Kako izgleda kada se istraživački duh i radoznalost inženjera hemije uklope sa liderskim i menadžerskim veštinama? Donosimo vam intervju sa Stefanom Stefanović, diplomiranim inženjerom organske hemijske tehnologije i polimernog inženjerstva i vlasnicom kompanije Packsol doo, prozvođača plastične ambalaže i ambalažnih materijala
Prošlo je već nekoliko godina od kako ste preuzeli fabriku ambalaže u Plandištu, tačnije, od sredine 2022. godine. Šta ste promenili u odnosu na zatečeno stanje?
Da, uskoro se navršava 3 godine od kako poslujemo pod imenom Packsol. Za sve vreme rada smo se trudili da ono što je bila dobra praksa, u smislu standardizacije i upravljanja kvalitetom, zadržimo, a da s druge strane sve neke nedostatke, posebno tehničko-tehnološke, uz neka za sad manja ulaganja polako otklonimo. Prethodna fabrika bila je samo deo jednog velikog sistema, dakle sektor čija je svrha bila proizvodnja ambalaže za sopstvene potrebe, dok su slobodni proizvodni kapaciteti bili u drugom planu i nedovoljno iskorišćeni. Sada je to potpuno druga priča sa stanovišta biznisa.
Najveći rast beLežimo kod folija i ploča za termoforming, na domaćem i Ex YU tržištu
U kojem smeru razvijate vaše poslovanje, koja su ciljana tržišta i ko su vaši klijenti?
Uspeli smo da zadržimo većinu ’’starih’’ kupaca naših ambalažnih proizvoda ali i da uspostavimo veze sa novim klijentima i dodatno proširimo poslovanje. Akcenat je na proizvodnji raznovrsnih folija i ploča za termoforming, gde smo i zabeležili najveći rast u proteklom periodu. Pored domaćeg, ambalažom i folijama snabdevamo i tržišta exYu regije. Cilj nam je što veći izvoz, posebno u zemlje članice EU.
Kako Vam se, nakon korporativne karijere čini uloga preduzetnice? Šta biste izdvojili kako glavni utisak?
Utisak nedelje, hahaha. Ako uzmemo u obzir da sam dugo već u poslu, i da sam sa jedne veoma proaktivne funkcije direktora, uplovila u preduzetničke vode, a gledajući ovako sada sa relativno kratke vremenske distance, mogu da kažem da ne osećam neku veliku promenu. Ovo je po meni nekako bio prirodan sled stvari. Ono što bih izdvojila kao neku prednost rada za sebe je sloboda u odlučivanju, kada je posao u pitanju, a posebno donošenje strateških odluka, kao i upravljanje vremenom. Ja sam noćna ptica pa volim kasnije da ustajem, što ranije, sa formalnim radnim vremenom od 08 do 16h nisam mogla da priuštim sebi. Naravno, sve ove slobode sa sobom nose i ogromnu odgovornost, pa ume da bude i jako stresno, posebno kad ste pefekcionista. Uh ovo je bilo neskromno.
Posao vodite zajedno sa Vašim suprugom, zajedno ste zakoračili u preduzetničke vode. Koliko vam znači i njegova podrška u poslu?
Ogromna pomoć i podrška. Filip je uskočio u priču od samog starta, po meni ništa prirodnije. Prethodnim dugogodišnjim radom u proizvodnji brizgane i duvane ambalaže stekao je značajno iskustvo na polju prerade plastike, posebno u delu održavanja mašina i alata ali i vođenja ljudi, tako da se fino upotpunjujemo.
Pratimo sve zahtevnije regulative i tenološke inovacije
Pretpostavljamo da pratite svetske ambalažne trendove, u odnosu na njih, kako ocenjujete domaće tržište ambalaže? Šta biste unapredili?
Da, trudimo se da ispratimo novine na polju ambalaže i ambalažne industrije, počev od regulative koja je iz godine u godinu sve zahtevnija, preko novih materijala i opreme, pa do samog dizajna. Kao što i sami znate, imperativ je na održivom poslovanju: obnovljivim izvorima energije i reciklaži. Mi smo tu dobrano uhvatili korak. Ono na čemu moramo ozbiljnije da radimo, ne samo kao Packsol, već rekla bih generalno, jeste osnaživanje i motivacija zaposlenih, ne samo putem većih zarada i beneficija, već i kroz brojne obuke, usavršavanja pa i stipendiranje kadrova. Bojim se da će najveća prepreka ozbiljnijeg rasta srpske privrede a tu ubrajam i ambalažnu industriju biti olako prihvatanje činjenice da visoko obrazovani mladi ljudi masovno odlaze. Dok god izvozimo ljude uvozićemo know-how.