Ambipak vebinar je bio korisna prilika da učesnici dobiju pojašnjenja Pravilnika i postave pitanja koja su im se tokom tumačenja istog nametnula. Napomenimo i to da je, prema rečima Gordana Vraštanović-Pavićević, novi Pravilnik o materijalima i predmetima u kontaktu sa hranom usklađen sa 14 različitih evropskih propisa što kompanijama izvoznicama olakšava pripremu dokumentacije i olakšava administriranje procedura vezano za hranu i predmete koje Pravilnik obuhvata.

Gordana Vraštanović-Pavićevi je dipl. hem. specijalista sanitarne hemije i konsultantkinja za materijale za kontakt sa hranom i kozmetikom GVPconsult i stručna saradnica laboratorije FieldTest.

Mr Marija Stanković je odgovorni analitičar u Laboratoriji za predmete opšte upotrebe u okviru Laboratorije za humanu ekologiju i ekotoksikologiju Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd

Ukoliko ste zainteresovani za još ovakvih događaja, pišite nam na info@ambipak.rs.

The post Ambipak vebinar: Održana online edukacija i upoznavanje sa zahtevima Pravilnika za materijale za kontakt sa hranom first appeared on Ambipak.

Odluka je usledila nakon tromesečnih konsultacija sa lokalnim vlastima, industrijom, predstavnicima izabranih zvaničnika i sektorom reciklaže. Cilj je da se pronađe efikasniji način za dostizanje evropskih ciljeva u oblasti reciklaže ambalaže.

Francuska i dalje značajno zaostaje

Prema podacima francuske Vlade, stopa reciklaže plastične ambalaže u Francuskoj iznosila je 25,7% u 2024. godini, dok je stopa sakupljanja plastičnih boca bila 58,3%.

To je i dalje znatno ispod ciljeva koje postavlja evropska regulativa. PPWR predviđa da do 2030. godine 55% plastične ambalaže bude reciklirano, dok je za plastične boce cilj 90% sakupljanja do 2029. godine.

Istovremeno, rezultati se značajno razlikuju od regiona do regiona. U pojedinim ruralnim područjima stopa sakupljanja boca dostiže gotovo 77%, dok u velikim gradovima pada ispod 35%.

DRS samo tamo gde je potreban?

Francuska Vlada zato predlaže da se depozitni sistem uvede samo u lokalnim zajednicama koje na dobrovoljnoj osnovi žele da ga primene, posebno tamo gde su rezultati sakupljanja znatno ispod nacionalnih ciljeva. Prema obrazloženju Vlade, jedinstveni nacionalni sistem mogao bi značajno promeniti način rada lokalnih sistema koji već ostvaruju dobre rezultate, dok bi dodatni napor trebalo usmeriti na područja sa niskim stopama sakupljanja.

Francuska Vlada će nastaviti konsultacije sa zainteresovanim stranama o daljoj primeni Plastičnog plana, dok pitanje depozitnog sistema ostaje deo šire strategije za povećanje sakupljanja i reciklaže ambalaže.

Reakcije industrije

Nakon objave da francuska vlada odustaje od planova za obavezni nacionalni sistem povrata depozita, GIE La Boîte Boisson, zadruga industrije limenki, pozvala je vladu da nastavi diskusije i uključi aluminijske limenke u buduće planove, objavio je portal ESM Magazine.

Prema podacima GIE La Boîte Boisson , limenke su trenutno druga najpopularnija ambalaža za pića u trgovinama, posebno za bezalkoholna pića, pivo, aromatiziranu gaziranu vodu i ledeni čaj, odmah iza stakla, predstavljajući kredibilnu alternativu PET-u. Nadalje, limenke su već popularne među kupcima, zabilježivši porast obima od 5,8% u odnosu na prethodnu godinu u 2025. godini.

To predstavlja oko 70 konzervi po stanovniku Francuske , što ukupno iznosi skoro 4,8 milijardi jedinica godišnje.

Izvor: Ministère de la Transition écologique (Francuska), ESM Magazine

The post Da li Francuska odustaje od obaveznog DRS modela za plastične boce? first appeared on Ambipak.

ENGEL, jedan od vodećih svetskih proizvođača mašina za brizganje plastike, proširuje svoju globalnu proizvodnu mrežu. Otvaranjem proizvodnog pogona u Kikindi, u Srbiji, ova porodična kompanija jača svoju konkurentnost i dugoročno obezbeđuje efikasan lanac vrednosti u Evropi. Kupci na evropskom i američkom tržištu imaće posebne koristi od kraćih rokova isporuke i veće pouzdanosti snabdevanja.

Novi pogon u Srbiji deo je planskog razvoja ENGEL-ove evropske proizvodne strukture. Fokus je na premeštanju određenih procesa mehaničke proizvodnje kako bi se bolje iskoristile prednosti međunarodnih lokacija i uspostavio otporan evropski lanac snabdevanja. U prvoj fazi, pogon površine 13.000 m² u Kikindi biće namenjen proizvodnji mašinski obrađenih komponenti. Planirano je zapošljavanje oko 150 ljudi tokom prve tri godine. Time će ENGEL-ovi pogoni u Austriji dobiti dodatne kapacitete kako bi se usredsredili na zahtevnija sistemska rešenja prilagođena specifičnim potrebama kupaca.

„Novi pogon u Kikindi dopunjuje naše postojeće fabrike širom Evrope“, izjavio je Stefan Engleder, izvršni direktor ENGEL Grupe. „On unapređuje našu efikasnost i pruža nam veću fleksibilnost u poređenju sa direktnom nabavkom iz Azije. Naši pogoni u Austriji imaće više prostora da se usredsrede na ono u čemu smo najbolji: veoma kompleksna, prilagođena sistemska rešenja za kojima postoji potražnja širom sveta.“

Višedecenijsko iskustvo u globalizaciji

Razvoj novog pogona podstaknut je aktuelnim zahtevima tržišta i kupaca, uz oslanjanje na višedecenijsko iskustvo kompanije ENGEL u izgradnji globalne proizvodne mreže. Kikinda se izdvaja kvalifikovanom radnom snagom i industrijskom infrastrukturom koja se razvijala decenijama – što omogućava nesmetanu integraciju u postojeću evropsku proizvodnu mrežu kompanije ENGEL.

Peter Jungwirth preuzeće funkciju generalnog direktora kompanije ENGEL Serbia, pored svoje sadašnje pozicije komercijalnog direktora pogona u Kaplicama u Češkoj. Iskusni zaposleni kompanije ENGEL iz Austrije obučavaće lokalni tim, čime će biti obezbeđen prenos znanja u skladu sa globalnim standardima kvaliteta kompanije. Za kupce prisutne na tržištima Evrope i Amerike, proširena proizvodna mreža značiće otporniju bazu snabdevanja, manje izloženu dugim transportnim rokovima i poremećajima u međunarodnim lancima snabdevanja.

Dolazak kompanije ENGEL u Kikindu predstavlja važnu potvrdu industrijskog potencijala Srbije, dostupnosti stručnog kadra i sposobnosti domaće privrede da se uključi u zahtevne međunarodne proizvodne lance. Pored novih radnih mesta, investicija donosi prenos znanja, savremene proizvodne standarde i dugoročnu povezanost sa jednom od tehnološki najnaprednijih kompanija u industriji prerade plastike.

„Odluka kompanije ENGEL da novu proizvodnu lokaciju otvori upravo u Srbiji predstavlja veliko priznanje domaćoj industriji, stručnom kadru i potencijalu naše zemlje. Kao dugogodišnji partner kompanije ENGEL, posebno smo ponosni što će Kikinda postati deo njene evropske proizvodne mreže. Ova investicija donosi nova radna mesta i prenos znanja, ali i dugoročno povezuje Srbiju sa jednom od tehnološki najnaprednijih kompanija u industriji prerade plastike. Za naše kupce u Srbiji i regionu, snažnija evropska proizvodna mreža znači još pouzdanije snabdevanje, kraće rokove isporuke i veću podršku u realizaciji njihovih proizvodnih projekata“, izjavio je Zoran Tadić, direktor kompanije Neofyton.

ENGEL AUSTRIA GmbH

ENGEL je jedan od vodećih svetskih proizvođača mašina za brizganje plastike. ENGEL Grupa danas, kao dobavljač iz jednog izvora, nudi kompletan spektar tehnoloških modula za preradu plastike: mašine za brizganje termoplasta i elastomera zajedno sa automatizacijom, pri čemu su i pojedinačne komponente konkurentne i uspešne na tržištu. Sa dvanaest proizvodnih pogona u Evropi, Severnoj Americi, Meksiku i Aziji (Kini i Koreji), kao i kompanijama i predstavništvima u više od 85 zemalja, ENGEL svojim kupcima pruža vrhunsku globalnu podršku potrebnu za konkurentan i uspešan rad uz nove tehnologije i najsavremenije proizvodne sisteme.

The post ENGEL, proizvođač mašina za brizganje plastike otvara novi proizvodni pogon u Srbiji first appeared on Ambipak.

Avgust 2026. doneo je važnu prekretnicu za evropsku ambalažnu industriju. Uredba o ambalaži i ambalažnom otpadu (PPWR) počela je da se opšte primenjuje 12. avgusta 2026, dok će se brojni konkretni zahtevi uvoditi postepeno tokom narednih godina.

PPWR donosi nova pravila koja obuhvataju dizajn i sastav ambalaže, reciklabilnost, reciklirani sadržaj, ponovnu upotrebu, označavanje i smanjenje količine ambalažnog otpada. Evropska komisija naglašava da početak primene predstavlja početak nove faze u kojoj će kompanije morati ne samo da ispune zahteve, već i da budu u stanju da dokažu svoju usklađenost.

Dodatna pojašnjenja Evropske komisije

Proletos je Evropska komisija objavila Vodič za primenu Uredbe a potom i prvi FAQ dokument o PPWR-u, dok je uoči samog početka primene, dodatno ažurirala FAQ dokument o PPWR-u, pružajući još pojašnjenja o praktičnoj primeni Uredbe, uključujući pitanja koja se odnose na obaveze ekonomskih operatora, sledljivost, nadzor i postojeće zalihe.

To potvrđuje da će u narednom periodu važnu ulogu imati ne samo ambalaža, već i tehnička dokumentacija, kvalitet podataka i informacije koje se razmenjuju duž lanca snabdevanja.

ispunjenje zahteva PPWR-a nije samo pitanje budućih regulatornih obaveza, već i konkurentnosti na evropskom tržištu

Reciklabilnost postaje merljiv zahtev

Jedan od ključnih pravaca PPWR-a jeste prelazak ka ambalaži koja je projektovana za reciklažu.

Za proizvođače i korisnike ambalaže to znači da pitanje „Da li je ambalaža reciklabilna?“ postaje sve konkretnije: potrebno je razumeti kako se ambalaža ponaša u sistemima sakupljanja, sortiranja i reciklaže i obezbediti podatke kojima se njene karakteristike mogu dokazati.

Poseban izazov predstavljaju kompleksne višeslojne strukture i kombinacije različitih materijala, kao i komponente poput boja, aditiva, zatvarača i etiketa koje mogu uticati na reciklabilnost ambalaže kao celine.

Digitalni podaci sve važniji

Tokom avgusta dodatnu pažnju privukao je i razvoj Digital Product Passport-a (DPP). Evropska komisija je u julu pokrenula DPP Registry i testno okruženje, čime je napravljen novi korak ka praktičnoj primeni ovog sistema.

Za ambalažnu industriju važna je šira poruka: pouzdani i strukturirani podaci o materijalima i proizvodima postaju sve značajniji za održivost i regulatornu usklađenost.

Šta PPWR znači za Srbiju?

Iako Srbija nije članica EU, razvoj evropske regulative direktno je relevantan za domaću ambalažnu industriju, posebno za kompanije koje izvoze upakovane proizvode ili ambalažu na tržište EU.

PPWR će uticati na zahteve koje međunarodni kupci postavljaju svojim dobavljačima, izbor materijala i EU regulativa 2025/40, o ambalaži i ambalažnom otpadu (PPWR) je regulativa koja drastično menja pravila proizvodnje i korišćenja svih vrsta ambalaže.

PPWR će uticati na zahteve koje međunarodni kupci postavljaju svojim dobavljačima, izbor materijala i ambalažnih struktura, kao i na količinu i kvalitet podataka koji će morati da prate ambalažu kroz lanac snabdevanja vrednosti. Zato za domaće kompanije priprema za ispunjenje zahteva PPWR-a nije samo pitanje budućih regulatornih obaveza, već i konkurentnosti na evropskom tržištu.

Kada se radi o domaćim kompanijama, u pripremi i prilagođavanju novim evropskim zahtevima najbolje se snalaze predstavnici globalnih kompanija i veliki domaći sistemi, izvozno orijentisani.

Probleme u popunjavanju dokumentacije za PPWR (DoC) najčešće imaju izvoznici ili proizvođači koji su tek od 12. avgusta saznali za PPWR ( a ima takvih), ili oni koji su tek pred samu primenu posvetili pažnju ovoj EU Uredbi. Srećom, pomoć stiže od konsultanata i stručnih lica, sve više online digitalnih alata koje pored Privredne komore Srbije, nude i druge kuće, ali i od kupaca iz zemalja članica EU, kojima je u interesu da zadrže svoje dobavljače.

Veliki problem domaćim kompanijama je i kapacitet laboratorija u Srbiji koje bi bile u mogućnosti da urade zahtevne analize sadržaja određenih supstanci i teških metala kao i reciklabilnosti, kompostabilnosti i biorazgradljivosti ambalaže.

Od „šta propisuje?“ ka „kako dokazujemo usklađenost?“

Početak primene PPWR-a označava prelazak u praktičnu fazu. Kompanije sada treba da analiziraju svoj portfolio ambalaže, provere dostupne podatke i dokumentaciju, komuniciraju sa dobavljačima i pravovremeno se pripreme za zahteve koji će stupati na snagu do 2030. i kasnije.

Budućnost ambalaže sve manje će zavisiti samo od toga koliko je ambalaža održiva, a sve više i od toga koliko dobro kompanije mogu da dokažu njenu reciklabilnost, usklađenost i poreklo relevantnih podataka.

U okviru godišnje Ambipak konferencije “Budućnost ambalaže: Održiva transformacija”, koja će biti održana 1. oktobra u Beogradu u Privrednoj komori Srbije, temi evropske Uredbe o ambalaži i ambalažnom otpadu (PPWR) biće posvećen ceo jedan blok, i panel sa stručnim učesnicima.
Prijave za događaj su otvorene, uz obaveznu registraciju u formularu na linku Ambipak konferencija 2026

The post Leto 2026. u znaku PPWR-a: Nova faza za ambalažnu industriju je počela first appeared on Ambipak.

Dok je pažnja industrije usmerena na početak primene PPWR-a od 12. avgusta 2026. godine, u Srbiji je objavljen i novi Pravilnik o materijalima i predmetima u kontaktu sa hranom, kojim se uređuje oblast bezbednosti materijala i predmeta namenjenih kontaktu sa hranom.

Novi Pravilnik objavljen je 14. avgusta u „Službenom glasniku Republike Srbije“, broj 73/2026, a stupio je na snagu osmog dana od objavljivanja. Reč je o oblasti koja je od posebnog značaja za proizvođače i korisnike ambalaže, prehrambenu industriju, uvoznike, distributere, laboratorije kao i sve kompanije koje učestvuju u lancu snabdevanja materijalima i predmetima koji dolaze u kontakt sa hranom.

• Šta se menja?
• Koje su nove obaveze?
• Kako novi propisi utiču na proizvođače i korisnike ambalaže?
• I šta je potrebno uraditi kako bi se obezbedila usaglašenost?

Na ova i druga pitanja odgovore ćemo dobiti na predstojećem Ambipak vebinaru, na kojem će govoriti stručnjakinja koja je učestvovala u radu Radne grupe za izradu novog Pravilnika.ž

Zašto je važno da ispratite vebinar?

Novi propis donosi promene koje kompanije koje proizvode, uvoze, distribuiraju ili koriste materijale i predmete u kontaktu sa hranom ne bi trebalo da posmatraju samo kao regulatornu novost, već kao konkretan zahtev za proveru usaglašenosti sopstvenih proizvoda, dokumentacije i procesa.

Na vebinaru ćemo govoriti o tome:

• šta donosi novi Pravilnik i koje su najvažnije novine;
• na koje materijale i predmete se propis odnosi;
• koje obaveze imaju proizvođači, uvoznici, distributeri i korisnici ambalaže;
• šta novi zahtevi znače za bezbednost materijala koji dolaze u kontakt sa hranom;
• koja dokumentacija i dokazi o usaglašenosti treba da prate materijale i ambalažu;
• kako nove zahteve povezati sa postojećim procedurama u kompaniji;
• na šta posebno treba obratiti pažnju u praksi.

Posebna vrednost ovog vebinara je u tome što će učesnici informacije o novom Pravilniku dobiti direktno od stručnjakinje koja je učestvovala u njegovoj izradi.

U vremenu kada se regulatorni okvir za ambalažu i bezbednost hrane ubrzano menja – od novih domaćih propisa do evropskog PPWR-a – pravovremeno razumevanje zahteva postaje važan deo upravljanja rizicima i usaglašenošću poslovanja.

Pratite Ambipak vebinar i saznajte šta novi Pravilnik konkretno znači za vašu kompaniju.

Više informacija i prijava za vebinar Zahtevi novog Pravilnika o materijalima i predmetima za kontakt sa hranom

The post Vebinar: Šta donosi Pravilnik o materijalima u kontaktu sa hranom i šta kompanije treba da znaju? first appeared on Ambipak.

Poslovna akademija Privredne komore Srbije, u saradnji sa Udruženjem za hemijsku, gumarsku industriju i industriju nemetala, organizuje obuku za sticanje zvanja za savetnika za hemikalije, koja će biti održana od 21. do 25. septembra 2026. godine, od 9 do 17 časova, u Beogradu.

Program obuhvata 41 čas nastave i dve ključne oblasti – upravljanje hemikalijama i upravljanje biocidnim proizvodima. Obuka se realizuje u skladu sa Zakonom o hemikalijama, Pravilnikom o savetniku za hemikalije („Sl. glasnik RS“, br. 96/2023) i uz odobrenje Ministarstva zaštite životne sredine.

Za kompanije koje posluju sa hemikalijama, angažovanje savetnika predstavlja zakonsku obavezu. Za pravna lica koja ne obezbede savetnika za hemikalije propisane su novčane kazne od 1,5 do 3 miliona dinara.

Završena obuka predstavlja uslov za pristup polaganju stručnog ispita. Nakon završetka obuke predviđeno je organizovanje stručnog ispita za savetnika za hemikalije.

Prema važećim propisima, savetnik može biti lice sa odgovarajućim visokim obrazovanjem iz oblasti hemije, tehnologije, farmacije i srodnih oblasti, koje je završilo obuku i položilo stručni ispit.

Prijava

Prijava se vrši elektronskim putem putem linka: PRIJAVA

Uz prijavu je potrebno dostaviti:

• skeniranu diplomu ili uverenje o završenom fakultetu

Diplomu možete poslati na: akademija@pks.rs

Više detalja o obuci i predavačima pogledajte u dokumentu:

The post Obuka za sticanje zvanja savetnika za hemikalije first appeared on Ambipak.

Bambi je deo Coca-Cola HBC Grupe od 2019. godine. Coca-Cola HBC Srbija i Bambi zajedno sprovode zajedničku agendu održivog poslovanja, usklađenu sa obavezama i prioritetima Coca-Cola HBC Grupe u ovoj oblasti.

Tokom 2025. godine, Coca-Cola HBC Srbija i Bambi ostvarili su napredak u nekoliko ključnih oblasti – od smanjenja direktnih emisija i unapređenja efikasnosti korišćenja vode, preko razvoja održivijih rešenja za ambalažu, do jačanja angažovanosti zaposlenih i podrške lokalnim zajednicama.

Među najvažnijim rezultatima izdvajaju se:

Klima

Do kraja 2025. godine, Coca-Cola HBC Srbija smanjila je emisije CO₂ iz Scope 1 i Scope 2 za više od 75% u odnosu na baznu 2019. godinu, dok je Bambi u istom periodu ostvario smanjenje od gotovo 55%.

Tokom 2025. godine, Coca-Cola HBC Srbija investirala je 35,2 miliona evra u razvoj poslovanja, proizvodne kapacitete i unapređenje operacija, podržavajući dalji napredak ka lancu vrednosti sa nižim emisijama.

Voda

Odgovorno upravljanje vodnim resursima ostaje jedan od ključnih prioriteta kompanija Coca-Cola HBC Srbija i Bambi. U periodu od 2007. do 2025. godine, Coca-Cola HBC Srbija smanjila je potrošnju vode po litru proizvedenog napitka za 55%, dok je Bambi do kraja 2025. smanjio ukupnu potrošnju vode za gotovo 49% u odnosu na 2019. godinu.

Ambalaža

Kroz inicijative usmerene na smanjenje mase ambalaže, Coca-Cola HBC Srbija smanjila je masu PET boce od jednog litra sa 37 na 32 grama i optimizovala upotrebu ambalažnih materijala, čime su emisije CO₂ smanjene za procenjenih 514 tona godišnje.

Kroz projekat „Fabrika nula otpada“ (Zero Waste to Landfill), sva tri proizvodna pogona Coca-Cola HBC Srbija do kraja prošle godine ostvarila su cilj nultog odlaganja otpada na deponije. Fabrika kompanije Bambi u Požarevcu, u kojoj se gotovo 100% otpada zbrinjava na održiv način, takođe je na putu da ostvari ovaj ambiciozni cilj.

Portfolio i izbor za potrošače

Coca-Cola HBC Srbija nastavila je da razvija svoj 24/7 portfolio, odgovarajući na različite potrebe potrošača i prilike za konzumaciju. Tokom prošle godine lansirano je 14 novih ukusa i 43 nova formata pakovanja, uz snažan fokus na proizvode sa manje šećera ili bez šećera. Među novitetima su Coca-Cola Lime, Fanta Grape, Schweppes Purple, Powerade Mountain Blast Zero i Monster Zero Sugar, kao i inovacije u kategorijama energetskih i funkcionalnih napitaka i gotovih napitaka spremnih za konzumaciju.

Ljudi i zajednice

Kao deo kontinuirane podrške lokalnim zajednicama, Coca-Cola HBC Srbija i Bambi izdvojili su više od 200.000 evra, više od 225.000 litara napitaka i 42 tone proizvoda kroz donacije, sponzorstva i inicijative namenjene zajednici.

Angažovanje zaposlenih prevazišlo je okvire radnog mesta – više od 260 zaposlenih učestvovalo je u volonterskim i mentorskim programima, doprinoseći inicijativama u zajednici sa više od 5.400 sati svog vremena.

Podrška zaposlenima i njihovom profesionalnom razvoju ostala je jedan od prioriteta, a 93% zaposlenih izjavilo je da je ponosno što radi u kompanijama Coca-Cola HBC Srbija i Bambi.

„Napredak koji smo ostvarili tokom 2025. godine pokazuje da možemo da nastavimo da razvijamo poslovanje, istovremeno smanjujući emisije, odgovorno upravljajući resursima i stvarajući vrednost za naše partnere i zajednicu. Ovakvi rezultati mogući su samo zahvaljujući posvećenosti naših zaposlenih i snažnim partnerstvima sa kupcima, dobavljačima, nevladinim organizacijama i institucijama. Zajedno doprinosimo izgradnji održivije i otpornije budućnosti“, izjavio je Saša Marković, generalni direktor Coca-Cola HBC Srbija.

Prekretnica za Bambi

Za kompaniju Bambi, 2025. bila je godina važnih prekretnica – uz značajna ulaganja u proizvodne kapacitete, uspešan povratak Plazme na tržište i postavljanje temelja za novu fazu rasta. Kompanija je istovremeno zabeležila rekordno nisku stopu fluktuacije zaposlenih od oko 3%, potvrđujući svoju posvećenost stvaranju stabilnog i podsticajnog radnog okruženja. Nova pakovanja Plazme od 400 g i 800 g postala su jedna od najuspešnijih lansiranja u kategoriji, dok je do kraja godine Plazma ponovo zauzela vodeću poziciju u kategoriji tvrdog keksa.

„2025. bila je prelomna godina za Bambi. Nakon obnove proizvodnje i povratka Plazme na tržište, ponovo smo zauzeli vodeću poziciju u kategoriji, istovremeno nastavljajući da investiramo u budućnost poslovanja. Posebno sam ponosan na to što se naš napredak u oblasti održivosti dodatno ubrzao uporedo sa ovom transformacijom, potvrđujući da rast i odgovorno poslovanje idu ruku pod ruku. Ništa od ovoga ne bi bilo moguće bez posvećenosti naših zaposlenih i poverenja naših potrošača i partnera“, izjavio je Dragan Stajković, generalni direktor kompanije Bambi.

Od 2026. godine: Mission Refresh – obnovljene obaveze u oblasti održivosti

Od 2026. godine, Coca-Cola HBC Grupa fokusiraće se na Mission Refresh, obnovljeni set obaveza i merljivih ciljeva u oblasti održivosti, zasnovan na rezultatima i iskustvima programa Mission 2025. Naredna faza puta Coca-Cola HBC Grupe ka održivijem poslovanju fokusirana je na četiri ključne oblasti: klimu, vodu, biodiverzitet i zajednice, sa ciljem stvaranja pozitivnog uticaja tamo gde poslovanje može da napravi najveću razliku.

Napredak koji su Coca-Cola HBC Srbija i Bambi ostvarili tokom 2025. godine predstavlja snažnu osnovu za budućnost. Obe kompanije nastaviće napredak na ostvarenim rezultatima kroz lokalne inicijative koje doprinose obnovljenim obavezama Grupe u oblasti održivosti i istovremeno stvaraju pozitivan uticaj za zaposlene, kupce, partnere i zajednice.

Korporativno upravljanje i izveštavanje

Izveštaj o održivom poslovanju za 2025. godinu pripremljen je u skladu sa standardima Global Reporting Initiative (GRI) i zahtevima Globalnog dogovora Ujedinjenih nacija (UN Global Compact) koji se odnose na izveštavanje o napretku.

Ove godine postojeći sistem izveštavanja Coca-Cola HBC Srbija dodatno je unapređen nezavisnom verifikacijom treće strane, kojom je potvrđena tačnost merenja odabranih pokazatelja učinka u oblasti životne sredine.

Kompletan izveštaj dostupan je ovde: Download (coca-colahellenic.com)

IzvoR Coca – Cola HBC Srbija/Bambi

The post Coca-Cola HBC Srbija i Bambi ostvarili značajan napredak u održivom poslovanju first appeared on Ambipak.

McDonald’s Netherlands dobio je nalog holandskog Inspektorata za životnu sredinu i transport (ILT) da prestane sa upotrebom jednokratnih čaša za konzumaciju hrane i pića u restoranima. Ova odluka je usledila nakon prijave organizacije Fair Resource Foundation, koja je ukazala na navodno kršenje holandskih propisa o smanjenju upotrebe jednokratne plastike.

Holandija od januara 2024. godine zahteva da se hrana i piće namenjeni konzumaciji na licu mesta služe u ambalaži za višekratnu upotrebu, uz određeni izuzetak za ambalažu od visokokvalitetnog recikliranog i reciklabilnog PET-a.

Teško obezbediti visok stepen vraćanja višekratnih čaša, smatra McDonald’s Netherlands

Više prekršaja tokom inspekcijskih kontrola

ILT je, nakon sprovedene istrage i desetina kontrola u McDonald’s restoranima, utvrdio „više prekršaja“, poput toga da je McDonald’s nastavio da pakuje svoja pića i McFlurry sladolede u kartonske čaše za jednokratnu upotrebu s plastičnim premazima. Ujedno, optužili su ga da je namerno dopustio da “namjerno dopustio da njegov vlastiti sistem ponovne upotrebe propadne”, piše Packaging Europe. Epilog istrage je da kompanija mora da obezbedi korišćenje reusable ambalaže za konzumaciju u restoranima od 5. januara 2027. godine.

Ukoliko ne postupi po nalogu, predviđena je kazna od 625.000 evra nedeljno, do maksimalnih 3,75 miliona evra. Prema navodima u odluci, maksimalni iznos kazne povezan je sa prihodom koji je McDonald’s ostvario naplatom dodatnih 0,15 evra za jednokratne čaše.

Fair Resource Foundation pozdravila je odluku, ocenjujući da bi prelazak McDonald’sa na reuse sistem mogao imati značajan uticaj na čitav sektor, imajući u vidu više od tri miliona korisnika nedeljno koje McDonald’s ima u Holandiji.

McDonald’s: Reuse nije automatski održiviji

McDonald’s, međutim, osporava način na koji se primenjuju postojeća pravila. Kompanija navodi da deli cilj države a to je smanjenje količine plastike i stvaranje merljivih koristi za životnu sredinu. Međutim, upozorava da postojeći model u fast-food restoranima ne funkcioniše uvek kako je zamišljeno.

Ključni problem je razlika između konzumacije u restoranu i takeaway potrošnje. Gosti, kako navodi kompanija, često nakon što počnu da konzumiraju piće u restoranu odluče da ga odnesu sa sobom. Zbog toga je teško obezbediti visok stepen vraćanja višekratnih čaša.

McDonald’s tvrdi da njegovi podaci pokazuju da se reusable čaše u proseku koriste samo 3,3 puta, te upozorava da niska stopa povrata može dovesti do veće potrošnje plastike i većeg ukupnog uticaja na životnu sredinu.

Kompanija je ranije objavila i analizu prema kojoj bi jedna reusable ambalaža morala da bude iskorišćena više od 100 puta kako bi, prema njihovoj metodologiji, ostvarila prednost u odnosu na jednokratnu ambalažu u pogledu plastičnog otpada.

Zašto je ovaj slučaj važan za PPWR?

Ovaj spor je značajan i izvan Holandije jer pokazuje jedan od ključnih izazova koji očekuje evropsko tržište sa primenom Uredbe o ambalaži i ambalažnom otpadu (PPWR) – kako obezbediti da sistemi ponovne upotrebe zaista daju očekivane ekološke rezultate u praksi.

PPWR uvodi nove zahteve za reuse u HORECA sektoru. Od 12. februara 2027. potrošačima treba omogućiti da donesu sopstvenu ambalažu za punjenje toplih i hladnih napitaka za poneti. Od 2028. godine potrošačima treba omogućiti i kupovinu gotovih napitaka za poneti u reusable ambalaži, dok je za sektor postavljen cilj od 10% takeaway ambalaže za višekratnu upotrebu do 2030. godine.

Slučaj McDonald’sa zato otvara važno pitanje za čitavu industriju: nije dovoljno samo uvesti reusable ambalažu – potrebno je obezbediti efikasan sistem povrata, dovoljan broj ciklusa ponovne upotrebe i dokazivu ukupnu korist za životnu sredinu.

Upravo će odnos između reuse, reciklaže, ponašanja potrošača i rezultata LCA analiza biti jedno od važnih pitanja u praktičnoj primeni novih evropskih pravila.

Foto: www.pexels.com

The post McDonald’s u Holandiji mora da pređe na višekratnu ambalažu dok otvara pitanje stvarne održivosti reuse sistema first appeared on Ambipak.

6. septembar ove godine prvi put se obeležava kao Svetski dan ambalaže (World Packaging Day). Ovo je inicijativa koju podržava Svetska organizacija za ambalažu – World Packaging Organisation (WPO), sa ciljem da se na globalnom nivou ukaže na značaj ambalaže i njenu ulogu u savremenom društvu.

Za industriju koja se poslednjih godina nalazi pod snažnim pritiskom novih propisa, zahteva za održivost i promene potrošačkih navika, ovo je zanimljiv trenutak da se postavi jednostavno pitanje: da li ambalažu i dalje posmatramo samo kao otpad ili i kao deo rešenja?

Ambalaža ima mnogo širu funkciju od zaštite proizvoda. Ona omogućava bezbedan transport i skladištenje, čuva kvalitet i bezbednost hrane, produžava njen rok trajanja i može doprineti smanjenju bacanja hrane. Istovremeno, predstavlja važan deo proizvodnih i distributivnih lanaca i jedan od preduslova za međunarodnu trgovinu.

Uticaj ambalaže na životnu sredinu u centru pažnje

Evropska ambalažna industrija ulazi u period velikih promena. Od zahteva za reciklabilnost i većeg udela recikliranog sadržaja, do ponovne upotrebe, smanjenja količine ambalažnog otpada i razvoja cirkularnih sistema – budućnost ambalaže sve više zavisi od toga kako je projektovana i šta se sa njom događa nakon upotrebe.

Zato održiva ambalaža više nije samo pitanje materijala. Ona podrazumeva dizajn, funkcionalnost, logistiku, mogućnost reciklaže, dostupnost infrastrukture i način na koji se ambalaža uključuje u cirkularnu ekonomiju.

Četiri teme Svetskog dana ambalaže

World Packaging Day 2026. stavlja fokus na četiri oblasti: ambalažu kao pokretača napretka, ambalažu u borbi protiv bacanja hrane, njen doprinos ekonomskom rastu i njenu ulogu u održivosti.

Ideja je da se 6. septembar obeležava širom sveta kroz različite aktivnosti: od stručnih skupova i webinara do kampanja, dana otvorenih vrata i drugih inicijativa koje promovišu razvoj ambalaže.

Za ambalažnu industriju, ovo može biti prilika da se o njenoj budućnosti razgovara šire od same teme otpada – o inovacijama, bezbednosti hrane, konkurentnosti, novim tehnologijama i ulozi ambalaže u cirkularnoj ekonomiji.

Zbog čega 6. septembar?

Prvi Svetski dan ambalaže obeležava se 6. septembra 2026. godine. Međutim, datum ovaj nije izabran slučajno. 6. septembar je dan osnivanja Svetske organizacije za ambalažu (WPO), globalne organizacije koja decenijama povezuje nacionalna ambalažna udruženja, stručnjake i kompanije iz različitih delova sveta. Upravo zato je WPO odlučio da svoj datum osnivanja pretvori u međunarodni dan posvećen ambalaži. Prvo zvanično obeležavanje održava se 6. septembra 2026. godine, dok je sama 2026. proglašena pripremnom godinom za razvoj ove globalne inicijative.

The post Svetski dan ambalaže: Zašto ambalaža više nije samo omot proizvoda first appeared on Ambipak.

Kompanije Bambi i Lidl pokreću društveno odgovornu kampanju „Sačuvajmo Bambijev svet” za zaštitu biodiverziteta na Fruškoj gori. Projekat se realizuje u saradnji sa Zelenim razvojnim centrom, lokalnom organizacijom za zaštitu životne sredine koja je zadužena za stručno projektovanje, sprovođenje i dugoročni monitoring celokupne inicijative. Za svaki kupljeni Bambi proizvod u Lidl prodavnicama širom Srbije tokom septembra, kompanija Bambi izdvojiće 5 dinara za podršku merama zaštite biodiverziteta na Fruškoj gori. Sva prikupljena sredstva biće usmerena u opremanje mikrostaništa na ovom području, nabavku opreme, hranilica, pojilišta i sistematsko dopunjavanje prehrane u naredne dve godine.

Pripremne aktivnosti za realizaciju ovog projekta započele su još u junu, kroz volontersku akciju zaposlenih u kompaniji Bambi, koji su ličnim primerom pokazali posvećenost inicijativi. Vođeni idejom da simbol kompanije bude i povod za konkretan angažman i ulaganje u lokalna staništa u kome danas žive jeleni i košute u Srbiji, volonterski tim je pripremio teren za mikrostanište na Fruškoj gori, pre početka akcije u septembru.

Iz kompanije Bambi ističu da ime brenda nosi posebnu emotivnu i prirodnu simboliku, ali i odgovornost prema zaštiti prirode.

“Naše ime nas povezuje sa jelenima i košutama, pa je želja da pružimo konkretnu podršku njihovom očuvanju bio potpuno prirodan korak za našu kompaniju. Inicijativa ‘Sačuvajmo Bambijev svet’ pokazuje našu posvećenost ulaganju u zaštitu životne sredine u okviru šire strategije održivog razvoja. Zahvaljujući partnerstvu sa kompanijom Lidl, sprovodimo konkretne mere zaštite staništa i pozivamo sve potrošače da se tokom septembra pridruže ovoj važnoj misiji kupovinom bilo kog proizvoda iz Bambi portfolija u svim Lidl radnjama u Srbiji”, izjavila je Jovana Važić, menadžerka za korporativne poslove i održivost u kompaniji Bambi.

Očuvanje biodiverziteta je jedan od ključnih stubova održivosti u kompaniji Lidl, koja istovremeno radi na smanjenju štetnog uticaja na životnu sredinu u svim fazama svog poslovanja.

“Izuzetno nam je drago što smo u prilici da kroz našu razvijenu mrežu prodavnica širom Srbije omogućimo potrošačima da podrže ovu društveno odgovornu inicijativu. Zaštita životne sredine i podrška lokalnoj zajednici nalaze se u samom središtu našeg poslovanja, pa je partnerstvo sa kompanijom Bambi na projektu ‘Sačuvajmo Bambijev svet’ prirodan korak u nastojanju da udruženim snagama ostvarimo dugoročne pozitivne promene“, rekla je Marija Kojčić, rukovodilac Korporativnih komunikacija kompanije Lidl Srbija.

Zeleni razvojni centar ima bogato iskustvo u realizaciji ekoloških projekata sa dugoročnim i merljivim rezultatima. Primenjujući svoju stručnost, njihov tim vrši nadzor nad pravilnim sprovođenjem projekta, zaštitnim merama i redovnim monitoringom uspostavljenih mikrostaništa.

“Podrška koja dolazi kroz inicijativu ‘Sačuvajmo Bambijev svet’ omogućiće nam sprovođenje konkretnih mera na terenu, od obnove vegetacije i postavljanja prirodnih izvora hrane i vode, do unapređenja opštih uslova u staništu za jelene i košute. Planirano je postavljanje video-nadzora radi kontinuiranog praćenja kretanja životinja i napretka projekta, dok će naš stručni tim redovno održavati stanište i dopunjavati zalihe hrane i vode tokom minimum dve naredne godine. Naš cilj je da poboljšamo uslove staništa i dostupnost prirodnih resursa, čime smanjujemo verovatnoću da životinje napuštaju svoje prirodno okruženje u potrazi za hranom”, istakli su Predrag Ratić i Dušan Jakovljević iz Zelenog razvojnog centra.

O kompaniji Bambi i Coca Cola HBC:

Kao deo Coca-Cola HBC grupe, kompanija Bambi održivost postavlja u sam centar svog poslovanja kao ključni pokretač daljeg razvoja. U skladu sa strategijom Grupe Mission Refresh i sopstvenom Misijom održivosti 2030, Bambi svoje aktivnosti usmerava kroz šest osnovnih oblasti: odgovorno snabdevanje, svet bez otpada, smanjenje upotrebe vode, ishrana, smanjenje emisije CO2 i naši ljudi i zajednica.

O kompaniji Lidl Srbija:

Kao društveno odgovorna kompanija, Lidl Srbija održivost postavlja kao stub svog delovanja kroz pet ključnih oblasti: očuvanje resursa, zaštitu klime, poštovanje biodiverziteta, fer poslovanje i promociju zdravlja, uz istovremeno osnaživanje učešća u dijalogu. Pored globalnih inicijativa, definisanih politika nabavke i pravila duž celog lanca snabdevanja, Lidl Srbija i lokalno sprovodi projekte poštovanja biodiverziteta. Jedan od primera je podrška koju kompanija pruža JP „Palić – Ludaš“ u naporima za očuvanje i revitalizaciju vlažnih staništa Parka prirode „Palić“ i Specijalnog rezervata prirode „Ludaško jezero“, gde se obezbeđivanjem ispaše vodenih bivola i podolskih goveda uspešno revitalizuje priroda i obnavlja ekosistem.

The post Bambi i Lidl udruženo: „Sačuvajmo Bambijev svet” za zaštitu biodiverziteta na Fruškoj gori first appeared on Ambipak.