Proizvodnja svih materijala se povećava kako broj stanovništva raste, kako određeni deo populacije postaje ekonomski snažniji i kako rastu potrošačke navike i konzumerizam. Isti razlozi dovode do povećanja ukupne količine otpada na planeti Zemlji u čijem sastavu udeo ima i plastika
Plastika je definitivno materijal koji je obeležio našu epohu. Kada je počela masovno da se proizvodi, 50-tih godina prošlog veka, plastika je potpuno promenila mnoge privredne grane (voda za piće, hrana, elektronski uređaji, nameštaj i predmeti za domaćinstvo, građevinski materijali i oprema (na pr. stolarija, PC kao zamena za staklo), avionska i automobilska industrija i mnogi dr.). Postoje razne vrste plastike i karakteristike se mogu menjati hemijskim inženjeringom prema zahtevima koje treba da ispuni materijal.
Međutim, prema podacima Eurostata iz 2022. godine, do danas je proizvedeno više od 9 milijardi tona plastike a globalna proizvodnja plastike i dalje raste. Od ukupno proizvedene plastike, 10-15% plastike je spaljeno, a oko 10% je reciklirano i ponovo se koristi kao plastika. Sva preostala plastika se ili nalazi na deponijama ili je još uvek u upotrebi. Kada je reč o platičnoj ambalaži, u EU je tokon 2022 godine reciklirano 41% plastične ambalaže prema podacima Eurostata.
Obzirom da se plastika proizvodi iz fosilnih goriva, kao neobnovljivog izvora, i da je neragradljiva u prirodi, ovo je zaista veliki problem*. Ali, trebalo bi napomenuti da ni drugi materijali poput aluminijumskih limenki i staklenih flaša nisu razgradivi u prirodi! Takođe, imajmo na umu i činjenicu da upravo zahvaljući nerazgradivim materijalima i predmetima, arheolozi sa istoričarima imaju neprocenjive podatke o tokovima i razvoju civilizacije, što svakako nije razlog za njihovu masovnu rasprostranjenost u prirodi.
Međutim, plastika je zamenila mnoge materijale koji su se do sada tradicionalno koristiili i to je verovatno uslovilo marketinške i medijske kampanje koje „demonizuju“ plastiku kao materijal i vrlo često netačnim tvrdnjama prioritizuju druge materijale.
Materijali koji se sve više upotrebljavaju u poslednjem periodu:
Američki naučnik i svetski stručnjak za oblast plastike, Chris DeArmitt – PhD, FRSC, FIMMM stalno ukazuje na nekoliko nespornih činjenica o plastici. Navodimo ih u nastavku.
Dakle, proizvodnja i upotreba plastike čini manje od 1% zapreminskog ili težinskog udela u proizvodnji i upotrebi materijala. Ali često se kritikuje samo rast proizvodnje plastike! Podaci o stopi rasta materijala pokazuju da se sada očekuje da će svi materijali rasti približno istom stopom.
Proizvodnja svih vrsta materijala raste kako rastu potrošačke navike i konzumerizam
Zamena plastike drugim materijalima, doprinosi povećanju težine otpada, ali to nije jedina posledica po životnu sredinu i zdravlje ljudi.
Proizvodnja svih materijala se povećava kako broj stanovništva raste, kako određeni deo populacije postaje ekonomski snažniji i kako rastu potrošačke navike i konzumerizam. Isti razlozi dovode do povećanja ukupne količine otpada na planeti Zemlji. Jedan od razloga za napade na plastiku je percepcija da plastika stvara mnogo otpada, ali, prema Chrisu Dearmittu, udeo plastike u ukupnoj težini otpada je manji od 1%!.
Nadalje, kroz par primera on prikazuje, kako se zamenom plastike drugim materijalima utiče na količinu tj. težinu otpada.
- Kese: plastične 6 grama, papirne 60 g
- Slamke: plastične 1 g, papirne 2 g, metalne 11 g, staklene 22 g
- Flaše (iste zapremine, 0,5 l): plastične 30 g, aluminijumske 90 g staklene 325 g
„Ovo je još jedan primer zašto prebrzo donošenje zaključaka na osnovu neproverenih informacija sa interneta može delovati primamljivo, ali zapravo povećava štetu po životnu sredinu.” smatra DeArmitt, napominjujući da plastika čini oko 15% kućnog otpada, ali kućni otpad je samo 3% ukupnog otpada, a preostalih 97% je industrijski otpad!
Analiza životnog ciklusa – LCA
Da bi se zaista utvrdio uticaj na životnu sredinu određenog predmeta od određenog materijala, naučnici su razvili alat nazvan: analiza životnog ciklusa, ili skraćeno LCA, koji je jedini pouzdan metod za utvrđivanje šta je koliki je uticaj na ekološki sistem. LCA sumira i obračunava sav generisani ugljen-dioksid i druge gasove koji imaju efekat stvaranja „staklene bašte“, potrošenu energiju, potrošenu vodu, transport, zagađenje, otpad i aspekte reciklaže. To je metodologija koja je standardizovana (ISO 14040, ISO 14044 i drugi standardi iz serije 14000) i kojoj veruju kompanije, vlade i nevladine ekološke grupe.
Evo primera uporednog LCA, za ambalažu za piće:
Plastika je kriva za sve?
Sveobuhvatne studije pokazuju da je proizvodnja plastike odgovorna za samo 2% stvaranja ugljen-dioksida i da dramatično smanjuje ugljen-dioksid, u poređenju sa alternativnim materijalima. U stvari, neto efekat plastike je smanjenje emisije gasova staklene bašte jer čini vozila lakšim, sprečava bacanje hrane, izoluje zgrade i dr.
Zanimljivo je da „najzeleniji“ materijali imaju nisku stopu reciklaže, ali najmanje „zeleni“ materijali poput metala i stakla imaju najveću stopu reciklaže. Zašto je to tako? Ispostavlja se da što je materijal manje „zelen“, to je skuplji i stoga vredi reciklirati. Dakle, platina, paladijum i zlato, koji su najgori materijali za životnu sredinu, skupi su i stoga se više recikliraju. Takođe važi i obrnuto, što znači da su „najzeleniji“ materijali toliko jeftini da se ne isplati reciklirati, tj. ne možete ostvariti profit reciklirajući ih. To je pravi razlog zašto je trenutna stopa reciklaže plastike tako niska.
- Popularno je kriviti plastiku, proizvođače određenih proizvode ili kompanije za smeće.
- Nije popularno kritikovati kompanije koje imaju jake medijske i marketinške kampanje i koje podstiču kupovinu ne-neophodnih predmeta, potrošačke navike kao što je „brza“ moda, on-line kupovina sa platformi koje nude vrlo, vrlo jeftine proizvode upitnog kvaliteta i bezbednosti, dostavu hrane i pića i slične nove navike koje doprinose povećanju proizvodnje nepotrebnih predmeta i količine otpada.
- Mnogi ekološki problemi proističu zbog ljudi, njihovih odluka i navika a ne od vrste materijala
Snaga propagande
Sećate li se fotografije koja je kružila internetom a koja je predstavljala morsku kornjaču okruženu plastičnim kesama dok istovremeno jednu drži u ustima?
Naime, daljim istraživanjima, došlo se do saznanja da je autor fotografije priznao da je originalnu fotografiju fotošopirao i da kese zaista nisu na originalnoj fotografiji. Međutim ova fotografija je postala viralna i simbol propagande protiv plastike. Od jula 2021. godine, Direktiva EU o plastici za jednokratnu upotrebu (SUPD) zahteva standardne oznake „Plastika u proizvodu“ za niz ambalaže, uključujući i čaše za piće, pa i ovakvu, na kojoj je morska kornjača:
Da li se industrija ambalaže odmiče od upotrebe plastike?
Prema izjavi Sian Sutherland, suosnivačice A Plastic Planet, za magazin Packaging Insight, industrija plastične ambalaže se nalazi putu transformacije. Ona smatra da industrija ambalaže prolazi kroz “tihu revoluciju”, odmičući se od “rizičnog ekonomskog puta” kontinuirane proizvodnje plastike, prelazeći sa rešenja za jednokratnu upotrebu na rešenja za ponovnu upotrebu. Prema njenim rečima, ova promena nije uslovljena ekološkom svešću kompanija, već porastom troškova počevši od same proizvodnje do zbrinjavanja plastične ambalaže.
Međutim, ni ovde ne “cvetaju ruže”. Svedoci smo da se u poslednje vreme zatvaraju postojenja za reciklažu poastike širom Evrope, te zaključujemo da se ova industrija u EU barem, suočava sa ozbiljnim izazovima današnjice. Recikleri u Holandiji, Velikoj Britaniji, Nemačkoj, Francuskoj zatvaranju svoje reciklažne centre, a prema Plastics Recyclers Europe ovaj kolaps je uzrokovan porastom jeftinog uvoza reciklirane plastike i smanjenjem potražnje za reciklatom proizvedenim u EU, kao i rastući ekonomski pritisci i prekomerna birokratija.
Videćemo kuda će sve ovo odvesti industriju plastične ambalaže i na koji način će industrija odgovoriti. O ovoj temi Ambipak će objaviti detaljnji, odvojeni tekst u narednom periodu.