Naša tradicionalna godišnja konferencija okupila je vodeće predstavnike industrije, institucija i kompanija koje oblikuju ambalažni sektor regiona. Razgovaralo se o ključnim pitanjima — od uticaja evropskih pravila na domaće tržište, preko izazova reciklaže, do budućnosti depozitnog sistema i eko-dizajna.

EU regulative kao okvir promena

Panel pod nazivom „Šta donosi nova era upravljanja ambalažom i ambalažnim otpadom?“ otvorio je pitanje kako će PPWR uredba, koja je stupila na snagu u januaru 2025. godine, uticati na privredu Srbije i Balkana.

Kako je istaknuto, Srbija je u obavezi da u procesu pristupanja Evropskoj uniji uskladi svoje zakonodavstvo sa evropskim propisima, dok kompanije koje posluju i izvoze u EU moraju da ih dosledno primenjuju.

„Briselski efekat je veoma izražen u oblasti ambalaže — regulative koje donosi EU oblikuju i praksu zemalja kandidata“, zaključeno je na panelu.

Industrija između prilagođavanja i inovacija

Vladimir Žugić ispred Alijanse za cirkularna pakovanja istakao je da je ključ uspeha „pratiti standarde, biti fleksibilan i spreman na promene koje dolaze“.

Milan Ljušić iz kompanije Smurfit Westrock Avala Ada dodao je da se PPWR u Smurfitu vidi kao „zamajac za postizanje ciljeva cirkularne ekonomije“. Kompanija je, kaže, već u prethodnim godinama radila na optimizaciji troškova i smanjenju potrošnje materijala, favorizujući papir i karton zbog njihove reciklabilnosti.

Nedostatak resursa i potreba za infrastrukturom

Da izazovi ne staju samo na usklađivanju sa regulativama, potvrdila je Ivanka Stojnić iz kompanije Nestlé. „Veliki problem su višeslojne ambalaže koje je teško učiniti kompostabilnim, a da se ne ugrozi kvalitet proizvoda“, navela je ona, dodajući da reciklabilnost nema smisla ako građani nemaju pristup sistemu za prikupljanje i sortiranje otpada.

Doinita Mihai iz TOMRA Systems istakla je da „bez finansijskih i poreskih podsticaja, kao i kaznenih mera, neće biti dovoljnog angažovanja svih učesnika u lancu upravljanja ambalažom“. Kao najefikasniji model, ona je izdvojila depozitni sistem.

Zakonodavni okvir i zajednička akcija

Predstavnica Coca-Cola HBC Srbija i Crna Gora, Tisa Čaušević, ukazala je na važnost zakonskih izmena koje će definisati uloge privrednih subjekata: „Zakon o upravljanju otpadom i izmene u Zakonu o upravljanju ambalažnim otpadom odrediće kako će se Srbija pripremiti za novu eru odgovornog poslovanja.“

Panel je završen zajedničkim pozivom na akciju — za ubrzanje prelaska na cirkularnu ekonomiju, uvođenje depozitnog sistema i jačanje infrastrukture. Svi učesnici složili su se da je to jedini put ka održivom razvoju i konkurentnijoj privredi.

Ključne poruke panela

• PPWR postaje osnova nove politike upravljanja ambalažom u regionu.

• Industrija mora istovremeno da smanjuje otpad i troškove, ali i da ulaže u inovacije.

• Infrastruktura za reciklažu je preduslov za realnu primenu regulative.

• Depozitni sistem prepoznat kao najefikasnije rešenje.

• Zakonodavni okvir mora pratiti promene i podsticati održivo poslovanje.

Ambipak konferenciju “Dinamični svet ambalaže. Kreativno. Odgovorno.” možete pogledati na Youtube kanalu Ambipak – platforma industrije ambalaže.

The post Da li je PPWR pokretač promena u industriji ambalaže u Srbiji? first appeared on Ambipak.

TOMRA SYSTEMS posluje na više od 100 tržišta i u svetu ima preko 87.000 instaliranih reciklažnih automata za automatsko prikupljanje upotrebljene ambalaže. Kao tehnološki lider, kompanija razvija napredne sisteme zasnovane na senzorima za prikupljanje i sortiranje otpada, čime doprinosi smanjenju zagađenja i očuvanju resursa. Zahvaljujući njihovoj tehnologiji, više od 48 milijardi komada ambalaže godišnje bude prikupljeno i ponovo iskorišćeno, dok se smanjenje emisije ugljen-dioksida koja se postigne meri u milionima tona.

Evropska regulativa i šansa za Srbiju

Na ovogodišnjoj konferenciji se posebno istakla prezentacija Doinite Mihai, potpredsednice javnih poslova u EES TOMRA SYSTEMS, pod nazivom „Od evropske regulative do reforme upravljanja otpadom u Srbiji: Napredak kroz sisteme povraćaja ambalaže“. Mihai je svoje izlaganje započela porukom o odgovornosti prema prirodnim lepotama Srbije, ističući da modernizacija upravljanja otpadom mora biti prioritet.

Predstavila je i ambiciozan plan Srbije za smanjenje otpada u periodu 2025–2029. godine, prema kojem je cilj da se do 2029. godine postigne 72% ponovne upotrebe resursa, 65% reciklaže ukupno prikupljenog otpada i čak 90% reciklaže PET ambalaže, što je jedan od najzahtevnijih ciljeva na koji se Srbija obavezala.

Uz odgovarajuću institucionalnu podršku, Srbija bi već u narednim godinama mogla da načini istorijski iskorak ka održivijem, čistijem i efikasnijem sistemu upravljanja resursima.

Mihai je naglasila da je put ka ostvarenju ovih ciljeva u prelasku sa linearne na cirkularnu ekonomiju, gde se resursi zadržavaju u upotrebi što duže, a količina otpada se značajno smanjuje.

Depozitni sistem u Evropi – ubrzan rast modela koji daje rezultate

U Evropi trenutno 18 država primenjuje depozitni sistem, dok je pre samo tri godine taj broj bio više nego upola manji, samo njih 8 je bilo u sistemu tada. Još 12 zemalja već je utvrdilo datume početka primene, dok se u sedam država, uključujući i Srbiju, vode aktivne diskusije i pripreme za njegovo uvođenje.

Iskustva pokazuju da se depozitni sistem izuzetno brzo prihvata među građanima. U Rumuniji, koja je sistem uvela pre dve godine, čak 98% stanovništva upoznato je sa procesom već u prvoj godini, dok šest od deset građana redovno vraća ambalažu. Upravo je TOMRA bila ključni partner u izgradnji infrastrukture koja je omogućila ovako brzu adaptaciju i efikasan sistem povraćaja ambalaže.

Dodatna prednost TOMRA pristupa je stalna inovacija: u Rumuniji su predstavljena dva nova rešenja, TOMRA Outdoor Solutions, namenjena otvorenim prostorima, i TOMRA Mobile RVM Solution, mobilne jedinice koje dolaze direktno na lokacije gde je prikupljanje otpada najpotrebnije.

Srbija na prekretnici

Kada je reč o Srbiji, stručnjaci naglašavaju da se zemlja nalazi na važnoj tački, promena zakonodavnog okvira koji mora da prati uvođenje depozitnog sistema ključne su za budućnost zaštite životne sredine. Trenutno je u toku formiranje ekspertske radne grupe koja će pružiti podršku lokalnim institucijama u pripremi potrebne infrastrukture.

Učesnici Ambipak konferencije saglasni su da Srbija ima realnu šansu da uhvati korak sa najmodernijim evropskim praksama, ali samo uz brže donošenje zakonskog okvira i doslednu primenu zelene politike.

TOMRA SYSTEMS može biti odličan partner Srbiji u procesu uvođenja depozitnog sistema zahvaljujući globalnom iskustvu, inovativnim tehnologijama i dokazanim rezultatima. Uz odgovarajuću institucionalnu podršku, Srbija bi već u narednim godinama mogla da načini istorijski iskorak ka održivijem, čistijem i efikasnijem sistemu upravljanja resursima.

Ambipak konferenciju “Dinamični svet ambalaže. Kreativno. Odgovorno.” možete pogledati na Youtube kanalu Ambipak – platforma industrije ambalaže.

The post TOMRA kao idealni partner depozitnog sistema first appeared on Ambipak.

Konferencijom pod nazivom “Podrška uvođenju depozitnog sistema u Srbiji” zvanično je lansiran strateški projekat usmeren na pripremu svih aktera za uspešno uvođenje depozitnog sistema u našoj zemlji. Ovaj značajni poduhvat rezultat je partnerstva Nemačke razvojne saradnje koju sprovodi GIZ i vodećih kompanija u oblasti održivog upravljanja ambalažom: Ball Pakovanja, Solagro Smart Recycling i TOMRA Collection, a realizuje se u okviru programa develoPPP nemačkog Saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj (BMZ).

Podrška svim relevantnim akterima

Tokom konferencije, naglašeno je da se kroz Projekat pruža podrška svim relevantnim akterima, posebno maloprodajnim objektima i ruralnom stanovništvu u  Srbiji u pripremi za predstojeće uspostavljanje depozitnog sistema za povrat ambalaže. Projekat predviđa pilotiranje inovativnih metoda sakupljanja ambalaže sa očekivanim porastom stope reciklaže PET ambalaže i limenki za 30% u pilot opštinama. Ovo predstavlja važan korak ka ispunjavanju evropskih standarda i unapređenju sistema upravljanja otpadom u Srbiji.

U uvodnom obraćanju, gospođa Teodora Spasojević, pomoćnica ministra zaštite životne sredine, navela je da će podaci koji budu prikupljeni nakon realizacije pilot projekta, pomoći u definisanju modela, za koji „će biti prilagođen domaćim uslovima i postojećoj infrastrukturi“.

„Zajednički moramo da radimo na jačanju svesti građana o važnosti reciklaže i, što je najvažnije, da vodimo računa o dostupnosti budućeg sistema za sve građane Republike Srbije, bez izuzetaka. Svesni smo da moramo uložiti maksimalne napore i osigurati punu posvećenost svih relevantnih aktera kako bismo ovaj zacrtani cilj, u pogledu uspostavljanja i infrastrukture i nesmetane primene sistema“, naglasila je pomoćnica ministra zaštite životne sredine.

Povećanje reciklaže, smanjenje emisije CO2, jačanju svesti građana, konkurentno tržište

Gospođa Judith Hoffmann, šefica Odeljenja za ekonomsku saradnju Ambasade Savezne Republike Nemačke, dodala je: “Podrška Nemačke razvojne saradnje ovom projektu odražava našu zajedničku posvećenost održivom razvoju i cirkularnoj ekonomiji. Ovo je primer kako partnerstvo javnog i privatnog sektora može doprineti rešavanju globalnih ekoloških izazova na lokalnom nivou.”

Gospodin Nenad Đurđević, komercijalni direktor za Jugoistočnu Evropu, Corporationa, istakao je: „Velika mi je čast da govorim u ime Ball Corporation-a, koji već 20 godina uspešno posluje u Srbiji i ostaje dosledno posvećen održivosti. Zato s ponosom podržavamo ovaj projekat kao partner koji veruje u cirkularna rešenja, reciklažu i odgovorno upravljanje resursima za dobrobit zajednice i budućih generacija. Aluminijumska limenka je najbolji primer savršeno cirkularnog proizvoda – reciklabilna i održiva, baš kao sistem koji zajedno stvaramo.“

Projekt “Podrška uvođenju depozitnog sistema u Srbiji” trajaće do decembra 2027. godine, a očekuje se da će doprineti ne samo povećanju stope reciklaže, već i smanjenju emisija CO2, unapređenju konkurentnosti lokalnih tržišta i jačanju svesti građana o značaju odgovornog upravljanja otpadom.

Pogledate kratak video o Projektu:

Izvor: GIZ

The post Pokrenut projekat “Podrška uvođenju depozitnog sistema u Srbiji” – zajednički korak ka održivijoj budućnosti first appeared on Ambipak.

U zajedničkom vlasništvu TOMRA (65%) i Plastetur-a (35%), Omra (Områ), ovo najsavremenije postrojenje za sortiranje plastike ima kapacitet da preradi 90.000 tona plastike godišnje, transformišući otpad od plastične ambalaže u uniforne polimerne frakcije spremne za reciklažu.

Do 2030. godine EU zahteva da se najmanje 55% plastičnog ambalažnog otpada reciklira u okviru predstojećeg PPWR-a. Danas se približno jedna trećina norveškog plastičnog ambalažnog otpada reciklira; ostatak se uglavnom spaljuje.

Omra (Områ) koristi naprednu tehnologiju zasnovanu na senzorima za sortiranje mešanog plastičnog otpada u deset odvojenih monofrakcija – uključujući polietilen (PE), polipropilen (PP), polietilen tereftalat (PET), polistiren (PS) i druge – omogućavajući veće stope reciklaže. Ova tehnologija svojom inovativnošću predstavlja jedan od najnaprednijih sistema te vrste u svetu.

„Omra (Områ) je više od postrojenja — to je nedostajuća karika u evropskoj cirkularnoj ekonomiji“, rekao je Tove Andersen, predsednik i izvršni direktor kompanije TOMRA.

„Ovo postrojenje ima kapacitet da primi i transformiše sav norveški kućni plastični ambalažni otpad u reciklabilne frakcije, u suštini zatvarajući reciklabilni krug za plastiku. To je kamen temeljac infrastrukture koji obezbeđuje pouzdano preuzimanje za postrojenja za sortiranje mešovitog otpada i može pomoći u dobijanju više recikliranog materijala“, dodao je Andersen.

Norveški model mogao bi postati smernica za ostatak Evrope

Novo postrojenje, koje se nalazi u Holtskogenu, nedaleko od Osla, služiće kao pouzdano rešenje za opštine i kompanije koje upravljanje otpadom, koje razmatraju uvođenje automatizovanog sortiranja mešovitog otpada (MWS), što je ključni korak za povećanje stope reciklaže bez oslanjanja isključivo na odvajanje otpada u domaćinstvima.

Do 2030. godine EU zahteva da se najmanje 55% plastičnog ambalažnog otpada reciklira u okviru predstojećeg PPWR-a. Danas se približno jedna trećina norveškog plastičnog ambalažnog otpada reciklira; ostatak se uglavnom spaljuje.

„Omra (Områ) daje opštinama i celom lancu reciklaže jasan signal: sada postoji integrisana, visokokvalitetna ruta za plastičnu ambalažu“, rekao je Karl Johan Ingvaldsen, izvršni direktor Plastretur-a.

„Obezbeđuje infrastrukturu potrebnu za ispunjavanje ciljeva EU u vezi sa reciklažom i podržava našu zajedničku ambiciju da izgradimo pravu cirkularnu ekonomiju “, zaključio je Ingvaldsen.

Izvor: TOMRA

The post Novo nacionalno postrojenje za reciklažu plastike u Norveškoj transformiše evropsku cirkularnu ekonomiju first appeared on Ambipak.

Da bi uopšte došlo do implementacije depozitnog sistema neophodno je krenuti od koncepta, a da bi on uspešno funkcionisao potrebno je slaganje svih učesnika u sistemu, počev od proizvođača, zatim potrošača, kao i države. O ključnim elementima modernog depozitnog sistema, na konferenciji „Ambalaža po meri prirode i održivog razvoja“, govorila je Doinita Mihai, potpredsednica za odnose sa javnošću za Istočnu i Južnu Evropu, norveške kompanije Tomra Systems.

– Implementacija sistema podrazumeva sistem kaucije koji će biti iskorišćen i prihvaćen. Zatim se razgovara sa ekspertima na terenu, o inicijalnom dizajnu, sve sa ciljem postizanja sporazuma. Na kraju se radi zakonski i obavezujući nacrt i kreće direktno u implementaciju. Rekla bih da je depozitni sistem za povrat ambalaže veoma jednostavan. Pakovanje uključuje cenu depozita, odnosno kaucije čime se obezbeđuje da isto stigne do kapija onih koji će vršiti njegovu reciklažu. Jako je važno izgraditi poverenje potrošača, proizvođača, ali i komunicirati sa državom – objasnila je Mihai.

Poduhvat kompanije počeo je pre 50 godina. Tomra Systems je posvećen razvoju modela depozitnog sistema, nudi rešenja za pakovanja, ambalažu, sabiranje, reciklažu i broji preko 4.600 zaposlenih širom sveta.

– Kada je reč o sistemu vraćanja depozita, naš sistem jeste više od upravljanja tehnologijom. Zastupljeni smo na 60 tržišta sa jednokratnim kontejnerima u preko 50 hiljada radnji. Kao građani, svaki dan smo suočeni sa zagađenjem, a recikliranje je jedan od elemenata koji nas dovodi upravo na ovu konferenciju, sa ambicijom da se krećemo od linearne ka cirkularnoj ekonomiji. Neophodno je upravljanje ciljevima EU, a za to je potrebna i odgovarajuća infrastruktura – navodi Mihai.

Uspešni sistemi depozita zasnovani su na četiri osnovna principa –  performanse, lakoća, odgovornost proizvođača i integritet sistema.

Reciklaža je problem u gotovo svim zemljama, prvenstveno prema sadržaju koji se reciklira. Preko 22 zemlje unapredilo je svoj sistem reciklomata, dok u Evropskoj uniji svaka zemlja hoće da uvede sistem depozita.

– Razlog zbog kog Vlade gledaju ka takvom rešenju jeste velika efikasnost depozitnog sistema. U Evropi se, u depozitnom sistemu, prikuplja više od 94% reciklažnog materijala. Međutim, nisu sve zemlje dostigle pun potencijal. Na primer, Nemačka je blizu 100%, dok Konektikat jedva stiže do 50%. Time se i postavlja pitanje zaštu su neki depoziti efikasniji od ostalih. Ono što smo saznali jeste da su uspešni sistemi depozita zasnovani na četiri osnovna principa –  performanse, lakoća, odgovornost proizvođača i integritet sistema – ističe Mihai.

Kada je reč o performansama, ona navodi da je prvo pitanje na koje zakonodavac mora da odgovori, zapravo koja vrsta napitka može da se koristi i koji su to materijali koji će imati odgovarajuće karakteristike depozitnih kontejnera. Sa druge strane, neophodna je jednostavnost i težnja ka tome da se ambalaža vrati u istu prodavnicu u kojoj je i kupljena.

– Zasebno naplaćeni depoziti su preporučljivi, potrošači moraju da dobiju račun i razumeju koju cenu su platili za proizvod, a koju za depozit. Takođe, primetili smo da 10 centi motiviše potrošače da vrate ambalažu u kontejner – rekla je Mihai.

Sa druge strane, finansiranje sistema svelo se na odgovornost proizvođača. U Norveškoj postoji jako efikasan sistem u kom su zastupljene eko-motivisane ekološke naknade čime je ambalaža usklađena sa današnjim trendovima. Što je ekološki prihvatljivija ambalaža, to je manja naknada koja se plaća, dok deo finansiranja sistema dolazi iz reinvesticija. Kada se govori o sadržaju koji je podložan reciklaži, najbolja praksa u Evropi pokazuje da će sadržaj plastične boce biti neophodno izraditi od 30% recikliranog materijala, a do 2030. godine taj procenat će iznositi 50%, u novoj ambalaži.

Za kraj, Mihai je istakla da je neophodno propisati i određene zakonske kazne, ali se osvrnula i na situaciju u Republici Srbiji sa nadom da će depozitni sistem kad-tad zaživeti u našoj zemlji.

– Za one aktere koji ne poštuju pravila igre država mora da definiše jasne kazne, kako za nezakonite aktivnosti, tako i za neostvarivanje ciljeva. Naravno, nadamo se da će se Srbija malo pozabaviti ovim rešenjem koje će na kraju biti usvojeno. Čuli smo da ne postoji infrastruktura za prikupljanje otpada, ne postoji transparentnost kada je reč o podacima i da se recikleri suočavaju sa različitim problemima. Ponavljam da se Vlade različitih država bave ovim sistemom i žele ga upravo iz razloga što je to dokazan sistem koji funkcioniše u praksi – zaključila je Mihai.

Kompletno izlaganje pogledajte na linku  Ambipak konferencija.

Naslovna fotografija: Jakov Simović

The post Doinita Mihai, Tomra Systems: Depozitni sistem je jednostavan, ali je neophodno slaganje proizvođača, potrošača i države first appeared on Ambipak.