Evropska unija je uvela istorijski stroge mere za kontrolu i zabranu izvoza plastičnog otpada, sa ciljem da spreči ekološku štetu i preuzme punu odgovornost za sopstveni otpad. Od novembra 2026. biće potpuno zabranjen izvoz plastičnog otpada u zemlje van OECD-a, dok će za OECD članice važiti stroga pravila i monitoring.

Regulation (EU) 2024/1157 of the European Parliament and of the Council on shipments of waste je nova Uredba o pošiljkama otpada, usvojena 11. aprila 2024. godine, koja zamenjuje prethodnu regulativu i uvodi stroge mere za izvoz plastičnog otpada, digitalizaciju procesa i jače kontrole nad tokovima otpada.

Stroga kontrola i održivi standardi upravljanja otpadom

Izvoz otpada iz EU u zemlje van Unije porastao je za 72% od 2004. godine, a samo u 2023. izvezeno je 35 miliona tona, od čega 49% ide u zemlje van OECD-a.

Nova Uredba EU o pošiljkama otpada (Regulation (EU) 2024/1157) predstavlja prekretnicu u globalnoj borbi protiv zagađenja plastikom. EU šalje jasnu poruku da otpad mora biti obrađen tamo gde nastaje, uz strogu kontrolu i održive standarde. Nema više prebacivanja problema na zemlje koje nemaju kapacitete da ga reše.

Ova Uredba deo je šire strategije za cirkularnu ekonomiju i smanjenje zagađenja plastikom. Regulativa se odnosi na sve vrste otpada, ali plastika zauzima posebno mesto zbog direktnog uticaja na industriju ambalaže.

Za industriju ambalaže u regionu, non- EU i non-OECD zemlje, u koje potpada i Srbija, ovo je signal da se ubrza razvoj lokalnih rešenja za reciklažu i cirkularnu ekonomiju, dok je ista poruka i proizvođačima i generatorima otpada u zemljama članicama EU.

Glavne odredbe

• 21. maj 2026. – svi izvozi plastičnog otpada podležu proceduri prethodne notifikacije i saglasnosti.
• 21. novembar 2026. – potpuna zabrana izvoza plastičnog otpada u zemlje van OECD-a (najmanje do maja 2029.).
• 21. maj 2027. – obavezni nezavisni auditi u postrojenjima koja primaju otpad.
• OECD zemlje – EU prati da li se otpad obrađuje održivo; u suprotnom, izvoz može biti suspendovan.
• DIWASS platforma – sve prekogranične pošiljke otpada biće praćene digitalno.
• Kazne – ilegalna trgovina otpadom biće strogo sankcionisana, uz visoke novčane i zatvorske kazne prema zakonima država članica pa čak potencijalno i sa 10. godina zatvora
  
  

Implikacije za industriju ambalaže, brže ka DRS-u?

Za proizvođače i korisnike ambalaže ovo znači kraj oslanjanja na izvoz otpada kao rešenje. Reciklaža mora biti organizovana unutar EU ili u OECD zemljama sa dokazanim kapacitetima. Transparentnost i auditi postaju obavezni deo poslovanja. Za region, uključujući Srbiju, ovo je signal da se ubrza razvoj domaćih kapaciteta za reciklažu i cirkularnu ekonomiju.

Da li je Srbija, koja nema zatvoren krug reciklaže ambalažne plastike, a po tvrdnjama reciklažne industrije, ima dovoljno kapaciteta, ali nema šta da reciklira, konačno dovedena u situaciju da ubrza uvođenje sistema za povrat ambalaže? Ili će do nas pristizati non-EU otpad dok ćemo se zatrpavati i domaćim?

PROČITAJTE JOŠ: Srbija pred novim pravilima igre: Ambalaža više nije izbor – već uslov za dugoročnu konkurentnost

Podsetimo, depozitni sistem za povrat ambalaže do sada je uvela 21 evropska zemlja, iz našeg okruženja to su učinile Rumunija, Mađarska i Hrvatska. Zanimljivo je napomenuti da među ovim zemljama još uvek nema Francuske, Španije, Italije, dok Nemačka prednjači u organizaciji te pokreće čak i depozitni sistem za kozmetičku ambalažu.

The post Evropska unija: Uskoro stupa na snagu zabrana izvoza otpada first appeared on Ambipak.

“Privredna komora Srbije je prva i jedina organizacija za podršku poslovanja u Srbiji koja je razvila i isporučila privrednicima Alat za procenu spremnosti kompanija za održivo poslovanje” – otkriva za Ambipak Dušanka Kalezić, savetnica predsednika PKS, koju smo zamolili da preciznije objasni okolnosti i sam Alat koji pomaže privredi da se lakše orijentiše na putu održivosti. U nastavku prenosimo tekst u celosti.

Prepoznajući rastuće zahteve međunarodne regulative u pogledu održivosti, usmerene pre svega na velike privredne sisteme, poput Direktive EU o izveštavanju o korporativnoj održivosti (CSRD) kao i obavezne Evropske standare izveštavanja o održivosti (ESRS), Privredna komora Srbije je posebnu pažnju posvetila analizi metodoloških okvira za izveštavanje o održivosti. CSRD je direktiva EU kojom se propisuje zakonodavni okvir i detaljan set pravila o nefinansijskom izveštavanju. Ovim izveštajima se obuhvataju sve tri komponente ESG-a – životna sredina (Environment), društvena odgovornost (Social) i odgovorno upravljanje (Governance). Na taj način, kompanije su dužne da prikažu na godišnjem nivou kako njihovo poslovanje utiče na svaku od ove tri komponente (posredstvom desetine indikatora i metrika) na koji način postupaju da bi se njihov negativan uticaj smanjio i kako njihovo poslovanje unapređuje svaku od ovih komponenti. Finansijski izveštaj uz izveštaj o nefinansijksom poslovanju (o održivosti) čine poslovni (korporativni) izveštaj.

Shodno odredbama CSRD, izveštavanje se vrši u skladu sa Evropskim standardima izveštavanja o održivosti (European Sustainability Reporting Standards), definisanih od strane Evropske savetodavne grupe za finansijsko izveštavnaje (EFRAG), koji predstavljaju prvi zvanični set standarda izveštavanja na svetu i zamenjuju do sada postojeće standarde koji su bili izrađeni od strane privatnih kompanija i korišćeni dobrovoljno od strane privrede.

Direktiva EU o izveštavanju o korporativnoj odgovornosti je obaveza za kompanija koje posluju na tržištu EU i utiče i na naše kompanije koje izvoze U EU

Izveštaji obuhvataju širok spektar tema održivosti obuhvaćen ESRS standardima (12 kategorija), među kojima se nalaze pitanja zagađenja vode, vazduha, zemljišta, cirkularne ekonomije, zaštite ljudskih i radnih prava i korporativnog upravljanja. Sve navedene oblasti treba primeniti na ekonomske aktivnosti kompanije koje su određene kao materijalne za izveštavanje kroz primenu standarda dvostruke materijalnosti.

Po uzoru na dosadašnje međunarodne konvencije, inicijative, metodološke okvire i standarde koje se odnose na koncept održivosti, Privredna komora Srbije je uz podršku Švajcarskog projekta SIPPO, za potrebe sektora malih i srednjih privrednih društava (MSP) u Srbiji razvila automatizovan instrument za procenu spremnosti kompanija za održivo poslovanje. U Srbiji ih posluje oko 130 hiljada koji što čine preko 99% privrede Srbije. Iako u ovom trenutku Direktiva EU o izveštavanju o korporativnoj odgovornosti nije deo nacionalnog zakonodavstva ona je obaveza za kompanija koje posluju na tržištu EU i na posredan način utiče i na naše kompanije koje izvoze na tržište EU.

Alat za procenu spremnosti kompanija za održivo poslovanje

Kako bismo pripremili na vreme naš sektor MSP za potrebe transformacije poslovanja u skladu sa principima održivosti, i kako bi se upoznali sa postupkom izveštavanja o održivosti, a znamo koliko je potrebno pažnje da se naše kompanije prilagode zahtevima međunardnih propisa, standarda, metodoloških okvira, Privredna komora Srbije je kreirala Alat za procenu spremnosti kompanija za održivo poslovanje kako bi olakšala privrednicima proces pripreme. Alat je posebno dizajniran pre svega za domaće privrednike koji izvoze i koji su već upoznati sa zahtevima međunarodnih kupaca u oblasti održivosti.

Alat za procenu spremnosti kompanija za održivo poslovanje je razvijen sa ciljem da odgovori na specifične potrebe domaće srpske privrede. Ovaj digitalni Alat omogućava detaljnu procenu trenutnog stanja kompanije u vezi sa ključnim pitanjima održivosti, sagledanim kroz tri ključne oblasti: životnu sredinu, društvene aspekte i poslovno odgovorno upravljanje (E/S/G). Alat je razvijen po ugledu na:

• Ciljeve održivog razvoja Ujedinjenih nacija (UN SDG)
• VSME Dobrovoljni standard za izveštavanje o održivosti namenjen sektoru malih i srednjih privrendih društava (VSME) objavljen od strane EFRAG (Evropske savetodavne grupe za finansijsko izveštavanje)
• Sustainability Advantage fondacije
• Green Performance Toolkit alata koji je razvijen od strane ITC (Međunarodnog trgovinskog centra).

Alat je prošao je kroz nekoliko iteracija prilagođavanja i modifikacija od strane SIPPO projektnih eksperata za potrebe srpske privrede.

Zašto je digitalni Alat važan za konkurentnost i izvoz domaćih kompanija?

Nekoliko je načina kako naši preivrednici mogu da iskoriste Alat za unapređenje svoje konkurentnosti na međunarodnim tržištima i u lancima vrednosti:

1. Usmeravanje ka evropskim i globalnim standardima – Pomaže kompanijama da usklade svoje poslovanje sa međunarodnim održivim praksama i regulativama.
2. Povećanje konkurentnosti na globalnim tržištima – Kompanije sa snažnim održivim praksama postaju konkurentnije na tržištima gde su kupci i partneri sve više usmereni na ekološke i društvene aspekte poslovanja.
3. Bolja efikasnost i smanjenje troškova – Implementacija održivih rešenja može dovesti do smanjenja troškova, optimizacije resursa i boljih poslovnih performansi.
4. Pristup novim tržištima, lancima vrednosti ili investicijama – Održivo poslovanje otvara vrata novim tržištima i povećava šanse za pristup međunarodnim lancima vrednosti, kupcima, investitorima ili bankarskim i finansijskim institucijama.

Kako funkcioniše digitalni Alat?

Alat za procenu spremnosti kompanija za održivo poslovanje je automatizovan instrument koji na jednostavan način prikazuje učinak kompanije u oblasti održivosti poslovanja. Alat obuhvata 14 tematskih poglavlja/celina koji se sastoje od desetine i desetine indikatora (po uzoru na indikatore Ciljeva održivog razvoja).

Alat funkcioniše kroz tri ključna pristupa:

1. Procena napretka prema naučno zasnovanim ciljevima održivosti/ESG – Alat meri učinak kompanije u tri ključne dimenzije održivosti: životnu sredinu (E), društvene aspekte (S) i upravljačke faktore (G).
2. Procena usklađenosti sa 17 Ciljeva održivog razvoja UN (SDGs) – Alat prati kako vaša kompanija doprinosi globalnim ciljevima održivog razvoja, kao što su borba protiv siromaštva, borba protiv klimatskih promena, rodna ravnopravnost, ekonomski rast, dostojanstven posao, industrija, inovacije, infrastruktura, odgovorna proizvodnja i potrošnja…
3. Procena uticaja na tri nefinansijska kapitala – Alat prikazuje kako vaša kompanija utiče na tri ključna nefinansijska kapitala: prirodni, ljudski i društveni kapital.

Održivo poslovanje postaje ključni faktor za ostvarivanje konkurentne prednosti na globalnim tržištima i lakše uključivanje u međunarodne lance snabdevanja. Izveštavanje o održivosti nije samo po sebi cilj, izveštavanje radi izveštaja već kao alat kojim se prati proces tranzicije sa linearnog modela poslovanja na cirkularni model uz uvažavanje principa održivosti. Alat je polazna osnova za kreiranje strategije održivosti sa jasnim smernicama i ciljevima i zbog toga je Privredna komora Srbije pored Alata razvila i sledeći set preporuka:

1. Preporuke za unapređenje performansi za održivo poslovanje;
2. Preporuke za izveštavanje o održivosti;
3. Okvir za izradu strategije održivog poslovanja;

kao seta komplementarnog i kompatibilnog materijala za pripremu privrednika na transformativnom putu ka održivom poslovanju.

1. Preporuke za unapređenje performansi održivog poslovanja su sastavni deo Alata
   za procenu spremnosti kompanije na putu ka održivom poslovanju“. Link za preuzimanje Alata je: https://upitnik.pks.rs/index.php/584615?newtest=Y&lang=sr-Latn  

Materijal je zamišljen kao dodatni izvor informacija za sve one privrednike koji žele da saznaju više o tome kako inkorporirati određene preporuke, standarde, smernice, primere dobre prakse u svakodnevno poslovanje a time doprineti ispunjenju pojedinih faktora održivosti koji su definisani Ciljevima održivog razvoja Ujedinjenih nacija (UN SDG/Agenda 2030). Kroz dimenzije životne sredine, društvenih aspekata i upravljanja (E/S/G), obrađeno je devet poglavlja (od ukupno 14 tematskih celina) koja su sastavni deo alata:

• Energija
• Voda
• Otpad
• EMS (Environmental Management System/Upravljanje sistemom životne sredine)
• Hemikalije i zemljište
• Interferencija/zadiranje
• Održive nabavke
• Zdravlje i bezbednost na radu
• Različitost, jednakost, uključenost (DEI: Diversity, Equity and Inclusion).

Svaka tematska celina (poglavlje) Alata, u ovom materijalu započinje objašnjenjem korelacije sa odgovarajućim ciljem/ciljevima održivog razvoja Ujedinjenih nacija (17 UN SDG/Agenda 2030), zatim jednog od korespondirajućih standarda (npr. ISO), a potom sledi lista preporučenih referenci sa praktičnim savetima.

Inicijalna literatura je na engleskom jeziku. Kako bi olakšali privrednicima, za svaki primer standarda/vodiča/smernice/upitnika, dat je sažetak, odnosno kraći opis sadržaja tog materijala na srpskom jeziku. Preporuke su namenjene prvenstveno sektoru malih i srednjih privrednih društava, koji su izvozno orijentisani ili već izvoze, ali ih mogu koristiti i velika društva, nezavisno od toga da li su u privatnom ili javnom sektoru i nezavisno od delatnosti i industrije koju obavljaju.

• Preporuke za pripremu izveštaja o održivom poslovanju predstavljaju kompilaciju
  smernica o tome kako bi kompanije trebalo da sprovode postupak izveštavanja u skladu sa Bazičnim modulom dobrovoljnog standarda VSME a po uzoru na “ESRS” (Evropski standardi izveštavanja o održivosti) za mala i srednja preduzeća (MSP/VSME). Objavio ih je EFRAG (Evropska savetodavna grupa za finansijsko izveštavanje) u decembru 2024. godine kao najnoviju verziju. Putem izveštavanja po uzoru na datu metodologiju, kompanije mogu da omoguće transparentnost i istaknu svoju posvećenost odgovornom i održivom poslovanju.

Cilj ovog dobrovoljnog standarda (VSME) je da podrži mikro, mala i srednja privredna društva u:

• pružanju informacija koje će pomoći da se zadovolje potrebe za podacima velikih preduzeća koja traže informacije o održivosti od svojih dobavljača;
• pružanju informacija koje će pomoći da se zadovolje potrebe banaka i investitora za podacima, čime se pomaže preduzećima u pristupu njihovog finansiranja;
• poboljšanju upravljanja pitanjima održivosti sa kojima se suočavaju, tj. ekološkim i društvenim izazovima kao što su zagađenje, zdravlje i bezbednost radne snage. Ovo će podržati njihov konkurentski rast i poboljšati njihovu otpornost u kratkom, srednjem i dugoročnom periodu; i
• doprinosu održivijoj i inkluzivnijoj ekonomiji.

Izveštavanje se vrši prema Bazičnom modulu (B1-B11) standarda VSME, koji sadrži osnovne informacije i ključne brojke koje daju pregled performansi održivosti kompanije. Ovaj modul je ciljani pristup za mikro preduzeća i predstavlja minimalni zahtev. Analiza materijalnosti nije potrebna, ali se obelodanjivanja inofrmacija o indikatorima koji su svrstani kroz module od B3-B11 moraju obezbediti kada su primenljiva na specifične okolnosti kompanije. Preporučuje se da čak i mala preduzeća (od 10 do 50 zaposlenih) počnu da izveštavaju prema Bazičnom modulu kako bi se upoznala sa opštim pristupom.

Na ovom linku dat je pregled svih modula prema Bazičnom modulu Standarda VSME ESRS

Disclosure B1 – Basis for Preparation: Reporting standards and options

Disclosure B2 – Practices, Policies and Future Initiatives for Transitioning towards a more Sustainable Economy

B3 – Energy and Greenhouse Gas Emissions

B4 – Pollution of Air, Water, and Soil

B5 – Biodiversity

B6 – Water

B7 – Resource Use, Circular Economy, and Waste Management

B8 – Workforce: General Characteristics

B9 – Workforce: Health and Safety

B10 – Workforce: Remuneration, Bargaining, and Training

B11 – Convictions and Fines for Corruption and Bribery

• Okvir za izradu strategije održivog poslovanja je jedna pojednostavljena struktura
  i okvir za definisanje ključnih smernica kroz koje kompanije postavljaju svoje ciljeve održivosti. Ceo set materijala se može preuzeti sa site-a Privredne komore Srbije sa ovog direktnog linka

Inicijativa “Održivi izvoz”

Alat za procenu spremnosti kompanija za održivo poslovanje kao i set pratećih materijala je samo jedan deo aktivnosti koje Privredna komora Srbije u saradnji sa Švajcarskim progmramom za promociju uvoza (SIPPO) sprovodi posredstvom inicijative „Održivi izvoz“. Inicijativa predstavlja važan korak ka održivom razvoju srpske privrede i njenom jačanju na međunarodnoj sceni. Kroz informisanje, edukaciju, podršku i promociju, domaća preduzeća će biti osposobljena da ispune zahteve globalnih tržišta u pogledu održivog poslovanja i ostvare dugoročnu konkurentnu prednost.

Do sada, tokom organizovanja promocija inicijative „Održivi izvoz“ po Regionalnim privrednim komorama, prisustvovalo je oko 200 učesnika u 6 RPK, a dvadesetak kompanija je već koristilo Alat za procenu spremnosti kompanija za održivo poslovanje i pripremilo svoje prve nacrte izveštaja o nefinansijskom poslovanju.

Pored navedenih aktivnosti u okviru inicjative „Održivi izvoz“, kompanije širom Srbije će imati jedinstvenu priliku da steknu neophodna znanja i alate za uspešnu primenu principa održivosti u svom poslovanju i kroz:

• Unapređenje marketinga kompanije kroz promociju održivosti (Sustainability Marketing);
• Ekspertska predavanja o izveštavanju o održivosti i primeni EU regulativa (CSDDD, CSRS, ESRS, EUDR, GSPR);
• Promociju unapređenja prodajnog procesa – uključujući uspostavljanje indikatora i merenje ciljeva prodaje, kao i učešće na B2B platformama;
• Pripremu za učešće na komercijalnim misijama i međunarodnim sajmovima;
• Master class predavanje i radionice sa domaćim i stranim ekspertima – na temu izveštavanja o održivosti;
• Sektorske vodiče o održivom izvozu – sa konkretnim smernicama za održivo poslovanje i izvoz domaćih kompanija;
• Mnoge druge aktivnosti koje će omogućiti domaćim izvoznim kompanijama da unaprede svoje poslovanje, konkurentnost i poziciju na međunarodnim tržištima.

Privrednici širom Srbije pozvani su da se uključe u aktivnosti ovog programa i iskoriste priliku za unapređenje svojih poslovnih procesa u skladu sa održivim praksama koje postaju ključni faktor konkurentnosti na globalnom tržištu.

Tehnička podrška organizaciji i implementaciji inicijative obezbeđena je od strane Švajcarskog programa za promociju izvoza (SIPPO), uz podršku Švajcarskog sekretarijata za ekonomske poslove (SECO).

Autor teksta: Dušanka Kalezić, savetnica predsednika PKS

The post Privredna komora Srbije: Alat za procenu spremnosti kompanija za održivo poslovanje first appeared on Ambipak.

Sa zadovoljstvom smo, uz podršku globalnog proizvođača papirne i kartonske ambalaže, kompanije DS Smith,  organizovali seminar koji je okupio stručnjake i praktičare iz oblasti ambalaže s ciljem da podrži proizvođače u usklađivanju sa PPWR regulativom.

PPWR (Packaging and Packaging Waste Regulation) je nova uredba EU o ambalaži i ambalažnom otpadu, usvojena 24. aprila 2024, a stupila na snagu u februaru 2025. Period prilagođavanja od 18 meseci daje svima koje obavezuje da se pripreme, prilagode i testiraju svoju usklađenost sa Uredbom, ukoliko plasiraju proizvode na tržište EU ili se od njih zahteva i na lokalnom tržištu, ukoliko su u lancu dobavljača globalnih kompanija.

NOVA era upravljanja ambalažom i ambalažnim otpadom

Učesnici seminara imali su priliku prisustvuju direktnom online obraćanju gđe Susane Braz, šefice regulatornih poslova na nivou grupacije DS Smith, koja se javila iz Londona, iz sedišta kompanije.

Gđa Braz prisutnima je prenela aktuelnu situaciju vezano za primenu PPWR-a u EU, istakavši i detalje vezano za dodatne dopune i rokove predviđene unutar same Regulative. U svom javljanju odgovorila je i na nekoliko naših pitanja istakavši pri tom da Srbija nije u obavezi prilagođavanja PPWR-u za svoje lokalno tržište ali za nastup na EU tržištu, jednako je u obavezi kao i kompanije sa teritorije Evropske unije.

Kako je istakla gđa Braz, Packaging and Packaging Waste Regulation – PPWR, je naznačajnija legislativa vezano za ambalažu i pakovanje u poslednjoj dekadi koja nas uvodi u novu eru regulisanja ove oblasti.

Predavanje dr Senke Popović, rukovodioca Laboratorije za ambalažu pri Tehnološkom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu, doprinelo  je dodatnom razumevanju kompleksne materije Uredbe posebno iz ugla lokalnih kompanija. Dr Popović je predstavila niz situacija sa kojima se susreću domaće kompanije pri nastojanju da se prilagode zahtevima PPWR-a, i istakla kako Laboratorija može da im olakša taj proces.

Jovan Blažić, menadžer dizajna i inovacija u kompaniji  DS Smith i Andrej Kuzmanovski, menadžer korporativnih komunikacija DS Smith, predstavili su primere prilagođavanja ambalaže zahtevima PPWR-a, cirkularnoj ekonomiji i smanjejnju ambalažnog otpada.

Prisustvom na seminaru, učesnici su jasno sagledali faze implementacije PPWR-a: stupanje na snagu u februaru 2025, rok prilagođavanja do avgusta 2026, te konkretne uslove za ambalažu i otpad u EU.

Primenom najboljih praksi DS Smitha u dizajnu i izboru materijala korisnici ambalaže mogu ubrzati usklađivanje i povećati efikasnost.

Drago nam jo što smo bili domaćini prvog događaja na temu PPWR-a kojom ćemo se još baviti.

Izvor: Ambipak magazin

The post Seminar „Kako da ambalaža ispuni kriterijume PPWR-a?“ okupio proizvođače i korisnike ambalaže first appeared on Ambipak.

Zadovoljstvo nam je da vas pozovemo na još jedan u nizu seminara u našoj organizaciji, uz podršku globalnog proizvođača ambalaže kompanije DS SMITIH – ovog puta sa veoma “vrućom” Packaging and Packaging Wast Regulation (PPWR) temom, koja je predmet bavljenja velikog dela privredne javnosti, od proizvođača ambalaže do široke industrije – svih u lancu sabdevanja čiji proizvodi zahtevaju da budu upakovani i koji plasiraju svoje proizvode na tržište EU ili imaju zahtev od strane distributera da se prilagode PPWR-u.

Iako su u određenim krugovima postojala očekivanja da predlog Uredbe o ambalaži i ambalažnom otpadu (PPWR) neće biti usvojen u svom trenutnom obliku, ona je ipak zvanično stupila na snagu. Ova regulativa donosi suštinske promene u načinu na koji se ambalaža dizajnira, proizvodi, koristi i zbrinjava širom Evropske unije. Međutim, primena PPWR-a već izaziva brojna pitanja i dileme — kako unutar zemalja članica, tako i van njih.

Kompanije izvan EU, kao i one koje kasne sa prilagođavanjem cirkularnim praksama, suočavaju se sa brojnim izazovima:

• nedostatkom dostupnih recikliranih materijala,
• visokim troškovima tranzicije
• veoma strogim zahtevima koje postavlja nova regulativa.
  
  U takvom kontekstu, ključno je razumevanje obaveza, rokova i mogućnosti koje PPWR donosi.

Seminar “Kako da ambalaža ispuni kriterijume PPWR-a?”

Ambipak organizuje stručni seminar posvećen upravo ovoj temi – kako bi pružio konkretnu podršku domaćim i regionalnim kompanijama u tumačenju i pripremi za primenu novih propisa.

Kao generalni sponzor, DS Smith će predstaviti svoja inovativna ambalažna rešenja usklađena sa PPWR-om koja pomažu proizvođačima da:

• Povećaju upotrebu recikliranih vlakana
• Redizajniraju ambalažu za bolju reciklabilnost
• Smanje otpad od ambalaže
  
  Predstavnici kompanije DS Smith, Susana Braz, Andrej Kuzmanovski i Jovan Blažić će podeliti svoju ekspertizu i najbolje prakse u oblasti PPWR, stečene kroz dugogodišnje iskustvo u industriji ambalaže.

Navedene teme zaokružiće predavanje dr Senke Popović ispred Laboratorije za ambalažu Tehološkog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu. Laboratorija je jedinstvena u našem delu Evrope a Dr Popović, rukovodilac Laboratorije i vanredni profesor na FTN-u, često se susreće sa brojnim nedoumicama i problemima koje pred Laboratoriju donosi industrija – nastojeći da se snađe u najnovojoj EU Uredbi o ambalaži. Dragoceno iskustvo u savetovanju i radu sa domaćom i regionalnom industrijom vezano za ambalažu i pakovnanje, buće dostupno polaznicima Ambipak seminara 19. juna u Beogradu od 10-15h.

Pridružite nam se da saznate više o tome kako da svoje pakovanje učinite održivijim i usklađenim sa regulativama EU.

🔗 Iskoristite pogodnosti rane prijave do 6. juna
Prijavite se na linku: Seminar Kako da ambalaža ispuni kriterijume PPWR-a?

The post Novi izazovi za industriju: PPWR je stupila na snagu – šta sada? first appeared on Ambipak.

Vlada Republike Srbije usvojila je Uredbu kojom se uvodi obavezno vizuelno označavanje proizvoda koji sadrže palmino ili drugo biljno ulje umesto mlečne masti. Ova mera ima za cilj da potrošačima pruži jasnu informaciju o sastavu proizvoda koji često izgledaju kao mlečni, ali to nisu.

Ministar poljoprivrede prof. dr Dragan Glamočić istakao je da je ovo važan korak za zaštitu potrošača i podršku domaćoj mlečnoj industriji.

„Na rafovima često imamo proizvode koji liče na sir ili kajmak, ali sadrže biljne masti. Odsad će na prednjoj strani ambalaže jasno stajati upozorenje ako proizvod nije u potpunosti mlečni,“ rekao je ministar.

Žuti trougao sa uzvučnikom – upozorenje na ambalaži za proizvode koji umesto mlečne masti sadrže palmino ili druga biljna ulja

Kako izgleda oznaka?

Na prednjoj strani pakovanja biće žuti trougao sa crvenim uzvičnikom i natpis:
„NIJE 100% MLEČNI PROIZVOD – SADRŽI PALMINO ULJE ILI DRUGA BILJNA ULJA“.
Oznaka mora biti visoka najmanje 10 mm i jasno vidljiva. Za neupakovane proizvode, ista informacija mora biti istaknuta na polici, cenovniku ili u meniju.

Za nepoštovanje propisa predviđene su novčane kazne od 250.000 do 3.000.000 dinara.

Zašto je ovo važno?

Građani će prvi put imati punu informaciju da li kupuju pravi mlečni proizvod ili njegovu biljnu zamenu. Do sada su mnogi proizvodi vizuelno i marketinški zavaravali kupce, iako su imali drugačiji nutritivni sastav.

„Potrošač ima pravo da zna šta jede. Domaći proizvođači konačno dobijaju ravnopravan tretman u odnosu na jeftinije zamene koje se proizvode radi uštede,“ naglašava Glamočić.

Na ovaj način Republika Srbija nastoji da zaštiti domaće proizvođače mlečnih proizvoda i od uvoznih, neadekvatno deklarisanih kojih je prema navodu ministra, više od 25 odsto u odnosu na celokupan otkup mleka u Srbiji.

Ovom Uredbom, Srbija je među prvim zemljama koja uvodi obavezno i jasno vizuelno upozorenje na prednjoj strani pakovanja za proizvode koji sadrže palmino ulje, odnosno biljna ulja umesto mlečne masti. Ova mera nadmašuje trenutne EU standarde i predstavlja značajan korak ka većoj transparentnosti i zaštiti potrošača.

Od kada važi?

Uredba stupa na snagu naredne nedelje, a puna primena kreće od 1. avgusta 2025.
U međuvremenu, proizvođači i trgovci, restorani, pekare, vrtići, sistemi dostave, moraju uskladiti pakovanja i uvesti oznake.

Za nepoštovanje propisa predviđene su novčane kazne od 250.000 do 3.000.000 dinara. Ministarstvo će uskoro pokrenuti informativnu kampanju kako bi svi subjekti i građani bili upoznati sa novim pravilima.

Opasnost po zdravlje

Palmino ulje je aditiv čija upotreba je izuzetno frekventna. Koristi u gotovo svemu, od čokolade do karmina pa čak i paste za pranje zuba i šampona. Prema istraživanjima, povezao je sa širenjem raka, odnosno metastazama kod osoba obolelih od karcinoma.

Istraživanje o palminom ulju uradio je Institut za istraživanje biomedicine u Barseloni, a objavljeno je u časopisu Nature.

The post Vlada Srbije: Ambalaža mora da sadrži upozorenje na palmino ulje u sastavu proizvoda first appeared on Ambipak.

Anegdota kaže da kada su vlasnici Coca-Cole 1915-te godine naručivali ambalažu za njihovo piće od Earl Dean-a, iz kompanije “Root Glass Company”, imali su zahtev da flašica bude do te mere autentična kako bi ostala prepoznatljiva čak i kroz deliće stakla nakon što se razbije. Ne znamo da li je baš to pisalo u “projektnom zadatku”, ali danas već legendarna contour bottle ili kontur flašica od Coca Cole, toliko je bila jedinstvena da je svakako ispunjavala navedeni uslov. Kao što su u mnogo čemu bili vizionari, čelni ljudi iz Atlante među prvima su prepoznali i važnost specifičnosti ambalaže, kao jednako važnog segmenta u procesu brendiranja proizvoda.

Mnogi zanemariju pravnu zaštitu dizajna ambalaže

U dvadesetom veku je svima postalo jasno da svrha ambalaže nije samo zaštita proizvoda tokom transporta. Pakovanje je neka vrsta predstavnika brenda, prvi kontakt s kupcem i ključan faktor razlikovanja na polici prepunoj konkurentskih artikala. Ambalaža takođe komunicira i o kvalitetu proizvoda i poziva potrošača na kupovinu. Zbog toga nije ni čudo što se sve više pažnje posvećuje njenom dizajnu. Ali ono što mnogi mali proizvođači i preduzetnici zanemaruju jeste – pravna zaštita tog dizajna. A jedan od načina da se obezbedi zaštita na dizajnu ambalaže je kroz pravni mehanizam – “zaštite industrijskog dizajna”. Upravo kako je bila tretirana i flašica svetski popularnog pića, početkom dvadesetog veka. Iako je kasnije bila registrovana i kao trodimenzionalni žig, važnost industrijskog dizajna kao načina očuvanja sopstvene intelektualne svojine u oblasti pakovanja, ostala je primarni izbor.

Dizajn i industrijski dizajn

Dizajn shvaćen u širem smislu može ispunjavati uslove autorskopravne zaštite (grafički dizajn, vebdizajn…), ukoliko je originalna tvorevina duha njenog autora izražena u nekoj formi. Međutim u proizvodnim delatnostima, često se pribegava dodatnoj zaštiti određene dizajnerske tvorevine, kroz nešto kompleksniju i specifičniju vrstu dizajna – industrijski dizajn.

O autorskopravnoj zaštiti dizajna ćemo nekom drugom prilikom, a u ovom tekstu ćemo staviti fokus na industrijski dizajn koji pripada segmentu industrijske svojine, koja uz pomenuto autorsko zajedno čini prava intelektualne svojine. Naime, industrijski dizajn možemo ga definisati kao trodimenzionalni ili dvodimenzionalni izgled celog proizvoda, ili njegovog dela, koji je određen njegovim vizuelnim karakteristikama, posebno linijama, konturama, bojama, oblikom, teksturom i/ili materijalima od kojih je proizvod sačinjen, ili kojima je ukrašen, kao i njihovom kombinacijom.

Dakle u pitanju je zaštita spoljašnjeg izgleda nekog proizvoda, a pod spoljašnjim izgledom proizvoda podrazumeva se ukupan vizuelni utisak koji proizvod ostavlja na informisanog potrošača ili korisnika. Tu se uključuje i pakovanje samog proizvoda odnosno njegov ukupni vizuelni identitet.

Da biste svoju ambalažu zaštitili kao industrijski dizajn, nije dovoljno samo da vam „izgleda lepo“ ili da je drugačija od konkurencije po vašem subjektivnom mišljenju.

Pravo prepoznaje dve ključne osobine koje industrijski dizajn mora da ima: novost i individualni karakter.

Pravovremenom zaštitom dizajna štiti se prepoznatljivost i gradi se osnov za dugoročnu tržišnu diferencijaciju.

Šta znači da je dizajn „nov“?

Industrijski dizajn se smatra novim ako do dana kada se podnosi prijava za njegovu zaštitu, nije postao dostupan javnosti u identičnom obliku.

Šta je „individualni karakter“?

Industrijski dizajn mora da ostavlja poseban ukupni utisak na tzv. informisanog korisnika, a to je prosečan, pažljiv korisnik koji se redovno susreće sa takvim proizvodima. Dakle, nije dovoljno da se dizajn razlikuje u sitnicama, već mora da bude distinktivan u odnosu na ono što je već poznato javnosti.

Važno je istaći da se u postupku ocene novosti i individualnog karaktera, uzima u obzir i koliko je dizajner imao slobode da oblikuje proizvod. Na primer, dizajn čepa za flašicu ima manji prostor za kreativnost od, recimo, dizajna kutije luksuznih parfema koji nisu u toj meri vezani za standarde i propise – i to se uzima u obzir kod procene originalnosti.

Ova dva kriterijuma – novost i individualni karakter predstavljaju temelj su pravne zaštite. Ako ih vaš dizajn ispunjava, otvaraju vam se vrata za registraciju i sticanje prava na “industrijskom dizajnu”, a samim ti za sigurniju tržišnu poziciju i pravnu prednost u slučaju nezakonitog korišćenja.

Spoljni vizuelni identitet proizvoda čija se zaštita ostvaruje kroz institut industrijskog dizajna, često se poklapa sa pakovanjem samog proizvoda, a neretko je upravo pakovanje nešto što čini konturu i oblik proizvoda, poput proizvoda koji su u tečnom, praškastom, zrnastom stanju itd. Zbog toga industrijski dizajn možda i najvažniju ulogu igra u industriji ambalaže.

Koji su benefiti zaštite industrijskog dizajna ambalaže?

• Omogućava nosiocu ekskluzivno pravo da koristi zaštićeni dizajn, kao i da zabrani drugima da ga koristi bez saglasnosti – pravna i tržišna sigurnost;
• Autentičan dizajn koji je zaštićen pravno ima dodatnu vrednost u očima distributera i krajnjih kupaca, jer je prepoznatljiv – prednost na tržištu;
• Pravo na korišćenje dizajna se može prenositi putem licence i time se može generisati dodatni prihod;
• Zaštićen dizajn postaje deo vašeg brenda. Kada se ambalaža prepoznaje, ona gradi poverenje i komunicira brend.

Postupak registracije započinje predajom registracione prijave pred organom nadležnim za intelektualnu svojinu, koji nakon toga razmatra prijavu i odlučuje o njenoj osnovanosti. Ukoliko odluka bude pozitivno rešena, podnosilac će inicijalno dobiti pravo na zaštitu u periodu od pet godina, s tim što istekom tog perioda zaštitu može produžavati na svakih pet godina, sve do ukupno dvadeset pet godina, koliko maksimalno može trajati vreme zaštite.

Iako se to na prvi pogled ne čini, tržište je prepuno primera zaštićenog industrijskog dizajna. Neki od najpoznatijih su Pringles cilindrično pakovanje za čips, Tetra Pack, Toblerone, Kinder Surprise jaje, Absolut vodka flaša, kutijica za Tik tak bombone, Channel 5 bočica, prethodno pomenuta Coca – Cola flaša itd.

Zaštita industrijskog dizajna predstavlja preventivnu meru usmerenu na očuvanje vizuelnog identiteta proizvoda. Troškovi registracije dizajna u najvećem broju slučajeva višestruko su manji od potencijalne štete koja može nastati usled kopiranja ili zloupotrebe izgleda proizvoda od strane trećih lica.

Kako prepoznati dizajn koji je vredan zaštite?

Ukoliko ste u ambalažu investirali vreme, sredstva i kreativni potencijal, i ukoliko poseduje osobenosti koje je izdvajaju na tržištu – to može biti jasan indikator potrebe za pravnom zaštitom. Važno je naglasiti da nije svaki dizajn podoban da bude zaštićen kao pravo intelektualne svojine. Svaka potencijalna zaštita počinje stručnom procenom, a konsultacija sa pravnikom specijalizovanim za intelektualnu svojinu može biti presudna za pravilno usmeravanje daljih koraka.

Dizajn ambalaže nije puko estetsko rešenje – on je strateški resurs. Uloga ambalaže prevazilazi funkcionalnost: ona komunicira vrednosti brenda, utiče na percepciju proizvoda i oblikuje iskustvo potrošača. Pravovremenom zaštitom dizajna štiti se prepoznatljivost i gradi se osnov za dugoročnu tržišnu diferencijaciju.

U industriji u kojoj je prvi vizuelni utisak često i jedina šansa da se zadobije pažnja kupca, ulaganje u pravnu zaštitu ambalaže nije stvar luksuza – već racionalna poslovna odluka.

Autor: Dragan Milić, advokat, MILIĆ legal

The post Dragan Milić, advokat: Pravna zaštita ambalaže kao industrijskog dizajna first appeared on Ambipak.

Evropska komisija predstavila je paket mera za pojednostavljenje pravila o održivosti i ulaganjima, čime se očekuje ušteda od 6,3 milijarde evra godišnje na administrativnim troškovima. Glavne promene obuhvataju smanjenje regulatornog opterećenja za mala i srednja preduzeća, pojednostavljenje izveštavanja o održivosti i ublažavanje zahteva za dužnu pažnju u poslovanju. Očekuje se i mobilizacija dodatnih 50 milijardi evra za zelene investicije.

Ursula fon der Lajen, predsednica Evropske komisije, izjavila je povodom novog paketa sledeće:

“Obećano, ispunjeno: predstavljamo naš prvi predlog za dalekosežno pojednostavljenje. Preduzećima iz Unije pogodovaće jednostavnija pravila o izveštavanju o održivom finansiranju, dužnoj pažnji za održivo poslovanje i taksonomiji. To će im olakšati poslovanje, a mi ćemo ostati na dobrom putu prema ostvarenju naših ciljeva dekarbonizacije. Uskoro dolaze i nova pojednostavljenja.”

Naglasila je da će ove mere smanjiti administrativno opterećenje i pomoći evropskim preduzećima da se lakše prilagode održivim poslovnim praksama.

Pojednostavljenja se konkretno odnose na:

• Izveštavanje o održivosti – Manji broj preduzeća će biti obavezno da podnosi izveštaje (80% njih više neće podleći CSRD-u), dok će najveća preduzeća i dalje imati obaveze izveštavanja. Takođe, smanjuju se zahtevi za izveštavanje o taksonomiji EU.

• Dužna pažnja za održivo poslovanje – Velika preduzeća više neće morati često da procenjuju i prate svoje dobavljače, već jednom u pet godina. Uklanja se deo regulativa koje su previše opterećivale mala i srednja preduzeća (MSP).

• Ugljenično usklađivanje (CBAM) – MSP i mali uvoznici će biti izuzeti iz ovog sistema (granica od 50 tona godišnje), što znači da 90% uvoznika neće imati obaveze prema CBAM-u.

• Investicioni programi – Optimizuje se korišćenje EU fondova poput InvestEU, čime će se mobilisati dodatnih 50 milijardi evra za zelene projekte.

Cilj je da se smanji birokratsko opterećenje i oslobode resursi za inovacije i investicije.

Pojednostavljenja će stupiti na snagu nakon što Evropski parlament i Savet EU usvoje predložene izmene i one budu objavljene u Službenom listu EU.

Neka ključna pojednostavljenja, poput odlaganja određenih obaveza iz Direktive o korporativnom izveštavanju o održivosti (CSRD) i Direktive o dužnoj pažnji za održivo poslovanje, Komisija želi da budu prioritetno usvojena.

Za najveća preduzeća, novi zahtevi za dužnu pažnju u održivom poslovanju pomereni su za 26. jul 2028., dok se očekuje da će smernice biti donete do jula 2026.

Više informacija: Komisija EU

The post EU pojednostavljuje pravila o održivosti: 6 milijardi evra uštede na administrativnim troškovima first appeared on Ambipak.

19. decembra 2024. godine, Uredbom br 2024/3190,  Evropska Komisija usvojila zabranu upotrebe bisfenola A (BPA), njegovih soli, za proizvodnju materijala i predmeta za kontakt sa hranom. Zabrana se odnosi i na druge bisfenole za koje je potvrđeno, kao i za BPA, da imaju štetan uticaj na zdravlje ljudi. Uredba je stupila na snagu 20 dana nakon zvaničnog objavljivanja, sa jasno preciziranim periodima prilagođavanja. Obzirom da je potrebno vreme za tehnološku, toksikološku i praktičnu proveru adekvatnosti zamenskih jedinjenja, period prilagođavanja je neophodan kao i izuzeci od ove Uredbe.

Proizvođači ambalaże, predmeta i materijala za kontakt sa hranom koji u EU izvoze svoje proizvode ili ambalažu kao deo izvoznog proizvoda tj. hrane, bi trebalo ovo da znaju i blagovremeno da se prilagode navedenim zahtevima.

O bisfenolu A smo pisali i ranije. Međutim, kako je za ovo jedinjenje utvrđeno da ima štetan uticaj na imunološki, reporuduktivni sistem i metaboličke procese, pod stalnom je evaluacijom. To uključujuje i njegove soli, derivate i druge bisfenole a koji imaju isti uticaj na zdravlje ljudi. Zbog toga je došlo do izmene u regulativi Evropske unije, nakon re-evaluiranog mišljenja Evropske agencije za bezbednost hrane (European Food Safety Authority – EFSA).

Kako je EFSA 16. aprila 2023. godine objavila re-evaluirano mišljenje o uticaju BPA na zdravlje,  predložene su i mere koje bi uticale na smanjenu izloženost ljudi ovom i sličnim, jedinjenjima (https://lnkd.in/dHnNWHBt).

Predložene mere su rezultirale novom Uredbom (EU) 2024/3190 o upotrebi bisfenola A (BPA) i drugih bisfenola i derivata bisfenola s usklađenom klasifikacijom, zbog posebnih opasnih svojstava, u određenim materijalima i predmetima koji dolaze u kontakt sa hranom, o izmeni Uredbe (EU) br. 10/2011 i stavljanju izvan snage Uredbe (EU) 2018/213.

Šta je tačno bisfenol A i za šta se koristi?

BPA je hemijski sintetisano jedinjenje koje se koristi za proizvodnju plastike, pre svega-polikarbonatne plastike (PC), koja je po karakteristikama: tvrdoći i prozirnosti slična staklu, ali je manje sklona lomljenju, pa se koristi za proizvodnju raznih predmeta i ambalaže za hranu.

BPA se takođe koristi i kao polazna sirovina u proizvodnji plastičnih polisulfonskih smola. One se koriste za filtarciju u procesima proizvodnje određenih vrsta hrane i pića, a najčešće u postrojenjima za preradu mleka i proizvodnju mlečnih proizvoda.

BPA se takođe koristi za proizvodnju raznih lakova i premaza, za unutrašnju i spoljašnju zaštitu metalnih limenki-ambalaže, kao i pokopaca za staklenu ambalažu, za razne vrste hrane, kao i zaštitu delova opreme za proizvodnju hrane i velikih kontejnera za transport hrane.

Međutim, BPA može u određenoj količini, pod određenim uslovima, migrirati u hranu i na taj način uneti u ljudski organizam, a potom se uključuje i u metabolizam.
Zbog toga je, još 2011.godine, Uredbom (EU) br. 321/2011,  Evropska Komisija zabranila upotrebu BPA u proizvodnji bočica za hranjenje odojčadi, kao i posuda za malu decu, od polikaronata.

Do donošenja nove Uredbe u decembru 2024, god,  upotreba i dozvoljeni limit za migraciju BPA iz predmeta i materijala za kontakt sa hranom, regulisani su Uredbom Komisije (EU) 2018/213, koja je sada stavljena van snage. 

Šta je novo donela Uredba 2024/3190?

Koje su najznačajnije mere koje je donela Uredba Evropske komisije 2024/3190 o upotrebi bisfenola A (BPA), drugih bisfenola i derivata bisfenola, u određenim materijalima i predmetima koji dolaze u dodir s hranom, o izmeni Uredbe (EU) br. 10/2011 i stavljanju izvan snage Uredbe (EU) 2018/213?

• Zabranjena je upotreba BPA i njegovih soli, u proizvodnji materijala i predmeta koji dolaze u kontakt sa hranom i stavljanje na tržište EU, materijala i predmeta koji dolaze u kontakt sa hranom proizvedenih uz upotrebu BPA-a. 

Zabrana se odnosi na predmete i materijale izrađene od: plastike, gume, silikona; na lakove, premaze, lepkove, štamparske boje i jonoizmenjivačke smole. Dat je period prilagođavanja ovoj Uredbi, zavisno od proizvoda.

Izuzetak od ovog zahteva odnosi se na plastiku koja se proizvodi korišćenjem BPA kao monomera ili ulazne sirovine, u proizvodnji filtracijskih sklopova s polisulfonskom membranom i u lakovima i premazima koji se koriste za unutrašnju zaštitu u procesnim delovima i kontejneta kapaciteta većeg od 1000 litara.

• Zabranuje se prisutnost ostatka BPA u materijalima i predmetima koji dolaze u dodir s hranom, u čijoj se proizvodnji koriste drugi bisfenoli ili derivati bisfenola
• Zabranjena je upotreba opasnih bisfenola, koji nisu BPA, ili opasnih derivata bisfenola, u proizvodnji materijala i predmeta koji dolaze u kontakt sa hranom i stavljanje na tržište takvih predmeta
• Upotreba određenih bisfenola, koji nisu BPA, ili opasnih derivata bisfenola, moguće je samo uz određene uslove navedene u čl. 5. , čl. 6. i čl. 7. Uredbe  i uz odobrenje EFSA-e.
• Deklaracija o usglašenosti (DoC) navedenih predmeta i materijala, mora sadržavati podatke u usklađenosti sa ovom Uredbom i sadržavati podatke o bisfenolima, ukoliko su korišćeni u proizvodnji gotovih predmeta ili poluproizvoda
• U uredbi 10/2011, u vezi predmeta i materijala od plastike, za kontakt sa hranom,  izmene će se odnositi na BPA i BPS, koji se više ne smatraju odobrenim supstracama. Ukoliko se utvrdi njihova migracija, BPA i BPS, kao i drugih bisfenola, tretiraće se i razmatrati kao nenamerno dodata jedinjenja (NIAS)

• Prelazni period za prilagođavanje, za gotove  predmete (predmeti u finalnom obliku) za jednokratnu upotrebu, uključujući i ambalažu za hranu:

– svi predmeti proizvedeni uz upotrebu BPA-a,  a  koji su u skladu s regulativama, pre datuma stupanja na snagu ove Uredbe, a nisu u skladu sa ovom Uredbom, mogu se stavljati na tržište do 20. jula 2026.godine

– do 20. Januara 2028. godine mogu se u promet stavljati predmeti za jednokratnu upotrebu, uključujući i ambalažu, za kontakt sa hranom, a namenjenjeni za konzerviranje sljedeće hrane:

1. Voće ili povrće, osim proizvoda defisanih u Prilogu I. Direktive 2001/112/EZ;
2. Proizvodi ribarstva, kako su definsani Uredbom (EZ) br. 853/2004 i predmeti za jednokratnu upotrebu, za kontakt sa hranom, na koje je lak ili premaz proizveden uz upotrebu BPA nanet samo na spoljašnju metalnu površinu.

Predmeti za jednokratnu upotrebu, stavljeni na tržište, u skladu sa prethodnm zahtevima, mogu se puniti hranom i zatvoriti tokom 12 meseci, nakon isteka navedenog prelaznog perioda. Ovako upakovana hrana može se stavljati na tržište do potrošnje zaliha.

• Prelazni period za prilagođavanje, za gotove predmete (predmeti u finalnom obliku) za višekratnu upotrebu, za kontakt sa hranom:

– svi predmeti proizvedeni uz upotrebu BPA  a  koji su u skladu su sa regulativama, pre datuma stupanja na snagu ove Uredbe, a nisu u skladu sa ovom Uredbom, mogu se staviti prvi put  na tržište do 20. jula 2026.godine

– predmeti koji se koriste kao profesionalna oprema za proizvodnju hrane mogu se prvi put staviti na tržište do 20. Januara 2028.godine

– koji su prvi put stavljeni na tržište u skladu sa prethodnim stavovima, mogu ostati na tržištu najkasnije do 20. januara 2029.

Nakon stupanja na snagu ove Uredbe, migracija BPA i drugih bisfenola, će se ispitivati i dalje ulaboratorijama, ali njegovo prisustvo će morati biti manje od definisanog limita detekcije metode određivanja (LOD). Očekuje se i usklađivanje metodologije ispitivanja migracije BPA u hranu ili simulante hrane.

Gordana Vraštanović Pavićević, dipl.hem., specijalista sanitarne hemije

The post EU zabranila bisfenol A (BPA)  – Evo šta donosi najnovija Uredba first appeared on Ambipak.

Nova evropska uredba o ambalaži i ambalažnom otpadu (PPWR – Packaging and Packaging Waste Regulation) izaziva sve veću pažnju među kompanijama u Srbiji koje posluju u sektoru proizvodnje, trgovine i reciklaže. Iako Srbija nije deo Evropske unije, njen poslovni sektor sve više usklađuje svoje strategije sa zahtevima evropskog tržišta.

Predstavljamo reakcije nekih kompanija koje već sada preduzimaju konkretne korake za usklađivanje sa PPWR-om.

Beohemija: Prilagođavamo ambalažu cirkularnoj ekonomiji i Direktivi EU

Proverili smo šta o najnovijoj evropskoj regulativi (PPWR) za upravljanje ambalažom i ambalažnim otpadom kažu u kompaniji Beohemija iz Zrenjanina. U kompaniji navode da se intenzivno pripremaju na materijalne i nematerijalne izazove primene načela  evropske  strategije  cirkularne ekonomije  i održivog razvoja.

“PPWR (Proposal for a Packaging and Packaging Waste Regulation) posebno nas dotiče kao  kompaniju izvozno orijentisanu ka EU, koja usklađuje svoje poslovanje sa Zelenom agendom u EU (Green Deal) i novim ESG zahtevima (Environmental, Social an Governance report requests).”

“Prilagođavamo primarnu (PET  I PE boce, HDPE  folije,  PP/PE zatvarači) i sekundarnu ambalažu  ciljevima ažurirane Direktive o ambalaži i ambalažnom otpadu kroz kontrolu procesa pakovanja,  reciklažom ambalažnog otpada, proizvodnjom i korišćenjem ambalaže od reciklabilnih materijala. Smanjujemo  ugljenični  otisak  (Carbon  Footprint)  optimizacijom  procesa proizvodnje I odabirom procesne opreme koja zahteva manje  energenata. Projektujemo novu ambalažu sa  manjom gramažom, r-materijalima i refill dopunama.”, kažu za Ambipak iz Beohemije.

U Beohemiji ističu i da su se među prvim kompanijama u Republici Srbiji registrovali kao generator ambalažnog otpada kod Agencije za hemikalije RSrbije i primenili REACH direktivu koja se između ostalog  odnosi  i na upravljanje hemikalijama koje se koriste u proizvodnji primarne ambalaže za detergente.

“Izvršili smo karakterizaciju i uspostavili interni  sistem razvrstavanja  ambalažnog otpada, kao i  predaju  ovlašćenim reciklerima. Sertifikovani smo i ispunjavamo zahteve standarda ISO 14001:2015  Environment Management System.”, napominju u Beohemiji.

Tipoplastika: Fokus na monomaterijalima i digitalnoj transformaciji

Tipoplastika je među pionirima u prilagođavanju evropskim standardima za reciklabilnost ambalaže. Kompanija prelazi na monomaterijalnu polipropilensku ambalažu, što pojednostavljuje reciklažu i smanjuje količinu ambalažnog otpada. Njihov cilj je postizanje održivih rešenja u skladu s PPWR ciljevima.

„Tipoplastika se priprema za implementaciju PPWR-a fokusirajući se na razvoj reciklabilnih rešenja. Prelaskom na monomaterijalnu polipropilensku ambalažu smanjujemo složenost i poboljšavamo reciklabilnost. Optimizovanjem nanosa polietilena u kompozitnoj ambalaži smanjujemo ambalažni otpad i olakšavamo reciklažu.

Koristimo RecyClass sertifikovane lepkove i granulate, osiguravajući usklađenost sa evropskim standardima, a u saradnji sa kupcima, implementiramo QR i DataMatrix kodove na nekim rešenjima, podržavajući transparentnost i digitalnu transformaciju. Fokus nam je na implementaciji održivih rešenja u skladu sa PPWR ciljevima za smanjenje ambalažnog otpada i poboljšanje cirkularne ekonomije.“, navodi Marko Stjepić, generalni direktor Tipoplastike.

PPWR reakcije: Lidl Srbija – Globalni standardi u lokalnom kontekstu

Kao kompanija koja se bavi maloprodajom hrane, Lidl Srbija KD je svesna odgovornosti i posvećena stalnom unapređenju održivosti svojih proizvoda i pakovanja. Upravo zato aktivno rade na usklađivanju strategije sa najnovijom PPWR uredbom o ambalaži i ambalažnom otpadu.

“Iako Srbija nije deo Evropske unije, smatramo da odgovorno upravljanje ambalažom ima globalnu važnost, te iz tog razloga već primenjujemo ambiciozne ciljeve u vezi sa smanjenjem plastike i povećanjem održivosti naših pakovanja.”, rekli su za Ambipak u Lidl Srbija KD.

“Kroz REset Plastic strategiju Švarc grupe, koja uključuje Lidl, postigli smo značajne korake u oblasti održivosti ambalaže fokusirajući se na smanjenje upotrebe plastike, povećanje reciklabilnosti ambalaže i na korišćenje recikliranih materijala. Uveli smo višekratne kesice za voće i povrće, kao i za hleb u naše prodavnice. Takođe, smanjili smo upotrebu plastike u ambalaži privatne robne marke za oko 30%, kao i značajan udeo reciklata u pakovanjima naših proizvoda. Dodatno, neprestano radimo na optimizaciji naše ambalaže kako bismo obezbedili što veću mogućnost recikliranja i pojačano doprineli cirkularnosti.”

Pomenute korake kompanije Lidl Srbija isptatili smo kroz ranije tekstove na Ambipak portalu.

“Iako PPWR uredba trenutno nije obavezna za nas, odnosno kompaniju Lidl Srbija, nastavljamo da unapređujemo našu strategiju i prakse u skladu sa najvišim industrijskim standardima i globalnim trendovima, u cilju smanjenja ekološkog otiska naših pakovanja i odgovornog upravljanja ambalažnim otpadom. Naša posvećenost održivosti ostaje čvrsta i nastavićemo da doprinosimo očuvanju naše planete kroz inovacije u ambalaži i pakovanjima.”

Prvi korak biće redizajn ambalaže kako bi se zadovoljili stroži zahtevi za smanjenje otpada i povećanje reciklaže – Bojana Perić, Ekostar pak

Ekostar pak: Ključ je u strateškom pristupu

Kao lider u oblasti upravljanja ambalažnim otpadom, Ekostar pak istakao je važnost razumevanja novih pravila i pravovremenog prepoznavanja koraka za prilagođavanje.

„Izazovi koje PPWR uredba donosi za kompanije su višeslojni i zahtevaju strateški pristup. Na osnovu saradnje sa preko 840 kompanija u ovom segmentu, zaključili smo da će ključni zadatak biti jasno razumevanje obaveza prema novim pravilima i pravovremeno prepoznavanje koraka za prilagođavanje. Veća EU tržišta verovatno će prva započeti implementaciju, dok će manja, uključujući naše, usporiti proces dok se ne uspostavi jasna praksa.“, kaže generalna direktorka Ekostar paka, Bojana Perić.

Prema njenim rečima, “prvi korak biće redizajn ambalaže kako bi se zadovoljili stroži zahtevi za smanjenje otpada i povećanje reciklaže, što će zahtevati investicije u nove tehnologije i procese i povećati troškove poslovanja, ali i zahtevati dodatnu edukaciju zaposlenih i jačanje administrativnih kapaciteta za usklađivanje sa kompleksnijim EU standardima”.

„Pojačana konkurencija na tržištu EU zahtevaće dodatne napore za očuvanje konkurentnosti. Iz iskustva, svaki procenat povećanja reciklaže zahteva značajne resurse i dodatne napore. U domaćem kontekstu, izmene Zakona o ambalaži i ambalažnom otpadu, najavljene za narednu godinu, dodatno će zahtevati pažljivu pripremu. Ipak, mislim da ove promene pružaju mogućnost za unapređenje poslovnih praksi, ali zahtevaju temeljitu i promišljenu strategiju prilagođavanja.“, zaključuje Perić.

Smurfit Westrock Avala Ada: Procenjujemo usklađenost ambalaže za PPWR-om

Globani lider u proizvodnji održive ambalaže, Smurfit Westrock kroz globalnu inicijativu Better Planet Packaging i druge alate, svojim partnerima nudi širok spektar ambalaže od papira, talasastog kartona, kartona pa sve do etiketa. Kompanija je kreirala alate za procenu usklađenosti pakovanja sa dolazećim regulativama EU, koji jasno definišu minimalne zahteve za recikliranje i optimizaciju ambalaže, na efikasnost materijala i smanjenje otpada.

“Smanjenje ambalažnog otpada je od suštinskog značaja za Smurfit Westrock Grupu pa samim tim i Smurfit Westrock Avala Adu kao njen deo. Globalne inicijative grupe se primenjuju u svim fabrikama bez obzira da li lokacijski pripadaju EU ili ne. U sklopu evropske Zelene agende, obaveza članica EU je da postanu klimatski-neutralne do 2050. “ objašnjava za Ambipak Nikola Marinković, direktor razvoja Smurfit Westrock Avala Ade.

Na pitanje da li domaće kompanije sa kojima sarađuju prilagođavaju ambalažu novim uslovima poslovanja sa EU u skladu sa zahtevima PPWR-a, Nikola odgovara:

“Da, svakako, i to nas motiviše i ohrabruje. Sve je veći broj fabrika, domaćih i članica multinacionalnih grupa koje izvoze u EU i koje svoje proizvode pakuju u ambalažu u skladu sa regulativama iste. Kompanije su aktivne u pronalaženju održivih rešenja pakovanja proizvoda.

Možemo zaključiti da PPWR uredba donosi izazove, ali i prilike za srpske kompanije. Oni koji se na vreme prilagode novim standardima ne samo da će poboljšati svoju konkurentnost na evropskom tržištu, već i doprineti održivijoj budućnosti za sve.

Više o samoj Direktivi pročitajte u odvojenom tekstu.

The post Reakcije srpskih kompanija na PPWR uredbu: Izazovi i prilike first appeared on Ambipak.

General Product Safety Regulation – GPSR ili Opšta regulativa o bezbednosti proizvoda (EU) 2023/988, stupa na snagu 13. decembra 2024. U nastavku su sažete njene glavne odredbe.

Jedna od glavnih novina  vezana je za sledljivost robe što znači da će svi izvoznici koji izvoze na tržište EU morati da obezbede digitalni dokaz o sledljivosti robe u proizvodnom lancu snabdevanja (od nabavke do prodaje). Ovaj dokaz može da obezbedi WMS softver što znači da će oni koji izvoze na teritoriju EU biti prinuđeni da uvedu WMS softver za praćenje zaliha i robnih tokova. Takođe direktiva se bavi načinom povlačenja proizvoda sa tržišta a za to je opet potrebna digitalna sledljibvost odnosno WMS softver.

Primena

• Regulativa pokriva nove, korišćene, popravljene i rekonstruisane proizvode koji se nude na tržištu EU, kako u fizičkim prodavnicama, tako i putem interneta.
• Izuzeti su određeni proizvodi, uključujući hranu, lekove, žive biljke i životinje, antikvitete i proizvode sa jasnom oznakom da su namenjeni popravci ili rekonstrukciji.
  

Ključne obaveze za privredne subjekte

• Proizvođači: Moraju obezbediti bezbednost proizvoda kroz dizajn, održavati sledljivost i odmah prijaviti opasne proizvode putem platforme Safety Business Gateway.
• Uvoznici: Dužni su da potvrde usklađenost proizvoda sa regulativom, pruže bezbednosne informacije i obaveste nadležne organe o rizicima.
• Distributeri: Obavezni su da odbiju distribuciju nebezbednih proizvoda i sarađuju sa organima za nadzor tržišta.
• Svi privredni subjekti moraju čuvati podatke o proizvodima i lancu snabdevanja do 10 godina.

Specifične mere za onlajn prodajne platforme

• Platforme moraju biti registrovane na portalu Safety Gate i implementirati mehanizme „bezbednosti po dizajnu“.
• Obavezne su da proveravaju informacije o bezbednosti proizvoda i direktno obaveštavaju potrošače u slučaju povlačenja proizvoda.

Unapređenja za zaštitu potrošača

• Proizvodi koji su označeni kao opasni u jednoj državi članici EU smatraju se opasnima u svim drugim državama članicama.
• Potrošačima se moraju pružiti jasne i dostupne informacije o povlačenju proizvoda, uz mogućnost popravke, zamene ili povraćaja novca.
  
  PROČITAJTE JOŠ: Najava seminara “Standardi za bezbednost hrane i Deklaracija o usaglašenosti”

Nadzor tržišta i sprovođenje

• Nacionalni organi dobijaju jače ovlašćenja za sprovođenje, uključujući koordinisane akcije za rešavanje neusklađenosti.
• Kazne za prekršaje biće proporcionalne
• Mreža za bezbednost potrošača podržava saradnju i razmenu informacija širom EU.

Ova regulativa zamenjuje zastarele direktive i usklađuje standarde bezbednosti EU sa zahtevima modernog tržišta, osiguravajući bezbednije proizvode za potrošače i fer konkurenciju za preduzeća.

Naslovna fotografija: Pixabay/freephoto

The post Da li su vam poznata nova pravila za izvoz na EU tržište? first appeared on Ambipak.