Nova EU pravila menjaju ambalažnu industriju – što pre ambalažna industrija prihvati model cirkularne ekonomije, pre će biti spremni za dalji rast i napredak
Dolazeća Ambipak konferencija 2025, koja će biti održana 1. oktobra u Beogradu i preuzimanje pozicije predsednice Alijanse za cikurlarno pakovanje, bili su idealan povod za razgovor sa Jelenom Petljanski, novoizabranom predsednicom Alijanse za cirkularna pakovanja i Menadžerom održivog poslovanja i javnih poslova u Ball Corporation za Centralnu i Istočnu Evropu.
Šta za vas znači izbor na čelo Alijanse i kojim inicijativama započinjete mandat?
Pre svega, velika je čast i odgovornost predstavljati ambalažnu industriju u ovom trenutku. Alijansa danas okuplja kompanije koje zapošljavaju hiljade ljudi i koje su motor ovog sektora u Srbiji. Moj prvi cilj je da ojačamo saradnju sa državnim institucijama i da u saradnji sa Ministarstvom zaštite životne sredine postavimo jasan plan za usklađivanje sa EU regulativom. To znači kontinuirani dijalog, predlaganje konkretnih rešenja i podršku industriji u tranziciji.
CBAM od 2026. uvodi obavezno izveštavanje o emisijama CO₂ – bez tačnih podataka izvoz iz Srbije biće skuplji ili otežan.
Evropska uredba o ambalaži i ambalažnom otpadu (PPWR) donosi stroža pravila. Koliko će to uticati na Srbiju i šta proizvođači treba da urade da bi njihova ambalaža bila pogodna za reciklažu?
Uticaj će biti ogroman, jer bez usklađivanja naši proizvodi neće moći da ostanu konkurentni na tržištu EU. Nova pravila donose obavezu uvođenja minimalnih procenata recikliranog materijala – na primer, PET ambalaža koja dolazi u kontakt sa hranom moraće da sadrži najmanje 30 odsto reciklata do 2030, a čak 50 odsto do 2040. godine. Ambalaža koja se ne može reciklirati u meri od najmanje 70 odsto biće uklonjena sa tržišta EU. To jasno pokazuje da je cirkularna ekonomija za našu industriju uslov opstanka, a ne opcija.
Da bi se to postiglo, ambalaža mora biti dizajnirana tako da se lako reciklira i da sadrži što veći procenat reciklata. Evropska unija kroz PPWR i CBAM uvodi vrlo precizne smernice koje se odnose i na dizajn i na transparentnost procesa. CBAM, kao sistem EU, predviđa i obavezu transparentnog izveštavanja o emisijama ugljen-dioksida, kroz MRV mehanizam (monitoring, reporting, verification), koji će biti obavezan za sve firme koje izvoze u EU od 2026. godine. Bez tih podataka, izvoz će postati skuplji ili čak otežan.
Zbog toga Alijansa ističe važnost uvođenja modulacije EPR naknada, jasnog označavanja reciklabilnosti i podsticaja za ambalažu sa većim sadržajem reciklata. Takođe, smatramo da je od suštinskog značaja formiranje nacionalnog registra proizvođača i sistemskog rešenja za izveštavanje, jer je to jedini način da imamo pouzdan uvid u količine ambalaže koje se zaista stavljaju na tržište i koje se recikliraju.
Koje su ključne mere koje Srbija mora da sprovede do 2030. godine kako bi sustigla ciljeve EU?
Prvi i najvažniji korak jeste donošenje novog Zakona o ambalažnom otpadu koji će biti u potpunosti usklađen sa evropskom uredbom PPWR. Drugi korak podrazumeva jačanje proširene odgovornosti proizvođača (EPR), ali i nezavisni nadzor nad EPR organizacijama kako bi sistem zaista funkcionisao. Treći ključni element je investiranje u infrastrukturu za sortiranje i prikupljanje otpada, jer danas svega 28 odsto građana ima pristup reciklažnim uslugama, a reciklira se manje od 16 odsto otpada, dok je evropski prosek oko 50 procenata. To je jaz koji hitno moramo da smanjimo.
Može li domaće zakonodavstvo da prati evropski tempo i šta je ključno za uspeh Srbije u oblasti ekologije?
Domaće zakonodavstvo može da prati evropski tempo, ali samo ako postoji jasna dinamika, definisani rokovi i uključivanje svih aktera u proces – industrije ambalaže, proizvođača pića, trgovinskih lanaca, reciklera, komunalnih službi i potrošačkih organizacija. Alijansa je nadležnim institucijama već iznela svoje stavove i otvorila važna pitanja, od dinamike uvođenja depozitnog sistema, do uređenja tržišta sekundarnih sirovina. Sada čekamo konkretne odgovore države, jer bez njih teško možemo planirati naredne korake.
Na kraju, treba naglasiti da uspeh u ekologiji ne zavisi samo od zakona i regulative. Potrebna je politička volja, ali i dostupni finansijski mehanizmi, stalna edukacija građana i razvoj partnerstva između industrije i države. Ekologija mora biti zajednički interes svih nas – države, privrede i građana – a ne interes pojedinačnih kompanija ili grupa. Samo tako ćemo moći da ostvarimo ciljeve koje je EU postavila do 2030. godine.
Uskoro, 1. oktobra, imaćemo priliku da na Ambipak konferenciji 2025 čujemo vaše izlaganje vezano za ekološke oznake na ambalaži. Kakve su to oznake i u čemu je njihova važnost?
Ekološke oznake na ambalaži su važne jer potrošačima daju pouzdanu informaciju o tome koliko je ambalaža pogodna za reciklažu, koliko recikliranog materijala sadrži i da li ispunjava standarde održivosti koje propisuje evropska regulativa. Njihova svrha je da prave jasnu razliku između ambalaže koja zadovoljava principe cirkularne ekonomije i one koja to ne čini. Sa druge strane, predstavljaju i instrument kontrole i usklađivanja sa evropskim standardima, jer će samo proizvodi sa jasno definisanim oznakama moći da ostanu konkurentni na tržištu EU, dok proizvođače obavezuju da već u fazi dizajna razmišljaju o celokupnom životnom ciklusu proizvoda – od izbora materijala i proizvodnje, preko upotrebe, do reciklaže i ponovne upotrebe.
PROČITAJTE JOŠ: Ambipak konferencija 2025: Dinamični svet ambalaže. Kreativno. Odgovorno.
Kada govorimo o domaćoj industriji – koliko je ona spremna za prelazak na cirkularne modele?
Kao što je u javnosti već dobro poznato, stav Alijanse za cirkularna pakovanja – u okviru koje posluju vodeće kompanije poput Alpla, Greiner Packaging, Tetra Pak, Ball Corporation i Smurfit Westrock – jeste da nema alternative cirkularnosti. Naše kompanije su postavile ambiciozne ciljeve: Ball Corporation planira da do 2030. reciklira 90% proizvedenih aluminijumskih limenki i dostigne stopu reciklata od 85% na svim tržištima, ALPLA je definisala cilj od najmanje 25% rPET-a u svojim proizvodima, Greiner Packaging teži potpunoj cirkularnosti kroz višekratnu, kompostabilnu i reciklabilnu ambalažu, Tetra Pak želi da dostigne stopu recikliranja od najmanje 70% do 2030, dok je Smurfit Westrock fokusiran na reciklirani papir i proizvodnju transportne ambalaže zasnovane na reciklatu. Dakle, industrija je spremna – sada je na sistemu i zakonodavstvu da prati taj tempo, kao i da reguliše
Depozitni sistem i primarna selekcija – zašto su presudni?
Zato što zatvaraju krug otpada. Bez njih, ambalaža završava na deponijama ili uvozu. Depozitni sistem može da prikupi i do 90% ambalažnog otpada i da duplira trenutnu stopu reciklaže, koja sada iznosi oko 40%. Ministarstvo je najavilo da će sistem biti uveden 2027. i to samo za PET i aluminijum, a da će se postepeno širiti na druge materijale. Ono što industrija traži jeste detaljniji plan – tačno kada i kojim redom će se obuhvatiti i drugi materijali. Takođe, u Srbiji ne postoji organizovano primarno sakupljanje starog papira, zbog čega ga čak uvozimo, što je apsurdno i jedno od pitanja koje mora biti rešeno.
Šta praktično znači zatvaranje kruga otpada?
Zatvaranje kruga otpada znači da otpad prestaje da bude problem i postaje vredan resurs. To je moguće jedino ako se ceo proces tretira ozbiljno od samog izvora. Uvođenjem obavezne primarne selekcije u domaćinstvima, razdvajanjem komunalnog otpada pre spaljivanja i preciznim klasifikovanjem tokova otpada – plastike, stakla, papira i drugih materijala – otpad dobija novu vrednost.
Od otpada možemo napraviti resurs, ali samo ako ga pravilno tretiramo od samog početka. Ako građani na izvoru razdvoje ambalažu, ako postoji depozitni sistem i ako se otpad dalje sortira u komunalnom sektoru, on ulazi u lanac reciklaže i vraća se kao sirovina u proizvodnju. Napomena koja je posebno važna jeste da je selekcija otpada na deponijama ključna – jer ukoliko taj korak izostane, značajan deo materijala završava nepovratno izgubljen, a mogućnost reciklaže se smanjuje.
Samo tako možemo zatvoriti krug i ostvariti pun smisao cirkularne ekonomije – manje otpada na deponijama, više materijala vraćenih u upotrebu i jaču industriju zasnovanu na reciklatu.
Kakva je uloga Alijanse za cirkularna pakovanja danas?
Alijansa je osnovana kako bi vodeće kompanije u oblasti proizvodnje ambalažnih pakovanja, koje su ujedno i značajni izvoznici, zajednički delovale u pravcu održivosti i cirkularne ekonomije. Posebnu pažnju posvećujemo cirkularnosti jer ona, pored toga što je ključno ekološko pitanje, sve više postaje i ekonomsko pitanje konkurentnosti i opstanka na tržištu.
Članice Alijanse svojim ciljevima i praksama već pokazuju da primena održivih standarda nije teorija, već svakodnevna poslovna realnost. Upravo zato smatramo da je važno da to iskustvo i znanje prenesemo nadležnim institucijama i Ministarstvu, kako bi se zakonska rešenja gradila na dokazano efikasnim praksama i bila usklađena sa zahtevima tržišta, posebno Evropske unije, gde kompanije iz Srbije najviše izvoze.
Naša uloga je da budemo konstruktivan partner državi i da zajedno kreiramo okvir u kojem će Srbija ispuniti evropske ciljeve, zaštititi životnu sredinu i istovremeno očuvati konkurentnost domaće privrede.