Od algi i biljnih vlakana, preko nusproizvoda prehrambene industrije, do pametnih polimera i naprednih reciklata. Novi materijali za proizvodnju ambalaže menjaju pravila igre. Industrija pravi iskorak ka održivijim i inovativnijim rešenjima
Ambalažna industrija ulazi u novo doba koje u centar pažnje stavlja inovacije u materijalima. Potrošači, zakonodavci i brendovi zahtevaju održivija i funkcionalnija rešenja, a proizvođači ulažu u razvoj novih materijala koji istovremeno štite proizvod, produžavaju rok trajanja i smanjuju negativan uticaj na životnu sredinu.
Plastika ne nestaje, ali se menja
Primera je sve više, a očekuje se da će upravo kombinacija ekoloških i tehnoloških inovacija definisati ambalažu budućnosti i postati ključan faktor konkurentnosti brendova
Biorazgradivi i kompostabilni materijali
Papir i karton i dalje dominiraju kao najčešća alternativa plastici, ali tržište ide i korak dalje. Pojavljuju se materijali na bazi biljnih vlakana, kukuruznog skroba (PLA), šećerne trske i algi, koji se mogu prirodno razgraditi. Ovi materijali posebno su pogodni za pakovanje hrane i pića, jer zadovoljavaju visoke higijenske standarde i smanjuju emisiju CO₂ u procesu proizvodnje.
Kao jedan od primera možemo uzeti britansku kompaniju Notpla koja je razvila ambalažu od algi koja se može potpuno pojesti ili kompostirati. Njihova rešenja već se koriste na sportskim događajima i festivalima umesto plastičnih čaša i pakovanja.
Takođe, istraživači iz japanskog RIKEN Centra za nauku o emergentnoj materiji (CEMS) razvili su novu vrstu materijala – plastiku koja je rastvorljiva u morskoj vodi i u zemljištu.
Ambalaža iz otpada i nusproizvoda
Inovativni startapi razvijaju ambalažu od nusproizvoda prehrambene industrije – poput ljuski kafe, pšenične slame ili voćnih ostataka, ljuski krompira. Na taj način ne samo da se smanjuje količina otpada, već se stvaraju i materijali sa jedinstvenim vizuelnim i taktilnim karakteristikama. Međutim, ako dolaze u kontakt sa hranom i kozmetičkim proizvodima, potencijalna opasnost kod ovih proizvoda je od mogućeg sadržaja pesticida i drugih supstanci koje se nalaze u ostacima ljuski
Finska kompanija Sulapac proizvodi biokompozitne materijale od drvne piljevine i prirodnih veziva, nudeći luksuznu alternativu plastici za kozmetičku industriju.
Reciklirani polimeri nove generacije
Plastika ne nestaje, ali se menja. Novi trend su reciklirani polimeri visoke čistoće, dobijeni naprednim hemijskim procesima koji omogućavaju da se plastika reciklira gotovo beskonačno, bez gubitka kvaliteta. Ovo otvara vrata za stvaranje cirkularnih sistema u kojima plastična ambalaža cirkuliše bez dodatnog opterećenja za prirodu.
Veliki proizvođači poput Coca-Cole već lansiraju plastične flaše napravljene u potpunosti od recikliranog PET-a (rPET), čime smanjuje upotrebu primarne plastike i emisiju štetnih gasova.
Pametni i aktivni materijali
Osim održivosti, sve veću pažnju dobijaju aktivni materijali koji produžavaju svežinu proizvoda – na primer, ambalaža koja apsorbuje kiseonik ili vlagu. Paralelno, razvijaju se pametni polimeri koji mogu promeniti boju kada je proizvod neispravan ili kada mu ističe rok trajanja, čime se smanjuje bacanje hrane i povećava bezbednost potrošača.
Japanska kompanija Mitsubishi Gas Chemical razvila je barijerne folije koje aktivno apsorbuju kiseonik, produžavajući trajnost zapakovane hrane i smanjujući otpad.
Nanotehnologija i barijerni slojevi
Uvođenje nanomaterijala omogućava stvaranje ultra tankih barijernih slojeva koji čuvaju aromu i produžavaju trajnost proizvoda, a istovremeno koriste manje resursa. Time se smanjuje težina i zapremina ambalaže, što direktno utiče i na smanjenje troškova transporta i emisije štetnih gasova.
Stroga pravila za pakovanje hrane
No, opet, ako se radi o ambalaži za hranu i piće, potrebno je raditi na propisima i rešenjima koja zadovoljavaju bezbednosne i zdravstvene uslove. Uslovi za primenu reciklata u pakovanju hrane su veoma strogi i postoji niz regulativa na svetskom i evropskom nivou koje propisuju dozvoljene koncentracije i migraciju supstanci koje su potencijalno opasne po zdravlje. EFSA, Evropska agencija za bezbednost hrane, Food Packaging Forum, SZO, organizacije pri Ujedinjenim nacijama kontinuirano nadopunjuju postojeće i predlažu nove regulative kako bi se postigla bezbedna koncentracija hemijskih supstanci u ambalaži, poput bisfenola A, ftalata, boja i drugih jedinjenja za koje se došlo do zaključka da preko određenih granica prisutnosti u ambalaži mogu negativno uticati na zdravlje korisnika.
Zemlje Evropske unije su obavezi da primenjuju ova stroga pravila za svoju ambalažu, a onima van Unije, ostavljeno je da same prilagode svoje regulative. Podsetimo, Evropska komisija je 2024 godine Uredbom br. 2024/3190 zabranila upotrebu bisfenola A.
Takođe, postavlja se pitanje kako i ko kontroliše takve materijale i njihovu zdravstvenu bezbednost. (Iako u Srbiji postoji veliki broj laboratorija koje ispituju ambalažu za hranu i pića, neophodna je harmonizacija i unapređenje njihovog rada.)
U Srbiji se još uvek očekuje novi Zakon o ambalaži ili izmena postojećeg, pa i izmena Zakona o predmetima opšte upotrebe kao i objavljivanje novog Pravilnika o zdravstvenoj ispravnosti tj.bezbednosti svih materijala za kontakt sa hranom, koji bi regulisao upotrebu samo određenih supstanci i njihovu migraciju uključujući i bisfenole, ftalate i NIAS (nenamerno dodate supstance).