Evropska Uredba o ambalaži i ambalažnom otpadu, Regulation (EU) 2025/40, poznata kao PPWR, jedna je od najvažnijih regulatornih promena za kompanije koje proizvode, uvoze, distribuiraju ili prodaju upakovane proizvode na tržištu EU. Iako deluje kao tehnički propis iz oblasti zaštite životne sredine, njen domet je znatno širi.

Ambalaža kao uslov tržišnog pristupa

PPWR je stupio na snagu 11. februara 2025. godine, a generalno se primenjuje od 12. avgusta 2026. godine, uz pojedine odložene i prelazne režime. Njime se stavlja van snage raniji okvir iz Direktive 94/62/EC. Kao uredba, PPWR je neposredno primenljiva i ambalažu uvodi u prostor jedinstvenijih pravila na nivou EU.

Suština promene nije samo u pravilima o reciklabilnosti, sadržaju recikliranog materijala, smanjenju ambalaže, označavanju ili ponovnoj upotrebi. PPWR uvodi i strožiji pristup supstancama koje izazivaju zabrinutost u ambalaži. To se odnosi na PFAS, teške metale kao što su olovo, kadmijum, živa i šestovalentni hrom, ali i na druge relevantne supstance koje mogu biti prisutne u materijalima, aditivima, premazima, bojama, lepkovima, zatvaračima i drugim komponentama ambalaže.

Zbog toga kompanije moraju imati mehanizam za identifikaciju, procenu i kontrolu takvih supstanci. Njihovo smanjenje ili zamena biće potrebni kada to proizlazi iz PPWR-a, posebnih ograničenja, povezanih propisa ili procene regulatornog rizika. Time pitanje hemijskog i materijalnog sastava ambalaže postaje jednako važno kao pitanje njenog dizajna, funkcionalnosti i troškova.

PPWR mora biti deo agende najvišeg menadžmenta

Ambalaža se zato više ne može posmatrati samo kao trošak nabavke, logističko sredstvo ili marketinški nosač brenda. Ona postaje regulisani element proizvoda, uslov tržišnog pristupa, faktor kontinuiteta prodaje, izvor regulatornog i reputacionog rizika i mogući izvor konkurentske prednosti.

Zašto ova tema mora biti na CEO agendi?

PPWR ne propisuje da CEO mora lično da vodi proces usklađivanja. Takva tvrdnja bila bi pravno neprecizna. Međutim, obim posledica koje PPWR proizvodi čini ovu temu nužno upravljačkom.

Pravna služba može objasniti obaveze. Regulatorni tim može pratiti rokove. Nabavka može razgovarati sa dobavljačima. Kvalitet može prikupljati dokumentaciju. ESG funkcija, zaštita životne sredine, društvena odgovornost i korporativno upravljanje,  može oblikovati komunikaciju. Proizvodnja i razvoj mogu predložiti tehnička rešenja. Ali nijedna od tih funkcija sama ne može odlučiti o poslovnim kompromisima koje PPWR nameće.

Kompanija će morati da proceni da li zadržava povoljnog dobavljača bez pouzdane dokumentacije, da li prihvata skuplji materijal radi smanjenja regulatornog rizika i kako redizajn sprovesti pre formalnog roka.

Zato PPWR mora biti deo agende najvišeg menadžmenta, a u većim sistemima i predmet pažnje uprave, nadzornog odbora i funkcije rizika. Za upravu su ključna jednostavna pitanja: koju ambalažu koristimo, ko su dobavljači, imamo li dokumentaciju, koji formati nose najveći rizik, da li su ugovori dovoljni i da li se PPWR uzima u obzir već pri razvoju novih proizvoda?

Ako organizacija na ova pitanja nema jasan odgovor, onda nema ni stvarnu PPWR strategiju. Ima samo odloženu regulatornu izloženost.

Ambalaža kao uslov tržišnog pristupa

Jedna od najvažnijih promena koje PPWR donosi jeste to što ambalaža postaje regulatorno relevantan deo proizvoda. Proizvod se više ne može posmatrati odvojeno od ambalaže u kojoj se stavlja na tržište.

Ako ambalaža ne ispunjava relevantne zahteve, posledice se mogu pojaviti kroz zabranu stavljanja proizvoda na tržište, finansijske naknade koje države članice propisuju u okviru sprovođenja PPWR-a. Međutim, rizik se često pojavljuje i ranije: kroz zahtev kupca za dokazima o usklađenosti, audit distributera, odbijanje ambalažnog formata u retail lancu, pitanje investitora ili nemogućnost da se brzo pribavi dokumentacija od dobavljača.

Za kompanije sa širokim portfoliom, privatnim robnim markama, uvoznim tokovima, e-commerce kanalima ili kompleksnim lancima snabdevanja, ovo može postati pitanje kontinuiteta prodaje. Zato PPWR nije samo pravni rizik, već istovremeno komercijalni, operativni i reputacioni rizik.

Povezana odgovornost u lancu ambalaže

U zavisnosti od konkretne uloge, obaveze mogu nastati za proizvođača ambalaže ili upakovanog proizvoda, proizvođača, dobavljača, uvoznika, distributera, finalnog distributera i druge ekonomske operatere.

Formalno, njihove obaveze nisu uvek iste. U praksi, rizik jednog aktera lako postaje rizik drugog. Ako dobavljač ne može da potvrdi sastav materijala, proizvođač ambalaže nema potpun dokazni osnov. Ako izrađivač ambalaže nema tehničku dokumentaciju, subjekt koji ambalažu ili upakovani proizvod stavlja ili čini dostupnim na tržištu EU može ostati bez dokaza prema kupcu, regulatoru ili poslovnom partneru.

Zato proizvođač ambalaže više nije samo isporučilac fizičkog pakovanja, već izvor tehnički i regulatorno relevantnih informacija. EU deklaraciju o usklađenosti, kada je primenljiva, sastavlja proizvođač ambalaže u skladu sa PPWR-om. Podaci o sastavu, aditivima, premazima, recikliranom sadržaju, poreklu materijala i tehničkim karakteristikama postaju deo dokaznog lanca kompanije.

Standardne komercijalne klauzule o ceni, rokovima i reklamacijama više nisu dovoljne. Ugovori sa proizvođačima ambalaže, dobavljačima materijala i drugim relevantnim partnerima treba da sadrže obaveze dostavljanja dokumentacije, regulatorne garancije, obaveštavanje o promenama, pravo provere, odgovornost za netačne podatke i mehanizme naknade štete. Bez takve ugovorne arhitekture, kompanija može imati regulatornu obavezu, ali ne i realnu kontrolu nad potrebnim informacijama

PPWR u praksi: Šta kompanije moraju da urade odmah?

Kompanije bi trebalo da uspostave interni PPWR program sa jasnim mandatom najvišeg menadžmenta. Kompanija treba da imenuje internog vlasnika PPWR programa, sa mandatom da poveže pravnu, regulatornu, nabavnu, tehničku, finansijsku i komercijalnu funkciju. Bez jasnog vlasništva i redovnog izveštavanja, PPWR lako postaje tema kojom se svi delimično bave, ali za koju niko nema celovitu odgovornost. Taj program treba da bude instrument poslovne kontrole, upravljanja rizikom i zaštite tržišnog pristupa.

Prvi korak je inventar ambalaže: koje formate kompanija koristi, za koje proizvode, na kojim tržištima i od kojih dobavljača. Zatim provera dobavljača, njihove dokumentacije i ugovora: da li dobavljači mogu da dostave tačne i proverljive podatke, da li ugovori predviđaju obavezu dostavljanja dokumentacije i da li postoji odgovornost za netačne ili nepotpune informacije.

Drugi korak je utvrđivanje sopstvene uloge u lancu. Kompanija mora znati da li nastupa kao proizvođač ambalaže ili upakovanog proizvoda, dobavljač, uvoznik, distributer, finalni distributer ili drugi relevantni ekonomski operater. Tek nakon toga moguće je pravilno odrediti obaveze, potrebne informacije i interne kontrole.

Treći korak je klasifikacija rizika. Posebno treba identifikovati formate sa većim rizikom u pogledu reciklabilnosti, materijalnog sastava, supstanci koje izazivaju zabrinutost i dokazivanja porekla ili sadržaja recikliranog materijala. Posebnu pažnju treba posvetiti formatima važnim za ključne proizvode ili prodajne kanale.

Četvrti korak je povezivanje PPWR-a sa razvojem proizvoda i finansijskim planiranjem. Ambalaža ne treba da se proverava tek na kraju procesa, već u fazi dizajna, izbora materijala, nabavke i planiranja prodaje. Istovremeno treba proceniti uticaj na nabavnu strategiju, operativne troškove, maržu, investicije u redizajn i potencijalni rizik zastoja u prodaji.

Na kraju, kompanija treba da imenuje internog vlasnika PPWR projekta, sa mandatom da poveže pravnu, regulatornu, nabavnu, tehničku, finansijsku i komercijalnu funkciju. Bez jasnog vlasništva i redovnog izveštavanja, PPWR lako postaje tema kojom se svi delimično bave, ali za koju niko nema celovitu odgovornost.

PROČITAJTE JOŠ: Ambipak Executive Forum 2026: Znanje, dijalog i partnerstvo kao odgovor na PPWR

Zaključak

PPWR treba posmatrati kao novu paradigmu korporativnog upravljanja: ambalaža više nije pomoćni element proizvoda, već strateška funkcija poslovanja. Od 12. avgusta 2026. ambalaža ulazi u stroži režim kontrole, dokazivanja i odgovornosti. To znači da se više ne može posmatrati samo kroz cenu, dizajn ili logistiku. Ona mora biti regulatorno proverena, dokumentovana i usklađena sa zahtevima tržišta EU.

Najveći rizik PPWR-a nije samo kazna. Veći rizik je gubitak kontrole nad informacijama koje odlučuju da li proizvod može nesmetano ostati na tržištu, da li će ga kupac prihvatiti i da li će kompanija moći da odbrani svoje tvrdnje o usklađenosti. U praksi, to može značiti gubitak saradnika, gubitak kupca ili zastoj u prodaji.

Zato će najbolje pripremljene kompanije biti one koje PPWR ne tretiraju kao administrativnu obavezu, već kao sistem upravljanja ambalažom, dobavljačima, dokumentacijom i tržišnim pristupom. Za njih, usklađenost neće biti samo trošak, već dokaz ozbiljnosti, pouzdanosti i konkurentske prednosti. U novom regulatornom okruženju, ambalaža postaje dokaz ozbiljnosti, pouzdanosti i konkurentske prednosti.

U novom regulatornom okruženju, ambalaža postaje dokaz da kompanija ima kontrolu nad proizvodom koji stavlja na tržište i da poznaje njen regulatorni rizik, raspolaže potrebnim dokazima i ume da spreči da pitanje ambalaže preraste u poslovni problem.


Autor teksta: Dr Jelena Dimitrijević, RegFocus Consulting

Tekst može da se prenese u celosti ili delimično uz navođenje autora, izvora i linka.

Naslovna fotografija: Copilot/privatna arhiva

The post PPWR kao nova paradigma korporativnog upravljanja: Ambalaža kao strateška funkcija poslovanja first appeared on Ambipak.

Reč je o ambalaži Tetra Recart®, koja je već lansirana u Švedskoj u Mini formatu od 200 ml, a uskoro će biti dostupna proizvođačima hrane i brendovima širom sveta. Ova inovacija predstavlja alternativu tradicionalnim metalnim konzervama u kategoriji koja se decenijama gotovo nije menjala. Globalno tržište tunjevine sa dugim rokom trajanja trebalo bi da poraste za 12 odsto do 2030. godine, na 12,4 milijarde jedinica.

Tetra Recart® je pakovanje na bazi papira koje omogućava efikasnu proizvodnju i distribuciju, a može se koristiti za različite proizvode od tunjevine. Njegov prepoznatljiv oblik pruža veću površinu za brendiranje i efikasnije korišćenje prostora na policama i u skladištima, dok je istovremeno pogodan za e-trgovinu i kućnu dostavu.

Prema podacima kompanije Tetra Pak, više od 80 odsto potrošača izjavilo je da bi kupilo tunjevinu u ovom formatu, a 58 odsto ga preferira u odnosu na postojeća rešenja za pakovanje.

Tetra Recart® donosi i značajne ekološke prednosti. U poređenju sa čeličnim konzervama i staklenim teglama ima znatno niži ugljenični otisak, a sadrži do 71 odsto FSC™ sertifikovanog papira iz odgovorno upravljanih šuma. Saradnja kompanija Tetra Pak i Jealsa pokazuje kako inovacije u ambalaži mogu doprineti modernizaciji tradicionalnih kategorija proizvoda i razvoju održivijih prehrambenih sistema.

Izvor: Tetra Pak

The post Tetra Pak predstavio prvo kartonsko pakovanje za tunjevinu koja se čuva na sobnoj temperaturi first appeared on Ambipak.

Novi izveštaj organizacije CEFLEX analizira na koji način će reciklirani sadržaj dobijen iz fleksibilne ambalaže na bazi poliolefina morati da se koristi u znatno većim količinama i u širem spektru sekundarnih primena, kako budu stupali na snagu ciljevi Evropske unije u vezi sa recikliranim sadržajem i stopama reciklaže.

Analiza pokazuje ne samo šta je potrebno ostvariti do 2030. godine, već i mnogo obimniju transformaciju koja će biti neophodna do 2035. godine, kada na snagu stupaju ciljevi stopa reciklaže definisani kao „recikliranje u velikom obimu“ (recycled at scale).

Izveštaj pod nazivom „Sekundarne primene recikliranog sadržaja – ključni uvidi za fleksibilnu ambalažu“ pokazuje da će do 2030. godine biti potrebno oko 2,5 miliona tona postpotrošačkog reciklata (PCR) poreklom iz fleksibilne ambalaže kako bi se ispunili ciljevi PPWR-a za sadržaj recikliranog materijala u fleksibilnoj ambalaži. To uključuje reciklirani polietilen, polipropilen i mešane poliolefine.

Izveštaj takođe ukazuje da će ciljevi reciklaže od 55 odsto za sve formate plastične ambalaže do 2035. godine imati dodatni značajan uticaj na tržišta i upotrebu PCR materijala. Ovaj cilj povećava količinu materijala koja prolazi kroz sistem, što praktično znači da će biti potrebno pronaći tržišta i sekundarne primene za procenjenih 5,9 miliona tona PCR-a dobijenog iz fleksibilne ambalaže do 2035. godine.

Posmatrano zajedno, to znači da je između 2025. i 2035. godine svake godine potrebno obezbediti dodatnu upotrebu od oko 440.000 tona PCR-a poreklom iz fleksibilne ambalaže kako bi se ostvarili ciljevi PPWR-a.

„Ispunjavanje ciljeva u vezi sa recikliranim sadržajem ne podrazumeva samo povećanje količine reciklaže. Ono zavisi od toga da li se taj materijal može primeniti u stvarnim proizvodima, uz odgovarajući kvalitet i u velikom obimu“, izjavio je Arne Jost, direktor za spoljne poslove u CEFLEX-u. „Ovo istraživanje ne samo da prikazuje tokove materijala koji proizlaze iz ciljeva PPWR-a, već pomaže i u identifikaciji tržišta na kojima se ti materijali mogu koristiti, kao i njihovih praktičnih zahteva.“

Infrastrukutra od ključnog značaja

CEFLEX naglašava da će kvalitet materijala, kao i infrastruktura za sakupljanje, sortiranje i reciklažu potrebna da bi reciklirani materijali mogli ponovo da se koriste, biti od ključnog značaja za omogućavanje ove tranzicije.

Kako se približava 2030. godina i početak primene ciljeva PPWR-a za reciklirani sadržaj, analiza ukazuje na potrebu za koordinisanim delovanjem duž čitavog lanca vrednosti radi razvoja tržišta za ambalažne i neambalažne primene, kako bi se reciklirani materijal koristio kontinuirano, a ne samo kada tržišni uslovi to favorizuju.

PROČITAJTE JOŠ: CEN standardi – zajednički evropski okvir za dizajn ambalaže za reciklažu

Neregulisana tržišta i otvorene petlje ključni su za više stope reciklaže

Ciljevi PPWR-a za reciklirani sadržaj stvoriće snažnu potražnju za recikliranim materijalima u ambalaži. Međutim, šira cirkularna ekonomija fleksibilne ambalaže i ostvarivanje ciljeva reciklaže zavise i od tržišta koja nisu direktno regulisana PPWR-om. To uključuje neambalažne i tzv. primene u otvorenoj petlji (open-loop), koje već danas koriste značajne količine recikliranog materijala.

Analiza CEFLEX-a identifikuje širi skup postojećih sekundarnih tržišta koja već koriste, i koja bi mogla da apsorbuju dodatne količine PCR-a poreklom iz fleksibilne ambalaže. Kada se ta tržišta uključe u analizu, ukupna potencijalna potražnja za PCR-om raste na približno 4,3 miliona tona do 2030. godine.

Ta tržišta uključuju građevinske folije, vreće za otpad, transportnu ambalažu, proizvode za hortikulturu i druge krute (rigidne) aplikacije. Ona su važna zato što sama ambalaža verovatno neće moći da apsorbuje sav reciklirani materijal potreban za postizanje viših stopa reciklaže.

Primene u otvorenoj petlji pružaju dodatne mogućnosti za korišćenje materijala koji mogu zameniti primarne (virgin) sirovine, ali su često izloženije uobičajenim tržišnim uslovima. Ukoliko PCR nije dostupan u odgovarajućem kvalitetu, po konkurentnoj ceni i uz stabilno snabdevanje, korisnici će se vratiti upotrebi primarnih sirovina.

Ispunjavanje minimalne potražnje za PCR-om u ambalaži jeste prioritet, ali samo po sebi nije dovoljno. Funkcionalan cirkularni sistem materijala zahteva i paralelni razvoj širih sekundarnih primena, kako bi više stope reciklaže zaista dovele do veće zamene primarnih sirovina recikliranim materijalima.

O CEFLEX-u

Circular Economy for Flexible Packaging (CEFLEX) predstavlja evropsku saradnju više od 150 kompanija, organizacija i udruženja iz celokupnog lanca vrednosti. Kroz zajedničku inicijativu „Mission Circular“, CEFLEX radi na ubrzavanju razvoja cirkularne ekonomije za fleksibilnu ambalažu u Evropi unapređenjem načina na koji se materijali dizajniraju, sakupljaju, sortiraju i recikliraju, sa ciljem zamene primarnih sirovina recikliranim resursima.

Izvor: CEFLEX.EU

The post Izazov recikliranog sadržaja: CEFLEX otkriva kako tržišta za sekundarne primene moraju da se razvijaju do 2030. i 2035. godine first appeared on Ambipak.

Regulativa je stupila na snagu 11. februara 2025. godine, a nakon usvajanja Evropska komisija primila je veliki broj pitanja od država članica, proizvođača, korisnika ambalaže, organizacija za upravljanje ambalažnim otpadom i drugih privrednih subjekata. Pitanja su se uglavnom odnosila na tumačenje pojedinih odredbi i njihovu praktičnu primenu.

Kako bi podržala jedinstvenu i pravovremenu primenu uredbe širom Evropske unije, Komisija je pripremila dokument sa smernicama koji dopunjuje postojeći skup često postavljanih pitanja (FAQ). Komisija naglašava da dokument nema pravno obavezujući karakter i ne menja niti dopunjuje odredbe PPWR-a. Konačno i obavezujuće tumačenje evropskog zakonodavstva ostaje u nadležnosti Suda pravde Evropske unije.

Iako je tokom sastanka EU Stručne grupe za otpad u maju 2026. godine najavljeno da će dokument biti dodatno revidiran, verzija objavljena 5. juna sadrži uglavnom manje izmene i pojašnjenja. Uprkos tome, smernice pružaju važne odgovore na brojna pitanja koja su poslednjih meseci izazivala nedoumice u industriji ambalaže.

PROČITAJTE JOŠ: Ambipak Executive Forum 2026: Znanje, dijalog i partnerstvo kao odgovor na PPWR

U Vodiču je detaljno opisano pet ključnih segmenata Regulative: ključne definicije ambalaže, proizvođača ambalaže i upakovanog proizvoda, zahtevi za dizajn materijala, zahtevi za označavanje, postupci ocenjivanja usklađenosti i obaveze proširene odgovornosti proizvođača.

PPWR zahtevi za dizajn ambalaže

Što se tiče specifičnih obaveza koje će ambalaža morati ispunjavati u pogledu dizajna materijala, Vodič pruža smjernice o određenim specifičnim pitanjima; međutim, znatno opsežniji detalji o praktičnoj primjeni mogu se pronaći u Često postavljanim pitanjima, koja ujedno ukazuju na to da procena minimizacije ambalaže neće biti moguća bez razmatranja relevantnih karakteristika upakovanog proizvoda.

PFAS ograničenja u ambalaži za kontakt sa hranom

Jedna od najznačajnijih tema odnosi se na ograničenja PFAS supstanci u ambalaži koja dolazi u kontakt sa hranom. Komisija potvrđuje da trenutno ne postoji harmonizovana metodologija na nivou EU za određivanje PFAS-a, te preporučuje postepeni pristup ispitivanju.

Prvi korak podrazumeva određivanje ukupnog sadržaja fluora. Ukoliko je vrednost manja od 50 mg/kg, ambalaža se smatra usklađenom sa zahtevima. Ako je vrednost viša, preporučuju se dodatne analize radi utvrđivanja da li se radi o organskom ili neorganskom fluoru. Takođe se preporučuje analiza ukupnih oksidabilnih prekursora radi provere usklađenosti sa graničnim vrednostima od 25 μg/kg i 250 μg/kg.

ne postoji harmonizovana metodologija na nivou EU za određivanje PFAS-a

Komisija posebno naglašava da ne postoji prelazni period za rasprodaju zaliha ambalaže koja sadrži PFAS. To znači da sva ambalaža za kontakt sa hranom stavljena na tržište nakon 12. avgusta 2026. godine mora ispunjavati propisana ograničenja.

Ponovna upotreba ambalaže za pića

Smernice donose dodatna pojašnjenja u vezi sa ciljevima ponovne upotrebe ambalaže za pića. Komisija tumači da obaveza krajnjih distributera da omoguće višekratnu ambalažu ne podrazumeva nužno realizovanu prodaju, već obavezu da najmanje 10% svoje ponude pića učine dostupnim u višekratnoj ambalaži.

Istovremeno se potvrđuje da velike višekratne posude koje se koriste u B2B lancima, poput pivskih buradi, ne doprinose ciljevima ponovne upotrebe u HORECA sektoru, jer nisu direktno dostupne krajnjem potrošaču. Nasuprot tome, višekratne boce i slična prodajna ambalaža ulaze u obračun ciljeva ponovne upotrebe.

Transportna ambalaža i označavanje

Komisija pravi jasnu razliku između ambalaže stavljene na tržište pre stupanja na snagu PPWR-a i ambalaže koja je plasirana između februara 2025. i avgusta 2026. godine.

Ambalaža koja je bila na tržištu pre februara 2025. godine može ostati u upotrebi do isteka svog funkcionalnog veka. Međutim, ambalaža stavljena na tržište nakon stupanja na snagu PPWR-a moraće da bude usklađena sa novim zahtevima za označavanje najkasnije do februara 2032. godine.

Ciljevi ponovne upotrebe primenjuju prvenstveno na ambalažu kod koje je transportna funkcija jasno prepoznatljiva. Takođe se pojašnjava da se ciljevi ponovne upotrebe odnose isključivo na tokove unutar Evropske unije.
Stoga se navodi da se samo prodajna ambalaža s „očiglednom“ transportnom funkcijom smatra pravno obavezujućim ciljevima ponovne upotrebe. Dodaje se da bi pakovanje za transport proizvoda moralo biti naznačeno posebnim dizajnom, oblikom ili veličinom ambalaže, između ostalog.

Dizajn za recikliranje i zabrana odlaganja ambalaže

Smernice pojašnjavaju da ambalaža koja zadovoljava kriterijume za recikliranje prema članu 6 PPWR-a nakon 1. januara 2030. godine ne bi smela da završava na deponijama niti da bude spaljivana.

Određeni materijali ostaju izuzeti od ovih zahteva, uključujući lagano drvo, plutu, tekstil, gumu, keramiku, porcelan i vosak. Takođe, izuzeća se mogu primenjivati na otpad koji je odvojeno prikupljen i obrađen, ali se ne smatra pogodnim za recikliranje ili recikliranje ne predstavlja najbolje ekološko rešenje.

Ambalaža za višekratnu upotrebu

Komisija je dodatno pojasnila primenu zahteva za ponovnu upotrebu iz člana 29 PPWR-a, ističući da određeni proizvodi mogu praktično onemogućiti ili značajno otežati višekratnu upotrebu ambalaže. To se pre svega odnosi na proizvode poput boja, pesticida, gipsa i lepkova, čiji sadržaj može da se stvrdne nakon otvaranja ili da kontaminira materijal ambalaže.

Zbog toga se ciljevi ponovne upotrebe prvenstveno odnose na ambalažu sa jasno prepoznatljivom transportnom funkcijom, pri čemu mogućnost njene ponovne upotrebe može zavisiti od vrste proizvoda koji se u njoj nalazi. Komisija navodi da se transportna funkcija može prepoznati kroz dizajn, oblik ili dimenzije ambalaže.

Smernice za implementaciju PPWR-a takođe potvrđuju da se ciljevi ponovne upotrebe transportne ambalaže primenjuju isključivo unutar Evropske unije. Za proizvode koji se uvoze iz trećih zemalja, obaveze počinju od trenutka kada roba prvi put stigne u skladište na teritoriji EU i važe tokom njenog daljeg plasmana na tržištu Unije.

Mogućnost izuzeća od ciljeva ponovne upotrebe

PPWR omogućava državama članicama da pod određenim uslovima privremeno oslobode privredne subjekte od obaveza vezanih za ciljeve ponovne upotrebe na period od pet godina.

Takva izuzeća mogu se primeniti ukoliko država članica značajno premašuje ciljeve recikliranja, ostvaruje ciljeve prevencije nastanka otpada i može da dokaže smanjenje količine ambalažnog otpada po stanovniku. Privredni subjekti pritom moraju imati dokumentovane planove za prevenciju nastanka otpada i unapređenje recikliranja.

Dokazivanje usklađenosti i izuzeća

Komisija dodatno pojašnjava da proizvođači sami snose odgovornost za dokazivanje uslova za određena izuzeća predviđena PPWR-om.

To se posebno odnosi na izuzeća vezana za obavezni sadržaj recikliranog materijala u plastičnoj ambalaži, kao i na specijalno projektovanu transportnu ambalažu za velike mašine, industrijsku opremu i druge proizvode nestandardnih dimenzija.

Za svako izuzeće mora postojati odgovarajuća tehnička dokumentacija koja potvrđuje ispunjenost propisanih uslova.

Kompostabilna ambalaža

Smernice potvrđuju da države članice do avgusta 2026. godine mogu samostalno odlučiti koje dodatne vrste ambalaže moraju biti industrijski kompostabilne na njihovoj teritoriji.

Komisija takođe podržava razvoj standarda za kućno kompostiranje određenih plastičnih proizvoda i najavljuje izradu novog evropskog standarda za kućno kompostiranje koji bi trebalo da bude razvijen kroz evropske organizacije za standardizaciju.

Novi sistem označavanja ambalaže

Jedna od najvažnijih promena odnosi se na harmonizaciju sistema označavanja ambalaže u celoj Evropskoj uniji.

Države članice moraju uskladiti svoja nacionalna pravila označavanja sa PPWR-om do 12. avgusta 2028. godine, dok nacionalne oznake više neće biti dozvoljene nakon 12. februara 2029. godine.

Do tada će ostati na snazi postojeći identifikacioni sistem materijala definisan Odlukom Komisije 97/129/EC. Nakon toga, novi sistem označavanja biće usmeren prvenstveno na pomoć potrošačima u pravilnom razvrstavanju ambalažnog otpada.

Komisija planira da već tokom 2026. godine objavi tehničke specifikacije za nove harmonizovane oznake za odvojeno sakupljanje otpada, dok će oznake za reciklirani i biobazirani sadržaj biti dobrovoljne, ali potpuno usklađene na nivou EU.

Šta sledi?

Evropska komisija najavljuje da će tokom naredne dve do tri godine biti razvijen čitav niz sprovedbenih i delegiranih akata, standarda i dodatnih smernica koje će precizirati pojedine zahteve PPWR-a.

Objavljeni dokument predstavlja prvi značajan korak u praktičnoj primeni nove evropske regulative i pruža industriji ambalaže važan uvid u način na koji Komisija trenutno tumači pojedine odredbe. Za proizvođače, uvoznike, distributere i organizacije koje upravljaju ambalažnim otpadom, ove smernice predstavljaju važan alat za pripremu za obaveze koje počinju da se primenjuju od avgusta 2026. godine.



Preuzmite Vodič za primenu PPWR objavljen 5. juna 2026

Izvor: Evropska unija, Packaging Europe

The post Evropska komisija objavila Vodič za primenu PPWR uredbe first appeared on Ambipak.

Ambipak Executive Forum 2026, održan 10. juna u Beogradu, okupio je predstavnike kompanija, institucija, organizacija i stručnjake iz Srbije i regiona, sa zajedničkim ciljem da bolje razumemo promene koje donosi nova evropska regulativa i pronađemo konkretne odgovore na izazove koji su pred industrijom. U fokusu ovog Foruma je bila Packaging and Packaging Waste Regulation – PPWR regulativa čija definitivna primena počinje od 12. avgusta ove godine a za koju, kako se čini većina naših kompanija nije spremna. PPWR je obavezan za izvoznike u EU, međutim, očekuje se da zahtevi održive i bezbedne ambalaže postanu standard i za domaće lance dobavljača.

Upravo održan Forum stavio je akcenat na dizajn ambalaže za reciklažu a učesnici su mogli da se upoznaju sa načinom procene reciklabilnsti  ambalaže, da od relevantnih predavača saznaju i druge bitne odrednice PPWR-a, kao i tržišne i regulatorne okolnosti za upravljanje ambalažom, ambalažnim otpadom i bezbednošću pakovanja hrane kod nas i u Evropi.

Razloga za zabrinutost imamo. Da li smo spremni? –  Nismo.

Posebnu vrednost događaju dali su predavači koji su, svaki iz svog ugla, osvetlili različite aspekte transformacije kroz koju ambalažna industrija prolazi. Svoja znanja i iskustva sa učesnicima su podelili Tanja Radusin naučnica iz norveške kompanije Norner AS, Andrea Radonjić direktorka za regulatornu politiku i odnose sa javnošću za Istočnu Evropu u kompaniji Tetra Pak i predstavnica Alijanse za cirkularna pakovanja, Sanja Knežević Mitrović, šefica jedinice za životnu sredinu, NALED, Slaven Đurđević, Business Development Manager, SATO doo Hrvatska, Kiro Dandaro doo S. Makedonija, dr Jelena Dimitrijević, konsultantkinja za usklađenost sa propisima, RegFocus ConsultinG, kao i međunarodni eksperti Marius Tent i Nadir Mekki, koji su se učesnicima pridružili putem online uključenja.

Kroz predavanja, diskusije i brojna pitanja iz publike potvrđeno je da se industrija danas ne suočava samo sa regulatornim zahtevima, već sa suštinskom promenom načina razmišljanja. Ambalaža više nije samo sredstvo zaštite i komunikacije sa potrošačima, ona postaje važan deo strategije održivosti, konkurentnosti i dugoročnog poslovnog razvoja.

PPWR nije samo pitanje stručnog dela kompanijskog tima već i donosioca odluka i visokog menadžmenta

Naime, ono što je zabrinulo i iznenadilo, a čime su prisutne upoznali sami posetioci događaja, je činjenica da su u Srbiji još uvek na snazi određeni Pravilnici o pakovanju hrane koji datiraju iz 80-ih godina, što je pokazalo da je Evropska unija  „svetlosnu godinu“ daleko u regulativama o zdravlju i bezbednosti ambalaže i upakovane hrane.  Tanja Radusin, evropska ekspertkinja za polimere i plastičnu ambalažu, zaposlena u norveškoj kompaniji  Norner AS, naglasila je da je hrana u Evropskoj uniji sigurna, bez obzira na upotrebu recikliranih materijala, i da je to najviši prioritet EU.

Nakon što je održala uvodno predavanje, Tanja Radusin je održala i radionicu čiji cilj je bio da približi ključne zahteve regulative vezane za dizajn za reciklažu (DfR) i novu EU regulativu o ambalaži i ambalažnom otpadu (PPWR), kroz konkretne primere iz industrijske prakse. Radionici je prethodilo online uključenje eksperta za reciklabilnu ambalažu, Nadira Mekkija, predstavnika RecyClass organizacije, koji je predstavio njihovu metodologiju procene reciklabilnosti ambalaže.

Andrea Radonjić, ispred Tetrapaka i Alijanse za cirkularna pakovanja,  u svom se izlaganju generalno osvrnula na evropski regulatorni kontekst 2026-2030, posebno sa aspekta kartonske ambalaže rekavši da „proizvođači ambalaže i brendovi imaju različite, ali povezane odgovornosti“, dok je Marius Tent, ispred 360packMastery u svom online obraćanju upoznao prisutne sa ključnim zahtevima PPWR-a i istakao neophodnost da se deluje brzo i odmah.

Dr Jelena Dimitrijević, konsultankinja koja već 20 godina živi i radi u Nemačkoj, učesnicima je govorila o kompleksnosti ispunjavanja PPWR dokumentacije, neophodnim analizama hemikalija, i napomenula da PFAS nisu jedine supstance koje PPWR ograničava, ali i upozorila da prema PPWR-u postoje određeni datumi kada nešto postaje obavezna primena, te ukazala da se oni prate.

Slaven Đurđević ispred kompanija SATO iz Hrvatske i Kiro Dandaro iz Severne Makedonije, izneo je stav da bez obzira što hrvatske kompanije imaju potpunu obavezu poštovanja PPWR-a, nisu sve spremne istakavši da trendove održive ambalaže podstiču multinacionalne kompanije, i da to traje duže nego priprema PPWR-a, ali da to sada postaje obaveza za sve u EU.

Sanja Knežević Mitrović, učestvovala je na panelu Foruma ispred  NALED-a i tom prilikom još jednom iznela činjenice da Srbiji nedostaje organizovanije upravljanje ambalažnim otpadom, više brige o ekološkim aspektima, rekavši da primena inovativnih, održivih principa u proizvodnji i zbrinjavanju ambalaže utiče i na smanjenje emisija CO2.

Kako dalje?

Puno toga je rečeno i otvorene su brojne teme koje su ukazale na složenost i neophodnost dobrog poznavanja ove evropske Regulative koja utiče i transformiše poslovanje i ona nije samo pitanje stručnog dela kompanijskog tima već i donosioca odluka i visokog menadžmenta.

Ambipak Executive Forum pokazao je i koliko je važno da se različiti akteri, proizvođači ambalaže, vlasnici brendova, stručnjaci, institucije i organizacije susreću za istim stolom. Upravo u takvom okruženju nastaju nova partnerstva, razmenjuju se iskustva i otvaraju teme koje će u narednim godinama značajno uticati na poslovanje čitavog sektora.

Događaj su podržali kompanija Carlsberg Srbija, NALED i Alijansa za cirkularna pakovanja.

Zahvaljujemo svim učesnicima, predavačima, partnerima i prijateljima Foruma na ukazanom poverenju, izdvojenom vremenu i spremnosti da svojim znanjem doprinesu kvalitetu ovog događaja. Ambipak će i ubuduće nastaviti da stvara prostor za edukaciju, povezivanje i razmenu iskustava, verujući da se samo kroz saradnju mogu pronaći najbolja rešenja za izazove koji su pred nama.

Vidimo se na narednim Ambipak događajima sa novim idejama, novim pitanjima i istim zajedničkim ciljem: da zajedno oblikujemo održivu budućnost ambalaže.  Do tada, sa vama smo na našem portalu.

Zapratite nas i na Linkedinu: Ambipak magazin

The post Ambipak Executive Forum 2026: Znanje, dijalog i partnerstvo kao odgovor na PPWR first appeared on Ambipak.

Nova, četiri teretna vozila, koja su uvedena u domaći drumski saobraćaj, prevoze proizvode Coca-Cola HBC Srbija na relaciji dugoj oko 370 kilometara u jednom smeru, na ruti Beograd-Vlasina-Beograd. Ova relacija ujedno predstavlja i najdužu transportnu rutu kompanije i obezbeđuje iskorišćenost resursa u punom kapacitetu.

U poređenju sa dizel vozilima, u kompaniji se procenjuje da će sva četiri električna šlepera zajedno doprineti smanjenju emisija CO₂ za oko 200 tona godišnje.

„Ulaganje u električna vozila kao inovativna rešenja predstavlja važan korak u daljoj transformaciji našeg transportnog sistema i sveukupnog poslovanja u što održiviji oblik. Logistika je jedan od ključnih segmenata u kojima možemo ostvariti značajne rezultate kada je reč o smanjenju emisija. Ova inicijativa pokazuje kako naše ambicije pretvaramo u konkretne korake, istovremeno gradeći efikasniji lanac snabdevanja za budućnost“, izjavio je Dario Soriano, direktor lanca snabdevanja u kompaniji Coca-Cola HBC Srbija.

Vozila su u potpunosti logistički opremljena, dok se punjenje obavlja u Novoj Pazovi i Leskovcu, na punjačima koji su opremljeni solarnim panelima čime se dodatno doprinosi korišćenju energije iz obnovljivih izvora.

Kompanija Coca-Cola HBC Srbija ostaje posvećena podršci razvoju održivijeg transporta u Srbiji i ostvarivanju ambicije NetZeroby40 Coca-Cola HBC Grupe kroz ubrzanu dekarbonizaciju svog lanca vrednosti. Inicijative poput uvođenja električnih vozila pokazuju kako kompanija već danas ostvaruje merljiv napredak, istovremeno gradeći otporniju i za budućnost spremnu logističku mrežu.

Izvor: Coca-Cola HBC Srbija

The post Prvi električni šleperi kompanije Coca-Cola HBC Srbija na najdužoj ruti u domaćem transportu first appeared on Ambipak.

Bag-in-Box se sastoji od fleksibilne vreće smeštene unutar čvrste kartonske kutije. Spoljašnja kutija nije samo transportna ambalaža, već ima višestruku ulogu. Ona štiti unutrašnju vreću od oštećenja, sprečava izlaganje svetlosti i doprinosi očuvanju kvaliteta proizvoda tokom skladištenja i transporta.

Prema navodima kompanije Smurfit Westrock, kartonska kutija predstavlja i važan marketinški element. Zahvaljujući mogućnosti kvalitetne štampe, atraktivnim bojama i prilagođenom dizajnu, ambalaža može značajno doprineti vidljivosti proizvoda na prodajnom mestu i uticati na odluku potrošača o kupovini.

U Bag-in-Box se može spakovati od 1,5 litara do 1.500 litara tečnosti

Za šta se koristi Bag-in-Box sistem?

Smurfit Westrock Bag-in-Box rešenja razvijena su prvenstveno za pakovanje i distribuciju tečnih i polutečnih proizvoda, sa fokusom na prehrambenu industriju i sektor pića.

Najčešće primene uključuju:

• vino (jedna od najzastupljenijih primena u industriji)
• voda, posebno u HoReCa sektoru i za veću potrošnju
• voćni i povrtni sokovi
• koncentrati sokova i baze za napitke
• mleko i biljne alternative mleku
• jestiva ulja
• sirupi i tečne baze za pića

U HoReCa sektoru (hoteli, restorani i ketering), Bag-in-Box se koristi za efikasnu distribuciju vode i pića, kao i za profesionalne sisteme pripreme napitaka gde su potrebne veće količine i kontrolisano doziranje.

U određenim primenama, u zavisnosti od specifikacije materijala i barijernih slojeva, sistem se može koristiti i za određene neprehrambene tečnosti, ali je osnovni fokus kompanije Smurfit Westrock na prehrambenim i kategorijama vode i pića.

Bag-in-Box rešenje kompanije Smurfit Westrock posebno je pogodno za pakovanje vode i drugih tečnosti koje se koriste u velikim količinama – u kancelarijama, hotelima, restoranima, na događajima, kao i u domaćinstvima. U svim tim segmentima, praktičnost upotrebe i efikasnost pakovanja imaju ključnu ulogu.

Alternativa plastičnim bocama

Bag-in-Box predstavlja alternativu višestrukim pakovanjima pojedinačnih plastičnih flaša, kao i velikim plastičnim bocama za vodu. Sistem koristi manje plastike u poređenju sa klasičnim krutim ambalažama, omogućava jednostavnije skladištenje i transport, a zatvoren sistem doprinosi očuvanju higijene i kvaliteta vode tokom upotrebe.

Dodatna prednost ovog rešenja ogleda se u održivosti. Kartonske kutije za Bag-in-Box proizvode se od obnovljivih i odgovorno nabavljenih papirnih vlakana, a nakon upotrebe mogu se reciklirati. Na taj način kompanije mogu smanjiti količinu ambalažnog otpada i unaprediti svoje ciljeve u oblasti održivosti.

Kako regulatorni zahtevi i očekivanja potrošača u pogledu održive ambalaže postaju sve stroži, Bag-in-Box se nameće kao jedno od rešenja koje istovremeno odgovara potrebama tržišta, logistike i zaštite životne sredine. Zbog toga ne iznenađuje što sve više proizvođača razmatra ovu tehnologiju kao deo svoje dugoročne strategije pakovanja.

Izvor: Smurfit Westrock
Foto: Smurfit Westrock

The post Bag-in-Box: Održiva i praktična alternativa za pakovanje vode i ostale tečnosti first appeared on Ambipak.

Otpornost lanaca snabdevanja danas sve više zavisi od kvalitetne saradnje između kupaca i dobavljača, razmene podataka, digitalne povezanosti i zajedničkih ciljeva usmerenih ka rešenjima koja postiču održivost. Upravo je ova tema bila u fokusu zajedničkog Dana zelene nabavke kompanija Coca-Cola HBC Srbija i Bambi, koji je okupio više od 150 predstavnika dobavljača, partnera i stručnjaka radi razmene iskustava i unapređivanja lanaca vrednosti.

Pod sloganom „Od obaveze do konkretnog uticaja“ (From Commitment to Impact), događaj je po prvi put održan u zajedničkom formatu dveju kompanija koje u Srbiji posluju kao deo Coca-Cola HBC Grupe. U odnosu na prethodne godine, Dan zelene nabavke okupio je najveći broj učesnika do sada, potvrđujući rast značaja tema odgovornog upravljanja resursima među poslovnim partnerima. 

Jedna od centralnih tema ovogodišnjeg događaja bila je regenerativna poljoprivreda. O ovoj temi razgovarali su Marcin Kucinski iz kompanije Barry Callebaut, Jelena Matić iz kompanije ADM Serbia i Georgia Kagkalou iz kompanije Coca-Cola HBC, uz moderaciju Jovane Važić iz kompanije Bambi. Tokom panela istaknuto je da klimatske promene, degradacija zemljišta i rastući zahtevi tržišta menjaju način upravljanja nabavkom i poslovnim rizicima. Zaključak učesnika bio je da regenerativni pristup poljoprivredi doprinosi očuvanju dostupnosti sirovina, sigurnosti snabdevanja i dugoročnoj stabilnosti poslovanja.

Kao potvrda da održivost nastaje kroz konkretne poslovne odluke i saradnju duž celog lanca vrednosti, dodeljena su i specijalna priznanja kompanijama Sekopak, RVM, DTS, Moto-Plast, Lindström i ITN Group.  

Posebna pažnja posvećena je i uspešnim praksama dekarbonizacije u lancu snabdevanja, od programa zamene plastike i ultra-performansnih streč folija, do prelaska na električni i pogon u logistici. Jedan od primera predstavila je kompanija Moto-Plast, koja je kroz unapređenje sekundarne ambalaže za proizvode kompanije Coca-Cola HBC, ostvarila značajno smanjenje upotrebe plastike. 

„Tokom prethodne godine uspeli smo da ostvarimo smanjenje debljine termo-folije za 20 odsto, kao i streč folije za 35 odsto, čime smo značajno smanjili ukupnu masu proizvedenog materijala. Verujemo da upravo ovakvi merljivi koraci pokazuju kako inovacije i saradnja u lancu snabdevanja mogu da doprinesu ostvarivanju zajedničkih ciljeva održivosti”, istakla je Darjana Milošević iz kompanije Moto-Plast.  

Dobavljači imaju ključnu ulogu u smanjenju indirektnih emisija CO₂ (Scope 3). Prema poslednjim podacima Izveštaja o održivom poslovanju ovih kompanija, one čine više od 90 odsto ukupnog ugljeničnog otiska u kompaniji Coca-Cola HBC Srbija, dok kod kompanije Bambi obuhvataju 86 odsto ukupnih emisija gasova sa efektom staklene bašte. Upravo zato partnerstva zasnovana na transparentnosti, inovacijama i zajedničkoj odgovornosti postaju jedan od najvažnijih preduslova za izgradnju otpornijih lanaca vrednosti.  

„Uloga nabavke danas prevazilazi pregovaranje o cenama i upravljanje tenderima. U uslovima sve većih izazova u lancima snabdevanja, ključnu vrednost donose partneri koji posluju transparentno, primenjuju ESG principe i spremni su da zajedno sa nama rade na unapređenju održivosti. Upravo zato nastavljamo da gradimo snažan i otporan lanac vrednosti sa dobavljačima, što potvrđuje i činjenica da je 83 odsto naše nabavke realizovano uz podršku domaćih partnera. Njihova spremnost da zajedno radimo na održivijem lancu vrednosti vidljiva je iz godine u godinu, a Dan zelene nabavke jedan je od najboljih primera takve saradnje“, izjavio je Boško Šarac, menadžer nabavke u kompaniji Coca-Cola HBC Srbija. 

„Ovo nije klasičan događaj posvećen temi nabavke. U fokusu nisu rezultati, brojke i tenderi, već kako održivost izgleda u praksi,  sa svim izazovima, kompromisima i poslovnim pritiscima sa kojima se svakodnevno suočavamo. Poslednjih godina naučili smo da nijedna kompanija velike izazove ne može da reši sama. Pravo partnerstvo podrazumeva zajedničko učenje, razmenu iskustava i pronalaženje najboljih rešenja. Upravo zato ovaj događaj okuplja stručnjake i kompanije kako bi kroz primere dobre prakse pokazali kako održivost stvara vrednost i iz finansijske perspektive“, istakao je Filip Milošević, menadžer direktne nabavke, u kompaniji Bambi.  

Zajednička poruka ovogodišnjeg Dana zelene nabavke bila je da dugoročna otpornost lanaca snabdevanja zavisi od saradnje, razmene znanja i spremnosti svih učesnika lanca vrednosti da zajednički rade na održivim rešenjima koja istovremeno doprinose i poslovnim rezultatima. 

Izvor: Coca-Cola HBC Srbija, Bambi
Foto: Mankimedia

The post Dan zelene nabavke u kompanijama Coca-Cola HBC Srbija i Bambi: Partnerstvo sa dobavljačima za održivije lance vrednosti first appeared on Ambipak.

Događaj su svečano otvorili direktor kompanije organizatora, MyCEPPI, László Bűdy i Dragan Stevanović sekretar Udruženja hemijske, gumarske i industrije nemetala Privredne komore Srbije. Oni su u uvodnim obraćanjima istakli značaj jačanja regionalne saradnje, razmene znanja i zajedničkog odgovora na izazove koje donose savremena tržišta i regulatorni okvir Evropske unije.

Srpska industrija plastike izvozi u 80 zemalja

Dragan Stevanović je ovom prilikom izneo podatak da u Srbiji posluje više od 2.600 kompanija koje se bave proizvodnjom plastike a one svoje proizvode izvoze u preko 80 zemalja, istakavši takođe i dalji razvojni potencijal ove oblasti. G. Bűdy je u svoj pozdravnom govoru istakao da je tržište Srbije otvoreno za dalji razvoj i saradnje, kao i zadovoljstvo što se baš u Beogradu ove godine održava događaj

Tokom tri dana događaja, program je obuhvatio veliki broj B2B sastanaka, tokom kojih su kompanije imale priliku da uspostave nove poslovne kontakte i dogovore konkretne oblike saradnje. Održano je i nekoliko stručnih panela na kojima se razgovaralo o aktuelnim izazovima u plastičarskoj industriji, sa posebnim fokusom na održivost, tržišna kretanja i regulatorne promene u okviru evropske industrijske politike.

Turbulentno stanje na tržištu petrohemije

Posebnu pažnju učesnika privukla je prezentacija g. László Bűdy, koji je govorio o stanju na tržištu polimera. On je ukazao na izražene fluktuacije cena sirovina, koje u značajnoj meri utiču na stabilnost tržišta, planiranje proizvodnje i poslovanje kompanija u čitavom sektoru plastične industrije.

Skup je još jednom potvrdio da zemlje Centralne i Jugoistočne Evrope dele slične izazove, ali i značajan potencijal za zajednički razvoj, inovacije i jačanje konkurentnosti na evropskom tržištu.

Da je spoj poslovnih aktivnosti i neformalnog umrežavanja dobitna kombinacija, pokazao je i ovaj trodnevni događaj. Drugog dana učesnici su se okupili na svečanoj večeri održanoj u prelepom ambijentu na obali reke Save, što je dodatno doprinelo jačanju kontakata i razmeni iskustava u opuštenijoj atmosferi.

Događaju je prisustvovala i direktorka Ambipak platforme, Irena Lalić.

„Događaj je pravo osveženje. Veoma dobro osmišljen a što je najvažnije i prepun pozitivne energije, želje za dobrim poslovnim kontaktima i zajedničkim rezultatima. Drago mi je što smo bili deo istog i radujemo se sledećem.“

Zbog izuzetno pozitivnih utisaka učesnika i velikog interesovanja industrije, organizatori su već najavili naredno izdanje Central European Plastics Meeting-a, koje će ponovo biti održano u Beogradu od 15. do 17. marta naredne godine. Očekuje se još veći broj kompanija, izlagača i poslovnih susreta, čime Beograd nastavlja da jača svoju poziciju regionalnog centra za industriju plastike u najširem smislu.

Izvor: Ambipak/MyCEPPI

The post U Beogradu uspešno održani susreti industrije plastike Central European Plastics Meeting first appeared on Ambipak.

Evropska unija je uvela istorijski stroge mere za kontrolu i zabranu izvoza plastičnog otpada, sa ciljem da spreči ekološku štetu i preuzme punu odgovornost za sopstveni otpad. Od novembra 2026. biće potpuno zabranjen izvoz plastičnog otpada u zemlje van OECD-a, dok će za OECD članice važiti stroga pravila i monitoring.

Regulation (EU) 2024/1157 of the European Parliament and of the Council on shipments of waste je nova Uredba o pošiljkama otpada, usvojena 11. aprila 2024. godine, koja zamenjuje prethodnu regulativu i uvodi stroge mere za izvoz plastičnog otpada, digitalizaciju procesa i jače kontrole nad tokovima otpada.

Stroga kontrola i održivi standardi upravljanja otpadom

Izvoz otpada iz EU u zemlje van Unije porastao je za 72% od 2004. godine, a samo u 2023. izvezeno je 35 miliona tona, od čega 49% ide u zemlje van OECD-a.

Nova Uredba EU o pošiljkama otpada (Regulation (EU) 2024/1157) predstavlja prekretnicu u globalnoj borbi protiv zagađenja plastikom. EU šalje jasnu poruku da otpad mora biti obrađen tamo gde nastaje, uz strogu kontrolu i održive standarde. Nema više prebacivanja problema na zemlje koje nemaju kapacitete da ga reše.

Ova Uredba deo je šire strategije za cirkularnu ekonomiju i smanjenje zagađenja plastikom. Regulativa se odnosi na sve vrste otpada, ali plastika zauzima posebno mesto zbog direktnog uticaja na industriju ambalaže.

Za industriju ambalaže u regionu, non- EU i non-OECD zemlje, u koje potpada i Srbija, ovo je signal da se ubrza razvoj lokalnih rešenja za reciklažu i cirkularnu ekonomiju, dok je ista poruka i proizvođačima i generatorima otpada u zemljama članicama EU.

Glavne odredbe

• 21. maj 2026. – svi izvozi plastičnog otpada podležu proceduri prethodne notifikacije i saglasnosti.
• 21. novembar 2026. – potpuna zabrana izvoza plastičnog otpada u zemlje van OECD-a (najmanje do maja 2029.).
• 21. maj 2027. – obavezni nezavisni auditi u postrojenjima koja primaju otpad.
• OECD zemlje – EU prati da li se otpad obrađuje održivo; u suprotnom, izvoz može biti suspendovan.
• DIWASS platforma – sve prekogranične pošiljke otpada biće praćene digitalno.
• Kazne – ilegalna trgovina otpadom biće strogo sankcionisana, uz visoke novčane i zatvorske kazne prema zakonima država članica pa čak potencijalno i sa 10. godina zatvora
  
  

Implikacije za industriju ambalaže, brže ka DRS-u?

Za proizvođače i korisnike ambalaže ovo znači kraj oslanjanja na izvoz otpada kao rešenje. Reciklaža mora biti organizovana unutar EU ili u OECD zemljama sa dokazanim kapacitetima. Transparentnost i auditi postaju obavezni deo poslovanja. Za region, uključujući Srbiju, ovo je signal da se ubrza razvoj domaćih kapaciteta za reciklažu i cirkularnu ekonomiju.

Da li je Srbija, koja nema zatvoren krug reciklaže ambalažne plastike, a po tvrdnjama reciklažne industrije, ima dovoljno kapaciteta, ali nema šta da reciklira, konačno dovedena u situaciju da ubrza uvođenje sistema za povrat ambalaže? Ili će do nas pristizati non-EU otpad dok ćemo se zatrpavati i domaćim?

PROČITAJTE JOŠ: Srbija pred novim pravilima igre: Ambalaža više nije izbor – već uslov za dugoročnu konkurentnost

Podsetimo, depozitni sistem za povrat ambalaže do sada je uvela 21 evropska zemlja, iz našeg okruženja to su učinile Rumunija, Mađarska i Hrvatska. Zanimljivo je napomenuti da među ovim zemljama još uvek nema Francuske, Španije, Italije, dok Nemačka prednjači u organizaciji te pokreće čak i depozitni sistem za kozmetičku ambalažu.

The post Evropska unija: Uskoro stupa na snagu zabrana izvoza otpada first appeared on Ambipak.