Digitalni pasoš proizvoda predstavlja jedan od važnih elemenata nove evropske regulative o održivim i cirkularnim proizvodima. DPP je širi koncept digitalnog skupa podataka o proizvodu, koji se uvodi postepeno kroz ESPR i druge sektorske propise.
Digitalni pasoš proizvoda (Digital Product Passport – DPP) postaje jedan od ključnih elemenata evropske politike održivih i cirkularnih proizvoda. Cilj je da relevantne informacije o proizvodima budu dostupne digitalno, strukturirano i tokom njihovog životnog ciklusa.
Istovremeno, nova Uredba o ambalaži i ambalažnom otpadu – PPWR (Regulation (EU) 2025/40) uvodi nove zahteve za ambalažu, uključujući održivost, reciklabilnost, označavanje, sledljivost i, u određenim slučajevima, korišćenje QR kodova i drugih digitalnih nosača podataka. Za kompanije koje proizvode, uvoze ili stavljaju proizvode i ambalažu na tržište EU nameću se četiri ključna pitanja: Šta je DPP? Ko je u obavezi? Od kada? I kako se kompanije mogu pripremiti?
Šta je Digital Product Passport – DPP?
Digital Product Passport (DPP) može se pojednostavljeno opisati kao digitalna lična karta proizvoda.
Evropska komisija ga definiše kao digitalni „kontejner“ za proizvode, komponente i materijale, koji sadrži relevantne informacije za održivost proizvoda, cirkularnost i regulatornu usklađenost. DPP treba da omogući pouzdaniji i standardizovaniji pristup informacijama proizvođačima, potrošačima, serviserima, reciklerima i nadležnim organima.
U zavisnosti od proizvoda i primenljive regulative, DPP može sadržati informacije o: sastavu i materijalima; poreklu i sledljivosti; trajnosti; mogućnosti popravke i održavanja; reciklabilnosti i ponovnoj upotrebi; uticaju proizvoda na životnu sredinu; relevantnim supstancama; postupanju na kraju životnog veka; drugim podacima potrebnim za regulatornu usklađenost.
DPP se ne uvodi istovremeno za sve proizvode. Evropska komisija predviđa njegovo postepeno uvođenje za određene grupe proizvoda, dok se konkretni zahtevi mogu definisati kroz ESPR ili kroz posebne sektorske propise.
PPWR počinje da se primenjuje 12. avgusta 2026. godine, dok se pojedinačni zahtevi uvode postepeno i imaju različite rokove.
Odakle dolazi obaveza za DPP?
Osnovni regulatorni okvir za DPP predstavlja ESPR – Ecodesign for Sustainable Products Regulation (EU) 2024/1781.
ESPR ne znači da će svaki proizvod na tržištu EU od jednog datuma morati da ima DPP. Obaveze se uvode postepeno, po grupama proizvoda, kroz posebne delegirane akte.
Prema aktuelnom planu Evropske komisije, među prioritetnim grupama nalaze se: gvožđe i čelik; proizvodi povezani sa energijom; tekstil; pneumatici; aluminijum; nameštaj; dušeci; ICT proizvodi.
Pored ESPR-a, posebni DPP zahtevi mogu biti uvedeni i kroz druge EU propise, uključujući regulativu o baterijama, ambalaži, građevinskim proizvodima, igračkama i deterdžentima.
Jedan od prvih konkretnih primera je baterijski pasoš. Za određene kategorije baterija DPP postaje obavezan od 18. februara 2027. godine.
A gde je tu PPWR?
PPWR – Packaging and Packaging Waste Regulation (EU) 2025/40 odnosi se na ambalažu i ambalažni otpad i uređuje zahteve tokom čitavog životnog ciklusa ambalaže – od projektovanja i proizvodnje do upotrebe i upravljanja otpadom.
PPWR počinje da se primenjuje 12. avgusta 2026. godine, dok se pojedinačni zahtevi uvode postepeno i imaju različite rokove.
Važno je naglasiti: PPWR i DPP nisu isto.
DPP je širi koncept digitalnog identiteta i skupa podataka o proizvodu. PPWR je regulativa fokusirana na ambalažu i ambalažni otpad. Međutim, PPWR može sadržati zahteve za digitalne informacije i digitalne nosače podataka, pa se ova dva regulatorna okvira u određenim oblastima preklapaju. Evropska komisija izričito navodi PPWR među propisima kroz koje mogu biti definisani posebni DPP zahtevi.
važno je razumeti ko je odgovoran za ambalažu i proizvod koji se stavlja na tržište.
Da li PPWR zahteva DPP za svu ambalažu?
Ne. PPWR ne uvodi univerzalni zahtev da svaka ambalaža mora imati Digital Product Passport.
Umesto toga, Uredba uvodi različite zahteve za označavanje, informacije, identifikaciju i digitalne nosače podataka, koji zavise od vrste ambalaže i konkretnog zahteva.
Na primer, od 12. februara 2027. godine, ambalaža uključena u sistem proširene odgovornosti proizvođača (EPR) može se identifikovati odgovarajućim simbolom u QR kodu ili drugoj standardizovanoj, otvorenoj tehnologiji digitalnog označavanja, kako bi se pokazalo da proizvođač ispunjava svoje EPR obaveze.
Kod ambalaže za višekratnu upotrebu zahtev je drugačiji. Ambalaža stavljena na tržište od 12. februara 2029. godine, odnosno od kasnijeg relevantnog datuma ako se primeni rok povezan sa implementacionim aktom, mora imati oznaku da je reusable. Dodatne informacije o ponovnoj upotrebi, sistemu ponovne upotrebe i mestima prikupljanja treba da budu dostupne putem QR koda ili drugog standardizovanog, otvorenog digitalnog nosača podataka, uz mogućnost praćenja ciklusa odnosno rotacija.
Zato je preciznije govoriti o digitalizaciji informacija o ambalaži u okviru PPWR-a, a ne o univerzalnom DPP-u za svu ambalažu.
Ko je u obavezi da ima DPP?
DPP i PPWR treba posmatrati kroz ulogu kompanije u lancu snabdevanja i konkretan propis koji se primenjuje na proizvod ili ambalažu.
Kod DPP-a, Evropska komisija navodi da se obaveze odnose na ekonomske operatere koji proizvode ili stavljaju proizvode obuhvaćene relevantnom EU regulativom na tržište EU, bez obzira na to da li je proizvod proizveden u EU ili uvezen. U zavisnosti od proizvoda, to mogu biti: proizvođači; uvoznici; ovlašćeni zastupnici; distributeri; trgovci; fulfilment service providers.
Primarna odgovornost za kreiranje i tačnost DPP-a je na ekonomskom operateru koji proizvod stavlja na tržište EU, u skladu sa konkretnim propisom.
Kod PPWR-a je takođe važno razumeti ko je odgovoran za ambalažu i proizvod koji se stavlja na tržište. Kompanija koja koristi ambalažu proizvedenu od strane drugog dobavljača ne može automatski pretpostaviti da su sve regulatorne obaveze na dobavljaču.
Posebno je važno utvrditi ko je odgovoran za upakovani proizvod, ko ga stavlja na tržište i u kojoj državi članici se to dešava.
Od kada?
Kod DPP-a i PPWR-a ne postoji jedan univerzalni „rok za sve“.
12. avgust 2026 – početak primene PPWR-a
PPWR počinje da se primenjuje 12. avgusta 2026. godine. To ne znači da svi zahtevi za ambalažu počinju istog dana; pojedinačne obaveze imaju sopstvene rokove.
12. februar 2027 – EPR digitalna identifikacija
Za ambalažu uključenu u EPR šemu, identifikacija putem odgovarajućeg simbola u QR kodu ili drugoj standardizovanoj, otvorenoj tehnologiji digitalnog označavanja predviđena je od 12. februara 2027. godine.
18. februar 2027 – baterijski pasoš
Za određene kategorije baterija DPP, odnosno baterijski pasoš, postaje obavezan 18. februara 2027. godine.
12. avgust 2028 – harmonizovano označavanje ambalaže
PPWR predviđa harmonizovano označavanje ambalaže koje treba da pruži informacije o materijalnom sastavu i pomogne pravilnom sortiranju. Osnovni rok je 12. avgust 2028. godine, odnosno kasniji datum ako se primeni rok vezan za relevantni implementacioni akt.
12. februar 2029 – reusable ambalaža
Za reusable ambalažu uvode se dodatni zahtevi za označavanje i digitalne informacije, uključujući QR kod ili drugi standardizovani otvoreni digitalni nosač podataka za relevantne informacije o sistemu ponovne upotrebe i praćenju rotacija.
Zato je kod PPWR-a preciznije govoriti o faznom uvođenju obaveza, a ne o jednom „PPWR DPP roku“.
Da li je QR kod isto što i DPP?
Ne. QR kod je samo jedan od mogućih načina da se fizički proizvod ili ambalaža povežu sa digitalnim informacijama.
DPP je digitalni skup podataka i infrastruktura koja omogućava da relevantne informacije budu dostupne različitim korisnicima u skladu sa konkretnim regulatornim zahtevima.
Pojednostavljeno:
- DPP = digitalni skup podataka o proizvodu
- QR kod/data carrier (nosač podataka) = način povezivanja fizičkog proizvoda sa digitalnim podacima
- PPWR digitalni nosač = način da se određene informacije o ambalaži učine dostupnim digitalno, kada to konkretan zahtev predviđa
Evropska komisija za DPP predviđa upravo takvu arhitekturu: podaci se prikupljaju, DPP se kreira i registruje, a digitalni nosač, kao što je QR kod, povezuje fizički proizvod sa njegovim DPP-om.
DPP Registry – šta se menja?
DPP više nije samo budući koncept. Evropska komisija je 20. jula 2026. godine pustila u rad DPP Registry, centralni EU registar koji podržava sistem digitalnih pasoša proizvoda. Registar čuva jedinstvene identifikatore i obavezne registracione podatke predviđene relevantnom regulativom, dok se detaljni podaci o proizvodu mogu čuvati kod odgovornog ekonomskog operatera ili DPP service provider-a.
Za uvoznike i proizvođače ovo je važan signal da se DPP preliva iz faze regulatornog koncepta u konkretnu tehničku infrastrukturu.
Evropska komisija takođe navodi da se DPP zahtevi uvode postepeno i da nakon usvajanja odgovarajućih ESPR delegiranih akata ekonomski operateri imaju prelazni period od najmanje 18 meseci.
Kako će to izgledati u praksi?
Za kompaniju proces može izgledati ovako:
1. Identifikovati proizvode i ambalažu – Napraviti pregled proizvoda i ambalaže koji se stavljaju na tržište EU i utvrditi koji regulatorni zahtevi se na njih primenjuju.
2. Identifikovati materijale i komponente – Za ambalažu treba znati relevantne podatke o: materijalima; komponentama; masi; sastavu; kombinaciji materijala; reciklabilnosti; ponovnoj upotrebi; relevantnim supstancama. Tačan skup podataka zavisi od konkretnog propisa i vrste proizvoda ili ambalaže.
3. Prikupiti i proveriti podatke – Podaci treba da budu pouzdani i dokazivi. To zahteva saradnju sa dobavljačima, jer deo informacija o materijalima i komponentama često dolazi upravo iz lanca snabdevanja.
4. Povezati podatke sa proizvodom ili ambalažom – Kompanija treba da bude sposobna da poveže podatke sa odgovarajućim identifikatorom – na primer modelom, SKU-om, serijom ili drugim identifikacionim elementom, u zavisnosti od konkretnih regulatornih zahteva.
5. Omogućiti digitalni pristup – Kada konkretna regulativa zahteva digitalni nosač podataka, informacije moraju biti dostupne kroz odgovarajuću tehnologiju. Iza digitalnog nosača mora postojati pouzdan sistem za upravljanje podacima.
Koje podatke kompanija treba da mapira?
Pre nego što se počne sa implementacijom DPP-a ili PPWR digitalnih zahteva, kompanija treba da napravi mapu podataka i postoje određena ključna pitanja na koja bi podaci trebalo da daju odgovore. To su npr. informacije o vrsti ambalaže, proizvođaču, vrsti materijala, reciklabilnosti i cirkularnosti, podatke o upakovanom proizvodu, itd.
DPP nije samo IT projekat. DPP i PPWR zahtevaju saradnju nabavke, proizvodnje, kvaliteta, regulative/compliance-a, održivosti, logistike i IT-a.
Šta kompanije treba da urade već sada?
Iako se pojedine obaveze primenjuju tek od 2027, 2028. ili 2029. godine, pripremu podataka ne treba odlagati. Prvi korak nije izrada QR koda. Prvi korak je data gap analiza:
- Koje podatke imamo?
- Koje podatke nemamo?
- Odakle ih dobijamo?
- Ko ih proverava?
- Ko je odgovoran za njihovo ažuriranje?
I da zaključimo, digitalni pasoš proizvoda predstavlja važan korak ka digitalizovanom i transparentnijem evropskom tržištu proizvoda. Međutim, DPP i PPWR ne treba posmatrati kao jednu istu obavezu. DPP je širi koncept digitalnog skupa podataka o proizvodu, koji se uvodi postepeno kroz ESPR i druge sektorske propise. PPWR je usmeren na ambalažu i ambalažni otpad i uvodi niz zahteva za održivost, reciklabilnost, označavanje, sledljivost i, u određenim slučajevima, digitalne nosače podataka.
Zato nije tačno reći da svaka ambalaža mora imati DPP ili QR kod. Tačno je da će za određene kategorije ambalaže digitalne informacije postati obavezne, dok se za druge primenjuju različiti zahtevi za fizičko označavanje, sastav, reciklabilnost i sledljivost. Za kompanije je zato najvažnije da na vreme urede podatke o proizvodima, ambalaži i lancu snabdevanja.