Zaštićen žig nije samo pravna formalnost, već strateški korak ka jačanju identiteta i dugoročnoj vrednosti svakog brenda
U savremenom poslovanju, prepoznatljivost brenda predstavlja jednu od ključnih vrednosti svake kompanije, nezavisno od delatnosti u kojoj posluje. U tom kontekstu, žig ima posebnu ulogu.
Bilo da je reč o velikim ili manjim privrednim subjektima, treba imati u vidu da je ulaganje u zaštitu žiga ustvari ulaganje u dugoročni razvoj poslovanja i brenda. Naime, svaki znak nosi informacije o karakteristikama robe / usluga, poput porekla ili kvaliteta, te stoga privredni subjekti imaju interes da onemoguće korišćenje svojih oznaka konkurentima, a upravo je registracija žiga jedan od načina za to.
Pojam i vrste žiga
U Republici Srbiji žig je regulisan Zakonom o žigovima („Sl. glasnik RS“, br. 6/2020) (u daljem tekstu: „Zakon“). Prva i osnovna stvar koju Zakon propisuje jeste definisanje pojma žiga – „žig je pravo kojim se štiti znak koji u prometu služi za razlikovanje robe, odnosno usluga jednog fizičkog ili pravnog lica od iste ili slične robe, odnosno usluga drugog fizičkog ili pravnog lica“. U praksi često dolazi do poistovećivanja žiga sa znakom koji se štiti žigom. Ipak, treba imati u vidu da su u pitanju dva različita pojma, odnosno da je žig pravo, dok je znak predmet zaštite tog prava. Dakle, važno je napraviti distinkciju između tih pojmova.
Žigom može biti zaštićen bilo koji znak (npr. logo, verbalizam, oblik i dr.) koji jasno razlikuje označenu robu / usluge od drugih i koji se može prikazati u Registru žigova.
Zakon poznaje tri različite vrste žiga:
- individualni;
- kolektivni;
- žig garancije.
Zaštita oznake individualnim žigom je najčešća i ogleda se u tome da nosilac žiga ima isključivo pravo da predmetnu oznaku koristi, kao i da svim drugima zabrani korišćenje. Kolektivni i žig garancije su nešto drugačiji budući da zahtevaju određenu vrstu udruživanja subjekata (kod kolektivnog žiga), odnosno određenu vrstu sertifikacije (kod žiga garancije), a zajedničko im je da postoje opšti akti koji propisuju način i uslove korišćenja te vrste žigova.
Načelo specijalnosti
Kada pričamo o zaštiti znaka žigom, vrlo je važno istaći da se predmetni znak štiti samo i isključivo za onu vrstu robe / usluga koja je obuhvaćena prijavom. Sa aspekta interesa nosioca žiga, načelo specijalnosti ima smisla, budući da postoji interes tog lica da zabrani upotrebu istovetnog ili sličnog znaka svojoj konkurenciji, ali ne i licima u nekoj drugoj delatnosti. S tim u vezi, iz ovog načela proizlazi da isti ili sličan znak može biti predmet zaštite dva žiga ukoliko roba / usluge nisu slične, dok je, iz ugla pravne sigurnosti i stanja na tržištu, neopravdano da dva različita žiga štite istovetan / sličan znak za istu ili sličnu robu / usluge.
Ipak, postoje tzv. čuveni žigovi, odnosno oni koji su kod učesnika u prometu nesumnjivo poznati kao žigovi visoke reputacije (npr. Coca-Cola i sl.), pa se smatra da takvi žigovi, iako ograničeni na pojedinu robu / usluge u prijavi, daju svom nosiocu dosta šira ovlašćenja u pogledu zabrane korišćenja te oznake trećim licima, odnosno omogućavaju mu da svim trećim licima zabrani korišćenje takve oznake, bez obzira koja delatnost je u pitanju. Ovaj izuzetak je opravdan, budući da bi korišćenje čuvenih žigova, odnosno takvih oznaka predstavljalo nepoštenu zloupotrebu njihove reputacije.
Postupak registracije i obim prava
Registracijom žiga stvara se vrednost na način što pravo na znaku formalno postaje deo imovine njegovog nosioca. U Republici Srbiji, postupak se vodi pred Zavodom za intelektualnu svojinu koji ispituje tzv. apsolutne i relativne razloge za odbijanje prijave, a po završetku predmetnog postupka, ukoliko nađe da su ispunjeni uslovi za priznanje žiga, izdaje nosiocu prava ispravu o žigu, čime potvrđuje da je podnosilac prijave postao nosilac prava i stekao žig, i to na period od 10 godina, uz mogućnost produženja neograničen broj puta. Isti organ vodi i javno dostupan Registar žigova.
Pozitivnim okončanjem postupka registracije žiga, nosilac prava stiče ovlašćenje da drugima zabrani da na bilo koji način neovlašćeno koriste njegov ili sličan znak u pogledu one robe / usluga koje su iste ili slične robi / uslugama za koje je znak nosioca prava registrovan. Svaka povreda, odnosno neovlašćeno korišćenje povlači za sobom mogućnost nosioca prava da pokrene sudski postupak kojim bi mogao da traži utvrđenje povrede, zabranu radnji kojima se povreda vrši, naknadu štete i drugo predviđeno Zakonom.
S druge strane, treba imati u vidu da je i nosilac prava dužan da predmetni žig koristi, uzevši u obzir da postoji mogućnost prestanka žiga zbog nekorišćenja, čime je Zakon stao na put tzv. „pasivnoj“ registraciji žiga, odnosno registraciji bez namere za stvarno korišćenje predmetne oznake.
Da zaključimo, zaštita žiga nije samo pravna formalnost, već strateški korak ka jačanju identiteta i dugoročnoj vrednosti svakog brenda.
Autor: Boris Moljević, advokat, MILIĆ legal