Na tradicionalnoj proslavi Agia Marina Panigyri, održanoj 16. jula u parku Androni na grčkom ostrvu Lemnos, lokalno kulturno nasleđe povezano je sa podizanjem ekološke svesti kroz interaktivnu akciju reciklaže u okviru inicijative Imagine Lemnos Plastic Free.
Akciju su zajednički realizovali organizacija Lemnos Marine Conservation, program Every Can Counts Greece, kompanija Solagro Smart Recycling, Opština Lemnos i Kulturno udruženje Androni.

Tokom događaja prikupljane su aluminijumske limenke za piće i plastične boce, a posetiocima su bili dostupni inovativni sistem Digital Smart Flex kompanije Solagro Smart Recycling i prepoznatljivi reciklažni rančevi programa Every Can Counts.

Digitalni sistem omogućio je prikaz podataka o količinama i vrstama prikupljene ambalaže u realnom vremenu, čime je proces reciklaže učinjen transparentnijim, jednostavnijim i pristupačnijim svim generacijama.

Akcija je realizovana pod porukom „Recikliraj. Osvoji. Podrži.“, a njen cilj nije bio samo da podstakne pravilno odlaganje ambalaže tokom tradicionalne seoske proslave, već i da pokaže kako veliki lokalni događaji mogu doprineti razvoju održivijih navika u zajednici

Posebna pažnja bila je posvećena reciklaži aluminijumskih limenki, kao jednom od jasnih primera cirkularne ekonomije. Reciklirana limenka može se vratiti na policu prodavnice kao nova za svega 60 dana, dok se reciklažom aluminijuma štedi do 95 odsto energije potrebne za njegovu proizvodnju iz primarnih sirovina.

Podrška ekološkom obrazovanju mladih

Događaj je imao i važnu obrazovnu dimenziju. Every Can Counts Greece obezbedio je sredstva za Srednju školu Livadochori, kako bi podržao nastavak ekološkog projekta koji je već pokrenut u saradnji sa Centrom za očuvanje mora Lemnosa i omogućio mladima da se aktivnije uključe u zaštitu prirodnog okruženja ostrva.

Gradonačelnica Lemnosa Eleonora Georga istakla je da su tradicionalne seoske proslave sastavni deo identiteta i kulturnog nasleđa ostrva, ali i prilika za jačanje ekološke svesti. Naglasila je da će Opština Lemnos nastaviti da podržava inicijative koje podstiču učešće građana i doprinose čistijoj i održivijoj budućnosti ostrva.

Nastavak inicijative Imagine Lemnos Plastic Free

Akcija na proslavi Agia Marina Panigyri predstavljala je nastavak festivala Imagine Lemnos Plastic Free, koji je organizovao Lemnos Marine Conservation i koji je tokom dva dana okupio naučnike, učenike, lokalne vlasti, privrednike i građane. Kroz predavanja, prezentacije, reciklažne aktivnosti, rešenja za ponovnu upotrebu i ekološko obrazovanje, festival je bio usmeren na smanjenje upotrebe plastike za jednokratnu upotrebu i zaštitu morskog okruženja Lemnosa.

Inicijativa Imagine Lemnos Plastic Free povezuje lokalne organizacije, preduzeća, škole i građane, dok Every Can Counts Greece, kao deo međunarodnog programa aktivnog u više od 20 zemalja, promoviše reciklažu aluminijumskih limenki i cirkularnu ekonomiju. Solagro Smart Recycling doprinosi razvojem rešenja za održivo upravljanje otpadom i reciklažu namenjenih zajednicama, kompanijama i organizacijama.

The post Tradicija i reciklaža spojene na proslavi Agia Marina Panigyri na grčkom ostrvu Lemnos first appeared on Ambipak.

Godinama unazad svet pokušava da smanji plastični otpad, dok se države trude da pronađu najbolja rešenja kako bi se ljudi postepeno odrekli plastike ili smanjila njena količina. Razvijene zemlje su uveliko izgradile sisteme za upravljanje ambalažnim otpadom, uvele depozitne sisteme, pojačale principe produžene odgovornosti proizvođača, ukinule upotrebu plastične ambalaže za jednokratnu upotrebu. Svet je posvećen nalaženju načina da se što više upotrebljene plastike ponovo vrati u proces proizvodnje i tako smanji količina u opticaju.
I sve je to, naravno, u redu.

Cirkularna ekonomija, reciklaža i održivost su s pravom megatrendovi današnjice. Zdravlje ljudi i sačuvana planeta treba da budu prioritet svima. Ali, da li je plastična ambalaža zaista toliko štetna da bi trebalo u potpunosti da je se odreknemo? Šta su mitovi, a šta istine u vezi sa plastičnom ambalažom? Šta kažu proizvođači  ambalaže?

Ne odlažimo plastičnu ambalažu u prirodu!
Kada vidimo bačenu ambalažu, pokupimo je i odložimo u kontejner namenjen reciklaži.
Naše malo može mnogo pomoći prirodi!

Kompanija ALPLA, globalni proizvođač tvrde plastične ambalaže i predformi, kao i lider u reciklaži iste, priredila je dokument koji pokazuje bitne činjenice vezane za plastičnu ambalažu i mitove koji se u javnosti često ponavljaju. Sve informacije su podržane istraživanjima. U nastavku prenosimo mitove i činjenice, a na kraju teksta, možete preuzeti kompletnu prezentaciju.

Mit o plastičnoj ambalaži broj 1

Većina ambalažnog otpada je plastika.

Činjenica: Plastična ambalaža čini manji deo ambalažnog otpada u Evropi. Prema istraživanju Eurostata, na prvom mestu su papir i karton sa 41% udela u ukupnom ambalažnom otpadu, a onda sledi plastika sa 19%, zatim staklo sa 18% , drvo sa 17% i metal sa 5%.

Mit o plastičnoj ambalaži broj 2

Staklo, papir i metal su ekološki prihvatljiviji od plastike.

Činjenica: PET je održivi materijal za pakovanje. Ističe se da PET ambalaža jeste održiv materijal i da se kao takva mnogo promenila u poslednjih tridesetak godina. U prezentaciji je navedeno da, kada se gleda uticaj različitih ambalažnih materijala na životnu sredinu, plastika se pokazuje kao bolja od stakla, jer se emituje manje ugljenika tokom proizvodnje PET boca za piće nego kod proizvodnje staklene boce.

Mit o plastičnoj ambalaži broj 3

Industrija ne čini ništa da bi smanjila potrošnju plastike.

Činjenica: Optimizacijom potrošnje smanjena je upotreba plastike.

Od 1991. godine, navodi se da je plastična ambalaža lakša za 25% zahvaljujući poboljšanim materijalima i napretku tehnologije što je u Zapadnoj Evropi rezultiralo godišnjim smanjenjem od skoro 6,2 miliona tona plastičnog otpada.

Mit o plastičnoj ambalaži broj 4

Plastična ambalaža nas sprečava u postizanju ciljeva emisije ugljenika.

Činjenica: Plastična ambalaža stvara veoma malu količinu ukupnog otiska uljenika po stanovniku.

Svaka osoba u EU izaziva približno 8,4 tone emisije ugljenika godišnje, dok ambalaža čini samo mali deo u poređenju sa transportom, energijom i hranom, odnosno 0,6%. Istaknuto je i to da samo jedan povratni let od Beča do Majorke i nazad uzrokuje emisiju ugljenika koliko i korišćenje plastične ambalaže tokom otprilike dvanaest godina.

Mit o plastičnoj ambalaži broj 5

Za proizvodnju plastične ambalaže potrebno je mnogo goriva ili nafte.

Činjenica: Za proizvodnju plastične ambalaže potrebno je samo 1,5% sirove nafte proizvedene u svetu, dok je za transport potrebno 45%. Takođe, za razliku od „korišćenog“ goriva, korišćena plastika se može više puta prerađivati, čime se čuvaju resursi.

Mit o plastičnoj ambalaži broj 6

Okeani se zagađuju plastičnom ambalažom koja dolazi iz Evrope.

Činjenica: Zagađenje mora i okeana je infrastrukturni problem.

U razvijenim zemljama, sa finkcionalnim sistemom za odlaganje otpada, plasika ne završava u okeanu ili moru. Međutim, u zemljama u razvoju postoji problem jer one nemaju sveobuhvatan sistem prikupljanja otpada, pa tako 80% otpada u okeanima potiče sa kopna.

Mit o plastičnoj ambalaži broj 7

Plastična ambalaža uvek završava na deponiji.

Činjenica: Sve manje plastike završava na deponiji jer se ona sve više prikuplja širom Evrope, dok se proporcije recikliranog i spaljenog plastičnog otpada povećavaju.

U prezentaciji je istaknuto da je spaljivanje plastične ambalaže poželjnije od deponovanja u slučaju kada plastika više ne može da se reciklira, ali i da je potrebno uspostavljanje adekvatne infrastrukture za sakupljanje, sortiranje i reciklažu plastične ambalaže.

Mit o plastičnoj ambalaži broj 8

Mikroplastika primarno nastaje od plastične ambalaže.

Činjenica: Mikroplastika više nastaje od sintetičkog tekstila (35%), automobilskih guma (28%) i od gradske prašine (24%), a ako se plastična ambalaža pravilno odlaže i reciklira manji je udeo sekundarne mikroplastike.

Mit o plastičnoj ambalaži broj 9

Plastična ambalaža je štetna za zdravlje.

Činjenica: Ukoliko se pravilno koriste i recikliraju PET boce nisu štetne po zdravlje, a mogu biti i korisne jer zagađena voda može da se pročisti u providnim PET flašama uz pomoć UV zraka.

Iako je identifikovano da su plastifikatori, kao što je bisfenol A (BPA), opasni, u prezentaciji se napominje da se supstance ove vrste ne koriste u PET bocama, čepovima boca za piće ili plastičnoj ambalaži koja se koristi za ličnu negu i proizvode za domaćinstvo. Ističe se i da su veoma male količine acetaldehida prisutne u PET bocama, ali da se ta prirodna supstanca takođe može naći u hrani i javlja se kao intermedijer u ljudskom metabolizmu.

U zaključku prezentacije navodi se da budućnost pripada inovativnim rešenjima i da svi mi, kao pojedinci, svojim delovanjem možemo pomoći u očuvanju vrednih resursa, prvenstveno kupovinom višekratne plastične ambalaže i ambalaže sa visokim nivoom reciklata. Takođe je navedeno da ne odlažemo plastičnu ambalažu u prirodu i da, kada god vidimo bačenu ambalažu, pokupimo je i odložimo u kontejner namenjen reciklaži. Naše malo može mnogo pomoći prirodi.

Ispod preuzmite PDF prezentaciju “Mit o zloj PET boci”.

The post Mitovi i istine – da li je plastična ambalaža zaista toliko štetna? first appeared on Ambipak.

PVC plastika ili polivinil hlorid jedna je od najkorišćenijih vrsta plastike, ali je procenat reciklaže gotovo na nuli zbog velikog sadržaja plastifikatora koji su obično veoma toksični prilikom izlaganja visokim temperaturama.

S obzirom na to da se svakodnevno susrećemo sa PVC plastikom, a da je reciklaža iste veoma niska zbog ispuštanja opasnih hemikalija prilikom izlaganja toploti, istraživači sa Univerziteta u Mičigenu otkrili su način kako da recikliraju PVC i objasnili zbog čega to nije moguće regularnim reciklažnim putem.

– Polivinil hlorid je vrsta plastike sa kojom niko ne želi da se bavi. PVC obično sadrži mnogo plastifikatora, koji kontaminiraju sve u reciklažnom toku i obučno su veoma toksični. Sa druge strane, potrebno je malo toplote kako bi se oslobodila i hlorovodonična kiselina koja može izazvati hemijske opekotine, ali i korodirati opremu za reciklažu – objašnjava Danijel Fanjani, autorka studije.

Ona je istakla i da su ftalati, koji se obično koriste kao plastifikator, veoma toksični te da mogu poremetiti rad endokrinog sistema kod sisara, uključujući i ljude, ometajući hormone rasta, hormone štitne žlezde i reproduktivne hormone.

Samo nekoliko tipova plastike recikliramo i to u manje kvalitetne materijale. Flaše za piće nakon reciklaže više nikada neće postati flaše za piće već tekstil ili klupa u parku koji će završiti na deponiji

– Da bi se izbegao proces recikliranja PVC-a zasnovan na toploti, okrenuli smo se elektrohemiji. Otkirili smo da ftalati, odnosno plastifikatori, poboljšavaju efikasnost elektrohemijske proizvodnje, čime se značajno usporava i oslobađanje hlorovodonične kiseline. Takođe, sadašnji članovi grupe pokušavaju još više da poboljšaju efikasnost hemijske reciklaže– rekla je Fanjani.

Nismo razmišljali šta ćemo sa otpadom

Hemijska reciklaža PVC plastike fokus je laboratorije Univerziteta u Mičigenu, međutim, profesor hemije i jedan od istraživača ove studije, En Meknil kaže da je ideja naučnika da pronađu način kako da hemijski recikliraju različite tipove plastike.

– Neuspeh čovečanstva je u tome što su stvoreni ovi neverovatni materijali kako bi se poboljšali naši životi, ali u isto vreme nismo razmišljali šta ćemo da radimo sa otpadom. Samo nekoliko tipova plastike recikliramo i to u manje kvalitetne materijale, dok flaše za piće više nikada neće postati flaše za piće već tekstil ili klupa u parku koji će završiti na deponiji – navodi Meknil.

Kompletnu studiju možete preuzeti ovde

Naslovna fotografija: www.freeimages.com

The post Da li će biti moguća hemijska reciklaža PVC plastike? first appeared on Ambipak.

Potreba za obezbeđenjem zdravlja ljudi i odgovornijem odnosu prema zaštiti životne sredine, zahteva sve veće povećanje sadržaja recikliranog materijala u ambalaži koja se koristi u svim oblastima života i rada. Ovakvi stavovi posebno su prepoznati kada je u pitanju ambalaža koja se koristi za hranu i piće. Specifičnost sadržaja plastičnih i drugih materijala koji se koriste kao ambalaža za pakovanje hrane neretko može uticati i na kvalitet namirnica koje se koriste.

Predlog Evropske komisije je da se do 2025. godine najmanje 65% težine celokupnog ambalažnog otpada treba da se reciklira

Ambalaža od recikliranih materijala dodatno smanjuje troškove poslovanja

Korišćenje plastične ambalaže predstavlja jedno od najkontroverznijih pitanja kome se posvećuje posebna pažnja. Evropska komisija je još 2015. godine ukazala na značaj unapređenja dizajna ambalaže koji bi doprineo smanjenju troškova upravljanja otpadom. Pre svega, misli se na korišćenje materijala u svakodnevnom životu, a koji bi omogućili reciklažu i efikasnije upravljanje otpadom. Prema ovoj Direktivi, predlog Evropske komisije je da se do 2025. godine najmanje 65% težine celokupnog ambalažnog otpada treba da se reciklira. Ciljevi reciklaže koje treba ostvariti do 31. decembra 2025. godine su:

• 50% plastike,
• 25% drveta,
• 70% crnih metala,
• 50% aluminijuma,
• 70% stakla, i
• 75% papira i kartona.

Ambalaža koja se lako reciklira ili ambalaža koja se može ponovo koristiti – cilj do 2030. godine

Prepoznajući neophodnost reciklaže ambalažnih pakovanja, Evropska komisija donela je odluku da do kraja 2030. godine u primeni bude samo ona plastična ambalaža koja se može reciklirati ili ponovo koristiti. Cilj ovakve odluke zasniva se na ideji da se sva plastična ambalaža prikuplja, reciklira a zatim transformiše u nove materijale koji će se koristiti za proizvodnju ambalaže i pakovanje proizvoda.

U Strategiji za upravljanje ambalažnim otpadom, Srbija se usklađuje sa ciljevima koje je postavila Evropska unija

Prioriteti u recikliranju ambalaže za hranu i piće

Upotreba reciklirane plastike za proizvodnju ambalaže za hranu i piće smatra se prioritetom u očuvanju bezbednosti hrane i pića. Imajući to u vidu, Evropska komisija u saradnji sa Evropskom agencijom za bezbednost hrane usvojila je listu bezbednih reciklirajućih materijala koji se mogu koristiti u proizvodnji ambalaže za pakovanje hrane i pića.

PROČITAJTE JOŠ: BIOPLASTIKA: Sve što nismo znali – vrste, bezbednost, reciklaža, biorazgradnja

Sve veći broj kompanija na svojim pakovanjima ističe da je ambalaža koja se koristi za pakovanje hrane napravljena od recikliranih materijala. Usvajanjem nove Strategije za upravljanje ambalažnim otpadom, Srbija se obavezala na delimično ispunjenje ciljeva koje je postavila Evropska unija, i to na reciklažu otpada ukupne težine:

• 32% plastike,
• 52% metala,
• 49% stakla,
• 60% papira.

Da bi se ovakvi ciljevi ostvarili, neophodno je povećati svest o potrebi korišćenja materijala i sirovina koji se mogu reciklirati. Zemlje EU moraju primeniti i nova pravila obračuna za izveštavanje o ispunjenosti novih ciljeva reciklaže. Posebno, potrebno je dodatno pažnju usmeriti na kreiranje strateških rešenja kojim bi se doprinelo boljoj implementaciji Direktive EU u nacionalno zakonodavstvo.

Naslovna fotografija: Vlad Vasnetsov /Pixabay

The post Uvođenje reciklirajuće ambalaže i efikasno upravljanje ambalažnim otpadom – obaveza do 2030. godine first appeared on Ambipak.

„U pozadini geopolitičkih previranja, Skupština UN za životnu sredinu pokazuje multilateralnu saradnju u svom najboljem izdanju“, rekao je predsednik UNEA-5 i norveški ministar za klimu i životnu sredinu Espen Bart Eide. „Zagađenje plastikom je preraslo u epidemiju. Sa današnjom rezolucijom zvanično smo na putu izlečenja.

Rezolucijom, zasnovanom na tri početna nacrta rezolucija različitih nacija, uspostavlja se Međuvladin pregovarački komitet (INC). Komitet će početi sa radom 2022. godine, sa ambicijom da do kraja 2024. završi nacrt globalnog pravno obavezujućeg sporazuma. Sporazum bi odražavao različite alternative za rešavanje kompletnog životnog ciklusa plastike, dizajna proizvoda i materijala za višekratnu upotrebu, reciklaže i ponove upotrebe.

Proizvodnja plastike je porasla sa 2 miliona tona u 1950. na 348 miliona tona u 2017. Godini. Postavši globalna industrija vredna 522,6 milijardi dolara, očekuje se da će proizvodnja plastike do 2040. godine udvostručiti. Uticaji proizvodnje plastike i zagađenja imaju trostruki štetan uticaj: na klimatske promene, gubitak prirode i prirodnih resursa i zagađenje.

Ko je odgovoran za plastični otpad na deponijama?

„Danas se obeležava trijumf planete Zemlje nad plastikom za jednokratnu upotrebu. Ovo je najznačajniji ekološki multilateralni sporazum od Pariskog sporazuma. To je polisa osiguranja za ovu i buduće generacije, tako da mogu da žive sa plastikom i da ne budu osuđeni na propast.” rekla je Inger Andersen, izvršna direktorka UNEP-a povodom usvajanja Deklaracije.

Međutim, ekspertkinja za upravljanje otpadom Kristina Cvejanov ne deli ovaj optimizam:

Naravno da je za svaku pohvalu što su Ujedinjene nacije napokon odgovorile na zahteve ekoloških aktivista da preduzmu nešto po pitanju globalnog zagađenja plastikom, ali ne treba izgubiti iz vida da je ovaj odgovor stigao tek nakon što su se vodeći svetski brendovi u stvaranju plastičnog otpada poput Coca-Cole, Nestle, Unileverai drugih uputili takav predlog. Iz te perspektive dogovoreni rok od 3 godine za izradu pravno obavezujućeg sporazume više izgleda kao “kupovina vremena” za pregovore sa kompanijama nego stvarna namera da se brzo i odlučno stane na kraj zagađenju plastikom. Suština je u tome da već postoje brojni pravno i finansijski mehanizmi – od EU Direktive za jednokratnu plastiku, preko takse na nerecikliranu plastiku, depozitnog sistema za PET boce do najznačajnijeg od svih “produžene odgovornosti proizvođača” i samo ih je potrebno razraditi i primeniti na nivou globalnog regulatornog okvira. Rok od 3 godine pokazuje spremnost na odugovlačenje, čime se ostavlja mogućnost kompanijama da i dalje izbegavaju potpunu pravnu i finansijsku odgovornost za problem koji same stvaraju. Nema tu mnogo filozofije – načelo “produžene odgovornosti proizvođača” podrazumeva da je onaj ko je proizveo plastičnu ambalažu i ostvario profit prodajom proizvoda upakovanih u nju, dužan da obezbedi da se ona tretira u skladu sa načelima cirkularne ekonomije. Dakle, ako ambalaža ne može da se ponovno upotrebi, treba da se reciklira, ako ne može ni da se reciklira, onda da se iskoristi za dobijanje energije, a nikako odlaže u životnu sredinu. Što se plastična ambalaža tretira bliže kraju piramide to proizvođači više treba da plate za njeno zbrinjavanje. Te tako ako nisi dizajnirao ambalažu da može da se lako reciklira – platićeš mnogo veće troškove tretmana u energetske svrhe. Odlaganje na deponije ne bi ni smelo da bude opcija, odnosno trebalo bi da toliko košta da se samim kompanijama nikako ne isplati da tamo stigne. Ali da ne bude zabune, ne čini se usluga kompanijama jer one plaćaju troškove rešavanja plastičnog otpada, zapravo ovaj trošak se prebacuje na krajnjeg kupca, pa je oklevanje da se potrošačima naplate realni troškovi upravljanja plastičnom ambalažom tokom celokupnog životnog ciklusa, je zapravo sprečavanja potencijalnog pada potrošnje proizvoda u plastičnoj ambalaži ukoliko trošak njenog zbrinjavanja bude inkorporiran u cenu proizvoda.

Mi u Srbiji ne moramo da čekamo UN da ovaj problem reši globalno već možemo da domaće zakonodavstvo prilagodimo prioritetima našeg društva – Kristina Cvejanov

Imajući u vidu da je prevencija otpada, odnosno njegovo nenastajanje prvo na lestivici hijerarhije otpada, jasno je da smo ponovo suočeni sa licemerjem onih koji bi o zagađenju trebali iskreno da brinu, pa se u skladu sa tom uobičajenom praksom jedan protokolarni sporazum čija je primena na dugom štapu proglašava nekakvom epskom pobedom nad plastikom.

Cirkularna ekonomija kao rešenje

Izloženost plastici može štetiti ljudskom zdravlju, potencijalno uticati na plodnost, hormonsku, metaboličku i neurološke aktivnosti, a otvoreno sagorevanje plastike doprinosi zagađenju vazduha.

Do 2050. emisije gasova staklene bašte povezane sa proizvodnjom, upotrebom i odlaganjem plastike činile bi 15 odsto dozvoljenih emisija, u cilju ograničavanja globalnog zagrevanja na 1,5°C (34,7°F). Više od 800 morskih i obalnih vrsta pogođeno je ovim zagađenjem kroz gutanje, zaplitanje i druge opasnosti, dok oko 11 miliona tona plastičnog otpada odleće godišnje u okeane, sa procenom da će se ove količine udvostručiti do 2040.godine, te da će u svetskim morima biti više plastike nego ribe.

Prelazak na cirkularnu ekonomiju može smanjiti količinu plastike koja ulazi u okeane za više od 80 procenata do 2040. godine; smanjiti proizvodnju sirove plastike za 55 procenata; uštede vladama 70 milijardi dolara do 2040. godine; smanjiti emisije gasova staklene bašte za 25 procenata; i stvoriti 700.000 dodatnih radnih mesta.

Činjenica da se u Srbiji komunalni otpad, a sa njim i plastična ambalaža deponuje na nesanitarnim deponijama sa kojih zagađenje odlazi pravo u zemljište i vodu dodatno pogoršava stanje, jer na taj način mikroplastika sa deponija brzo i lako stiže do našeg tanjira.

Ali i pored ovih uznemirujućih podataka čini se da se u borbi protiv zagađenja plastikom malo šta čini?

Nažalost, Srbija ne preduzima konkretne mere za smanjenje zagađenja plastikom čak ga i pogoršava donošenjem štetnih i nekompetentnih zakonskih rešenja poput onoga da proizvođače oksodegradabilnih kesa koje su u Evropi zakonom zabranjenje oslobodi plaćanja naknade za zaštitu životne sredine.

Naime, Zakon o naknadama za korišćenje javnih dobara iz 2018. godine je bez bilo kakvog stručnog utemeljenja propisao da za plastične kese u koje su dodati aditivi za bržu razgradnju ne treba da se plaća ekološka taksa, čime su de factoproglašene manje štetnim od običnih plastičnih po životnu sredinu, iako je istina potpuno suprotna. Okso kese su štetnije od običnih kesa jer se mnogo brže plastika razloži na mikroplastiku pa samim tim brže i stigne u životnu sredinu i lanac ishrane, zato ih je EU i zabranila. Interesantno da je ovaj Zakon u prvoj verziji sadržao da se za sve plastične kese plaća 16,24 din po kg, ali je volšebno definicija izmenjena pred njegovo usvajanje, pa je cela stvar prošla neprimetno. Time je Republika Srbija izgubila oko 4 miliona eura u budžetu za životnu sredinu od donošenja zakona, odnosno gubi oko million eura godišnje od kojih bi trebalo da se finansira sakupljanje i tretman plastičnih kesa kako one ne bi završile na deponiji, objašnjava Cvejanov.

Kad pričamo o primarnoj plastičnoj ambalaži situacija nije mnogo bolja. U Srbiji se recikliraju PET boce, i to isključivo one bez PVC etikete i manje količine “tvrde plastike”. Mi smo krajem februara u saradnji sa JKP Higijena Pančevo uradili detaljnu analizu strukture plastične ambalaže na uzorku većem od 1000 kg otpada sakupljenog iz domaćinstava u urbanoj i ruralnoj zoni. Razdvojili smo plastiku po vrsti materijala i tipu ambalaže kako bi utvrdili koje od njih se zaista recikliraju u Srbiji. Rezultat je poražavajući – od 12 kategorija plastične ambalaže samo su 2 zaista reciklabilne. Ostale je ili nemoguće sakupiti ili nemoguće reciklirati u postojećim uslovima. A za sve ove vrste se plaća identična naknada za ambalažu. Rezultat toga je da se u praksi sakuplja samo ona plastika koja je tržišno isplativa i laka za sakupljanje, a to je mali procenat u odnosu na ono što završava na deponiji.

PROČITAJTE JOŠ: Koliko zagađuješ toliko plati – Program upravljanja otpadom 2022-2031

Deklaracija UNEP-a najavljuje promene u ovim lošim praksama i nameru da propiše ekomodulacije – sistem plaćanja ekoloških taksi odnosno naknada za plastičnu ambalažu koji zavisi od eko dizajna samih proizvoda. Međutim, mi u Srbiji ne moramo da čekamo UN da ovaj problem reši globalno već možemo da domaće zakonodavstvo prilagodimo prioritetima našeg društva. Za razliku od razvijenih država EU gde većina plastičnog otpada završava u postrojenjima za dobijanje energije, u Srbiji plastika završava u vodi i zemljištu, ili u vidu dioksina i furana u vazduhu kada gori na nesanitarnim deponijama, što je potpuno besmisleno pogotovo, u trenutku kada se svet suočava sa ozbiljnom energetskom krizom. Ukoliko bi se ovaj otpad koristio u postrojenjima za dobijanje energije (insineratorima) sa najboljim dostupnim tehnologijama (BAT), umesto da se stotinama godina raspada u životnoj sredini, mogli bi da sve skuplje energente poput gasa ili štetne kao što su mazut i ugalj zamenimo plastikom koja ima izuzetno kalorijsku moć, a emituje manje CO2, – poručuje Kristina Cvejanov.

Istorijska rezolucija pod nazivom „Okončanje zagađenja plastikom: ka međunarodno pravno obavezujućem instrumentu“ usvojena je zaključkom trodnevnog sastanka UNEA-5.2, kojem je prisustvovalo više od 3.400 lično i 1.500 onlajn učesnika iz 175 država članica UN među kojima je i Srbija.

Naslovna fotografija: Kristina Cvejanov

The post Ujedinjene nacije objavile “rat” plastici? Šta možemo da očekujemo? first appeared on Ambipak.

Za sve učesnike u sektoru razvoja, distribucije i reciklaže plastike osvanule su revolucionarne vesti početkom 2022. godine. Testirana je nova tehnologija u pilot projektu, koja će uticati na povećanje reciklaže od sada pa nadalje, zahvaljujući istraživačkom projektu Re-Plast, koji finansira Inovacioni fond Danske sa 22,7 miliona danskih kruna. Implementacija u industrijskom sektoru sledi na proleće 2022. prenosi Science Daily portal istraživačka dostignuća naučnika sa Arhus univerziteta.

Istraživači Danske sa Odeljenja za biološko i hemijsko inženjerstvo na Univerzitetu Arhus u saradnji sa kompanijama Vestforbrænding, Dansk Affaldsminimering Aps i PLASTIKS, razvili su novu tehnologiju hiper-spektralne kamere, koja može da vidi razliku između 12. različitih vrsta plastike (PE, PP, PET, PS , PVC, PVDF, POM, PEEK, ABS, PMMA, PC i PA12). Zajedno, oni čine ogromnu većinu vrsta plastike koja se koristi u domaćinstvu.

Tehnologija omogućava odvajanje plastike na osnovu preciznijeg hemijskog sastava nego što je to danas moguće, a to otvara potpuno nove mogućnosti za recikliranje plastike.

Na ovaj način se može uočiti razlika između širokog spektra vrsta plastike i odvojiti prema hemijskom sastavu, što je apsolutno revolucionarno.

Za razliku od uobičajenih percepcija, plastika ni na koji način nije blizu jednog materijala. Plastika je kombinacija mnogih materijala (polimera) sa različitim hemijskim jedinjenjima i aditivima, kao što su pigmenti ili vlakna, u zavisnosti od upotrebe. Veoma je teško napraviti razliku između različitih vrsta plastike, a to je ono što otežava njihovo odvajanje i recikliranje.

“Sa ovom tehnologijom sada možemo da vidimo razliku između svih vrsta plastike za široku potrošnju i nekoliko plastičnih masa visokih performansi. Možemo čak i da vidimo razliku između plastike koja se sastoji od istih hemijskih građevinskih blokova, ali koji su malo drugačije strukturirani. Koristimo hiperspektralnu kameru u infracrvenom području i mašinsko učenje za analizu i kategorizaciju vrste plastike direktno na pokretnoj traci. Plastika se tada može razdvojiti na različite tipove. To je napredak koji će imati ogroman uticaj na odvajanje svih vrsta plastike”, kaže vanredni profesor Mogens Hinge, koji vodi projekat na Univerzitetu Arhus.

PRO:ITAJTE JOŠ: Kako je upotreba bisfenola A regulisana u Srbiji?

Plastika se trenutno odvaja korišćenjem bliske infracrvene tehnologije (NIR) ili testovima gustine (pluta/potone u vodi). Ove metode mogu da odvoje određene plastične frakcije (na primer PE, PP i PET), ali ne sa istom tačnošću kao nova tehnologija, a to je od vitalnog značaja za povećanje stopa reciklaže otpadne plastike.

„Tehnologija koju smo razvili u saradnji sa univerzitetom nije ništa drugo do proboj u našoj sposobnosti da recikliramo plastiku. Radujemo se što ćemo instalirati tehnologiju u našoj hali za preradu i ozbiljno početi na dugom putu ka 100% iskorišćenju otpada od plastike“, kaže Hans Aksel Kristensen, izvršni direktor Plastiksa.

Plastika mora biti čista od najmanje 96% prema vrsti polimera, da bi se reciklirala u konvencionalnoj industriji. To znači da se plastika mora odvojiti do gotovo čistog proizvoda u smislu hemijskog sastava.

Koristeći novu tehnologiju, sada smo veliki korak na tom putu, kaže vanredni profesor Mogens Hinge, koji naglašava da se tehnologija kontinuirano razvija i da podaci ukazuju da bi moglo biti moguće još više razlikovati tipove polimera i aditiva uskoro.

Izvor: Science Daily
Naslovna fotografija: Pikist.com

The post Revolucija u odvajanju plastičnog otpada: mašine sada mogu da razlikuju 12 različitih vrsta plastike first appeared on Ambipak.

U Slovačkoj, u gradu Šamorinu, održana je 7. i 8. septembra konferencija “Central European Plastics Meeting 2021” koja je okupila sve zainteresovane kompanije iz lanca snabdevanja plastikom iz regiona Centralne Evrope.

Konferenciju su posetili predstavnici 5 srpskih kompanija i Udruženja za hemijsku, gumarsku industriju i industriju nemetala Privredne komore Srbije. Na konferenciji je registrovano 220 učesnika i 94 preduzeća iz više od 20 zemalja Evrope, a srpske firme HIP Petrohemija Pančevo i Balkan polymers su se našle među najvećim dobavljačima sirovina polimera u Centralnoj Evropi.

Tokom dva dana trajanja konferencije, pored predavanja i diskusija vezano za polimere i reciklažu plastike, organizovani su i B2B sastanci, kao i izložbeni prostor u okvoru kojeg su se predstavile brojne kompanije.

Centralni događaj je bila konferencija, na kojoj su predavači pokušali da daju odgovore na razloge naglog skoka cena polimera krajem prošle godine i kada se očekuje stabilizacija tržišta, kao i odgovore na pitanja vezano za standardizaciju recikliranog materijala, obzirom na to da se reciklirani materijali značajno razlikuju u kvalitetu i u cenama.

B2B sastanci su organizovani u cilju pregovora dobavljača i kupca sirovina u industriji polimera. Pored velikih dobavljača sirovina-polimera iz Centralne Evrope, svoj sto za pregovore imale su i dve srpske firme, HIP-Petrohemija i Balkan polymers, sa zauzetim svim terminima za razgovore. Nekoliko razgovora sa zainteresovanim distributerima koji bi polimere plasirali na srpsko tržište obavila je i predstavnica Udruženja za hemijsku, gumarsku industriju i industriju nemetala Privredne komore Srbije.

Pored predstavnika Udruženja za hemijsku, gumarsku industriju i industriju nemetala Privredne komore Srbije, HIP Petrohemije i Balkan polymers, na konferenciji su kao posetioci učestvovali i predstavnici preduzeća Bi-commerce, Ultrapolymers i Color-Chemicals iz Srbije.

Izvor: PKS

Fotografije: Mirjana Balog Kormanjoš

The post Predstavnici srpskih kompanija posetili konferenciju “Central European Plastics Meeting 2021” u Slovačkoj first appeared on Ambipak.