Sa ciljem razmene mišljenja i što boljeg razumevanja potreba privrede i svih zainteresovanih strana u ovoj oblasti, Ministarstvo zaštite životne sredine pokrenulo je niz konsultacija povodom rada na izmeni Zakona o ambalaži i ambalažnom otpadu. Naime, u narednom periodu Republiku Srbiju očekuje promena Zakona o ambalaži i upravljanju ambalažnim otpadom koji je donesen 2009. i potom dopunjavan u više navrata. O pokrenutim konsultacijama pisali smo ranije na Ambipak portalu ovde.

Prve zaključke sprovedenih konsultacija Ministarstvo zaštite životne sredine predstavilo je na sednici Saveza za zaštitu životne sredine NALED-a a potom su članovi Saveza su diskutovali o unapređenju sistema upravljanja ambalažnim otpadom kao i o predstavljenim zaključcima zasnovanim na prvom krugu konsultacija.

Dosadašnji tok razgovora doneo je niz uvida i zaključaka koji se odnose pre svega na činjenicu da je potrebna bolja primarna selekcija/prikupljanje ambalaže i njeno odvajanje od ostalog opada, a veliki problem za to je nedostatak infrastrukture kada se radi o komunalnom otpadu, i nedostatak preciznijih informacija od proizvođača o količinama ambalaže stavljene na tržište. Naime, značajne količine ambalaže se ne prijavljuju po zakonski propisanim obavezama, što dalje implicira da ne postoje ni realni podaci o količinama ambalaže koje na kraju svog životnog ciklusa završe na deponiji umesto iskorišćene u svrhe reciklaže ili druge namene.

Usled ove prakse, firme koje ne ispunjavaju zakonski propisane uslove i nisu u sistemu naknade predstavljaju nelojalnu konkurenciju za odgovornu privredu koja savesno ispunjava svoje obaveze i snosi sve troškove upravljanja otpadom. Na ovaj način umanjuju se sredstva u budžetu koja bi bila iskorišćena za efikasnije upravljanje ambalažnim otpadom.

U svom najnovijem Izveštaju, Evropska komisija u kojem je izdvojila 18 država članica koje su u opasnosti da ne ispune ciljeve do 2025,  savetovala da se poboljša praćenje podataka. Više o Izveštaju pročitajte ovde.

Kako bi se i nesavesni proizvođači uveli konačno u sistem izveštavanja i tako se dobijali precizniji podaci o količinama plasirane ambalaže na tržište Republike Srbije, Ministarstvo u prvoj fazi predlaže formiranje jedinstvenog registra ambalaže koje bi kontrolisalo Regulatorno telo a u koji bi svaki proizvođač koji stavlja neki proizvod na tržište bio u obavezi da evidentira svoje količine ambalaže.

PROČITJE JOŠ: SANDRA DOKIĆ, državna sekretarka Ministarstva zaštite životne sredine: Veća odgovornost proizvođača put ka čistijoj Srbiji

Depozitni sistem

Druga faza rešavanja problema upravljanja ambalažnim otpadom, prema predstavljenim rezultatima prvog dela sprovedenih konsultacija, zasnivala bi se na uvođenju depozitnog sistema – DRS, koji bi se naslanjao na sada aktuelan, ali unapređen sistem produžene odgovornosti proizvođača a što znači – uređeno izveštavanje, razvijena primarna selekcija i poboljšana infrastruktura za odlaganje i prikupljanje komunalnog opada čiji deo je i ambalaža.

Ovom prilikom pomenut je projekat „Pametno recikliraj“ koji se trenutno ogledno sprovodi u Zrenjaninu a koji pokazuje da je dobra praksa pored trgovinskih objekata, depozitne mašine imati i na javnim lokacijama, kao što su gradski trgovi, fakulteti, škole i sl. kako bi građanima bile dostupnije i omogućiti im da recikliraju sve vrste ambalaža.

Dalji tok konsultacija

Nakon predstavljanja prvih zaključaka konsultacija članicama Sveza za zaštitu životne sredine NALED-a, biće dostavljen pisani dokument na osnovu kojeg će u narednih 30 dana moći  da pošalju svoje sugestije, primedbe i uvide. Dalji tok konsultacija u cilju kreiranja predloga Nacrta izmena Zakona o ambalaži i ambalažnom otpadu će biti nastavljen po isteku ovog perioda.

Na sednici Saveza predstavljena je i inicijativa Ministarstva zaštite životne sredine Republike Srbije za dobijanje Eko-znaka koja u Srbiji postoji još od a do sada ga imaju samo dve kompanije.

NALED je članovima predstavio i druge aktuelne projekte poput Programa čvrstog otpada u Srbiji, u kojem udruženje pruža podršku Ministarstvu zaštite životne sredine u izgradnji sedam regionalnih centara za upravljanje otpadom i projekta prekogranične saradnje koji će biti usmeren na razvoj primarne selekcije u pet gradova i opština u Srbiji i Crnoj Gori. 

The post Srbija: Nacrt izmena Zakona o ambalaži i ambalažnom otpadu – predstavljeni prvi zaključci first appeared on Ambipak.

Zakonodavci u Njujorku godinama rade na usvajanju nove verzije EPR-a za upravljanje ambalažnim otpadom, ali oprečna mišljenja o tome kako bi program trebalo da izgleda – zajedno sa konkurentskim verzijama – često su usporavala proces. To se desilo i ove godine, kada ponovo nisu usvojene predložne izmene i dopune.

Zakon o smanjenju ambalaže i infrastrukturi za reciklažu predstavljen je kao najkonsultativnija verzija EPR-a do sada. Zagovornici tvrde da bi unapređeni proces pomogao opštinama koje su trenutno preopterećene troškovima upravljanja otpadom, ali mnoge grupe i kompanije u industriji plastike kritikovale su predlog kao „preagresivan“.

Zakon bi zahtevao od proizvođača da smanje ambalažu za 50 odsto tokom 12 godina, ukinuo hemikalije kao što je PFAS i zabranio da se hemijska reciklaža smatra strategijom reciklaže u svrhe EPR-a.

Predloženi Zakon je imao amandmane koji bi trebalo da reše brige industrije otpada, proizvođača plastike i ekologa. Međutim, Zakon nije prošao zbog opozicije 78 grupa industrije plastike i drugih organizacija, dok su ekološke organizacije, među kojima je i Beyond Plastic, bile za prihvatanje predloženog, visokoprofilisanog EPR-a.

Protivnici prihvatanja dopunjenog EPR sistema osporili su karakterizaciju “toksičnih supstanci” u određenoj plastici, isključenje hemijskog recikliranja i “previše agresivne i neizvodljive obaveze i rokove” za odredbe kao što su ambalaža za višekratnu upotrebu i reciklirani sadržaj nakon upotrebe. 

Nasuprot tome, grupa koja se zalagala za prihvatanje izmena, smatra da je novi, dopunjeni sistem EPR-a alat za značajno smanjenje zagađenja plastikom i pomoć Njujorku u postizanju ekoloških mera postavljenih u državnom Zakonu o klimi.

U međuvremenu, predlog Zakona o proširenju sistema vraćanja boca (DRS) koji bi povećao vrednost depozita na 10 centi i uključio više vrsta ambalaže za piće, takođe nije prošao Odbor.

Iako izmene nisu prihvaćene ovaj put, pitanja se mogu ponovno razmatrati na sledećoj sednici Parlamenta u januaru 2024. godine.

Naslovna fotografija: Pikist.com/freephoto

The post Njujork ponovo nije uspeo da izmeni EPR sistem upravljanja ambalažnim otpadom first appeared on Ambipak.

Šta smo do sada pisali o reciklažI?

Pravilno sortiranje otpada vodi do uspešne reciklaže

Trenutno u Republici Srbiji preko 2,4 miliona tona komunalnog otpada završi na nesanitarnim deponijama. Potrebna je adekvatna primarna selekcija, odnosno pravilno  sortiranja otpada kako bi se proces reciklaže sproveo na najoptimalniji način.

– Zajedno sa predstavnicima lokalnih samouprava, donosiocima odluka, predstavnicima javnih komunalnih preduzeća treba naći način za ostvarivanje ciljeva koji su zajednički. Preko 1900 kompanija ispunjava svoju obavezu kada je u pitanju Zakon o ambalaži i ambalažnom otpadu. Ono što je pred nama veliki izazov jeste trenutno činjenica da preko 2,4 miliona tona komunalnog otpada završava na nesanitarnim deponijama. Definitivno, bez adekvatne primarne selekcije uređene na sistemski način, odnosno pravilnog sortiranja otpada na frakcije ne može se ići dalje. Zadatak koji je postavljen za lokalne samouprave je da se tek do 2029. godine uspostavi primarna selekcija – izjavila je je Bojana Perić, direktor Ekostar Pak-a na Ambipak konferenciji Ambalaža po meri prirode.

Reciklaža je problem u gotovo svim zemljama, prvenstveno prema sadržaju koji se reciklira. Preko 22 zemlje unapredilo je svoj sistem reciklomata, dok u Evropskoj uniji svaka zemlja hoće da uvede sistem depozita. O depozitnom sistemu upravljanja ambalažnim otpadom, pisali smo u članku Depozitni sistem je jednostavan, ali je neophodno slaganje proizvođača, potrošača i države

Da bi podstakle građane na reciklažu, društveno-odgovorne kompanije u Srbiji osmislile su interesantne načine zbog kojih bi vraćanje ambalaže bilo još privlačnije – od popusta na računima, sakupljanja bodova za vožnju gradskim prevozom, do humanitarnih donacija – čitajte više u članku Kako smo podsticali građane na reciklažu ambalaže u 2022. godini?

PVC plastika ili polivinil hlorid jedna je od najkorišćenijih vrsta plastike, ali je procenat reciklaže gotovo na nuli zbog velikog sadržaja plastifikatora koji su obično veoma toksični prilikom izlaganja visokim temperaturama. Više o hemijskoj reciklaži pisali smo u članku Da li će biti moguća hemijska reciklaža PVC plastike?

Strategija za upravljanje ambalažnim otpadom

Sve veći broj kompanija na svojim pakovanjima ističe da je ambalaža koja se koristi za pakovanje hrane napravljena od recikliranih materijala. Usvajanjem nove Strategije za upravljanje ambalažnim otpadom, Srbija se obavezala na delimično ispunjenje ciljeva koje je postavila Evropska unija, i to na reciklažu otpada ukupne težine:

• 32% plastike,
• 52% metala,
• 49% stakla,
• 60% papira.

Više o Strategiji i usklađivanju sa Direktivom Evropske Unije vezano za reciklažu ambalažnih materijala, piše u članku Uvođenje reciklirajuće ambalaže i efikasno upravljanje ambalažnim otpadom – obaveza do 2030. godine

Svi članci u kojima se pominje reciklaža

Naaslovna fotografija: Pexels.com/julia-m-cameron

The post 18. mart je Svetski dan reciklaže – Podsećamo šta smo pisali o reciklaži first appeared on Ambipak.