Savet i Parlament Evropske unije postigli su privremeni dogovor kako bi pakovanje postalo održivije i smanjili količinu ambalažnog otpada u EU – odnosi se na sve – ne samo proizvođače i korisnike ambalaže, već i HORECA sektor, e-komerc, pijace, dostave…

Evropa ključa zbog ambalaže – tako bismo mogli reći u uvodu ovog članka koji se odnosi na privremeni sporazum, postignut 4. marta ove godine unutar Evropske unije a tiče se upravljanja ambalažom i ambalažnim otpadom koji se odnosi na gotovo sve privredne sektore – uključujući i HORECA, e-komerc, sisteme dostave, pijace… Naime, s obzirom na kompleksnost situacije i doticanje mnogobrojnih činilaca u gotovo svim privrednim sektorima čije interese je potrebno zadovoljiti a da to ne ide na štetu zdravlja ljudi i očuvanja životne sredine i da se pritom, zadovolje brojni ekološki aktivisti, još uvek nije doneta konačna  izmena Zakona o ambalaži i ambalažnom otpadu od strane Evropske unije. Kada će, ne znamo. U Srbiji, takođe čekamo izmenjen Zakon o ambalaži i ambalažnom otpadu, a kada će to biti, takođe ne znamo.

U protekloj deceniji, količina otpada od pakovanja je porasla za gotovo 25%

Proizvodnja ambalaže i upravljanje otpadom od pakovanja su ekonomski kompleksni i važni sektori, generišući ukupan promet od 370 milijardi evra u EU. Kao takvi, imaju značajnu ulogu i potencijal da transformišu Evropu u čistu, održivu, cirkularnu ekonomiju, u skladu sa Evropskim zelenim dogovorom. Međutim, iako su stope recikliranja porasle u EU, količina otpada koji se generiše iz pakovanja raste brže od količine recikliranog otpada. U protekloj deceniji, količina otpada od pakovanja je porasla za gotovo 25%, a očekuje se da će do 2030. godine porasti za dodatnih 19% ako se ne preduzme nikakva akcija. Za otpad od plastične ambalaže očekivani porast je 46% do 2030. godine.

Trenutna direktiva EU o ambalaži i upravljanju ambalažnim otpadom prvi put je usvojena 1994. godine i više puta je revidirana. Direktiva postavlja pravila za države članice EU kako bi se osiguralo da pakovanje koje se stavlja na tržište EU ispunjava određene zahteve i da usvoje mere za prevenciju i upravljanje otpadom od pakovanja, kako bi se postigli ciljevi recikliranja za različite vrste  ambalažnog otpada. Međutim, nekoliko procena direktive pokazalo je da nije uspela da smanji negativne ekološke uticaje pakovanja.

Imajući to u vidu, u novembru 2022. godine Komisija je iznela predlog regulative o ambalaži i ambalažnom otpadu koji bi zamenio postojeću direktivu. Parlament i Savet su svoje stavove o predloženoj regulativi usvojili u novembru i decembru 2023. godine a 4. marta 2024. godine predstavnici predsedavajućeg Saveta i Evropskog parlamenta postigli su privremeni politički sporazum o predlogu regulative o ambalaži i ambalažnom otpadu. Cilj je rešiti problem povećanja ambalažnog otpada koji se generiše u EU, dok se istovremeno harmonizuje unutrašnje tržište ambalaže i podstiče cirkularna ekonomija.

Predlog uzima u obzir ceo životni ciklus pakovanja

Sporazum o predlogu izmena regulative o ambalaži i ambalažnom otpadu postavlja zahteve kojima bi se osiguralo da je pakovanje sigurno i održivo. Zahteva se da sva ambalaža bude reciklabilna i da se minimizira prisustvo supstanci koje izazivaju zabrinutost. Takođe postavljeni su zahtevi u pogledu označavanja kako bi se poboljšala informisanost potrošača. U skladu sa hijerarhijom otpada, predlog ima za cilj značajno smanjenje generisanja ambalažnog otpada postavljanjem obavezujućih ciljeva za ponovnu upotrebu, ograničenje određenih vrsta jednokratnog pakovanja te zahteva od ekonomskih subjekata da minimiziraju pakovanje.

U najavi rigoroznija regulativa vezano za PFAS supstance

Glavni elementi sporazuma

Tekst privremenog sporazuma zadržava većinu održivih zahteva za sva pakovanja koja se stavljaju na tržište i glavne ciljeve koje je predložila Komisija.

Učvršćuje zahteve za supstance u ambalaži uvodeći zabranu stavljanja na tržište ambalažu za kontakt sa hranom koje sadrži per- i polifluorisane alkilne supstance (PFAS) iznad određenih granica. Kako bi se izbeglo preklapanje sa drugim zakonima, ko-legislatori su zadužili Komisiju da proceni potrebu za izmenom te zabrane u roku od četiri godine od datuma primene regulative.

Kompostabilna plastična ambalaža i ambalaža čiji plastični deo čini manje od 5% ukupne težine nije u obavezi da ispuni ciljeve za minimum recikliranog sadržaja u plastici za 2030. i 2040

Privremeni sporazum zadržava ciljeve za minimum recikliranog sadržaja u plastici za 2030. i 2040. godinu. Ko-legislatori su se složili da će kompostabilna plastična ambalaža i pakovanje čiji plastični deo čini manje od 5% ukupne težine pakovanja biti oslobođeni tih ciljeva. Komisija će morati da pregleda sprovođenje ciljeva za 2030. godinu i proceni izvodljivost ciljeva za 2040. godinu. Sporazum takođe poziva Komisiju da proceni, tri godine nakon stupanja na snagu regulative, stanje tehnološkog razvoja bio-baziranog plastičnog pakovanja i na osnovu te procene postavi održive zahteve za bio-baziran sadržaj u plastičnom pakovanju.

Smanjenje veličine ambalaže u odnosu na sadržaj

Nove će mere smanjiti nepotrebno pakovanje postavljanjem maksimalnog odnosa praznog prostora od 50% u grupnom, transportnom i e-trgovinskom pakovanju, i zahtevanjem od proizvođača i uvoznika da osiguraju da su težina i zapremina pakovanja minimizovane, osim za dizajne zaštićenog pakovanja (pod uslovom da je ta zaštita već bila na snazi do datuma stupanja na snagu regulative).

Ciljevi za ponovnu upotrebu i obaveze ponovnog punjenja

Tekst postavlja nove obavezne ciljeve za ponovnu upotrebu za 2030. godinu i indikativne ciljeve za 2040. godinu. Ciljevi variraju u zavisnosti od vrste pakovanja: alkoholna i bezalkoholna pića (isključujući vino i aromatizovana vina, mleko i druge veoma kvarljive napitke), transportno i prodajno pakovanje (isključujući pakovanje za opasne materije ili opremu velikih razmera i fleksibilno pakovanje u direktnom kontaktu sa hranom) i grupno pakovanje. Kartonsko pakovanje je takođe generalno oslobođeno od tih zahteva.

Sporazum uvodi opšti obnovljivi petogodišnji izuzetak od dostizanja ciljeva za ponovnu upotrebu pod određenim uslovima, uključujući da:

• država članica koja se oslobađa prevazilazi za 5 procentnih poena ciljeve recikliranja koje treba postići do 2025. godine i očekuje se da će prevazići za 5 procentnih poena ciljeve recikliranja za 2030. godinu
• država članica koja se oslobađa je na putu da postigne svoje ciljeve prevencije otpada
• operateri su usvojili korporativne planove prevencije otpada i recikliranja koji doprinose postizanju ciljeva prevencije otpada i recikliranja navedenih u regulativi

Nove mere takođe oslobađaju mikro-preduzetnike od postizanja tih ciljeva i uvode mogućnost da se formira pet finalnih distributera kako bi postigli ciljeve za ponovnu upotrebu za pića.

Ko-legislatori su postavili obavezu za uslužne delatnosti da ponude kupcima mogućnost donošenja sopstvenih posuda kako bi ih napunili hladnim ili toplim pićima ili gotovim jelima, bez dodatnih troškova. Dodatno, do 2030. godine, uslužne delatnosti moraju nastojati da ponude 10% proizvoda u formatima pakovanja pogodnim za ponovnu upotrebu.

Sistemi povrata depozita (DRS)

Prema novim pravilima, do 2029. godine, države članice moraju obezbediti odvojeno prikupljanje najmanje 90% godišnje od jednokratnih plastičnih boca i metalnih posuda za piće. Da bi postigli taj cilj, moraju uspostaviti sisteme povrata depozita (DRS) za te formate pakovanja. Minimalni zahtevi za DRS neće se primenjivati na sisteme koji su već bili na snazi pre stupanja na snagu regulative, ako ti sistemi do 2029. godine dostignu cilj od 90%.

Ko-legislatori su se složili da će dodati izuzetak od zahteva za uvođenje DRS-a za države članice ako dostignu stopu odvojenog prikupljanja veću od 80% do 2026. godine i ako dostave plan implementacije sa strategijom za postizanje opšteg cilja odvojenog prikupljanja od 90%.

Ograničenja na određene formate pakovanja

Nove mere uvode ograničenja na određene formate pakovanja, uključujući jednokratno plastično pakovanje za voće i povrće, za hranu i piće, dodatke, sosove unutar sektora HORECA, za male kozmetičke i toaletne proizvode koji se koriste u sektoru smeštaja (npr. boce šampona ili losiona za telo), i za vrlo lagane plastične kese (npr. one koje se nude na pijacama za namirnice u rinfuzi).

Sledeći koraci

Privremeni sporazum će sada biti podnet na odobrenje predstavnicima država članica u Savetu i Odboru za životnu sredinu Parlamenta. Ako bude odobren, tekst će zatim morati formalno biti usvojen od strane oba tela i objavljen u Službenom listu EU i stupiti na snagu. Regulativa će se primenjivati 18 meseci nakon datuma stupanja na snagu.

The post EU: Privremeni sporazum o predlogu regulative o ambalaži i ambalažnom otpadu se tiče svih – od velikog proizvođača do pijace first appeared on Ambipak.

Prema objavljenom Izveštaju o upravljanju ambalažom i ambalažnim otpadom za 2019. godinu, Agencije za zaštitu životne sredine, ukupna količina ambalaže stavljene na tržište Republike Srbije u 2019. godini iznosi 371.510,9 t, dok je 228.546,4 t predato na ponovno iskorišćenje uz pomoć operatera ambalažnog otpada.

Pomenuti Izveštaj daje najnoviji presek podataka o tokovima proizvoda i vrstama otpada. Prema pisanju Blica, Sekopak- operater ambalažnog otpada jedini je premašio cifru od 100.000 t za ponovno iskorišćenje ambalažnog otpada. Interesantno je i to da je od 2014. godine Sekopak reciklirao 427.000 tona ambalažnog otpada.

Sekopak je jedini operater koji u saradnji sa Javnim komunalnim preduzećima postavlja infrastrukturu po gradovima u Srbiji. U 2020. godini postavili su infrastrukturu za odlaganje ambalažnog otpada u Vrnjačkoj Banji i Topoli, a u planu je i grad Pirot.

Nacionalni ciljevi

Činjenica je da se iz godine u godinu povećava broj kompanija koje imaju zakonsku obavezu upravljanja ambalažnim otpadom. U 2019. godini broj firmi koje su izvršile pomenutu zakonsku obavezu iznosio je 2184.

Prema izveštaju Agencije za zaštitu životne sredine, svi operateri ispunili su predviđeni opšti cilj upravljanja ambalažnim otpadom koji je prošle godine iznosio 60% za ponovno iskorišćenje otpada, a za reciklažu otpada 55%.

Kako piše Blic, nacionalni opšti ciljevi za Republiku Srbiju za 2019. godinu su ispunjeni u vrednosti od: 61,9% za ponovno iskorišćenje ambalažnog otpada i 59,2% za reciklažu ambalažnog otpada. Prema tim brojkama, najveća količina ambalaže plasirane na tržište Srbije zbrinuta je od strane operatera.

– U cilju dostizanja nacionalnih ciljeva i u 2020. godini, kao i u prethodnom periodu potrebno je i dalje raditi na podizanju nivoa svesti stanovništva i kapaciteta pravnih lica, još intenzivnijem uključivanju javno komunalnih preduzeća u implementaciju sistema upravljanja ambalažom i ambalažnim otpadom, kao i pojačati inspekcijski nadzor preduzeća – navodi se u Izveštaju.

Upravljanja ambalažom i ambalažnim otpadom

Upravljanje ambalažom i ambalažnim otpadom ima veliki ekološki, društveni, socijalni, kao i ekonomski značaj. Sa druge strane, građani takođe imaju veliku ulogu, naročito u upravljanju ambalažnim otpadom. Upravo zbog toga je zaštita životne sredine važan deo Zakona o ambalaži i ambalažnom otpadu koji podrazumeva zaštitu zemljišta od zagađivanja procurivanjem, smanjenje zauzimanja zemljišta, smanjenje emisija zagađujućih materija u vazduh, smanjenje emisija zagađujućih materija u podzemne i površinske vode.

Izvor: Blic
Naslovna fotografija:pikist.com/free-photo-sxvgt

The post OHRABRUJUĆE: Objavljen Izveštaj o upravljanju ambalažom i ambalažnim otpadom za 2019. godinu first appeared on Ambipak.