Rat u Iranu pokrenuo je lančanu reakciju koja potresa industriju ambalaže – od naglog rasta cena plastike do sve izraženijih nestašica materijala. Industrija se sada suočava sa jednim od najvećih testova otpornosti u poslednjih nekoliko godina.
Eskalacija sukoba u Iranu i širem regionu Bliskog istoka već se direktno odražava na globalna tržišta energije, a posledice sve snažnije oseća i industrija ambalaže. Poremećaji u transportu nafte i rast cena energenata dovode do lančanog poskupljenja sirovina, pre svega plastike, što dodatno komplikuje poslovanje proizvođača ambalaže širom Evrope, ali i regiona.
Napadi na energetsku infrastrukturu i nestabilnost u zoni Ormuskog moreuza uzdrmali su globalne lance snabdevanja i doveli do naglog rasta cena sirovina na bazi fosilnih goriva. Posledično, proizvodnja primarnih polimera postaje značajno skuplja, a tržište sve nestabilnije.
Skok cena plastike i direktan udar na ambalažu
Cene ključnih plastičnih sirovina, poput polietilena (PE), polipropilena (PP) i polietilena niske gustine (LDPE), porasle su za 30–40 odsto, dok pojedini segmenti beleže i znatno drastičnije skokove.
Ovi materijali predstavljaju osnovu savremene ambalažne industrije – od fleksibilnih folija za pakovanje hrane, preko boca za piće, do ambalaže za proizvode lične higijene.
Posledice su već vidljive u praksi. Pojedini proizvođači robe široke potrošnje počinju da smanjuju obim proizvodnje, ne samo zbog cene, već i zbog otežane dostupnosti ambalažnih materijala. U krajnjoj liniji, rast troškova sirovina preliva se na krajnje potrošače.
Od početka rata u iranu do danas rast cena PET-a za čak 66 odsto
Glas iz industrije: „Brutalan rast cena i nestašice materijala“
Koliko je situacija ozbiljna, potvrđuju i podaci iz domaće industrije, koja je neretko u poslednje vreme prinuđena i na povećanje cena svojih proizvoda i usluga.
Prema rečima Marka Savića iz kompanije IGT Čačak, tržište fleksibilnih ambalažnih materijala trenutno prolazi kroz izuzetno težak period:
„Tržište fleksibilnih materijala je strašno pogođeno ovom situacijom, što je logično s obzirom da se sirovine dobijaju iz prerade nafte. Od početka rata do danas svedočili smo rastu cena PET-a za čak 66 odsto, ali tu nije kraj – granulat PET-a je praktično nedostupan, a odluka indijske vlade da raspoložive količine usmeri na domaće tržište dodatno je produbila nestašice.“
On upozorava da će posledice tek biti vidljive:
„Kupci iz naše industrije će ubrzo osetiti posledice, ali i oni koji se bave termoformiranjem PET ambalaže biće u sve ozbiljnijim problemima.“
Situacija nije bolja ni kod drugih materijala:
„Cena BOPP-a je porasla za 40–60%, u zavisnosti od tržišta i dobavljača. Evropski proizvođači uvode ograničenja u količinama, a rokovi isporuke se produžavaju i do osam nedelja. Pojedini dobavljači rade sa ‘otvorenim cenama’, pa se cena zna tek neposredno pred isporuku – što drastično otežava planiranje.“
Dodatni pritisak dolazi i iz Azije i sa Bliskog istoka:
„Kineski i dobavljači iz Saudijske Arabije menjaju cene pred sam utovar, pozivajući se na ‘force majeure’ i rast troškova transporta.“
Prema Saviću, efekat na krajnje proizvode je već dramatičan:
„Granulati se kupuju po ‘premijum’ cenama, što dovodi do toga da su cene gotove folije više i za preko 1 evro po kilogramu u odnosu na početak godine. Brutalno.“
Rebalans između primarne i reciklirane plastike
Jedan od ključnih efekata krize jeste promena odnosa cena između primarne i reciklirane plastike. Razlika koja je godinama išla u korist primarnih materijala sada se ubrzano smanjuje – a u nekim slučajevima se i preokreće.
To menja logiku poslovanja u industriji. Reciklirani materijali više nisu samo pitanje održivosti, već postaju važan alat za upravljanje rizikom i stabilizaciju nabavke.
Najugroženiji segmenti – velika potrošnja, male marže
Najveći pritisak osećaju segmenti sa velikom potrošnjom materijala i niskim maržama:
- fleksibilna ambalaža
- transportna i industrijska ambalaža
- palete i gajbe
- rigidna plastika
Upravo ovi sektori prvi osećaju nestašice i cenovne šokove, ali i prvi traže alternativna rešenja.
Zanimljivo je da, uprkos očekivanjima, potražnja za ambalažom još uvek ne beleži nagli rast.
„Očekivalo bi se da dođe do povećane tražnje u EU, ali trenutno ne vidimo značajan skok potražnje. Rast će doći – ali materijala neće biti“, upozorava Savić.
Mala i srednja preduzeća između rizika i prilike
Mala i srednja preduzeća posebno su izložena ovim promenama – kako cenovnim, tako i logističkim. Ipak, njihova fleksibilnost može biti prednost u brzom prelasku na alternativne izvore sirovina i nove modele nabavke.
U najgorem scenariju, ukoliko se nestašice prodube, može doći do ozbiljnih poremećaja u proizvodnji robe široke potrošnje.
U intervjuu za portal Packaging Insights, Marcel Alberts izkompanije Healix smatra da rast cena nafte i energije značajno povećavaju troškove primarnih poliolefina, dok se dugogodišnji jaz u ceni između primarne i reciklirane plastike ubrzano smanjuje – a u pojedinim slučajevima već se i preokrenuo.
„To suštinski menja ekonomsku računicu u korist recikliranih materijala“, ističe Alberts, dodajući da reciklirana plastika sve više postaje strateška odluka u nabavci, a ne samo pitanje održivosti.
Prelomni trenutak za industriju
Aktuelna kriza jasno pokazuje da ambalažna industrija ulazi u novu fazu – u kojoj sigurnost snabdevanja postaje jednako važna kao cena i održivost.
Kompanije koje budu u stanju da diversifikuju izvore sirovina, uvedu reciklirane materijale i prilagode se novim tržišnim uslovima imaće ključnu prednost u periodu koji dolazi.
Ostaje je bojazan, da tržište ambalaže, samo po sebi već dinamično i osetljivo na trendove održivosti i zelene tranzicije, više neće biti isto.