Ideja platforme je jednostavna: ono što je za jednog korisnika višak, za drugog može biti vredan resurs. Umesto da materijal nakon završetka određene namene završi kao otpad, Cirkularni navigator omogućava da se, sa ili bez naknade, ponudi drugom korisniku koji može da ga ponovo upotrebi.

Kome je namenjen Cirkularni navigator?

Platforma je pre svega namenjena građanima i domaćinstvima, ali može biti korisna i u poslovanju. Kako navodi Ministarstvo zaštite životne sredine, cirkularna ekonomija nije samo pitanje institucija i kompanija, već počinje od pojedinca – u njegovom domu, na poslu i u lokalnoj zajednici.

Cirkularni navigator mogu koristiti građani koji imaju višak materijala nakon renoviranja ili adaptacije, ali i korisnici kojima je određeni materijal potreban. Platforma takođe može predstavljati praktičan alat za preduzetnike, zanatlije i druge poslovne korisnike koji žele da ponude višak materijala ili pronađu resurse koji su im potrebni.

Suština Cirkularnog navigatora nije u klasičnom odlaganju ili zbrinjavanju otpada, već u produžavanju životnog veka materijala i sprečavanju da on prerano postane otpad.

PAVKOV: cirkularna ekonomija nije samo pitanje institucija i kompanija, već da počinje od pojedinca

Ministarka zaštite životne sredine Sara Pavkov, istakla je prilikom lansiranja Cirkulatnog navigatora da cirkularna ekonomija nije samo pitanje institucija i kompanija, već da počinje od pojedinca – u njegovom domu, na poslu i u lokalnoj zajednici:

Ova platforma nije napravljena samo za institucije, ona je namenjena pre svega građanima, kako bi nam pomogla da sačuvamo vrednost materijala, povežemo ponudu i potrebu, uz efikasniju i održiviju zelenu ekonomiju. Zato pozivam sve da posete sajt https://cirkularno.eko.gov.rs/, gde će pronaći sve neophodne informacije. Hajde da zajedno sačuvamo prirodne resurse i izgradimo održivi sistem upravljanja“, dodala je Pavkov.

Koji materijali mogu da se ponude ili pronađu?

Cirkularni navigator obuhvata različite kategorije materijala i opreme, među kojima su:građevinski materijali, drvo, plastika, karton, staklo, metal, tekstil, baterije i akumulatori, električna i elektronska oprema. Ministarstvo kao konkretne primere navodi, između ostalog, beton, ciglu, metal, drvo, plastiku, kamen i tekstil koji mogu nakon radova, uređenja ili adaptacije ostati kao višak, ali još uvek mogu biti korisni drugome.

Kako funkcioniše?

Korisnik koji ima višak materijala može ga objaviti na platformi i ponuditi drugima, sa ili bez naknade. Sa druge strane, korisnik kome je određeni materijal potreban može pretražiti ponudu i pronaći ono što traži.

Za korišćenje platforme potrebno je registrovati se, nakon čega korisnik može objaviti višak materijala ili pretraživati postojeću ponudu. Na taj način se povezuju ponuda i potreba, bez nepotrebnog stvaranja novog otpada.

Cirkularna ekonomija u svakodnevnoj praksi

Cirkularni navigator predstavlja pokušaj da se koncept cirkularne ekonomije približi svakodnevnom životu i učini praktičnim i dostupnim građanima. Platforma polazi od jednostavne ideje – da materijal ne treba posmatrati kao otpad čim više nije potreban prvom korisniku.

Kako navodi Ministarstvo, cilj je da se očuva vrednost materijala, povežu ponuda i potreba i omogući efikasnije i održivije korišćenje resursa.

Platforma je razvijena u okviru projekta „Smanjenje ugljeničnog otiska lokalnih zajednica primenom principa cirkularne ekonomije u Republici Srbiji – Cirkularne zajednice“, koji finansira i sprovodi Ministarstvo zaštite životne sredine u saradnji sa Programom Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), uz finansijsku podršku Globalnog fonda za životnu sredinu (GEF). Projekat je usmeren na razvoj i primenu cirkularnih rešenja u Srbiji, podršku inovacijama, pilot-investicijama i podizanje svesti o održivom korišćenju resursa.

Cirkularni navigator zato predstavlja jednostavan digitalni korak ka drugačijem odnosu prema materijalima – da ono što je jednom korisniku višak ne mora automatski postati otpad, već može postati resurs za nekog drugog.

POSETITE: Cirkularni navigator – platforma Ministarstva zaštite životn

The post Cirkularni navigator – kada višak materijala postaje novi resurs first appeared on Ambipak.

Završena je prva faza sanacije, zatvaranja i rekultivacije nesanitarne deponije u Valjevu, čime su stvoreni uslovi za nastavak radova i uspostavljanje savremenog sistema upravljanja otpadom u ovom delu Srbije.

Ministarka zaštite životne sredine Sara Pavkov, koja je obišla lokaciju, istakla je da je u kratkom roku realizovan značajan deo posla i da će već od avgusta Valjevo deo komunalnog otpada upućivati u Regionalni centar za upravljanje otpadom „Kalenić“, kao jedna od 15 lokalnih samouprava koje će koristiti ovaj sistem.

Prema njenim rečima, paralelno se gradi i transfer stanica sa reciklažnim dvorištem, što predstavlja važan korak ka uspostavljanju moderne regionalne infrastrukture za upravljanje otpadom.

Ministarstvo je najavilo da će druga faza radova obuhvatiti potpunu sanaciju i rekultivaciju deponije u skladu sa evropskim standardima, a slične aktivnosti biće nastavljene i na drugim nesanitarnim deponijama širom Srbije.

Izvor: Ministarstvo zaštite životne sredine R. Srbije

The post Pavkov: Završena prva faza sanacije nesanitarne deponije u Valjevu first appeared on Ambipak.

Drugi godišnji ministarski sastanak o Zelenoj agendi za Zapadni Balkan održan je danas pod sloganom „Sustainable Western Balkan Six – Moving the Green Agenda Forward“ u Dubrovniku u okviru Berlinskog procesa.  Sastanku su prisustvovali ministri zapadnobalkanske šestorke, među kojima i srpska ministarka Sara Pavkov, predstavnici Evropske komisije, zemalja članica EU, regionalnih organizacija i civilnog društva.

Sastanak je organizovao Savet za regionalnu saradnju (RCC) u partnerstvu sa nemačkim Ministarstvom za ekonomsku saradnju i razvoj i uz podršku Evropske komisije. Učesnici su razgovarali o dosadašnjem napretku u sprovođenju akcionog plana za Zelenu agendu i definisali naredne korake u pravcu ostvarivanja ciljeva ugljenične neutralnosti do 2050. godine, u skladu sa Evropskim zelenim dogovorom.

Na sastanku je usvojena Dubrovačka deklaracija, koja potvrđuje zajedničku posvećenost implementaciji ciljeva Zelene agende za Zapadni Balkan. Uz deklaraciju je usvojeno i pet ključnih dokumenata usaglašenih na regionalnom nivou:

• Revizija regionalnog akcionog plana
• Mapa puta za adaptaciju na klimatske promene
• Regionalni akcioni plan za prevenciju zagađenja od plastike
• Regionalni strateški plan za biodiverzitet
• Izveštaj o implementaciji Zelene agende za 2024. godinu

Posebna sesija bila je posvećena donatorskom finansiranju i investicionim mogućnostima koje mogu ubrzati zelenu tranziciju regiona.

Prvi ministarski sastanak održan je u Hamburgu 2024. godine.

The post Ministarski sastanak o Zelenoj agendi za Zapadni Balkan održan u Dubrovniku first appeared on Ambipak.