Kako je počeo Vaš rad u Norneru?
Sa više od dve decenije iskustva u industriji, istraživanjima i EU projektima, od čega već skoro sedam godina u norveškoj kompaniji Norner AS, Tanja Radusin kroz svoj rad povezuje nauku o ambalažnim materijalima, regulatornu usklađenost i konkretne potrebe tržišta, pružajući kompanijama smernice za razvoj ambalaže usklađene sa budućim evropskim standardima i PPWR regulativom.
U vremenu kada evropski propisi ubrzano menjaju pravila igre za ambalažnu industriju, teme poput dizajna za reciklažu, bezbednosti materijala i cirkularne upotrebe plastike postaju ključne za budućnost sektora. O tome kako nove regulatorne zahteve pretočiti u praktična i održiva rešenja razgovarali smo sa Tanjom Radusin, vodećim auditor-om za RecyClass sertifikaciju i Senior Researcher u kompaniji Norner AS i jednom od vodećih stručnjaka u oblasti reciklabilnosti plastične ambalaže u Evropi.
Radujemo se što će Tanja biti predavač na predstojećem Ambipak Executive Forumu 10. juna u Beogradu.
Moj profesionalni put u Norveškoj započeo je kroz postdoktorsku poziciju na projektu *FuturePack*, gde sam prvobitno radila u institutu Nofima, koji je vodeći istraživački centar u oblasti hrane. U Norvešku sam došla sa sličnog instituta u Srbiji – Instituta za prehrambene tehnologije Universiteta u Novom Sadu, gde sam se bavila ambalažom i pakovanjem hrane. Ta tranzicija je bila prirodan nastavak mog rada i interesovanja za bezbednost i funkcionalnost ambalaže. Od jula 2020. godine radim u Norneru kao senior istraživač, gde sam dodatno proširila ekspertizu, posebno u oblasti plastike i reciklaže.
Možete li nam reći nešto više o Norneru – čime se kompanija bavi?
Norner AS je međunarodno prepoznat istraživački institut specijalizovan za polimerne materijale, sa snažnim fokusom na plastiku, reciklažu i održiva rešenja. Aktivnosti obuhvataju industrijska istraživanja, testiranja, razvoj proizvoda i podršku kompanijama u ispunjavanju regulatornih zahteva. Posebno važan segment rada odnosi se na cirkularnu ekonomiju, odnosno razvoj rešenja koja omogućavaju ponovnu upotrebu plastike bez kompromisa po pitanju kvaliteta i bezbednosti. Norner takođe deluje i kao sertifikaciono telo, za RecyClass sertifikaciju reciklabilnosti plastične ambalaže.
Krajnji korisnici nose primarnu odgovornost – biraće proizvođače ambalaže koji mogu da isprate zahteve
Šta je Vaša najuža oblast rada?
Moj rad je usmeren na ambalažu za hranu, sa posebnim fokusom na upotrebu recikliranih materijala u osetljivim primenama kao što je kontakt sa hranom. Bavim se procenom bezbednosti materijala, migracionim testiranjima i regulatornim okvirom koji definiše šta je dozvoljeno u ovoj oblasti. Takođe, već pet godina sam vodeći auditor u Norneru za RecyClass sertifikaciju, gde radim na proceni reciklabilnosti ambalaže i savetujem industriju u vezi sa dizajnom za reciklažu (Design for Recycling). Moj cilj je da se već u fazi dizajna ambalaže obezbedi njena kompatibilnost sa sistemima reciklaže.
Kako vidite trenutne izazove i razvoj u oblasti plastike i PPWR regulative?
Plastika se danas nalazi na raskrsnici između svoje funkcionalne vrednosti i potrebe za smanjenjem uticaja na životnu sredinu. Nova evropska regulativa, posebno Packaging and Packaging Waste Regulation (PPWR), postavlja ambiciozne zahteve kada je u pitanju smanjenje otpada, povećanje reciklaže i unapređenje dizajna ambalaže. Ono što je ključno jeste da održivost i bezbednost hrane ne mogu biti posmatrane odvojeno već moraju ići zajedno.
U tom kontekstu, velika pažnja se posvećuje razvoju rešenja koja omogućavaju korišćenje recikliranih materijala, ali uz strogu kontrolu potencijalnih kontaminanata i migracije supstanci u hranu. Upravo tu vidim svoju ulogu – da pomognem industriji da pronađe balans između tehničkih, regulatornih i bezbednosnih zahteva.
Kako se po Vašim saznanjima prema PPWR-u odnose kompanije, posebno iz našeg okruženja, van EU?
Ono što je moje iskustvo je da u lancu snabdevanja proizvođači amablaže i pakovanja jos uvek se upoznaju sa Regulativom. Odgovornost ce biti distribuirana na ceo lanac snabdevanja, i oni ukoliko ne budu pratili zahteve regulative, nece moci da se plasiraju na EU trziste.
Krajnji korsinici nose primarnu odgovornost, ali svakako će oni biti ti koji će birati proizvođače koji prate zahteve regulative i to će diskriminisati sve one koji ne prate regulativu.
O čemu ćete govoriti na Ambipak Executive Forumu?
Na Ambipak Executive Forumu učestvovaću kroz nekoliko različitih formata – od stručnog predavanja i praktične radionice, do interaktivnog panela sa učesnicima foruma.
U okviru Expert Talk sesije govoriću na temu „Dizajn za reciklažu kao uslov konkurentnosti (2026–2030)“, gde ću predstaviti kako PPWR i novi evropski standardi menjaju kriterijume za razvoj plastične ambalaže i zašto dizajn za reciklažu postaje direktno povezan sa tržišnom konkurentnošću kompanija. Takođe ću voditi workshop „DfR i PPWR – Od zahteva regulative do industrijske primene“, koji je osmišljen kao praktična radionica sa konkretnim primerima ambalaže i smernicama koje kompanije mogu odmah primeniti u razvoju proizvoda i unapređenju reciklabilnosti.
PROČITAJTE JOŠ: Dizajn ambalaže za reciklažu – šta to tačno znači?