U Evropskoj uniji će  do 2030. godine oko 53 miliona radnih mesta biti robotizovano što bi moglo biti ubrzano usled pandemije virusa kovid-19, a zbog čega će više od 20 odsto radne snage biti primorano na sticanje novih veština i prekvalifikaciju, pokazala je studija.

To su rezultati istraživanja globalnog instituta Mekinsi o budućnosti rada u Evropi i uticaju covida-19 i automatizacije na zaposlenost u EU.

U pomenutom izveštaju je navedeno da bi oko 59 miliona ljudi u Evropskoj uniji, odnosno 26 odsto od ukupnog broja zaposlenih, moglo u kratkom roku da se suoči sa ekonomskim posledicama pandemije i restriktivnih mera – smanjenjem radnih sati i plate, ili sa privremenim ili stalnim prestankom radnog odnosa.

Kriza sa virusom covid-19 imala je snažan uticaj na tržišta rada u EU, međutim pandemija nije jedini razlog modifikacija budućnosti rada u Evropi.

Najrizičniji i najbrojniji poslovi koji će zbog korone ali i automatizacije pretrpeti promeme su u tri oblasti – trgovini, proizvodnji i ugostiteljstvu

Broj evropskog radno sposobnog stanovništva biće smanjen za oko 13,5 miliona, odnosno za oko 4 odsto do kraja decenije, a pad će posebno biti izražen u Nemačkoj sa oko 4 miliona i Italiji sa oko 2,5 miliona manje.

Automatizacija i zamrzavanje pojedinih ekonomskih aktivnosti, koji će se odvijati različitim brzinama, dovešće do smanjenja broja radnih mesta i ubrzati proces stvaranja novih profesija.

Covid-19 bi s jedne strane mogao da ubrza prelazak radne snage na nove poslove koji zahtevaju drugačije veštine, a sa druge strane kriza s virusom mogla bi da produbi razlike između više i manje obrazovanih radnika, ali i između država u EU, navedeno je u izveštaju.

Navodi se da oko 50 odsto Evropljana živi u stabilnim ekonomijama koje privlače nove stanovnike, da se evropske oblasti koje čine dom za oko 30 odsto Evropljana suočavaju sa smanjenjem radno sposobnog stanovništva zbog imigracije ili starenja, a da preostalih 20 odsto čini kategorija sa dinamičnim rastom i najvišim BDP–om po glavi stanovnika.

Broj radno sposobnog evropskog stanovništva koji živi i radi u drugoj evropskoj državi udvostručio se od 2003. do 2018. sa oko 8 na 16 miliona, dodaje se u izveštaju.

Izvor: Telegraf Biznis/Tanjug

Foto: Austin Distel on Unsplash

The post Korona menja radna mesta first appeared on Ambipak.

Zbog pandemija korona virusom  kompanije širom sveta otežano funkcionišu a neke su čak prinuđnene, posebno male firme i preduzetnici i da potpuno obustave svoj rad.  Kako bi zaštitile svoje ekonomije i radna mesta građana, države donose niz mera kojima olakšavaju nastali poremećaj. Koje mere i olakšice donose zemlje u regionu a šta preduzima Srbija povodom epidemje korona virusom čitajte u nastavku.

Ministar fnasnija Siniša Mali, pored već objavljenih,  najavio je dodatni set mera  ministarstva, vezanih za vanredno stanje izazvano virusom COVID-19.

Vlada Srbije najpre je najavila pomoć za penzionere od 4.000 dinara i povišicu od 10 odsto za zdravstvene radnike, kao i odlaganje plaćanja računa najstarijim sugrađanima.

Narodna banka Srbije je omogućila dužnicima, fizičkim i pravnim licima, pauzu od 90 dana u otplati kredita, kako bi pomogla privredu snizila je i referentnu kamatnu stopu, što omogućava jeftinije kredite.

Vlada Srbije donela je Uredbu koja kaže je poslodavac dužan da omogući zaposlenima obavljanje poslova van prostorija poslodavca, a istaknuto je da će za takav rad biti isplaćena puna zarada. Takođe i za radnika koji prinudno bude u izolaciji.

“Mi na računu imamo 212 milijardi dinara, narednih dana idemo sa drugim setom mera, u zavisnosti od toga kako se bude odvijala situacija”, kaže Siniša Mali.

Više informacija o korona virusu, statusu pandemije i merama zaštite irekacije u slučaju zaraze, potražite na zvaničnom sajtu www.covid19.rs

Šta preduzimaju zemlje u regionu?

U Hrvatskoj je takođe donet set od 63 mera vredan  gotovo 3,9 milijardi evra  kojima se nastoji podržati ekonomija zemlje i pomoć građanima poput odlaganja javnih davanja poreskim obveznicima koji imaju teškoća u poslovanju usled nastale situacije – i to poreza na dohodak i dobit, doprinosa za penzije i zdravstveno osiguranje s odlaganjem za tri meseca, a ukoliko bude postojala potreba, i s mogućnošću produženja za još tri meseca. Nakon toga omogućuje se otplata duga na 24 meseca. Set mera za finansijsku likvidnost, po rečima ministra finansija Zdravka Marića uključuje moratorijum na obaveze prema HBOR-u i komercijalnim bankama od tri meseca, odobrenje kredita za likvidnost za isplatu plata i dobavljača i reprogram drugih obaveza.

PROČITAJTE JOŠ: PRIVREDNA KOMORA SRBIJE: Otvoren info servis Covid-19 za podršku privrednim subjektima

Država će u sektorima pogođenim epidemijom podržati očuvanje radnih mesta tako što će, u visini minimalne plate, pomoći svakom zaposlenom koji bi ostao bez posla. Privremeno se suspenduju mere za samozapošljavanje i zapošljavanje, a sredstva za njih se prenamenjuju za zadržavanje postojeće zaposlenosti.

U Crnoj Gori Vlada sprema  paket mera za najugroženije, uz preporuku komercijalnim bankama da a rade pravilne procene uticaja pandemije i rizika na poslovanje privatnog sektora i stanovništva, u saradnji sa svojim klijentima. Bankama je preporučeno i da eventualno vrše prilagođavanja rokova otplate njihovih obaveza u skladu sa novim očekivanim novčanim tokovima klijenata.

Vlada Severne Makedonije odlučila je da zatvori obdaništa, škole i fakultete do 24. marta, a kako deca neće ići u školu, doneta je odluka da se radnih obaveza oslobodi po jedan roditelj dece do deset godina, dok ne prorade vrtići i obdaništa.

Država je na sebe preuzela plaćanje zarada tih roditelja i u privatnom i u javnom sektoru.

Predsednik Štaba za praćenje štetnih posledica virusa korona na stanje u privredi Republike Srpske Radovan Višković izjavio je da će Vlada Srpske prolongirati uplatu poreza na dobit do kraja juna i to će biti mera koja će se odnositi na privredne subjekte koji trpe štetu od virusa korona.

“Jedna od mera koju smo promovisali je da poslovne banke stave moratorijum na otplatu kredita”, rekao je Višković u obraćanju javnosti nakon sednice Štaba. Višković, koji je i predsednik Vlade Srpske, uputio je molbu privrednim subjektima da radnike ne otpuštaju, jer će biti razgovarano o tome kako pomoći privrednim subjektima.

Povodom aktuelne situacije izazvane korona virusom, COVID-19, Privredna komora Srbije pokrenula je novi specijalizovani info servis za privredu.

Izvor: Blic

Foto:Image by Gerd Altmann from Pixabay

The post BIZNIS INFO: Olakšice za privredu u zemljama u regiona za vreme pandemije – šta preduzima Srbija? first appeared on Ambipak.