Pilot-projekat „Podrška uvođenju depozitnog sistema u Srbiji“, uz slogan „Dobro se vraća“, treba da pokaže kako bi budući sistem povrata ambalaže mogao da funkcioniše u praksi i kakvu ulogu u njemu ima industrija pića i ambalaže. Projekat se realizuje u okviru programa razvojnog partnerstva sa privatnim sektorom (develoPPP) nemačkog Saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj (BMZ), a sprovodi ga Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ) GmbH u saradnji sa kompanijama Ball Pakovanja Evropa, TOMRA i Solagro Smart Recycling uz podršku međunarodnog programa Svaka limenka se računa.
Depozitni sistem za povrat ambalaže zainteresovano se očekuje u Srbiji od strane privrede ali i građana koji su upoznati sa modelom ovog sistema. Za građane to znači jednostavniji način da vrate iskorišćene boce i limenke. Za privredu, međutim, to znači mnogo više: novu logistiku, nove finansijske tokove, bolju kontrolu ambalažnog otpada, dostupniji reciklat i prilagođavanje pravilima koja će oblikovati tržište u godinama pred nama.
Govoreći o industriji, pored ambalažne i reciklažne, depozitni sistem je direktno povezan sa industrijom pića u skladu sa principom produžene odgovornosti proizvođača (EPR), kao korisnicima ambalaže i sektorom koji ambalažu stavlja na tržište. Zato je ovaj pilot projekat važan kao prva velika provera budućeg sistema u realnim uslovima.
Generalna proba budućeg DRS-a
Umesto da industrija pića, na koju se direktno odražava depozitni sistem upravljanja ambalažom koju stavlja na tržište i za koju je odgovorna, čeka trenutak kada će ovaj sistem postati obavezan u Srbiji, pilot-projekat joj daje mogućnost da ga upozna na vreme. Testiranje se sprovodi kontrolisano, u ograničenom obimu, ali sa svim ključnim elementima koje će budući depozitni sistem, kada jednom bude uveden i u Srbiji, morati da ima: prodajnim mestima, potrošačima, uređajima za povrat ambalaže, IT podrškom, logistikom i praćenjem tokova materijala, finansija i podataka.
To je prilika da se u praksi vidi šta funkcioniše, gde nastaju zastoji i kako se različiti učesnici u sistemu povezuju, od proizvođača i trgovaca, do lokalnih samouprava i krajnjih korisnika.
Pilot-projekat će dati realnu sliku procesa pre nego što sam depozitni sistem postane zvanično uveden u Srbiji
Zašto je depozitni sistem povrata ambalaže važan za proizvođače pića?
Depozitni sistem upravljanja iskorišćenom ambalažom od pića nije samo ekološki mehanizam. On direktno utiče na poslovanje kompanija. Kroz pilot projekat se mogu proveriti pitanja koja će sutra biti ključna za ceo sektor industrije pića:
- visina depozita, operativni model i tokovi po jedinici ambalaže;
- gde nastaju troškovi i kako ih optimizovati;
- kako obezbediti stabilniji pristup recikliranom materijalu;
- kako organizovati povrat ambalaže kroz različite prodajne kanale;
- kako pratiti svaku vraćenu bocu ili limenku;
- kakva je uloga maloprodaje u sistemu;
- usklađenost sa zakonodavstvom Srbije, EU legislativom i propisanim ciljevima za reciklažu.
Za proizvođače pića je posebno važno to što pilot ne donosi samo teorijske zaključke, već podatke iz prakse, a upravo ti podaci mogu pomoći da budući depozitni sistem bude realan, efikasan i finansijski održiv. Šta više, upotpuniće dosadašnje pripreme proizvođača pića za očekivano uvođenje DRS-a.
PROČITAJTE JOŠ: Maloprodajni objekti u srcu depozitnog sistema – poziv za uključenje u pilot-projekat
Test za velika i mala prodajna mesta
Jedan od najvećih izazova implementacije biće uključivanje kanala koji su teži za sakupljanje: malih prodavnica, kioska, benzinskih stanica, ruralnih sredina i događaja na kojima nastaje mnogo ambalažnog otpada. Zato pilot testira različite modele povrata — od automata za ambalažu do ručnih POS skenera koji omogućavaju fleksibilnije, mobilno sakupljanje primenjivo na različitima događajima.
Cilj je da se proveri da li sistem može da funkcioniše ne samo u velikim marketima i gradovima, već i tamo gde je logistika zahtevnija.
Svaki komad ambalaže biće evidentiran – IT sistem kao kičma celog modela
Da bi DRS bio pouzdan, svaka vraćena ambalaža mora da bude prepoznata, evidentirana i povezana sa podacima o proizvodu, mestu povrata i daljem kretanju materijala. Zato je IT podrška jedan od ključnih delova pilota. Kroz projekat se testiraju softverska rešenja, baza EAN kodova, protok podataka i mehanizmi koji sprečavaju zloupotrebe.
Više reciklaže, manje rizika
Veći povrat ambalaže znači manje otpada u prirodi i veći ulazak materijala u kontrolisane reciklažne tokove. Za industriju hrane i pića to je sve važnije, jer raste potreba za kvalitetnim reciklatom i sigurnijim lancem snabdevanja.
Istovremeno, učešće u pilotu kompanijama donosi i merljive rezultate za ESG izveštavanje: koliko je ambalaže prikupljeno, koliko je materijala usmereno ka reciklaži i kakav je doprinos smanjenju emisija i učešće u zelenoj tranziciji.
Pilot-projekat koji je uveliko u pripremi, daće realnu sliku procesa pre nego što sam depozitni sistem postane zvanično uveden u Srbiji. To je zaista izuzetna prilika da se kroz realan model spozna kako on funkcioniše i kako se u njemu pozicioniraju svi akteri, kao i koji su njegovi krajnji efekti.
Tekst je objavljen u sklopu projekta „Podrška uvođenju depozitnog sistema u Srbiji” koji se realizuje u okviru programa razvojnog partnerstva sa privatnim sektorom (develoPPP) nemačkog Saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj (BMZ), a sprovodi ga Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ) GmbH u saradnji sa kompanijama Ball Pakovanja Evropa, TOMRA i Solagro Smart Recycling uz podršku međunarodnog programa Svaka limenka se računa.
Foto: GIZ/Miodrag Bogdanović