Evropska uredba o ambalaži i ambalažnom otpadu (PPWR) donosi promene i na tržištima van EU
Iako je Evropska uredba o ambalaži i ambalažnom otpadu (PPWR) zaživela u prvoj polovini godine, već je donela niz suštinskih promena u zemljama članicama EU – od dizajna i izbora materijala do načina upravljanja životnim ciklusom ambalaže. Pored obimne dokumentacije i novih administrativnih obaveza, očekuje se da PPWR Uredba značajno redefiniše pravila igre u ambalažnoj industriji.
Puna primena očekuje se tek u drugoj polovini iduće godine, ali se njen uticaj već polako “preliva” i van granica EU. Tako ćemo danas neretko na domaćem tržištu sve češće viđati inovacije u pakovanjima, koje se protežu od boca sa neodvojivim čepovima, preko ambalaže sa udelom recikliranih materijala, do takozvanog “olakšavanja” ambalaže prilikom proizvodnje s ciljem da se smanji udeo plastike a istovremeno sačuva kvalitet proizvoda.
Iako Srbija nije članica EU, evropska pravila se neretko posredno odnose i na lokalne prilike, postavljajući nove standarde i ubrzavajući reforme koje su pred nama.
Šta je to briselski efekat i kako utiče na poslovanje velikih kompanija
Pojam takozvanog “briselskog efekta” već je etabliran na polju uticaja koji regulativa Evropske unije ima na globalne tokove, posebno u oblastima u kojima EU postavlja stroge standarde i koji često i suštinski postaju svetski, van njenih granica. Razlozi za to su jasni, EU ima snažan “izvoz” propisa i jasno definisana pravila, naročito u oblastima zaštite – od zaštite potrošača, preko podataka do životne sredine. Za kompanije, usklađivanje sa EU standardima nije samo regulatorna obaveza, već i strateška prednost na globalnom tržištu.
Značaj ekspertize velikih kompanija u implementaciji pravila
Coca-Cola HBC Srbija već dugi niz godina predvodi industriju u transformaciji poslovanja ka održivijem modelu, kroz ulaganja u inovacije, dijalog sa donosiocima odluka i aktivno doprinosi u reformama sistema upravljanja ambalažnim otpadom.
promene zakonodavnog okvira su neophodne
“Kada donosite neko zakonodavstvo na nivou Evropske unije, ono se, iako nije direktno primenjivo, suštinski odražava i na države koje nisu članice. Iako Srbija nema direktnu obavezu usklađivanja sa PPWR uredbom, mi, kao deo multinacionalne kompanije koja pokriva i EU tržišta, težimo maksimalnom ujednačavanju pristupa. To vrlo često znači da ekspertizu i znanja donosimo na tržišta poput našeg mnogo pre nego što ih lokalna legislativa propiše. Time ne čekamo promene, nego ih aktivno sprovodimo“, objasnila je Tisa Čaušević, v.d. direktorka korporativnih poslova i održivosti u kompaniji Coca-Cola HBC Srbija i Crna Gora.
Kao deo grupacije koja posluje i na tržištima u okviru Evropske unije, Coca-Cola HBC Srbija teži da svoje prakse i standarde u potpunosti uskladi sa evropskim okvirima – mnogo pre nego što ih lokalna regulativa i formalno uvede.
Čaušević je, govoreći na ovogodišnjoj Ambipak konferenciji održanoj pod sloganom „Dinamični svet ambalaže. Kreativno. Odgovorno”, istakla da su inovacije, dijalog i reforme ključ napretka u odgovornom upravljanju ambalažom. To je, kako je rekla, “način na koji kompanija obezbeđuje konkurentnost, razvoj i dugoročnu vrednost za zajednicu”.
Međusektorska saradnja osnova za efikasnije upravljanje ambalažnim otpadom
Govoreći o potrebama za dijalogom između privatnog i javnog sektora u procesu unapređenja postojećeg EPR sistema (produžene odgovornosti proizvođača), na panelu je istaknuto da ova međusektorska saradnja može postati snažna osnova za efikasnije prikupljanje, sortiranje i reciklažu ambalažnog otpada.
„Ako želimo da unapredimo sistem, potrebno je zajedničko delovanje – zakonodavnih tela, industrije, lokalnih samouprava i potrošača. Naša iskustva sa drugih tržišta pokazuju da samo partnerstvo svih aktera daje rezultate koji traju“, istakla je Čaušević.
Nova EU Uredba, između ostalog nalaže državama članicama EU da do 1. januara 2029. godine uvedu sistem povraćaja ambalaže (DRS) za jednokratne plastične boce i limenke, kako bi osigurale visoke ciljeve prikupljanja i reciklaže.
Čaušević ističe da dobro postavljen DRS, uz adekvatna kontinuirana unapređenja i promociju ka potrošačima, može doneti visoku stopu povrata ambalaže, čak i 90 odsto, ali da istovremeno mora biti deo integrisanog pristupa koji podrazumeva i unapređenje EPR-a, jačanje infrastrukture i jasno definisane ciljeve na lokalnom nivou.
“Zajedno sa partnerima iz industrije pića uradili smo sveobuhvatnu studiju o tome kako bi depozitni sistem u Srbiji trebalo da izgleda, a koji je prilagođen našim specifičnostima“,rekla je ona.
Naglasila je da su promene zakonodavnog okvira neophodne kako bi se unapredio sistem upravljanja otpadom i omogućila efikasnija primena cirkularne ekonomije.
„Taj zakonodavni okvir je jako važan – to su strateški dokumenti koje svi treba da posmatramo dugoročno, jer oni definišu gde želimo da budemo za pet ili deset godina i ko sve u tom procesu treba da učestvuje. Pred nama je zadatak da izgradimo sistem koji će biti efikasan, pravedan i održiv za sve tržišne aktere. Dijalog i saradnja su jedini način da to postignemo“, zaključuje Čaušević.