Pice, hamburgeri, pahuljice od kukuruza i razne vrste pića za decu su među prehrambenim proizvodima koji se pakuju u ambalažu koja sadrži nekoliko visoko otrovnih hemikalija prema testovima koje je sprovela Švedska agencija za hemikalije.

Agencija je testirala preko 60 različitih materijala za pakovanje na bazi papira i kartona, a pored već pomenutih predmeta, test je obuhvatio i vrećice za pomfrit i kokice, omote za kiflice, pakovanje za nekoliko prehrambenih proizvoda na bazi žitarica za decu, slamčice, tanjire, i još mnogo toga.  Rezultati ispitivanja su prilično zapanjujući.

Od 61-og testiranog  materijala za pakovanje,  49, ili preko 80 procenata , sadrži hemikaliju DEHP  (bis (2-ethylhexyl) phthalate), koja narušava reproduktivno zdravlje ljudi.

Jedna od najgorih hemikalija

DEHP je naveden na Listi odobrenja EU, zajedno sa ostalim najgorim poznatim industrijskim hemikalijama. Kompanije koje žele da koriste DEHP  i ostale hemikalije sa liste odobrenja moraju da podnesu zahtev za posebnu dozvolu koja se daje samo pod vrlo ograničenim uslovima.

Upotreba DEHP u proizvodima poput igračaka i proizvoda za brigu o deci potpuno je zabranjena i ne dodeljuju se dozvole.

Ali iako je zabranjeno imati DEHP u proizvodima za decu (npr. igračke), njegovo prisustvo je i dalje dozvoljeno u svim ostalim vrstama proizvoda, uključujući kutije od kukuruznih pahuljica i druge materijale za pakovanje hrane.

Drugim rečima, koliko god čudno zvučalo, upotreba DEHP-a i drugih vrlo toksičnih hemikalija u materijalu za pakovanje hrane nije protivzakonito.

DEHP takođe nije nova hemikalija, već dobro poznata problematična supstanca. ChemSec je DEHP stavio na SIN listu hemikalija za koje smatra da ih treba ukloniti iz proizvoda i lanaca snabdevanja još 2008. godine.

Hemikalije migriraju u stvari koje jedemo

Kao i uvek kod hemikalija, tako i za svaki materijal za pakovanje hrane nemoguće je navesti nešto što je tačno apolutno konačno.

Ali generalno, znamo da se hemijska migracija povećava zagrevanjem i da manji delovi ambalaže, poput ambalaže, manjih, dečijih proizvoda, imaju veći odnos hemikalija u poređenju sa većom ambalažom. Štaviše, mnoge hemikalije migriraju na višim nivoima u kontaktu sa masnom i / ili kiselom hranom.

Ove činjenice ne slute na dobro kada gledamo testirane proizvode, jer uključuju predmete koji se odnose na pečenje (toplota), za decu (manje veličine) i za brzu hranu poput pomfrita (visok nivo masti).

„Ne želimo da stvaramo paniku zbog rizika po ljudsko zdravlje koji su povezani sa jedenjem hrane koja je upakovana u ove vrste materijala, ali to je očigledno razlog za zabrinutost“, kaže dr Jonatan Kleimark iz ChemSeca i nastavlja:

„Očigledno je da DEHP i druge takve hemikalije ne bi smele biti u blizini naše hrane. Pa čak i ako efekti koje toksične hemikalije u ambalažnom materijalu imaju na hranu trebaju više naučnog razumevanja, mnogi od ovih materijala su upravo ona vrsta predmeta koju želimo reciklirati i od nje napraviti nove materijale. To znači da i mi recikliramo i toksične hemikalije. “

PROČITAJTE JOŠ: Rokovi i zabrane vezano za korišćenje ftalata

Ostale toksične hemikalije

Iako je DEHP hemikalija koja se najčešće nalazila u najvišim koncentracijama, ona nije bila jedina. DBP (dibutyl phthalate) – još jedna toksična hemikalija na spisku za odobrenje – i bisfenol A (BPA) takođe su pronađeni zajedno sa nekoliko drugih neželjenih hemikalija, mada ne u toliko proizvoda i u nižim koncentracijama.

Otrovne hemikalije u ambalaži za hranu predstavljaju globalni problem

Iako su ove testove sprovele švedske vlasti, nema razloga da verujemo da su stvari drugačije u drugim zemljama. Većina proizvoda danas je proizvedena u globalnim lancima snabdevanja i distribuira se širom sveta.

U EU postoji jedinstveni zakon koji štiti građane od ove vrste hemikalija, što znači da proizvođači proizvoda tretiraju sve države članice kao jedinstveno tržište. Dakle, ako u Švedskoj ima DEHP u materijalima za kontakt sa hranom, situacija je sigurno ista u Nemačkoj, Španiji i Holandiji.

Nadamo se da će promena uskoro doći. Trenutno se preispituje zakonodavstvo EU o materijalu za kontakt sa hranom, a ChemSec i druge zainteresovane strane naporno rade na modernizaciji ovog veoma zastarelog okvira.

O rokovima i zabranama upotrebe ovih hemikalija u republici Srbiji pisali smo u Ambipak magazinu ovde

Izvor: ChemSec

Foto: Pikist.com

The post Najnovije testiranje: 8 od 10 ambalažnih materijala za hranu sadrži visoko otrovne hemikalije first appeared on Ambipak.