Staklo je neorganski materijal koji se koristi za posluživanje, skladištenje i transport hrane i pića, više od 2 hiljade godina. Nije svako staklo istog sastava, iako je osnova ista. Kao materijal za kontakt sa hranom, staklo se koristi na različite načine: kao ambalaža, posuđe, posude za kuvanje ili pečenje…

Za  posuđe (čaše, činije, tanjiri ..) i ambalažu za hranu, najčešće se koristi staklo koje se sastoji od peska (silicijum-dioksida), oksida natrijuma i kalcijuma. Mali procenat oksida drugih metala daju boju staklu. Najčešće su to oksidi gvožđa, bakra ili hroma.

Staklene posude za kuvanje ili pečenje moraju da se ravnomerno zagrevaju i prenose toplotu, kao i da budu otporne na temperaturne “šokove” zagrevanja i hlađenja. Zbog toga su one izrađene od stakla koje pored uobičajenih komponenti sadrži i bor-oksid, kako bi imalo ove karakteristike.

Posebna vrstu predstavlja kristalno staklo koje sadrži određeni procenat olovo-oksida, koji daje posebne odlike ovoj vrsti stakla.

Ujedinjene nacije prepoznale su civilizacijsku vrednost stakla kao materijala i proglasile 2022. god Internacionalnom godinom stakla.

Staklena ambalaža

Staklo je amorfne strukture, tj. sastoji od nasumične mreže silicijuma-dioksida i oksida metala. Sastojci stakla su snažno vezani u materijalu. Zbog ove svoje strukture, staklo ima svojstva izuzetne barijere. Staklo ne otpušta u hranu svoje sastojke niti adsorbuje sastojke hrane. Istoremeno, iz spoljašnje sredine kroz staklo ne mogu proći ni mali molekuli, poput kiseonika. To omogućava dugo čuvanje hrane i pića u ovakvoj ambalaži.

Staklena ambalaža mora održavati stabilnost tokom roka trajanja upakovane hrane ili pića. Takođe mora izdržavati i temperaturu 120°C obzirom da se često posle punjenja vrši pasterizacija ili sterilizacija.

Međutim, staklena ambalaža (flaše, tegle) ima  zatvarače ili poklopce od drugih materijala, kao što su: lakirani metali, plastika ili pluta.

Zdravstvena bezbednost staklene ambalaže

Prenos sastojaka u hranu, iz stakla predstavlja mali rizik. Najčešće se, zbog sastava, ispituje  migracija olova i kadmijuma.

Međutim, poklopci i zatvarači predstavljaju mogući izvor  migracije štetnih sastojaka, a ona  zavisi od različitih faktora, kao što su material, vrsta hrane, obrada ili uslovi skladištenja. Iako je  površina koja je u kontaktu sa hranom poklopaca ili zavarača  relativno mala, neki materijali su značajni izvori  migracije štetnih supstanci u hranu, na primer, plastifikatora ili Bisfenola A.

Kraj životnog ciklusa

Staklo je lomljivo ali kada se pažljivo postupa, veoma je  izdržljivo i stabilno. Ova svojstva čine staklo veoma pogodim za ponovnu upotrebu. Staklo takođe može više puta koristiti ili reciklirati, bez gubitka kvaliteta, ukoliko se sortira prema vrsti.

Međutim, zbog svojih svojstava, staklena ambalaža se ne razgrađuje na deponijama ili u životnoj sredini. Staklo čak i tokom spaljivanja ostaje u šljaci.

Staklo se može više puta koristiti ili reciklirati, bez gubitka kvaliteta, ukoliko se sortira prema vrsti.

Reciklaža staklene ambalaže za hranu

U mnogim zemljama širom sveta, reciklaža ambalaže od stakla (naročito boca za piće)  je uobičajena praksa. Staklo se može reciklirati beskonačan broj puta.

Na stopu reciklaže stakla utiče upravljanje otpadom postojećeg sistema i njihovo prihvatanje i podrška od strane stanovništva. Važno  je razvrstavanje stakla  od drugih materijala i sortiranje po boji i vrsti.

Proces recikliranja – Kako se staklo reciklira?

Recikliranje stakla je proces koji zahteva veliku količinu energenata, jer se staklo topi na temperaturama iznad 1500°C. Ipak, učešćem recikliranog stakla štedi se i do 25% energije, u odnosu na proizvodnju od stakla od osnovnih, nekorišćenih sirovina. U zavisnosti od boje, potrebno je dodati različite količine čistog stakla, tokom reciklažnog procesa. Za recikliranje se može koristiti kako staklena ambalaža tako i stakleno posuđe.

Važno je znati

Tokom procesa recikliranja, staklo je najbolje adekvarno razvrstati, odnosno sortirati i odvojiti od drugih materijala. Ukoliko se ne razvrstavaju različite vrste stakla (npr. kristalno staklo, posuđe, ogledala) proces reciklaže topljenjem može dovesti do smanjenog kvaliteta recikliranog stakla. Takva staklena ambalaža za hranu bi mogla sadržati supstance opasne po zdravlje.

Posebno može biti povećan sadržaj olova, ukoliko se ne razvrstava kristalno staklo od ostalih vrsta.

Kasnije može doći do povećane migracije olova u hranu koja se pakuje u takvu staklenu ambalažu. Kontaminacija organskim zagađivačima u recikliranom staklu je praktično nemoguća, obzirom na temperature na kojima se staklo topi. Na toj temperaturi se svi organski molekuli razgrađuju.

PROČITAJTE JOŠ: U Ženevi počela MEĐUNARODNA GODINA STAKLA

Opcije za ponovnu upotrebu – može li bolje?

Svojstva stakla su takva da je vrlo pogodna ponovna upotreba, jer se lako može prati i dezinfikovati, obzirom da staklo ne upija I ne adsorbuje nikakve materije. Pošto je za reciklažu stakla potrebna velika količina energije, ponovna upotreba staklenih tegli i flaša je veoma koristan način da se ova ambalaža ne nađe na otpadu ili u sistemu recikliranja. Vraćanje praznih flaša određenih proizvođača pića, u marketima, uz nadoknadu, je uobičajena praksa u mnogim zemljama pa i u našoj.

Uzimajući u obzir potrebnu veliku količinu energije za reciklažu stakla, ponovna upotreba staklenih posuda i boca za piće može biti korisnija od reciklaže, jer se mogu iskoristiti sve dok se ne oštete.

Izvor: foodpackagingforum.org
Naslovna fotografija: Freepik.com

The post AMBALAŽA ZA HRANU: Staklena ambalaža – bezbednost, karakterstike, reciklaža first appeared on Ambipak.

Evorpska unija je u junu 2019. godine objavila Direktivu 2019/904 o smanjenju uticaja određenih plastičnih proizvoda na životnu sredinu. Između ostaloga, zahteva se cirkularni pristup u postupanju sa plastičnom ambalažom pića za jednokratnu upotrebu sa posebnim osvrtom na zatvarače jer oni predstavljaju dodatnu opasnost po životnu sredinu jer se pojavljuju kao odvojeni otpad.  Direktiva zahteva da  poklopci i boca i kompozitna ambalaža kapaciteta do tri litre ostanu čvrsto vezani za posude onoliko dugo koliko se koriste. Države članice EU-a dužne su da primene odgovarajuće propise najkasnije do jula 2024. godine.

Za mnoge kompanije, proizvođače plastične ambalaže ovo je novi izazov jer zatvarači moraju biti kompatibilni sa postojećim tipovima otvora na ambalaži a sa druge, porebno je voditi računa i po zadovoljenju potreba potrošača i njihovim navikama.  Do sada je, međutim, dizajn zatvarača i doslovno i figurativno bio “odvojen” od stvarnog pakovanja i isti princip se primenjivao na sve. Međutim, sada se moraju uzeti u obzir i pojedinačni dizajni ambalaže kako bi rešenje bilo prilagođeno korisnicima. To znači da treba razviti potpuno nove modele zatvarača.

Kompanija ALPLA je predstavila predstavila svoje rešenje vezanih zatvarača kroz dva tipa – Relax i Soul.

Dizajn Relax and Soul koji sada nudi ALPLA ispunjavaju zahteve postavljene u pogledu održivih i funkcionalnih rešenja za čepove plastilčnih boca. U oba slučaja važi sledeće:

1. Za njihovu izradu nije potreban dodatni materijal u poređenju s uobičajenim čepovima

2. Čepovi  ostaju čvrsto vezane za ambalažu pića tokom celog životnog ciklusa od proizvodnje do odlaganja i ne stvaraju nikakav odvojeni otpad.

3. Nema potrebe za tehničkim izmenama ili dodatnim ulaganjima u postojeće linije za flaširanje.

4. Mogu se koristiti na različitim veličinama ambalaže.

Relax model

Ovaj model omogućava potrošaču da fiksira zatvarač u jednom od tri različita položaja na uskom Za vezanje čepa na ambalaži koriste se dve trake. Otvor i usko grlo potpuno su slobodni  kroz 360 stepeni, kao što su i sa nevezanim čepovima. Ova rešenja su pogodna za otvore boca 1881 i 1810 boca.

Soul model

Sa ovom verzijom, kapa se može saviti na ugao od približno 160 stepeni kada se otvori i pričvrsti na navoj malim iglom. Ovo fiksiranje na mestu sprečava da se poklopac vrati natrag, omogućava potrošaču da nesmetano uživa u svom piću. Ovaj čep je dostupan za model boce tipa 1810.

Izvor i foto: Alpla.com

The post INOVACIJA: Pričvršćeni čepovi na plastičnoj ambalaži first appeared on Ambipak.