Domaćin i moderator drugog panela bila je Irena Lalić, direktorka našeg portala Ambipak magazin, a njeni gosti: Siniša Mitrović, rukovodilac Centra za cirkularnu ekonomiju PKS, Nikola Marinković, rukovodilac razvoja Smurfit Kappa Avala Ada d.o.o. i Viktor Grujić, suvlasnik i direktor Polipak d.o.o. Batočina, sumirali su utiske o konferenciji, izloženoj statistici, inovacijama u reciklaži, nedostatku selekcije otpada, edukaciji, izmenama zakona, usvajanju kaznene politike, kako bi se sprečilo zatrpavanje Srbije otpadom.

Nakon emitovanja filma kompanije Novamont, o edukovanju, selektovanju, sakupljanju i recikliranju kompostabilnog otpada, nametnulo se pitanje moderatorke upućeno Siniši Mitroviću iz PKS o kompostanama u Srbiji, na koje je g. Mitrović odgovorio da “jedna u Novom Sadu već kreće da radi a počeće u Gornjem Milanovcu uz pomoć nemačke agencije GIZ, što je malo imajući u vidu 154. opštine u Srbiji.“ On je takođe u svom prvom obraćanju rekao i sledeće:

„Prvenstveno želim da Vam čestitam na inicijativi za održavanje ove konferencije jer ovo je za mene bila edukativna radionica, koja mi je potpuno držala pažnju i posle ove konferencije izlazim dosta bogatiji. Mislim da će ovo znanje koje sam dobio danas biti potpuno upotrebljeno za kreiranje javnih politika u Srbiji. Drugo, ono što me motiviše posle ovakve stvaralačke energije i inovacija svih izlagača, mladih ljudi sa startapom, pitam se šta se to nama dešava?  Imam utisak da smo i dalje zarobljeni u prošlosti, i da posle 20. godina imamo3 do 4% recikliranog komunalong otpada, 3.500 hiljade divljih smetlišta, 150 velikih deponija, da ne govorim o ovim drugim hazardnim otpadima. Niko u Srbiji ne otvara pitanje skupljanja i reciklaže ambalaže pesticida. Kako se tretira i gde završava? Imamo Zakon o upravljanju otpadom, imamo Zakon o ambalaži, ali je ta implementacija potpuno zarobljena i nikako da je prevaziđemo.“

Na pitanje da li je zaista prošlo vreme plastične ambalaže za jednokratnu upotrebu, Viktor Grujić iz Polipaka, dao je vrlo detaljan odgovor kazavši najpre da ne želi da priča o prednostima i nedostacima papira, plastike, bioplastike i dodao:
“Plastična ambalaža za jednokratnu upotrebu spada u veoma mali procenat ukupnog ambalažnog otpada, kao što su,  na primer, plastične kese o kojima stalno pričamo kao vrsti ambalažnog otpada. Najveći problem koji mi imamo u Srbiji je što nemamo primarnu selekciju otpada. Bez obzira da li će kesa biti od papira, plastike ili bioplastike, mi imamo običaj da kada dođemo da to bacimo, kesu od plastike često iskoristimo kao i kesu za otpatke, međutim ako bacimo papirnu kesu, mi je činimo neupotrebljivom za dalju reciklažu, faktički smanjujemo količinu recikliranog papira, zbog toga su na neki način papirne kese ranije bile izbačene i zamenjene plastičnim kesama, ako bacimo kesu od biopolimera mi je više nećemo nikada kompostirati, ta kesa kada se nađe u prirodi razgradiće se ali tokom dugog perioda.”

Uvodeći nas u problematiku reciklaže ambalaže, Viktor je svoje izlaganje nastavio ističući da je problem plastike u odnosu na papir veliki procenat upotrebe u domaćinstvu:  “80% je ambalaža za pakovanje prehrambenih proizvoda, proizvodi koji moraju da se zapakuju u neku vrstu plastike kao što su barijerni filmovi, vakum filmovi, i slično. Kada te proizvode otpakujemo mi nemamo naviku da ih stavimo u kantu za reciklažu, nego  pomešamo sa ostalim otpadom i bacimo. Najveći problem je što je plastika u  konzumnom delu 80%.  Ja kao proizvođač plastike vidim da je došlo do velikih tehnoloških pomaka, i mogućnosti reciklaže plastike koja će u sledećih nekoliko godina, biti bitno poboljšana jer su neke revolucionarne  tehnologije u reciklaži plastike došle na  sccenu.“

Što se tiče plastike bitno je da zakonodavci, oni  koji pišu regulativu obavežu proizvođače da u nove proizvode ugrađuju što veću količinu reciklirane plastike.

Evropska regulativa do 2030. godine obavezuje proizvođače da bude od 25% do 50% recikliranih sastojaka u boci. Onako kako se sada reciklira plastika nije  dovoljno održiva da može da se koristi za novu proizvodnju, tamo gde je u direktnom dodiru sa hranom. Međutim, hemijskom reciklažom to postaje moguće.

Nakon Viktorovog vrlo poučnog izlaganja, Irena je postavila pitanje Nikoli Marinkoviću: „Videli smo tokom koneferencije statistiku da se u Srbiji od svih materijala najviše reciklira papir i karton. Šta je novo Smurfit Kappa kao grupacija donela u Srbiju?“

-Upravo ono što je tema ovog skupa, a to su barijerni papiri i kartoni, gde bi se umanjilo korišćenje kartona i papira presvučenih polietilenom u svojstvu barijernih materijala i zamenilo sa kartonima i papirima, koji imaju prirodan lak ili prirodnu barijeru kreiranu prilikom proizvodnje na bazi skroba i nekih biorazgradivih filmova. To je nešto što je pušteno na tržište Srbije kroz Smurfit Kappa Srbija, kao jedan od proizvoda Smurfit Kappa Grupe, fabrika je u Nemačkoj i isključivo se bavi tim atipičnim vrstama kartona.  Nameće se zaključak da je društvo velika karika odgovornosti. Ukoliko bi smo mi kao pojedinci preuzeli na sebe odgovornost kao što to rade u drugim velikim gradovima krenuli da selektujemo otpad, da li bi se situacija pokrenula ka napred, odgovorio je Marinković.

Na pitanje moderatorke, da li pomoć treba da potražimo i od kompanija koje proizvode ambalaže da šire informacije o potrebi selektovanja otpada i postupanja otpadom, Nikola Marinković obećava da će Smurfit Kappa Avala Ada organizovati radionice o podizanju svesti društva o otpadu.

Siniša Mitrović iz PKS ističe da u celom procesu mora da postoji infrastruktura, posebni kontejneri za selekciju otpada, ističući i problem cene odnošenja komunalnog otpada po domaćinstvu.

-Da li mi možemo da priuštimo nekoliko kontejnera za razvrstavanje otpada? Agenda za Zeleni Blkan traži da imamo 30% reciklata. Za svaki proizvod koji bude plasiran iz Srbije biće potrebno da ima određen % reciklaže. Naćićemo se u vrlo teškoj situaciji, sa izazovima klimatske krize, energetske krize, izazovima resursa koji su potrebni za reciklažni ciklus. Završavam sa rečima da se može napravi dobra industrijska simbioza. Još uvek nismo primenili Pravilnik o prestanku statusa otpada, ovde u Srbiji je sve otpad, što je potpuno neverovatno da smo toliko zarobljeni u prošlosti. Kovid je promenio cene na tržištu uvoza sirovina, nešto moramo ozbiljno preduzeti na našem tržištu. Moramo da promenimo model života, ja sam fasciniran krativnim idejama koje sam danas video na svim prikazanim filmovima tokom konferencije. Ima dosta dobrih rešenja, samo se postvalja pitanje uspešne realizacije istih i kod nas, naveo je Siniša Mitrović iz PKS.

“Očekuju se potpune promene Zakona o ambalaži i ambalažnom otpadu. Nemamo vremena za odlaganje krupnih odluka, novi zakon i nova kaznena politika, mora da bude potpuno drugačije regulisana, jer jedino  tako možemo sprečiti dalje zatrpavanje Srbije, kako ne bi završiti na otpadu kao civilizacija“, izričit je rukovodilac Centra za Cirkularnu ekonomiju.

Plastika je napravila potrošačko društvo tako što je sve proizvode učinila jeftinijim ali onda nas je navikla da sve te proizvode bacimo. Moramo da menjamo naše navike, jer je naša navika da stvari bacimo, problem sa plastikom ne bismo imali da je razdvajamo kako treba. Zahvaljujem se na sjajnoj konferenciji i da je upišemo u kalendar za sledeću godinu, naveo je Mitrović.

-Nadam se da će  Ambipak konferencija imati širi odjek i da ćemo svi zajedno, više razumeti šta znači zdrav odnos prema životnoj sredini i selekciji otpada na pravi način, napominjući da najpre mi sami treba odgovorno da postupano sa otpadom koji imamo u našim domaćinstvima, rekla je moderatorka panela i direktorka Ambipak magazina, Irena Lalić i zahvalila se učesnicima panela i kompletne konferncije.

Na linku konferencije možete poslušati poslednji panel s početkom na 3h 10 min snimka. 

The post Ambipak konferencija: ODRŽIVI RAZVOJ – AMBALAŽA DANAS, RECIKLAŽA SUTRA first appeared on Ambipak.