U savremenom poslovanju, prepoznatljivost brenda predstavlja jednu od ključnih vrednosti svake kompanije, nezavisno od delatnosti u kojoj posluje. U tom kontekstu, žig ima posebnu ulogu.

Bilo da je reč o velikim ili manjim privrednim subjektima, treba imati u vidu da je ulaganje u zaštitu žiga ustvari ulaganje u dugoročni razvoj poslovanja i brenda. Naime, svaki znak nosi informacije o karakteristikama robe / usluga, poput porekla ili kvaliteta, te stoga privredni subjekti imaju interes da onemoguće korišćenje svojih oznaka konkurentima, a upravo je registracija žiga jedan od načina za to.

Pojam i vrste žiga

U Republici Srbiji žig je regulisan Zakonom o žigovima („Sl. glasnik RS“, br. 6/2020) (u daljem tekstu: „Zakon“). Prva i osnovna stvar koju Zakon propisuje jeste definisanje pojma žiga – „žig je pravo kojim se štiti znak koji u prometu služi za razlikovanje robe, odnosno usluga jednog fizičkog ili pravnog lica od iste ili slične robe, odnosno usluga drugog fizičkog ili pravnog lica“. U praksi često dolazi do poistovećivanja žiga sa znakom koji se štiti žigom. Ipak, treba imati u vidu da su u pitanju dva različita pojma, odnosno da je žig pravo, dok je znak predmet zaštite tog prava. Dakle, važno je napraviti distinkciju između tih pojmova.

Žigom može biti zaštićen bilo koji znak (npr. logo, verbalizam, oblik i dr.) koji jasno razlikuje označenu robu / usluge od drugih i koji se može prikazati u Registru žigova.

Zakon poznaje tri različite vrste žiga:

• individualni;
• kolektivni;
• žig garancije.

Zaštita oznake individualnim žigom je najčešća i ogleda se u tome da nosilac žiga ima isključivo pravo da predmetnu oznaku koristi, kao i da svim drugima zabrani korišćenje. Kolektivni i žig garancije su nešto drugačiji budući da zahtevaju određenu vrstu udruživanja subjekata (kod kolektivnog žiga), odnosno određenu vrstu sertifikacije (kod žiga garancije), a zajedničko im je da postoje opšti akti koji propisuju način i uslove korišćenja te vrste žigova.

Načelo specijalnosti

Kada pričamo o zaštiti znaka žigom, vrlo je važno istaći da se predmetni znak štiti samo i isključivo za onu vrstu robe / usluga koja je obuhvaćena prijavom. Sa aspekta interesa nosioca žiga, načelo specijalnosti ima smisla, budući da postoji interes tog lica da zabrani upotrebu istovetnog ili sličnog znaka svojoj konkurenciji, ali ne i licima u nekoj drugoj delatnosti. S tim u vezi, iz ovog načela proizlazi da isti ili sličan znak može biti predmet zaštite dva žiga ukoliko roba / usluge nisu slične, dok je, iz ugla pravne sigurnosti i stanja na tržištu, neopravdano da dva različita žiga štite istovetan / sličan znak za istu ili sličnu robu / usluge.

Ipak, postoje tzv. čuveni žigovi, odnosno oni koji su kod učesnika u prometu nesumnjivo poznati kao žigovi visoke reputacije (npr. Coca-Cola i sl.), pa se smatra da takvi žigovi, iako ograničeni na pojedinu robu / usluge u prijavi, daju svom nosiocu dosta šira ovlašćenja u pogledu zabrane korišćenja te oznake trećim licima, odnosno omogućavaju mu da svim trećim licima zabrani korišćenje takve oznake, bez obzira koja delatnost je u pitanju. Ovaj izuzetak je opravdan, budući da bi korišćenje čuvenih žigova, odnosno takvih oznaka predstavljalo nepoštenu zloupotrebu njihove reputacije.

Postupak registracije i obim prava

Registracijom žiga stvara se vrednost na način što pravo na znaku formalno postaje deo imovine njegovog nosioca. U Republici Srbiji, postupak se vodi pred Zavodom za intelektualnu svojinu koji ispituje tzv. apsolutne i relativne razloge za odbijanje prijave, a po završetku predmetnog postupka, ukoliko nađe da su ispunjeni uslovi za priznanje žiga, izdaje nosiocu prava ispravu o žigu, čime potvrđuje da je podnosilac prijave postao nosilac prava i stekao žig, i to na period od 10 godina, uz mogućnost produženja neograničen broj puta. Isti organ vodi i javno dostupan Registar žigova.

Pozitivnim okončanjem postupka registracije žiga, nosilac prava stiče ovlašćenje da drugima zabrani da na bilo koji način neovlašćeno koriste njegov ili sličan znak u pogledu one robe / usluga koje su iste ili slične robi / uslugama za koje je znak nosioca prava registrovan. Svaka povreda, odnosno neovlašćeno korišćenje povlači za sobom mogućnost nosioca prava da pokrene sudski postupak kojim bi mogao da traži utvrđenje povrede, zabranu radnji kojima se povreda vrši, naknadu štete i drugo predviđeno Zakonom.

S druge strane, treba imati u vidu da je i nosilac prava dužan da predmetni žig koristi, uzevši u obzir da postoji mogućnost prestanka žiga zbog nekorišćenja, čime je Zakon stao na put tzv. „pasivnoj“ registraciji žiga, odnosno registraciji bez namere za stvarno korišćenje predmetne oznake.

Da zaključimo, zaštita žiga nije samo pravna formalnost, već strateški korak ka jačanju identiteta i dugoročnoj vrednosti svakog brenda.

Autor: Boris Moljević, advokat, MILIĆ legal

The post Zaštita brenda kroz žig: Osnovno sredstvo identiteta na tržištu first appeared on Ambipak.

Anegdota kaže da kada su vlasnici Coca-Cole 1915-te godine naručivali ambalažu za njihovo piće od Earl Dean-a, iz kompanije “Root Glass Company”, imali su zahtev da flašica bude do te mere autentična kako bi ostala prepoznatljiva čak i kroz deliće stakla nakon što se razbije. Ne znamo da li je baš to pisalo u “projektnom zadatku”, ali danas već legendarna contour bottle ili kontur flašica od Coca Cole, toliko je bila jedinstvena da je svakako ispunjavala navedeni uslov. Kao što su u mnogo čemu bili vizionari, čelni ljudi iz Atlante među prvima su prepoznali i važnost specifičnosti ambalaže, kao jednako važnog segmenta u procesu brendiranja proizvoda.

Mnogi zanemariju pravnu zaštitu dizajna ambalaže

U dvadesetom veku je svima postalo jasno da svrha ambalaže nije samo zaštita proizvoda tokom transporta. Pakovanje je neka vrsta predstavnika brenda, prvi kontakt s kupcem i ključan faktor razlikovanja na polici prepunoj konkurentskih artikala. Ambalaža takođe komunicira i o kvalitetu proizvoda i poziva potrošača na kupovinu. Zbog toga nije ni čudo što se sve više pažnje posvećuje njenom dizajnu. Ali ono što mnogi mali proizvođači i preduzetnici zanemaruju jeste – pravna zaštita tog dizajna. A jedan od načina da se obezbedi zaštita na dizajnu ambalaže je kroz pravni mehanizam – “zaštite industrijskog dizajna”. Upravo kako je bila tretirana i flašica svetski popularnog pića, početkom dvadesetog veka. Iako je kasnije bila registrovana i kao trodimenzionalni žig, važnost industrijskog dizajna kao načina očuvanja sopstvene intelektualne svojine u oblasti pakovanja, ostala je primarni izbor.

Dizajn i industrijski dizajn

Dizajn shvaćen u širem smislu može ispunjavati uslove autorskopravne zaštite (grafički dizajn, vebdizajn…), ukoliko je originalna tvorevina duha njenog autora izražena u nekoj formi. Međutim u proizvodnim delatnostima, često se pribegava dodatnoj zaštiti određene dizajnerske tvorevine, kroz nešto kompleksniju i specifičniju vrstu dizajna – industrijski dizajn.

O autorskopravnoj zaštiti dizajna ćemo nekom drugom prilikom, a u ovom tekstu ćemo staviti fokus na industrijski dizajn koji pripada segmentu industrijske svojine, koja uz pomenuto autorsko zajedno čini prava intelektualne svojine. Naime, industrijski dizajn možemo ga definisati kao trodimenzionalni ili dvodimenzionalni izgled celog proizvoda, ili njegovog dela, koji je određen njegovim vizuelnim karakteristikama, posebno linijama, konturama, bojama, oblikom, teksturom i/ili materijalima od kojih je proizvod sačinjen, ili kojima je ukrašen, kao i njihovom kombinacijom.

Dakle u pitanju je zaštita spoljašnjeg izgleda nekog proizvoda, a pod spoljašnjim izgledom proizvoda podrazumeva se ukupan vizuelni utisak koji proizvod ostavlja na informisanog potrošača ili korisnika. Tu se uključuje i pakovanje samog proizvoda odnosno njegov ukupni vizuelni identitet.

Da biste svoju ambalažu zaštitili kao industrijski dizajn, nije dovoljno samo da vam „izgleda lepo“ ili da je drugačija od konkurencije po vašem subjektivnom mišljenju.

Pravo prepoznaje dve ključne osobine koje industrijski dizajn mora da ima: novost i individualni karakter.

Pravovremenom zaštitom dizajna štiti se prepoznatljivost i gradi se osnov za dugoročnu tržišnu diferencijaciju.

Šta znači da je dizajn „nov“?

Industrijski dizajn se smatra novim ako do dana kada se podnosi prijava za njegovu zaštitu, nije postao dostupan javnosti u identičnom obliku.

Šta je „individualni karakter“?

Industrijski dizajn mora da ostavlja poseban ukupni utisak na tzv. informisanog korisnika, a to je prosečan, pažljiv korisnik koji se redovno susreće sa takvim proizvodima. Dakle, nije dovoljno da se dizajn razlikuje u sitnicama, već mora da bude distinktivan u odnosu na ono što je već poznato javnosti.

Važno je istaći da se u postupku ocene novosti i individualnog karaktera, uzima u obzir i koliko je dizajner imao slobode da oblikuje proizvod. Na primer, dizajn čepa za flašicu ima manji prostor za kreativnost od, recimo, dizajna kutije luksuznih parfema koji nisu u toj meri vezani za standarde i propise – i to se uzima u obzir kod procene originalnosti.

Ova dva kriterijuma – novost i individualni karakter predstavljaju temelj su pravne zaštite. Ako ih vaš dizajn ispunjava, otvaraju vam se vrata za registraciju i sticanje prava na “industrijskom dizajnu”, a samim ti za sigurniju tržišnu poziciju i pravnu prednost u slučaju nezakonitog korišćenja.

Spoljni vizuelni identitet proizvoda čija se zaštita ostvaruje kroz institut industrijskog dizajna, često se poklapa sa pakovanjem samog proizvoda, a neretko je upravo pakovanje nešto što čini konturu i oblik proizvoda, poput proizvoda koji su u tečnom, praškastom, zrnastom stanju itd. Zbog toga industrijski dizajn možda i najvažniju ulogu igra u industriji ambalaže.

Koji su benefiti zaštite industrijskog dizajna ambalaže?

• Omogućava nosiocu ekskluzivno pravo da koristi zaštićeni dizajn, kao i da zabrani drugima da ga koristi bez saglasnosti – pravna i tržišna sigurnost;
• Autentičan dizajn koji je zaštićen pravno ima dodatnu vrednost u očima distributera i krajnjih kupaca, jer je prepoznatljiv – prednost na tržištu;
• Pravo na korišćenje dizajna se može prenositi putem licence i time se može generisati dodatni prihod;
• Zaštićen dizajn postaje deo vašeg brenda. Kada se ambalaža prepoznaje, ona gradi poverenje i komunicira brend.

Postupak registracije započinje predajom registracione prijave pred organom nadležnim za intelektualnu svojinu, koji nakon toga razmatra prijavu i odlučuje o njenoj osnovanosti. Ukoliko odluka bude pozitivno rešena, podnosilac će inicijalno dobiti pravo na zaštitu u periodu od pet godina, s tim što istekom tog perioda zaštitu može produžavati na svakih pet godina, sve do ukupno dvadeset pet godina, koliko maksimalno može trajati vreme zaštite.

Iako se to na prvi pogled ne čini, tržište je prepuno primera zaštićenog industrijskog dizajna. Neki od najpoznatijih su Pringles cilindrično pakovanje za čips, Tetra Pack, Toblerone, Kinder Surprise jaje, Absolut vodka flaša, kutijica za Tik tak bombone, Channel 5 bočica, prethodno pomenuta Coca – Cola flaša itd.

Zaštita industrijskog dizajna predstavlja preventivnu meru usmerenu na očuvanje vizuelnog identiteta proizvoda. Troškovi registracije dizajna u najvećem broju slučajeva višestruko su manji od potencijalne štete koja može nastati usled kopiranja ili zloupotrebe izgleda proizvoda od strane trećih lica.

Kako prepoznati dizajn koji je vredan zaštite?

Ukoliko ste u ambalažu investirali vreme, sredstva i kreativni potencijal, i ukoliko poseduje osobenosti koje je izdvajaju na tržištu – to može biti jasan indikator potrebe za pravnom zaštitom. Važno je naglasiti da nije svaki dizajn podoban da bude zaštićen kao pravo intelektualne svojine. Svaka potencijalna zaštita počinje stručnom procenom, a konsultacija sa pravnikom specijalizovanim za intelektualnu svojinu može biti presudna za pravilno usmeravanje daljih koraka.

Dizajn ambalaže nije puko estetsko rešenje – on je strateški resurs. Uloga ambalaže prevazilazi funkcionalnost: ona komunicira vrednosti brenda, utiče na percepciju proizvoda i oblikuje iskustvo potrošača. Pravovremenom zaštitom dizajna štiti se prepoznatljivost i gradi se osnov za dugoročnu tržišnu diferencijaciju.

U industriji u kojoj je prvi vizuelni utisak često i jedina šansa da se zadobije pažnja kupca, ulaganje u pravnu zaštitu ambalaže nije stvar luksuza – već racionalna poslovna odluka.

Autor: Dragan Milić, advokat, MILIĆ legal

The post Dragan Milić, advokat: Pravna zaštita ambalaže kao industrijskog dizajna first appeared on Ambipak.

Uvođenjem digitalnih tehnologija u proizvodne procese, kompanije ostvaruju niz prednosti koje ne samo da smanjuju troškove, već i povećavaju produktivnost i kvalitet proizvoda. Digitalizacija je neophodna svim industrijskim sektorima uključujući i industriju ambalaže. Važno je naglasiti da se ulaganja u digitalizaciju, koja mogu da budu i značajna, vrlo brzo pokažu kao isplativa na duži rok.

Možemo slobodno reći da je digitalizacija industrije budućnost koja je već došla. Naime, uvođenje digitalnih alata u što više segmenata proizvodnih procesa, donosi brojne benefite i optimizuje poslovanje. U nastavku smo opisali najvažnije prednosti digitalizacije proizvodnih procesa.

Povećanje produktivnosti

Automatizacija je jedan od glavnih benefita digitalizacije. Korišćenjem naprednih digitalnih alata i IoT (Internet of Things) uređaja, manuelni rad se smanjuje, dok se greške minimizuju. Rezultat je brža i efikasnija proizvodnja i potpuna kontrola proizvodnih procesa i tokova materijala. 

Smanjenje troškova

Digitalizacija donosi optimizaciju resursa poput sirovina, energije, vremena i smanjenje troškova. To se konkretno ogleda kroz sledeće:

• Efikasnije korišćenje resursa
• Brži proizvodni ili servisni procesi
• Manje zastoja i mikro zastoja za mašine i proizvodne linije
• Praćenje OEE indeksa.
• Bolji kvalitet proizvoda upotrebom digitalnih alata za kontrolu kvaliteta.
• Manje rasipanja materijala i proizvoda.
• Manji gubitak u procesima.
• Preventivno održavanje mašina i opreme može biti manje i do 30% prelaskom na digitalizaciju i implementacijom digitalnih alata za planiranje preventivnog održavanja.
• Manje angažovanih radnika za određene operacije koje mogu da se automatizuju.
  

Sledljivost robe u realnom vremenu

Digitalno obeležavanje i praćenje sirovina, poluproizvoda i gotovih proizvoda omogućuje potpunu sledljivost robe i kontrolu u realnom vremenu u proizvodnom lancu snabdevanja. Ova funkcija omogućava brzu reakciju na potencijalne probleme i donošenje odluka koje sprečavaju zastoj u radu.

Digitalizacija proizvodnje nije samo trend, već potreba modernog doba

Poboljšanje kvaliteta proizvoda

Uz digitalne alate, kontrola kvaliteta je preciznija i pouzdanija. Analiza podataka iz proizvodnje omogućava identifikaciju problema i osigurava konzistentnost u isporuci vrhunskih proizvoda.

Uvođenjem digitalizacije proizvodna kompanija se može svrstati u red „pametne“ industrije. Digitalizacija omogućuje donošenje odluka u realnom vremenu i pozitivno utiče na produktivnost i fleksibilnost proizvodnje.

Fleksibilnost proizvodnje

Digitalizovana proizvodnja je znatno fleksibilnija. Kompanije mogu brzo odgovoriti na promene u potražnji ili prilagoditi proizvode prema specifičnim potrebama kupaca, što ih čini konkurentnijim.

Povećanje bezbednosti

Automatizacija opasnih procesa doprinosi bezbednijem radnom okruženju, dok sistemi za nadzor dodatno osiguravaju sigurnost radnika.

Pristup podacima i analitika

Sakupljanje i analiza podataka omogućavaju dublje uvide u proizvodne procese. Prepoznavanje trendova i predviđanje problema postaju jednostavniji, što olakšava donošenje strateških odluka.

Održiva proizvodnja

Digitalizacija je ključna za održivo poslovanje. Optimizacijom procesa smanjuju se emisije štetnih gasova i količina otpada, što doprinosi očuvanju životne sredine.

Konkurentnost na globalnom tržištu

Kompanije koje su implementirale digitalne tehnologije postižu bolje rezultate na globalnom nivou. Njihova sposobnost da brzo odgovore na promene u industriji i prilagode se zahtevima tržišta čini ih liderima u svojim sektorima.

Digitalizacija proizvodnje nije samo trend, već i potreba modernog doba. Ona omogućava prelazak na Industriju 4.0, gde tehnologije poput veštačke inteligencije, robotike i velikih podataka transformišu način na koji kompanije posluju. S obzirom na sve navedene prednosti, jasno je da je digitalizacija ključni korak za unapređenje efikasnosti i dugoročni uspeh na tržištu.

Jedan od vodećih dobavljača sveobuhvatnih IT rešenja na našim prostorima je kompanija Trace BS doo koja svoja rešenja plasira u regionu bivše Jugoslavije. Više od 30 firmi u Ex-YU prostoru već koristi Trace rešenja.

The post Digitalizacija proizvodnje – ključ ka unapređenju efikasnosti i konkurentnosti first appeared on Ambipak.

International Paper i DS Smith, dva vodeća proizvođača održive ambalaže, valovitih i proizvoda na bazi pulpe, udružili su snage 31. januara 2025. godine, kako bi stvorili novog globalnog lidera u održivim ambalažnim rešenjima.

– Kombinujući snage i mogućnosti naše dve kompanije, spremni smo da služimo našim klijentima bolje nego ikada – navodi DS Smith.

Održiva ambalaža je svakako na jednoj prekretnici, a o ovoj vesti uskoro ćemo objaviti više informacija.

Izvor: DS Smith

The post Održiva ambalaža: Stvaranje globalnog lidera – spojili se International Paper i DS Smith first appeared on Ambipak.

Potpisivanjem Ugovora o prenosu udela Podravka je zaključila akviziciju poljoprivrednog segmenta Fortenova grupe, čime je završen proces preuzimanja Belja, Vupika, PIK-a Vinkovci, Energije Gradec, Belje Agro-Veta i Felixa.

Ova transakcija označava istorijski trenutak za Podravku i dodatno učvršćuje njenu poziciju najveće prehrambeno-prerađivačke industrije u zemlji, kao i jedne od vodećih u regionu.

Podravka će, kao vlasnik svih društava članica Grupe Podravke, poljoprivrednim segmentom upravljati kroz društvo Podravka Agri.

– Zaključenjem ove akvizicije s ponosom otvaramo novo poglavlje u istoriji Grupe Podravka. Grupa Podravka će time premašiti prihode od više od milijardu evra, a imaće i više od 8.800 zaposlenih. Uspešnim završetkom ovog zahtevnog procesa potvrđujemo našu predanost razvoju hrvatske ekonomije i domaće poljoprivrede – istakla je Martina Dalić, predsednica Uprave Podravke, ujedno i predsednica Nadzornog odbora društva Podravka Agri.

Podravka će u novostečenim kompanijama pokrenuti investicioni ciklus s fokusom na modernizaciju tehnologije, sisteme navodnjavanja, te unapređenje uslova rada.

Izvor: Podravka.hr

The post HRVATSKA: Podravka preuzela Belje, Vupik i PIK Vinkovce first appeared on Ambipak.

Deklaracija o usaglašenosti je dokumenat koji su u obavezi da pribave izvoznici upakovane hrane ili ambalaže za hranu u zemlje EU. Sva ambalaža za hranu koja se izvozi u zemlje EU mora da poseduje ovu Deklaraciju – Declaraton of Conformity (DoC)

Ukoliko ste proizvođač ambalaže za hranu koju izvozite u zemlje članice EU ili vašu ambalažu koriste proizvođači hrane koju prodaju u trgovinskim lancima u Republici Srbiji (pojedini lanci je zahtevaju), potrebno je da imate dokumet: Deklaracija o usaglašenosti (Declaraton of Conformity-DoC). Deklaracija o usaglašenosti je dokumet kojim proizvođač potvrđuje da je proizvedena ambalaža usaglašena sa važećim propisima i kao takva pogodna za predviđenu namenu. Isti dokumet se formira i za proizvode iz međufaza njihove proizvodnje, kao i za sirovine  namenjene za proizvodnju tih materijala i predmeta.

Da bi se formirao ovaj dokumet potrebni su podaci iz određenog broja dokumenata kao što su: izveštaj o ispitivanju i mišljenje o bezbednosti ambalaže, proizvođačke specifikacije i deklaracije o usaglašenosti za svaku sirovinu koja se koristi u procesu proizvodnje, dokumentacija o dobroj proizvođačkoj praksi i dr.

Ambalaža za hranu se u najvećem procentu proizvodi od plastike, papira i kartona, stakla, lakiranih limenki, zatim, drugih materijala. Međutim ni zemlje članice EU nemaju jedinstvenu regulativu, za bezbednost svih ovih materijala. Ipak, za najzastupljeniji materijal – plastiku, od 2011. god. postoji jedinstvena Regulativa koja se redovno ažurira i dopunjuje. U ovoj Regulativi su dati jasni zahtevi šta sve mora da sadrži Deklaracija o usaglašenosti za proizvode od plastike koji će biti u kontaktu sa hranom, uključujući i lakirane predmete ili one sa premazima koji se mogu smatrati plastikom.

Deklaracija o usaglašenosti za ambalažu za hranu mora da sadrži ispod navedene podatke, u skladu sa čl. 15 Regulative (EU) 10/2011

1.  Identitet i adresu subjekta u poslovanju koji daje Deklaraciju o usglašenosti

2.  Identitet i adresu subjekta u poslovanju koji proizvodi ili uvozi plastične materijale/predmete ili proizvode iz međufaza proizvodnje/ sirovine

3. Identitet materijala, predmeta, proizvoda iz međufaza proizvodnje ili sirovina

4. Datum izjave

5. Potvrdu da proizvod ispunjava odgovarajuće zahteve utvrđene u ovoj Regulativi i čl. 3., čl. 11. stav 5., čl. 15. i čl. 17. Uredbe (EZ) br. 1935/2004

6.  Odgovarajuće podatke o upotrebljenim sirovinama ili proizvodima njihove razgradnje, za koje su propisana ograničenja i/ili specifikacije (u prilozima I. i II. Regulative, kako bi se subjektima u poslovanju u daljem proizvodnom lancu omogućilo da osiguraju usklađenost sa ovom Regulativom.

U međufazama, ove informacije uključuju identifikaciju i količinu supstanci u polugotovom materijalu, koje podležu ograničenjima iz Priloga II, ili, za supstance za koje nije isključena genotoksičnost i koje potiču iz planirane upotrebe tokom proizvodne faze tog polugotovog materijala i koje bi mogle biti prisutne u količini koja bi mogla dovesti do migracije iz konačnog materijala veće od 0,00015 mg/kg hrane ili model rastvora;

7. Odgovarajuće podatke o supstancama koje podležu ograničenjima u hrani (aditivi koji se istovremeno koristi u upakovanoj hrani)

8. Podatke  o načinima korišćenja materijala ili predmeta, kao što su:

• Vrsta ili vrste hrane za koje je predviđeno da s njima dođe u dodir;
• Vreme i temperatura skladištenja i upotrebe : uslovi pod kojima dolaze u kontakt s hranom;
• Najviši odnos  kontaktne površine I količina hrane, za koji je utvrđena bezbednost ili druge bitne informacije;

9.  Kad se koristi funkcionalna barijera u višeslojnom materijalu ili predmetu, potvrdu da je materijal ili predmet u skladu sa zahtevima čl. 13. I čl. 14. ove Regulative

(Subjektom u poslovanju smatra se pravo lice, preduzetnik ili fizičko lice odgovorno za ispunjavanje zakonskih uslova poslovanja u proizvodnji i prometu, uključujući usluge vezanih za upotrebu proizvoda: Zakon o predmetima opšte upotrebe (“Sl. glasnik RS”, br. 25/2019 i 14/2022))

Svi ovi zahtevi se u najvećoj meri, mogu primeniti na ambalažu i od druge vrste materijala a koji su namenjeni za kontakt sa hranom.

Iako se na “prvi pogled” može činiti da su zahtevi za svim informacijama koje se moraju uvrstiti u Deklaraciju o usaglašenosti komplikovani, to nije uvek tako. U slučaju poteškoća možete se konsultovati sa osobama koje dobro poznaju regulative.

Deklacija o usaglašenosti ne treba da bude obiman dokument, ali je potrebna potpuna dokumentacija iz koje se koriste podaci.

Gordana Vraštanović Pavićević, dipl.hem, specijalista sanitarne hemije, kons. za materijale za kontakt sa hranom

Naslovna fotografija: www.pexels.com/Anete Lusina

The post Šta sadrži Deklaracija o usaglašenosti, obavezna za izvoz ambalaže i hrane u EU? first appeared on Ambipak.

Nova evropska uredba o ambalaži i ambalažnom otpadu (PPWR – Packaging and Packaging Waste Regulation) izaziva sve veću pažnju među kompanijama u Srbiji koje posluju u sektoru proizvodnje, trgovine i reciklaže. Iako Srbija nije deo Evropske unije, njen poslovni sektor sve više usklađuje svoje strategije sa zahtevima evropskog tržišta.

Predstavljamo reakcije nekih kompanija koje već sada preduzimaju konkretne korake za usklađivanje sa PPWR-om.

Beohemija: Prilagođavamo ambalažu cirkularnoj ekonomiji i Direktivi EU

Proverili smo šta o najnovijoj evropskoj regulativi (PPWR) za upravljanje ambalažom i ambalažnim otpadom kažu u kompaniji Beohemija iz Zrenjanina. U kompaniji navode da se intenzivno pripremaju na materijalne i nematerijalne izazove primene načela  evropske  strategije  cirkularne ekonomije  i održivog razvoja.

“PPWR (Proposal for a Packaging and Packaging Waste Regulation) posebno nas dotiče kao  kompaniju izvozno orijentisanu ka EU, koja usklađuje svoje poslovanje sa Zelenom agendom u EU (Green Deal) i novim ESG zahtevima (Environmental, Social an Governance report requests).”

“Prilagođavamo primarnu (PET  I PE boce, HDPE  folije,  PP/PE zatvarači) i sekundarnu ambalažu  ciljevima ažurirane Direktive o ambalaži i ambalažnom otpadu kroz kontrolu procesa pakovanja,  reciklažom ambalažnog otpada, proizvodnjom i korišćenjem ambalaže od reciklabilnih materijala. Smanjujemo  ugljenični  otisak  (Carbon  Footprint)  optimizacijom  procesa proizvodnje I odabirom procesne opreme koja zahteva manje  energenata. Projektujemo novu ambalažu sa  manjom gramažom, r-materijalima i refill dopunama.”, kažu za Ambipak iz Beohemije.

U Beohemiji ističu i da su se među prvim kompanijama u Republici Srbiji registrovali kao generator ambalažnog otpada kod Agencije za hemikalije RSrbije i primenili REACH direktivu koja se između ostalog  odnosi  i na upravljanje hemikalijama koje se koriste u proizvodnji primarne ambalaže za detergente.

“Izvršili smo karakterizaciju i uspostavili interni  sistem razvrstavanja  ambalažnog otpada, kao i  predaju  ovlašćenim reciklerima. Sertifikovani smo i ispunjavamo zahteve standarda ISO 14001:2015  Environment Management System.”, napominju u Beohemiji.

Tipoplastika: Fokus na monomaterijalima i digitalnoj transformaciji

Tipoplastika je među pionirima u prilagođavanju evropskim standardima za reciklabilnost ambalaže. Kompanija prelazi na monomaterijalnu polipropilensku ambalažu, što pojednostavljuje reciklažu i smanjuje količinu ambalažnog otpada. Njihov cilj je postizanje održivih rešenja u skladu s PPWR ciljevima.

„Tipoplastika se priprema za implementaciju PPWR-a fokusirajući se na razvoj reciklabilnih rešenja. Prelaskom na monomaterijalnu polipropilensku ambalažu smanjujemo složenost i poboljšavamo reciklabilnost. Optimizovanjem nanosa polietilena u kompozitnoj ambalaži smanjujemo ambalažni otpad i olakšavamo reciklažu.

Koristimo RecyClass sertifikovane lepkove i granulate, osiguravajući usklađenost sa evropskim standardima, a u saradnji sa kupcima, implementiramo QR i DataMatrix kodove na nekim rešenjima, podržavajući transparentnost i digitalnu transformaciju. Fokus nam je na implementaciji održivih rešenja u skladu sa PPWR ciljevima za smanjenje ambalažnog otpada i poboljšanje cirkularne ekonomije.“, navodi Marko Stjepić, generalni direktor Tipoplastike.

PPWR reakcije: Lidl Srbija – Globalni standardi u lokalnom kontekstu

Kao kompanija koja se bavi maloprodajom hrane, Lidl Srbija KD je svesna odgovornosti i posvećena stalnom unapređenju održivosti svojih proizvoda i pakovanja. Upravo zato aktivno rade na usklađivanju strategije sa najnovijom PPWR uredbom o ambalaži i ambalažnom otpadu.

“Iako Srbija nije deo Evropske unije, smatramo da odgovorno upravljanje ambalažom ima globalnu važnost, te iz tog razloga već primenjujemo ambiciozne ciljeve u vezi sa smanjenjem plastike i povećanjem održivosti naših pakovanja.”, rekli su za Ambipak u Lidl Srbija KD.

“Kroz REset Plastic strategiju Švarc grupe, koja uključuje Lidl, postigli smo značajne korake u oblasti održivosti ambalaže fokusirajući se na smanjenje upotrebe plastike, povećanje reciklabilnosti ambalaže i na korišćenje recikliranih materijala. Uveli smo višekratne kesice za voće i povrće, kao i za hleb u naše prodavnice. Takođe, smanjili smo upotrebu plastike u ambalaži privatne robne marke za oko 30%, kao i značajan udeo reciklata u pakovanjima naših proizvoda. Dodatno, neprestano radimo na optimizaciji naše ambalaže kako bismo obezbedili što veću mogućnost recikliranja i pojačano doprineli cirkularnosti.”

Pomenute korake kompanije Lidl Srbija isptatili smo kroz ranije tekstove na Ambipak portalu.

“Iako PPWR uredba trenutno nije obavezna za nas, odnosno kompaniju Lidl Srbija, nastavljamo da unapređujemo našu strategiju i prakse u skladu sa najvišim industrijskim standardima i globalnim trendovima, u cilju smanjenja ekološkog otiska naših pakovanja i odgovornog upravljanja ambalažnim otpadom. Naša posvećenost održivosti ostaje čvrsta i nastavićemo da doprinosimo očuvanju naše planete kroz inovacije u ambalaži i pakovanjima.”

Prvi korak biće redizajn ambalaže kako bi se zadovoljili stroži zahtevi za smanjenje otpada i povećanje reciklaže – Bojana Perić, Ekostar pak

Ekostar pak: Ključ je u strateškom pristupu

Kao lider u oblasti upravljanja ambalažnim otpadom, Ekostar pak istakao je važnost razumevanja novih pravila i pravovremenog prepoznavanja koraka za prilagođavanje.

„Izazovi koje PPWR uredba donosi za kompanije su višeslojni i zahtevaju strateški pristup. Na osnovu saradnje sa preko 840 kompanija u ovom segmentu, zaključili smo da će ključni zadatak biti jasno razumevanje obaveza prema novim pravilima i pravovremeno prepoznavanje koraka za prilagođavanje. Veća EU tržišta verovatno će prva započeti implementaciju, dok će manja, uključujući naše, usporiti proces dok se ne uspostavi jasna praksa.“, kaže generalna direktorka Ekostar paka, Bojana Perić.

Prema njenim rečima, “prvi korak biće redizajn ambalaže kako bi se zadovoljili stroži zahtevi za smanjenje otpada i povećanje reciklaže, što će zahtevati investicije u nove tehnologije i procese i povećati troškove poslovanja, ali i zahtevati dodatnu edukaciju zaposlenih i jačanje administrativnih kapaciteta za usklađivanje sa kompleksnijim EU standardima”.

„Pojačana konkurencija na tržištu EU zahtevaće dodatne napore za očuvanje konkurentnosti. Iz iskustva, svaki procenat povećanja reciklaže zahteva značajne resurse i dodatne napore. U domaćem kontekstu, izmene Zakona o ambalaži i ambalažnom otpadu, najavljene za narednu godinu, dodatno će zahtevati pažljivu pripremu. Ipak, mislim da ove promene pružaju mogućnost za unapređenje poslovnih praksi, ali zahtevaju temeljitu i promišljenu strategiju prilagođavanja.“, zaključuje Perić.

Smurfit Westrock Avala Ada: Procenjujemo usklađenost ambalaže za PPWR-om

Globani lider u proizvodnji održive ambalaže, Smurfit Westrock kroz globalnu inicijativu Better Planet Packaging i druge alate, svojim partnerima nudi širok spektar ambalaže od papira, talasastog kartona, kartona pa sve do etiketa. Kompanija je kreirala alate za procenu usklađenosti pakovanja sa dolazećim regulativama EU, koji jasno definišu minimalne zahteve za recikliranje i optimizaciju ambalaže, na efikasnost materijala i smanjenje otpada.

“Smanjenje ambalažnog otpada je od suštinskog značaja za Smurfit Westrock Grupu pa samim tim i Smurfit Westrock Avala Adu kao njen deo. Globalne inicijative grupe se primenjuju u svim fabrikama bez obzira da li lokacijski pripadaju EU ili ne. U sklopu evropske Zelene agende, obaveza članica EU je da postanu klimatski-neutralne do 2050. “ objašnjava za Ambipak Nikola Marinković, direktor razvoja Smurfit Westrock Avala Ade.

Na pitanje da li domaće kompanije sa kojima sarađuju prilagođavaju ambalažu novim uslovima poslovanja sa EU u skladu sa zahtevima PPWR-a, Nikola odgovara:

“Da, svakako, i to nas motiviše i ohrabruje. Sve je veći broj fabrika, domaćih i članica multinacionalnih grupa koje izvoze u EU i koje svoje proizvode pakuju u ambalažu u skladu sa regulativama iste. Kompanije su aktivne u pronalaženju održivih rešenja pakovanja proizvoda.

Možemo zaključiti da PPWR uredba donosi izazove, ali i prilike za srpske kompanije. Oni koji se na vreme prilagode novim standardima ne samo da će poboljšati svoju konkurentnost na evropskom tržištu, već i doprineti održivijoj budućnosti za sve.

Više o samoj Direktivi pročitajte u odvojenom tekstu.

The post Reakcije srpskih kompanija na PPWR uredbu: Izazovi i prilike first appeared on Ambipak.

General Product Safety Regulation – GPSR ili Opšta regulativa o bezbednosti proizvoda (EU) 2023/988, stupa na snagu 13. decembra 2024. U nastavku su sažete njene glavne odredbe.

Jedna od glavnih novina  vezana je za sledljivost robe što znači da će svi izvoznici koji izvoze na tržište EU morati da obezbede digitalni dokaz o sledljivosti robe u proizvodnom lancu snabdevanja (od nabavke do prodaje). Ovaj dokaz može da obezbedi WMS softver što znači da će oni koji izvoze na teritoriju EU biti prinuđeni da uvedu WMS softver za praćenje zaliha i robnih tokova. Takođe direktiva se bavi načinom povlačenja proizvoda sa tržišta a za to je opet potrebna digitalna sledljibvost odnosno WMS softver.

Primena

• Regulativa pokriva nove, korišćene, popravljene i rekonstruisane proizvode koji se nude na tržištu EU, kako u fizičkim prodavnicama, tako i putem interneta.
• Izuzeti su određeni proizvodi, uključujući hranu, lekove, žive biljke i životinje, antikvitete i proizvode sa jasnom oznakom da su namenjeni popravci ili rekonstrukciji.
  

Ključne obaveze za privredne subjekte

• Proizvođači: Moraju obezbediti bezbednost proizvoda kroz dizajn, održavati sledljivost i odmah prijaviti opasne proizvode putem platforme Safety Business Gateway.
• Uvoznici: Dužni su da potvrde usklađenost proizvoda sa regulativom, pruže bezbednosne informacije i obaveste nadležne organe o rizicima.
• Distributeri: Obavezni su da odbiju distribuciju nebezbednih proizvoda i sarađuju sa organima za nadzor tržišta.
• Svi privredni subjekti moraju čuvati podatke o proizvodima i lancu snabdevanja do 10 godina.

Specifične mere za onlajn prodajne platforme

• Platforme moraju biti registrovane na portalu Safety Gate i implementirati mehanizme „bezbednosti po dizajnu“.
• Obavezne su da proveravaju informacije o bezbednosti proizvoda i direktno obaveštavaju potrošače u slučaju povlačenja proizvoda.

Unapređenja za zaštitu potrošača

• Proizvodi koji su označeni kao opasni u jednoj državi članici EU smatraju se opasnima u svim drugim državama članicama.
• Potrošačima se moraju pružiti jasne i dostupne informacije o povlačenju proizvoda, uz mogućnost popravke, zamene ili povraćaja novca.
  
  PROČITAJTE JOŠ: Najava seminara “Standardi za bezbednost hrane i Deklaracija o usaglašenosti”

Nadzor tržišta i sprovođenje

• Nacionalni organi dobijaju jače ovlašćenja za sprovođenje, uključujući koordinisane akcije za rešavanje neusklađenosti.
• Kazne za prekršaje biće proporcionalne
• Mreža za bezbednost potrošača podržava saradnju i razmenu informacija širom EU.

Ova regulativa zamenjuje zastarele direktive i usklađuje standarde bezbednosti EU sa zahtevima modernog tržišta, osiguravajući bezbednije proizvode za potrošače i fer konkurenciju za preduzeća.

Naslovna fotografija: Pixabay/freephoto

The post Da li su vam poznata nova pravila za izvoz na EU tržište? first appeared on Ambipak.

Prema Rešenju Agencije za privredne registre, donetom 25. decembra 2024, i informacijama poslovnog servisa Checkpoint.rs ovo je datum od kada je proizvođač fleksibilne ambalaže, Papir Print doo iz Gornjeg Milanovca dobio novog vlasnika

Iz vlasništva kompanije istupili su Darko Obradović i Petar Obradović. Novi vlasnik Papir Printa je kompanija Foxfin doo iz Šapca. Delatnost Foxfina je upravljanje ekonomskim subjektima a kompanije je u vlasništvu INN FLEX S.R.L. i FINEST S.P.A

The post Promena vlasništva Papir Print-a iz Gornjeg Milanovca first appeared on Ambipak.

The post Tetra Pak Hrvatska: Danas je tačno 30 godina postojanja predstavništva first appeared on Ambipak.