompaniji Knjaz Miloš, govorila je o značaju depozitnog sistema kao preduslov za uspostavljanje cirkularnosti u industriji pića. Ovaj sistem pokazao se kao najefikasniji sistem za prikupljanje ambalaže i reciklažu širom Evrope, ali smatra da to ne bi bilo moguće bez efikasne komunikacije sa potrošačima.

Milana je istakla značaj tehnološkog napretka i inovacija koji nam danas omogućavaju da dobijemo materijale za ambalažu koji su potpuno reciklažni. Knjaz Miloš sa svojim sistemom „flaša za flašu“ dobija mogućnost za formiranje strateškog pristupa održivom razvoju i planiranje ekoloških i edukativnih aktivnosti.  Ovaj sistem pokazao se kao najefikasniji sistem za prikupljanje ambalaže i reciklažu širom Evrope, ali to ne bi bilo moguće bez efikasne komunikacije sa potrošačima.

Kompanija Mattoni 1873 u svom portfoliju ima 52 brenda, u kompanijama ukupno radi 3200 zaposlenih a posluju na 20 tržišta od kojih je i jedno srpsko na koje su stupili akvizicijom kompanije Knjaz Miloš

Kompletno keynote izlaganje Klare Halove i učešće Milane Petrović na panelu „Depozitni sistem – upravljanje ambalažnim otpadom, bauk ili rešenje?“, možete pogledati na snimku konfeencije na Ambipak magazin Youtube kanalu.

The post Mattoni 1783 i Knjaz Miloš zajedno ka cirkularnoj ekonomiji i reciklaži first appeared on Ambipak.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, plastična industrija u Srbiji je u prvih devet meseci 2023. godine ostvarila rast izvoza proizvoda za transport i pakovanje od plastike, posebno kesa od polietilena.

Ovo je rečeno na sednici Grupacije proizvođača plastičnih proizvoda, održanj krajem novembra, gde je analizirano stanje u ovoj grani hemijske industrije. Sednicu je organizovalo Udruženje za hemijsku, gumarsku i industriju nemetala, a na istoj su uz sekretara Udruženja Dragana Stevanovića,  Mirjanu Balog-Kormanjoš, više savetnice Udruženja, prisustvovali ipredstavnici industrije plastičnih proizvoda. Sednici je prisustvovao i državni sekretar Ministarstva privrede Milan S. Čukić.

Ukupna industrijska proizvodnja u Srbiji je u periodu januar-septembar 2023. godine zabeležila blagi rast u odnosu na isti period prethodne godine, dok je prerađivačka industrija imala blagi pad, izneto je na sednici. U okviru hemijske industrije, koja pokriva i proizvodnju plastike, takođe je došlo do pada proizvodnje. Međutim, jedan segment plastične industrije je imao značajan rast, a to je proizvodnja kesa od polietilena, koja je porasla za 15 odsto u odnosu na devetomesečni prosek 2022. godine. Ukupno je proizvedeno 34,7 tona folija, filmova i kesa u prvih devet meseci 2023. godine.

Spoljnotrgovinska razmena Srbije u periodu januar-avgust 2023. godine je iznosila 43,3 milijarde evra, od čega je izvoz bio 19,1 milijardi, a uvoz 24,2 milijarde evra. Deficit je bio 5,15 milijardi evra. U okviru hemijske industrije, izvoz je bio 2,7 milijardi evra, a uvoz 3,4 milijarde evra, što je rezultiralo deficitom od 688 miliona evra. Najveći suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni je ostvaren u proizvodnji proizvoda od gume i plastike, koji je iznosio 506 miliona evra. Izvoz ovih proizvoda je bio 1,5 milijardi evra, a uvoz 1 milijardu evra.

Kada se posmatraju samo proizvodi od plastike, u periodu januar-septembar 2023. godine je zabeležen deficit od 500 miliona evra. Izvezeno je 921 milion evra i 326,288.8 tona proizvoda od plastike, a uvezeno je 1,4 milijarde evra i 568,568.9 tona. Međutim, u segmentu proizvoda za transport i pakovanje od plastike, koji uključuje i kese od polietilena, ostvaren je suficit od 18 miliona evra. Izvezeno je 179 miliona evra i 58,751.50 tona ovih proizvoda, a uvezeno je 161 milion evra i 40,748.90 tona.

Glavna tržišta za izvoz proizvoda od plastike su zemlje regiona, kao što su Nemačka, Bosna i Hercegovina, Mađarska, Rumunija i Hrvatska.

Pored aktuelnog pregleda ovog sektora, predstavljene su i novine Zakona o izmenama i dopunama Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara (SL glasnik broj 92 od 27.10.2023.). Pored definicije šta su plastične kese, zakon predviđa i smanjenje naknade sa 26.644,26 din na 8.000,00 din. 

Izvor: PKS
Naslovna fotografija: PKS

The post Industrija plastike u Srbiji: Rast proizvodnje i izvoza plastičnih kesa first appeared on Ambipak.

U razgovoru u okviru panela “Šta sve možemo a šta činimo za životnu sredinu?” učestvovali su, Ivana Pavlović, menadžer operacija, Sekopak i Bojana Perić, generalna direktorka, Ekostar paka i Nikola Marinković, direktor razvoja, Smurfit Kappa Avala Ada, dok je panel moderirala Kristina Cvejanov, ispred ekspertske mreže Green Loop.

Uređenje i zaštita životne sredine napokon su postali istaknuta tema i u Srbiji što nameće potrebu svima nama – privrednim subjektima, građanima, i naravno, institucijama da se istom više pozabavimo. Treća Ambipak konferencija 2023, održana početkom oktobra u Privrednoj komori Srbije,  upravo je bila posvećena tome kako upravljati ambalažom i na koje načine možemo smanjiti količinu ambalažnog otpada koja svoj životni ciklus završi na našim ulicama, šumama, rekama uključujući i one na deponijama. Kao što je Kristina Cvejanov, moderatoka panela u uvodom delu istakla, „sada se već svi u Srbiji slažemo da je očuvanje životne sredine prioritetno“ a njeni sagovornici se nadovezali predstavljajući iskustva i preporuke svojih kompanija.

Govoreći o ulozi i rezultatima kompanije Sekopak da smanji količinu ambalažnog otpada u Republici Srbiji, Ivana Pavlović, direktorka operacija podsetila je da je Sekopak vodeći operater sistema za upravljanje ambalažnim otpadom u Srbiji, sa iskustvom od 17 godina i da usko sarađuje sa industrijom i relevantnim organizacijama i institucijama na razvoju i implementaciji održivih rešenja za upravljanje ambalažnim otpadom. Ivana je s ponosom iznela podatak da je Sekopak kao pionir započeo saradnju sa javno-komunalnim preduzećima, sa kojima već 13 godina uspešno sarađuje a isto toliko godina drži vodeću poziciju kao operater sistema ambalažnog otpada u Republici Srbiji.

„Sekopak „drži“ 45% industrije koja je u obavezi da poštuje principe produžene odgovornosti proizvođača, dok je i ovaj drugi deo industrije koji do sada nije u obavezi POP-a, treba da se uključi u zajednički pravac zbrinjavanja ambalažnog otpada“, rekla je Pavlović u okviru prvog panela treće Ambipak konferencije.
Ona je takođe naglasila važnost komunikacije svih činilaca u lancu zbrinjavanja ambalažnog otpada, pozivajući predstavnike svih industrija da se, pored industrije pića, uključe, kao i lokalne samouprave na tešnju i intenzivniju saradnju, ali i pozvala na uvođenje kriterijuma za rad operatera sistema i uvođenje ciljeva za lokalne samouprave, kao i da svi u lancu treba da preuzmu i odgovornost, računajući i građane.

KOMPLETAN PANEL MOŽETE POGLEDATI NA YOUTUBE KANALU AMBIPAK MAGAZIN. ( Direktan link ka panelu 1 je u opisu)

Direktor razvoja Smurfit Kappa Avala Ade, Nikola Marinković izneo je primer globalnog proizvođača ambalaže od papira i kartona,  Smurfit Kappe, rekavši da se u ovoj kompaniji od 2005. godine meri emisija CO2 koja je smanjena za 44% od tada, dok je od 2011. godine za 24% smanjena količina njihove ambalaže koja završi na deponiji a svi materijali koje koriste u proizvodnji ambalaže su kontrolisani i FSC sertifikovani. On je ovom prilikom pomenuo i upravo završeno i aktivirano postrojenje za preradu otpadnih voda u okviru dveju fabrika u Beogradu (Avala Ada i Fabrika hartije Beograd,  sada deo grupacije Smurfit Kappa), u koje su uložena sopstvena sredstva Smurfit Kappe.

„Ovo je dovelo do toga da se u Dunav vraća čistija voda nego što se uzima za rad fabrike, a optimizacijom proizvodnje, došlo je do 2,1% smanjenja upotrebe vode u proizvodnim procesima Smurfit Kappe, što je u kontekstu industrije veliki rezultat“, rekao je on.

Nikola je u nastavku razgovora naglasio da su svi u grupaciji posvećeni razvoju održivih rešenja za pakovanje rekavši i: „Koristimo reciklirane materijale kad god je to moguće i investiramo u nove tehnologije za smanjenje naše potrošnje energije i vode. Takođe, nudimo niz usluga koje pomažu našim kupcima da smanje svoj ekološki otisak, kao što su optimizacija dizajna pakovanja i rešenja za upravljanje otpadom.“

On je takođe rekao da je jedan od najvećih izazova promena ponašanja potrošača. „Potrošači često biraju pakovanje na osnovu pogodnosti i cene, a ne održivosti. Moramo da edukujemo potrošače o važnosti održive ambalaže i da učinimo održive opcije pakovanja dostupnijim i pristupačnijim.“, zaključio je Nikola Marinković.

Bojana Perić, generalna direktorka Ekostar paka, operatera sistema za upravljanje ambalažnim otpadom  iznela je podatak da je preko 830 od ukupno 1918 obveznika produžene odgovornosti proizvođača svoju obavezu prenelo na Ekostar pak, ističući lidersku poziciju po broju kompanija čiji ambalažni otpad zbrinjavaju.

 „Za 13 godina postojanja sistema produžene odgovornosti proizvođača u Republici Srbiji, Ekostar pak je 721.000 tona ambalažnog otpada skrenuo sa puta ka deponijama“ – rekla je Perić, dodajući da je njihov prioritet da se što više ambalaže reciklira.

Bojana Perić je tokom svog učešća na panelu, objasnila da Ekostar pak redovno upućuje pozive javno-komunalnim preduzećima za saradnju, naglasivši da sa svima kreiraju tailor made rešenje, prilagođeno svakoj lokalnoj samoupravi, kao i da je potrebno podizati ekološku svest društva ali i što više prilagođavati samu ambalažu principima cirkularnosti.

Organizovano prikupljane ambalažnog otpada bi napravilo (pozitivnu) razliku, smatra Bojana Perić, ali i bolja regulativa usmerena na saradnju javno-komunalnih preduzeća i operatera sistema.

Sa nadom da će na sledećoj konferenciji pričati o novim i još boljim rezultatima, zaključen je prvi panel.

Konferenciju „Ambalaža 5.0  – Inspiracija. INOVACIJA. Održivost“ podržale su kompanije Knjaz Miloš, Smufrfit Kappa Avala Ada, Sekopak, kao Generalni partneri, zatim Alijansa za cirkularna pakovanja, TOMRA i Ekostar pak kao Partneri a Sponzori su bili Palladio East, Coca-Cola HBC Srbija, PwC Srbija i Grand kafa – prijatelj konferencije.

The post Ukratko, panel 1: Šta možemo a šta činimo za životnu sredinu? – Ambipak konferencija 2023 first appeared on Ambipak.

Treća po redu konferencija o ambalaži, u organizaciji portala Ambipak magazin, održaće se u Beogradu, 4. oktobra 2023, u Privrednoj komori Srbije, uz institucionalnu podršku Privredne komore Srbije – Udruženja za hemijsku, gumarsku i industriju nemetala i Centra za cirkularnu ekonomiju i podršku Ministarstva zaštite životne sredine.

Konferenciju će otvoriti Sandra Dokić, državna sekretarka Ministarstva zaštite životne sredine i Mirjana Balog Kormanjoš, viša savetnica Udruženja za hemijsku, gumarski i industriju nemetala PKS.

Održivost i ekologija

Očuvanje životne sredine igra ključnu ulogu u savremenom poslovanju, a konferencija „Ambalaža 5.0 – Inspiracija. INOVACIJA. Održivost“  posvetiće posebnu pažnju održivim praksama u industriji ambalaže. Govornici će razgovarati o recikliranju, smanjenju otpada i upotrebi održivih materijala u proizvodnji ambalaže.

Inovacije i tehnologije

S obzirom na brzi razvoj tehnologije, industrija ambalaže se neprestano menja. Konferencija će istražiti inovativni potencijal i budućnost ambalaže u svetu koji je brzo menja i pred civilizaciju stavlja sve veću odgovornost za očuvanje životne sredine. Učesnici će od najpoznatijih svetskih i domaćih ambalažnih kompanija dobiti uvid u ono što se može očekivati u narednim godinama i kako se pripremiti za te promene.

Ove godine, Ambipak konferenciju kao Generalni partneri podržavaju kompanije Knjaz Miloš, Smurfit Kappa Avala Ada i Sekopak. Partneri konferencije su TOMRA Systems, Ekostar Pak i Alijansa za cirkularna pakovanja a sponzori Coca-Cola HBC Srbija, Lidl Srbija KD, Palladio Group i PwC Srbija.

Učesnici će biti u prilici da se osveže i druže uz Grand kafu – Prijatelja konferencije.

Među prisutnima na konferenciji su visoki predstavnici vodećih kompanija iz oblasti ambalaže, kao i ugledni stručnjaci iz relevantnih oblasti. Ovo je odlična prilika za razmenu ideja, jačanje postojećih i stvaranje novih poslovnih veza.

Više informacija i kako prisustvovati, možete videti na sajtu konferencije.

Kako je bilo na Ambipak konferenciji 2022. možete pogledati ovde.

The post Treća Ambipak konferencija: „Ambalaža 5.0 – Inspiracija. INOVACIJA. Održivost“   first appeared on Ambipak.

Budimpešta je 19. i 20. septembra ove godine postala epicentar susreta i pregovora za privredne subjekte iz oblasti proizvodnje plastike i reciklaže, kao i srodnih sektora. Centralnoevropski sastanak industrije plastike 2023 okupio je značajan broj zainteresovanih proizvođača i distributera iz regiona. Cilj ovog događaja bio je omogućiti učesnicima iz Centralne Evrope da se povežu kroz B2B sastanke, edukativne panele i radionice na najkvalitetniji način.

Srpski privredni subjekti, uključujući HIP Petrohemiju Pančevo, Hipol i Balkan Polymers, predstavili su se kao vodeći dobavljači sirovina polimera u Centralnoj Evropi. Na B2B razgovorima, ovi srpski privrednici su predstavili svoje ponude kupcima iz preko 20 zemalja Evrope, ali i iz Kine, Egipta, Katara i Turske.

Tokom dvodnevne konferencije organizovano je mnoštvo B2B sastanaka, predavanja i diskusija o aktuelnim temama vezanim za polimere i reciklažu plastike, uz prisustvo izložbenog prostora.

Industrija plastike suočava se sa značajnim izazovima u narednim godinama, uključujući obaveze Evropskog pakta za plastiku da se u gotovim plastičnim proizvodima i materijalima za pakovanje koristi u proseku 25-30% reciklirane plastike do 2025. godine. Trenutno, uprkos ovim ciljevima, udeo reciklirane plastike u upotrebi iznosi samo 10%, prema izveštaju “Evropskog pakta za plastiku”.

B2B sastanci su bili prilika za pregovore između dobavljača i kupaca sirovina u industriji polimera. Privredni subjekti iz Republike Srbije privukli su posebnu pažnju i interesovanje tokom ovih sastanaka, pokazujući veliki potencijal za uspostavljanje saradnje.

Privredna komora Srbije, zajedno sa Udruženjem za hemijsku, gumarsku industriju i industriju nemetala, aktivno je učestvovala na konferenciji, s ciljem umrežavanja sa asocijacijama iz drugih zemalja Centralne Evrope koje se bave plastikom. Osim podrške privrednim subjektima tokom B2B sastanaka, pružali su podršku i razmenu informacija sa distributerima i drugim učesnicima koji su zainteresovani za plasiranje polimera na tržište Republike Srbije.

Osim B2B susreta, centralna tačka konferencije bila je diskusija o aktuelnim pitanjima u industriji plastike, uključujući izazove u vezi sa cenama polimera i standardizacijom recikliranog materijala.

Foto: Privredna komora Srbije

The post Srpski privrednici na Centralnoevropskom sastanku industrije plastike 2023 u Mađarskoj first appeared on Ambipak.