Mreža evropskih nacionalnih registara za ambalažu (EUNR) objavila je smernice kojima se preciznije definiše ko se, prema Uredbi o ambalaži i ambalažnom otpadu (PPWR), smatra „proizvođačem“, a ko „krajnjim korisnikom“. Pojašnjenja se odnose i na primenu ovih pojmova kod prodajne i grupne ambalaže.

EUNR okuplja nadležne nacionalne organe i organizacije iz 16 država članica Evropske unije, sa ciljem da doprinese usklađenoj primeni PPWR uredbe na jedinstvenom evropskom tržištu. Novi dokument treba da olakša razumevanje obaveza u okviru sistema proširene odgovornosti proizvođača (EPR), posebno u prekograničnim lancima snabdevanja.

Pojašnjenja se odnose na obaveze utvrđene članom 44. i narednim članovima PPWR uredbe. Prema ovim odredbama, proizvođač se određuje u državi članici u kojoj ambalaža postaje otpad. Osnovni kriterijum je utvrđivanje prvog privrednog subjekta u nacionalnom lancu snabdevanja, ali početak tog lanca zavisi od vrste ambalaže.

Vrsta ambalaže određuje početak lanca snabdevanja

Kod transportne, servisne i primarne proizvodne ambalaže koja već u praznom stanju ima svoj konačni oblik, lanac snabdevanja počinje kada je ambalaža proizvedena i spremna za upotrebu.

Drugačije pravilo važi za folije i druge fleksibilne formate, koji konačan oblik dobijaju tek tokom pakovanja. U tim slučajevima lanac snabdevanja počinje u trenutku punjenja ili pakovanja.

Isti princip primenjuje se na prodajnu i sekundarnu, odnosno grupnu ambalažu. Njihov lanac snabdevanja, u smislu PPWR uredbe, počinje tek kada se u njih upakuje proizvod.

Proizvođačem se smatra proizvođač prazne ambalaže ili upakovanog proizvoda, pod uslovom da je osnovan u odgovarajućoj državi članici. Ako je taj proizvođač osnovan van države u kojoj ambalaža postaje otpad, odgovornost po pravilu preuzima prva kompanija u nacionalnom lancu snabdevanja, kao što su uvoznik ili distributer.

PROČITAJTE JOŠ: Evropska komisija objavila Vodič za primenu PPWR uredbe.

Izuzetak postoji kada kompanija iz inostranstva proizvod direktno isporučuje privatnom ili poslovnom krajnjem korisniku. U tom slučaju strana kompanija zadržava status proizvođača u smislu PPWR uredbe. EUNR je ovu logiku predstavio i kroz dijagram, odnosno pojednostavljeni alat za utvrđivanje odgovorne strane u lancu snabdevanja.

Ko se smatra krajnjim korisnikom

U smernicama je dodatno pojašnjena definicija „krajnjeg korisnika“. Kod prodajne i grupne ambalaže, ovaj pojam odnosi se na potrošača ili industrijskog korisnika upakovanog proizvoda. Kod transportne, servisne i primarne proizvodne ambalaže takođe je odlučujući krajnji korisnik proizvoda, a ne kompanija koja koristi ambalažni materijal u procesu pakovanja.

Tako se, na primer, kompanija koja puni proizvode i iz druge države članice nabavlja streč-foliju ili palete za pakovanje sopstvenih proizvoda ne smatra krajnjim korisnikom te ambalaže.

EUNR naglašava da objavljeni alat predstavlja pojednostavljen prikaz pravila i da ne obuhvata sve posebne slučajeve predviđene PPWR uredbom. Posebna pažnja skreće se na ponovni uvoz, odnosno reimport. Prilikom utvrđivanja odgovornog proizvođača u takvim slučajevima uvek se mora uzeti u obzir poslednji postupak uvoza.

Izvor: www.packagingeurope.com.

The post EUNR pojasnio status proizvođača i krajnjeg korisnika ambalaže po PPWR-u first appeared on Ambipak.

Na tradicionalnoj proslavi Agia Marina Panigyri, održanoj 16. jula u parku Androni na grčkom ostrvu Lemnos, lokalno kulturno nasleđe povezano je sa podizanjem ekološke svesti kroz interaktivnu akciju reciklaže u okviru inicijative Imagine Lemnos Plastic Free.
Akciju su zajednički realizovali organizacija Lemnos Marine Conservation, program Every Can Counts Greece, kompanija Solagro Smart Recycling, Opština Lemnos i Kulturno udruženje Androni.

Tokom događaja prikupljane su aluminijumske limenke za piće i plastične boce, a posetiocima su bili dostupni inovativni sistem Digital Smart Flex kompanije Solagro Smart Recycling i prepoznatljivi reciklažni rančevi programa Every Can Counts.

Digitalni sistem omogućio je prikaz podataka o količinama i vrstama prikupljene ambalaže u realnom vremenu, čime je proces reciklaže učinjen transparentnijim, jednostavnijim i pristupačnijim svim generacijama.

Akcija je realizovana pod porukom „Recikliraj. Osvoji. Podrži.“, a njen cilj nije bio samo da podstakne pravilno odlaganje ambalaže tokom tradicionalne seoske proslave, već i da pokaže kako veliki lokalni događaji mogu doprineti razvoju održivijih navika u zajednici

Posebna pažnja bila je posvećena reciklaži aluminijumskih limenki, kao jednom od jasnih primera cirkularne ekonomije. Reciklirana limenka može se vratiti na policu prodavnice kao nova za svega 60 dana, dok se reciklažom aluminijuma štedi do 95 odsto energije potrebne za njegovu proizvodnju iz primarnih sirovina.

Podrška ekološkom obrazovanju mladih

Događaj je imao i važnu obrazovnu dimenziju. Every Can Counts Greece obezbedio je sredstva za Srednju školu Livadochori, kako bi podržao nastavak ekološkog projekta koji je već pokrenut u saradnji sa Centrom za očuvanje mora Lemnosa i omogućio mladima da se aktivnije uključe u zaštitu prirodnog okruženja ostrva.

Gradonačelnica Lemnosa Eleonora Georga istakla je da su tradicionalne seoske proslave sastavni deo identiteta i kulturnog nasleđa ostrva, ali i prilika za jačanje ekološke svesti. Naglasila je da će Opština Lemnos nastaviti da podržava inicijative koje podstiču učešće građana i doprinose čistijoj i održivijoj budućnosti ostrva.

Nastavak inicijative Imagine Lemnos Plastic Free

Akcija na proslavi Agia Marina Panigyri predstavljala je nastavak festivala Imagine Lemnos Plastic Free, koji je organizovao Lemnos Marine Conservation i koji je tokom dva dana okupio naučnike, učenike, lokalne vlasti, privrednike i građane. Kroz predavanja, prezentacije, reciklažne aktivnosti, rešenja za ponovnu upotrebu i ekološko obrazovanje, festival je bio usmeren na smanjenje upotrebe plastike za jednokratnu upotrebu i zaštitu morskog okruženja Lemnosa.

Inicijativa Imagine Lemnos Plastic Free povezuje lokalne organizacije, preduzeća, škole i građane, dok Every Can Counts Greece, kao deo međunarodnog programa aktivnog u više od 20 zemalja, promoviše reciklažu aluminijumskih limenki i cirkularnu ekonomiju. Solagro Smart Recycling doprinosi razvojem rešenja za održivo upravljanje otpadom i reciklažu namenjenih zajednicama, kompanijama i organizacijama.

The post Tradicija i reciklaža spojene na proslavi Agia Marina Panigyri na grčkom ostrvu Lemnos first appeared on Ambipak.

Vrednost kineskog tržišta ambalaže za hranu procenjena je na 170 miliona dolara u 2025. godini, dok bi do 2035. mogla da dostigne vrednost od 332,86 miliona dolara. Prema tržišnim projekcijama, u periodu od 2026. do 2035. očekuje se prosečna godišnja stopa rasta od 6,95%.

Iza gotovo udvostručenja vrednosti tržišta ne stoji samo rast potrošnje. Kina istovremeno menja pravila za dizajn ambalaže, povećava odgovornost proizvođača i ulaže u sisteme koji bi ambalažni otpad trebalo da vrate u proizvodni ciklus.

Fleksibilna plastika predvodila tržište tokom 2025.

Fleksibilna ambalaža imala je najveći tržišni udeo u 2025. godini. Folije i omoti bili su vodeća grupa proizvoda, dok je plastika, računajući krute i fleksibilne forme, ostala najzastupljeniji materijal. Najveći udeo prema oblasti primene pripao je ambalaži za pekarske i konditorske proizvode. Reč je o širokom segmentu u kojem su važni zaštita od vlage, očuvanje svežine, mala masa pakovanja i mogućnost prilagođavanja različitim formatima proizvoda.

Struktura tržišta u 2025. godini izgledala je ovako:

• fleksibilna ambalaža bila je vodeća prema vrsti pakovanja;
• plastika je imala najveći udeo među materijalima;
• pekarski i konditorski proizvodi predvodili su prema primeni;
• folije i omoti imali su najveći udeo među proizvodnim formatima.

Kinesko tržište obuhvata veoma različita rešenja, od kartonskih kutija i ambalaže za hranu za poneti do aluminijumskih folija, plastičnih posuda i biorazgradivih materijala. Razvoj je usmeren i na naprednije metode štampe, zatvaranja i zaštite proizvoda tokom skladištenja i dostave.

Do 2035. rastu polukruta ambalaža, papir i posude

Iako je fleksibilna plastika trenutno vodeća, projekcije ukazuju na jačanje drugih segmenata. Polukruta ambalaža trebalo bi da zabeleži značajan rast između 2026. i 2035. godine, kao i tacne, posude i kontejneri. Ovakav razvoj prati širenje dostave hrane, gotovih obroka i rashlađenih proizvoda. Posude i tacne omogućavaju lakše slaganje, transport i odvajanje različitih delova obroka, dok polukruti formati pružaju veću zaštitu od mehaničkih oštećenja.

Među materijalima se očekuje snažniji rast papira i kartona. Njihov razvoj povezan je sa pritiskom da se smanji količina teško reciklabilne plastike, ali i sa ulaganjem u premaze i barijerne slojeve koji papirnoj ambalaži omogućavaju kontakt sa masnom ili vlažnom hranom.

Prema oblasti primene, posebno se izdvaja očekivani rast ambalaže za meso i morske plodove. Taj segment zahteva kontrolu vlage, kiseonika, temperature i mikrobioloških rizika, zbog čega se razvijaju složeniji materijali i sistemi zatvaranja.

Izvori: www.towardspackaging.com, www.packaging-gateway.com, www.foodpackagingforum.org

The post Kinesko tržište ambalaže za hranu vrediće više od 300 miliona dolara do 2035. first appeared on Ambipak.

U Evropskoj uniji danas, 20. jula 2026. godine, ističe glavni prelazni period za primenu Uredbe (EU) 2024/3190 o bisfenolu A (BPA). Uredba je stupila na snagu još 20. januara 2025, ali je proizvođačima i prehrambenoj industriji ostavljeno 18 meseci da promene sastav materijala i prilagode proizvodnju i lance snabdevanja.

Do 21. jula gotovi predmeti za jednokratnu i višekratnu upotrebu, proizvedeni uz upotrebu BPA prema ranijim pravilima, mogli su prvi put da bude stavljeni na tržište EU. Po isteku roka, većina takvih proizvoda više se ne može prvi put plasirati na tržište, osim kada je Uredbom propisano posebno izuzeće ili duži prelazni period. Za proveru usklađenosti propisana je granica detekcije metode od 1 μg/kg, odnosno 1 ppb, ukoliko za određenu primenu nije utvrđena druga vrednost.

Uredbom se zabranjuju upotreba BPA u proizvodnji obuhvaćenih materijala i predmeta, kao i njihovo stavljanje na tržište EU.

Pravila se ne odnose samo na plastičnu ambalažu i premaze za konzerve, već obuhvataju plastiku, gumu, silikone, jonoizmenjivačke smole, štamparske boje, lepkove, lakove i premaze.

Njima mogu biti obuhvaćeni i međumaterijali i komponente koji se ugrađuju u gotov proizvod.

Istek roka ne znači da sva hrana u ambalaži koja sadrži BPA mora odmah biti povučena iz prodaje. Jednokratni predmet koji je prvi put stavljen na tržište do 20. jula može još 12 meseci da se puni hranom i zatvara, dok se tako upakovana hrana može prodavati do isteka zaliha. Višekratni predmeti stavljeni na tržište do ovog roka mogu ostati u prometu do 20. jula 2027. godine.

PROČITAJTE JOŠ: EU zabranila bisfenol A (BPA)  – Evo šta donosi najnovija Uredba

Duži rokovi važe za pojedine tehnički zahtevnije primene, među kojima su određena ambalaža za konzervisanje voća, povrća i proizvoda ribarstva, metalni predmeti sa spoljašnjim premazima na bazi BPA i delovi profesionalne opreme za proizvodnju hrane. Za njih je, u zavisnosti od primene, prelazni period produžen do 20. januara 2028, dok profesionalna oprema može ostati na tržištu do 20. januara 2029. godine.

Zašto EU želi da ograniči upotrebu bisfenola A?

BPA, ili bisfenol A, se decenijama koristio kao monomer ili polazna supstanca u proizvodnji polikarbonatne plastike i epoksidnih smola.

Može se naći u posudama za čuvanje hrane, višekratnim bocama za piće, aparatima za vodu, premazima i unutrašnjim oblogama limenki, poklopcima, rezervoarima i opremi za preradu hrane.

Iz ovih materijala BPA može u malim količinama da pređe u hranu ili piće i tako dovede do izloženosti potrošača.

Osnova za zabranu bila je nova procena Evropske agencije za bezbednost hrane iz 2023. godine. EFSA je tolerisani dnevni unos BPA smanjila na 0,2 nanograma po kilogramu telesne mase dnevno, što je oko 20.000 puta manje od privremene vrednosti utvrđene 2015. godine. Procenjeno je da izloženost putem hrane predstavlja zdravstveni rizik za potrošače svih starosnih grupa, dok je imunološki sistem izdvojen kao najosetljiviji zdravstveni ishod. Razmatrani su i mogući uticaji na reproduktivni, razvojni i metabolički sistem.

Izvor: www.foodpackagingforum.org.

The post Kraj prelaznog roka za bisfenol A: Većina nove ambalaže više ne može na tržište EU first appeared on Ambipak.

Bosch Rexroth je na sajmu SPS Italia prikazao rešenja koja menjaju način projektovanja i upravljanja mašinama za pakovanje. U središtu predstavljenog koncepta nalaze se modularna automatizacija, softverske platforme, arhitekture bez klasičnih upravljačkih ormara, fizička veštačka inteligencija i robotika namenjena podršci operaterima.

Cilj ovih tehnologija je da proizvodne linije više ne budu kruti i zatvoreni sistemi, već da se lakše prilagođavaju različitim proizvodima i zadacima. Pojedini moduli mogu da se premeštaju, ponovo koriste ili drugačije konfigurišu, bez potrebe za potpunim redizajnom mašine.

Osnovu ovog pristupa čini ctrlX OS, otvoreni operativni sistem koji omogućava povezivanje različitih aplikacija, funkcija i tehnologija.

Ista automatizaciona platforma može da se primenjuje na mašinama za štampanje ambalaže, doziranje, flow-pack pakovanje, kartoniranje i završne operacije na liniji.

Funkcije se prilagođavaju softverom, dok osnovna infrastruktura ostaje ista.

Roboti preuzimaju ponavljajuće zadatke

Posebnu pažnju privukao je poluhumanoidni robot namenjen manipulaciji materijalom, pripremi komponenti i preuzimanju proizvoda. U linijama pakovanja mogao bi, na primer, da obavlja zamenu rolne folije na flow-pack mašini ili druge rutinske zadatke koji zahtevaju vreme i koncentraciju.

Kako su istakli iz Bosch Rexroth-a, uloga ovakvih robota nije da zamene zaposlene, već da im olakšaju rad. Preuzimanjem fizički zahtevnih i ponavljajućih operacija, roboti omogućavaju operaterima da se usredsrede na složenije poslove. To je značajno i zbog sve izraženijeg nedostatka kvalifikovanih radnika u proizvodnji.

Kompanija vidi veliki potencijal u poluhumanoidnim rešenjima koja mogu bezbedno da rade u blizini ljudi.

Njihovo uvođenje na proizvodne linije najpre će se odvijati kroz testiranje u realnim uslovima, a zatim kroz postepenu integraciju u procese pakovanja.

Manje ormara, više softvera i inteligentnih funkcija

Jedan od pravaca razvoja je i cabinet free koncept, koji podrazumeva smanjivanje ili uklanjanje klasičnih upravljačkih ormara. Na taj način konstrukcija mašine postaje jednostavnija, kompaktnija i lakša za prilagođavanje.

Standardizovane softverske biblioteke, kao što je PackML, olakšavaju povezivanje hardvera i softvera i omogućavaju da različite mašine koriste zajedničke principe upravljanja.

Physical AI, odnosno fizička veštačka inteligencija, donosi AI funkcije direktno u automatizacionu platformu. Sistem tako može da prati stanje mašine, prepozna nepravilnosti, pomogne u prediktivnom održavanju i doprinese stabilnijem kvalitetu proizvodnje. Razvijaju se i alati zasnovani na jezičkim modelima, zahvaljujući kojima bi operateri mogli prirodnije i jednostavnije da komuniciraju sa proizvodnom linijom.

PROČITAJTE JOŠ: Roboti za pakovanje doprinose automatizaciji procesa proizvodnje

Tehnologije koje su već dostupne

Rešenja koja je predstavio Bosch Rexroth nisu zamišljena kao daleka budućnost industrije. Otvorena automatizacija, modularne mašine, napredna robotika i AI funkcije već mogu da se primene u linijama za pakovanje, sa ciljem da proizvodnja postane fleksibilnija, efikasnija i lakša za upravljanje.

Kako je to Bosch Rexroth primenio u saradnji sa kompanijom RYCHIGER na primeru pakovanja kafe pogledajte OVDE.

Izvor: www.italiaimballaggio.it

The post Bosch Rexroth: Otvorena automatizacija, robotika i AI za fleksibilnije linije pakovanja first appeared on Ambipak.

U Portugalu je u toku sezona skidanja kore sa hrasta plutnjaka, tradicionalni postupak kojim nastaje pluta – prirodan, obnovljiv materijal koji se najčešće povezuje sa proizvodnjom vinskih čepova. Za kompaniju Amorim, svetskog lidera u proizvodnji vinskih čepova, ova faza predstavlja početak procesa koji povezuje višegeneracijsko zanatsko znanje, savremenu tehnologiju i zaštitu životne sredine.

Sezona 2026. počela je sredinom maja, a radovi u portugalskim šumama trajaće do kraja jula. Očekuje se uobičajen prinos, u skladu sa prosekom iz prethodnih deset godina. Skidanje kore zahteva iskustvo, preciznost i dobro poznavanje svakog stabla. Kora se uklanja ručno, bez obaranja drveta i bez oštećivanja njegovih unutrašnjih slojeva.

Hrast plutnjak zatim prirodno obnavlja koru, pa se pluta sa istog stabla može ponovo prikupljati na svakih devet godina.

Zašto su čepovi od plute važni za životnu sredinu

Ekološki značaj ovog procesa ne završava se obnovljivošću sirovine. Nakon uklanjanja kore, hrast plutnjak pokreće intenzivniji proces regeneracije, tokom kojeg njegova sposobnost apsorpcije ugljen-dioksida može da se poveća i do pet puta.

Šume hrasta plutnjaka zato predstavljaju jedan od najvrednijih ekosistema mediteranskog područja. One doprinose vezivanju CO₂, očuvanju zemljišta i borbi protiv dezertifikacije, dok istovremeno obezbeđuju sirovinu bez potrebe za sečom stabala. Upravo je ta povezanost šume, regeneracije i proizvodnje osnova zbog koje čepovi od plute imaju drugačiji ekološki profil od drugih zatvarača za vino.

Nova studija kompanije Amorim, izrađena u skladu sa standardom ISO 14067, pokazala je da je čep od plute jedini zatvarač za vino sa negativnim ugljeničnim otiskom u okviru analiziranih granica sistema.

Analiza obuhvata period od šume do završetka proizvodnog procesa, odnosno do izlaska gotovog proizvoda iz fabrike.

To znači da se u okviru tih granica kroz šumu i sam materijal zadržava više ugljen-dioksida nego što se emituje tokom proizvodnje čepova od plute. Nije, dakle, reč o nultom ugljeničnom otisku, već o negativnom bilansu u precizno definisanom delu životnog ciklusa proizvoda.

Potrebno 40 godina da stablo proizvede plutu

Proizvodnja kvalitetne plute zahteva vreme. Od sadnje hrasta plutnjaka do prvog skidanja kore prolazi oko 25 godina, dok je potrebno više od 40 godina da bi stablo proizvelo plutu pogodnu za izradu čepova za vino.

Kada dostigne potrebnu zrelost, drvo nastavlja da daje sirovinu na svakih devet godina i može da se eksploatiše duže od dva veka. Čep od plute tako nastaje od materijala koji se stalno obnavlja, dok samo stablo ostaje deo šumskog ekosistema.

„Iza svakog čepa od plute nalazi se jedinstveno prirodno nasleđe i proizvodni lanac izgrađen na poštovanju šume“, izjavio je Daniele Stangherlin, komercijalni direktor kompanije Amorim Cork Italia.

PROČITAJE JOŠ: Zatvarači od plute – kratka priča o poreklu i upotrebi

Kako je naveo, skidanje kore podstiče prirodnu regeneraciju stabla, dok pluta ostaje održivo i kvalitetno rešenje za očuvanje vina.

Amorim planira sadnju 1,5 miliona novih stabala

Osim proizvodnje čepova, Amorim nastavlja da ulaže u zaštitu i širenje šuma hrasta plutnjaka. Kompanija je postavila cilj da do 2030. godine zasadi ukupno 1,5 miliona novih stabala. Istovremeno istražuje mogućnosti dodatnog korišćenja žira i drugih resursa iz mediteranskih šuma, kako bi se povećala vrednost čitavog ekosistema i smanjilo rasipanje prirodnih sirovina.

Iza jednog čepa od plute tako se nalazi mnogo više od završne faze zatvaranja boce. Njegova proizvodnja počinje u šumi, oslanja se na decenije rasta i pažljiv ručni rad, a nastavlja kroz tehnološki kontrolisan proces u kojem se prirodna sirovina pretvara u funkcionalan i dugotrajan zatvarač za vino.

Izvor: packagingspace.net

The post Kako u Portugalu nastaju čepovi od plute bez seče stabala: Tradicija koja čuva životnu sredinu first appeared on Ambipak.

Kineski proizvođač opreme za sito štampu i oplemenjivanje, Jinbao, proširio je poslovanje na evropsko tržište otvaranjem kompanije Jinbao Europe u Pezaru. Nova filijala posluje od aprila 2026. godine i biće zadužena za prodajnu, tehničku i aplikativnu podršku korisnicima širom Evrope.

Pokretanjem lokalne kancelarije, kompanija želi da bude bliža štamparijama, proizvođačima ambalaže, konverterima i drugim profesionalcima koji koriste tehnologije za specijalne efekte i završnu obradu štampe. Osim direktnije komunikacije sa kupcima, evropski tim će pružati konsultantsku podršku, obuku i pomoć pri razvoju novih aplikacija.

Za sedište evropskog poslovanja izabrana je Italija, jedno od važnijih tržišta za industriju štampe i ambalaže. Razvoj filijale vodi Klaudio Mofa, stručnjak sa više od tri decenije iskustva u kompanijama iz oblasti sito štampe, boja, opreme i završne obrade.

Edukativni centar za tehničku i komercijalnu obuku

U okviru nove lokacije formirana je i Jinbao Academy, demonstracioni i edukativni centar površine 400 kvadratnih metara. Prostor obuhvata deo za simulaciju realnih proizvodnih procesa, laboratoriju za pripremu štampe, centar za tehničku i komercijalnu obuku, kao i galeriju namenjenu predstavljanju novih rešenja i gotovih aplikacija.

Korisnicima će biti na raspolaganju kompletan park mašina za testiranje postupaka kao što su spot UV lakiranje, topla i hladna folija i cast & cure. Podršku centru pružaće tim tehničkih stručnjaka, uz lokalno skladište rezervnih delova.

Jinbao Academy će od 10. do 12. septembra 2026. godine organizovati open house događaj „Unleash your Embellishment“.

Program je namenjen komercijalnim štamparijama, kartonažama, proizvođačima ambalaže od ravnog i valovitog kartona, sito štamparijama i drugim kompanijama koje traže nove mogućnosti u oblasti oplemenjivanja.

Posetioci će moći da prate praktične demonstracije kompletnog procesa, od pripreme ideje do završnog proizvoda, kao i da se upoznaju sa tehnologijama za lakiranje, foliotisak i specijalne efekte.

Jinbao ima sedište u Vendžouu u Kini i specijalizovan je za razvoj i proizvodnju sistema za sito štampu i oplemenjivanje. Kompanija posluje na međunarodnim tržištima kroz sopstveni brend i industrijsku saradnju sa partnerima iz zapadnih zemalja.

Izvor: packagingspace.net

The post Jinbao, kineski proizvođač opreme za sito štampu, otvorio u Italiji prvu evropsku filijalu first appeared on Ambipak.

Komitet za procenu rizika Evropske agencije za hemikalije (ECHA) jednoglasno je usvojio naučno mišljenje kojim se predlaže da se trifluorosirćetna kiselina (TFA) svrsta u kategoriju 1B supstanci toksičnih po reprodukciju, zbog njenih negativnih uticaja na razvoj fetusa. Preporučeno je i da bude klasifikovana kao perzistentna, mobilna i toksična supstanca, veoma perzistentna i veoma mobilna, kao i opasna po vodenu životnu sredinu.

Ova ocena predstavlja važnu naučnu i regulatornu prekretnicu, ali još nije pravno obavezujuća. Pre konačne klasifikacije slede dodatni postupci na nivou Evropske unije, uključujući proveru i formalno odobrenje Evropske komisije.

Šta je TFA i kako dospeva u životnu sredinu

TFA je najmanji molekul iz grupe PFAS jedinjenja, odnosno poli- i perfluoroalkilnih supstanci. Ne nastaje prirodnim putem, veoma je stabilan i gotovo se ne razgrađuje u životnoj sredini. Zbog izuzetne rastvorljivosti u vodi brzo se širi rekama, jezerima i podzemnim vodama, dok ga vazdušne mase mogu prenositi hiljadama kilometara od mesta proizvodnje ili upotrebe.

Nemačka Savezna agencija za životnu sredinu opisala je njegov životni vek kao „praktično neograničen“. To znači da molekuli koji danas dospeju u prirodu mogu u njoj ostati vekovima, postepeno povećavajući ukupnu koncentraciju zagađenja.

TFA dospeva u životnu sredinu direktnim emisijama, ali pre svega razgradnjom drugih hemijskih supstanci.

Do sada je poznato više od 2.000 jedinjenja koja u određenim uslovima mogu da formiraju TFA. Među njima su fluorovani pesticidi, fluoropolimeri poput PTFE, poznatijeg kao teflon, druge PFAS supstance, kao i pojedini lekovi i anestetici.

Najznačajniji izvor TFA predstavlja razgradnja fluorovanih rashladnih gasova HFO, HCFC i HFC. Oni su uvedeni kao zamena za CFC gasove koji oštećuju ozonski omotač, ali je njihova upotreba stvorila novi ekološki problem. Procenjuje se da su globalne emisije TFA porasle sa 6,8 gigagrama godišnje 2000. godine na 21,8 gigagrama 2022. godine.

Posebno se izdvaja HFO-1234yf, gas koji se široko koristi u automobilskim klima-uređajima. Kada dospe u atmosferu, on se procesom fotooksidacije za samo 10 do 14 dana gotovo u potpunosti pretvara u TFA.

Ova supstanca danas se pronalazi na Arktiku, u kiši, podzemnim i površinskim vodama, vodi iz česme i flaširanoj mineralnoj vodi. Otkrivena je i u zemljištu, biljkama, poljoprivrednim proizvodima, vinu, pivu, čaju, voćnim sokovima, drugoj hrani i kućnoj prašini, kao i u ljudskoj krvi i urinu.

Jedna od izuzetno visokih koncentracija zabeležena je u otpadnim vodama industrijskog kompleksa u Salendru, na jugu Francuske, gde je izmereno oko 235 miliona nanograma TFA po litru.

TFA najviše rizičan po trudnice i decu

Naučno mišljenje ECHA posebno ukazuje na moguće negativne efekte TFA na razvoj fetusa, zbog čega se kao najosetljivije grupe izdvajaju trudnice, nerođena deca i deca u ranim fazama razvoja. Zabrinutost je veća jer je reč o supstanci koja se neprekidno nagomilava i kojoj je, usled njene rasprostranjenosti, teško u potpunosti izbeći izloženost.

Kada jednom dospe u životnu sredinu, TFA je gotovo nemoguće ukloniti. Smanjenje njegove koncentracije u vodi za piće tehnički je moguće, ali zahteva složene i energetski zahtevne postupke. Prema procenama Evropske komisije, uklanjanje TFA iz vode za piće već bi moglo da košta između 14 i 15 milijardi evra godišnje na području Evropskog ekonomskog prostora, ne računajući zdravstvene troškove.

Zbog toga stručnjaci upozoravaju da se problem ne može rešiti samo prečišćavanjem vode i sanacijom zagađenih područja. Ključna je prevencija, tj. ograničavanje supstanci iz kojih TFA nastaje i prelazak na dostupne alternative bez PFAS jedinjenja, kao što su ugljen-dioksid, propan, amonijak i vazduh u sistemima hlađenja. Svaka godina bez efikasnijih propisa znači dodatne emisije i veće koncentracije supstance koja će u životnoj sredini ostati generacijama.

The post TFA pod lupom EU: Najrasprostranjeniji PFAS toksičan po reprodukciju first appeared on Ambipak.

Nova EU uredba o ambalaži i ambalažnom, PPWR, otpadu donosi jasnija pravila za proizvođače, industriju pakovanja, sakupljače, reciklere i kompanije koje posluju sa tržištem Evropske unije. Od dizajna ambalaže i procene njene reciklabilnosti, preko depozitnog sistema i primarne selekcije otpada, do rizika za privredu ukoliko se sa prilagođavanjem zakasni, sve su to teme o kojima se govorilo u novoj epizodi NALED-ovog podkasta Reformske priče, Nova pravila za ambalažu.

O tome kako se industrija priprema za nova pravila Sanja Knežević Mitrović, šefica NALED-ove Jedinice za životnu sredinu, razgovarala je sa Bojanom Perić, predsednicom NALED-ovog Saveza za zaštitu životne sredine i direktorkom Ekostar Paka, i Jelenom Petljanski, menadžerkom za regulatorne poslove i održivost u kompaniji Ball Packaging.

Pravila za kontrolisanje toka ambalaže su jasnija, ali sistem mora da se poveže

Perić je istakla da uredba vrlo brzo počinje da se primenjuje i da već u startu donosi mnogo jasnija i usklađenija pravila za sve članice EU. Zajednički cilj je, kako je objasnila, smanjenje količine ambalažnog otpada.

„Što se nas tiče, trebaće nam jako puno vremena da razumemo te zahteve, a onda da vidimo kako i na koji način da ih implementiramo na tržište Srbije“, navela je Perić.

Poseban izazov vidi u tome što PPWR reguliše ceo tok ambalaže: kako se ona dizajnira, koristi, prikuplja i reciklira. Srbija, prema njenim rečima, ima elemente tog procesa, ali oni nisu podjednako razvijeni niti dovoljno povezani.

„Moramo jako dobro da se upoznamo sa tokovima otpada, šta imamo, šta nam nedostaje, gde su nam kapaciteti i koje segmente u tokovima ambalažnog otpada moramo da razvijamo“, poručila je Perić.

Drugi važan jaz odnosi se na sam dizajn ambalaže. Da bi se za neki materijal reklo da je reciklabilan, mora da postoji i način da se ta ambalaža prikupi i vrati u reciklažni tok. Kako je upozorila Perić, u Srbiji ambalaža koja nije od monomaterijala često završava na deponiji.

Kompanije se već pripremaju, ali proces nije jednostavan

Petljanski, predstavnica Ball Packaginga, ocenila je da je industrija u procesu transformacije, ne samo u Srbiji već i širom Evrope. Kompanije sve pažljivije procenjuju proizvode koje stavljaju na tržište i proveravaju da li ambalaža ispunjava nove zahteve. Iako još nisu kompletirani svi podzakonski akti, neka pravila su već sada jasna, posebno kada je reč o dizajnu ambalaže.

„Kada radite novu inovaciju, pitate se da li će to biti prihvaćeno kao ambalaža koja je usaglašena sa PPWR“, istakla je Petljanski.

Pripreme, međutim, nisu jednostavne. One podrazumevaju inovacije, istraživanje novih materijala i proveru čime se može zameniti materijal koji više ne odgovara novim zahtevima. Kako je navela, takvi procesi mogu da traju i po godinu dana.

Dodatni problem je dostupnost sirovina. Prema rečima Jelene Petljanski, danas nije lako doći do reciklata i različitih vrsta plastike, dok alternative materijalima još nisu dovoljno pristupačne za masovnu proizvodnju. Zato je naglasila da bi se privreda morala više okrenuti domaćem tržištu.

Prvi korak je da privreda razume šta se menja

Govoreći o tome kako u Srbiji uvesti održiviju ambalažu, Perić je naglasila da nova uredba najpre mora da se približi industriji. Industrija pakovanja je, kako je objasnila, najdirektnije uključena, jer će se od nje tražiti odgovori da li je određeno pakovanje usaglašeno sa PPWR pravilima. Ipak, problem je što veliki deo privrede koji koristi ambalažu još nije dovoljno svestan promena koje dolaze.

Zamena postojećeg pakovanja novim može značiti nove investicije, što posebno može biti izazov za manje kompanije.

„Nije cilj prepisati, nego harmonizovati taj proces i videti kako Srbija može da se prilagodi, tako da rokovi budu razumni“, istakla je Perić.

Ona je dodala da PPWR ne sme da ostane samo dokument, već mora da zaživi u svakodnevnom funkcionisanju privrede. Zato su, prema njenim rečima, potrebni akcioni planovi za ceo tok ambalaže i za sve učesnike koji će biti pogođeni novim pravilima.

PROČITAJTE JOŠ: Vlada Srbije: Nova Uredba o podsticajima za reciklere – prelaz ka tržišnom i održivom sistemu.

Depozitni sistem kao važan korak

jedna od centralnih tema razgovora bio je depozitni sistem. Petljanski ga vidi kao važno rešenje, jer omogućava da se zna gde se materijali nalaze, ko njima upravlja i kako se vraćaju u proces proizvodnje nove ambalaže.

„Depozitni sistem vodi ka visokom procentu recikliranog materijala zato što postoji finansijska motivacija ljudi da učestvuju u tome“, objasnila je Petljanski.

Perić je dodala da Srbija mora jasno da definiše kako bi depozitni sistem funkcionisao, posebno kada je reč o finansijskim tokovima, kretanju materijala, pravilima za prihvat otpada i kasnijem praćenju recikliranog materijala.

Posebno je upozorila na problem primarne selekcije otpada. Kada se iz tokova otpada izdvoji kvalitetan materijal, ostaju velike količine otpada koje nemaju vrednost i koje postaju trošak za drugu stranu.

„I dalje se saplićemo u segmentu razdvajanja otpada i primarne selekcije“, navela je Perić.

Zato je, kako je dodala, važno da se primarna selekcija omasovi, da javna komunalna preduzeća shvate da je gomilanje otpada neprihvatljivo i da jasne smernice dobiju sve opštine i gradovi u Srbiji.

Kašnjenje sa primenom PPWR regulative može da ugrozi konkurentnost

Na pitanje šta su rizici ako Srbija zakasni sa prilagođavanjem, Perić je bila jasna: gubitak tržišta i gubitak konkurentnosti. Posebno je naglasila da se time dovodi u pitanje važna grana industrije koja se bavi ambalažom.

„Moramo da pozovemo celokupnu industriju da se uhvati u koštac sa ovim i da se na vreme pozicioniramo“, poručila je Perić.

Kako je objasnila, važno je da Srbija razvija i podržava domaću ambalažu za svoje proizvode, umesto da zavisi od uvoza. To utiče i na cenu, i na dostupnost, i na poziciju domaćih kompanija.

Petljanski je dodala da kompanije koje izvoze na tržište EU mogu postati komplikovanije za saradnju kupcima ako se ne prilagode novim pravilima na vreme. Upravo zato, poruka industriji je da se sa pripremama ne čeka.

PPWR može biti i razvojna šansa

Iako donosi mnogo obaveza, sagovornice su ocenile da PPWR može biti i razvojna šansa. To je prilika da se napravi iskorak ka cirkularnoj ekonomiji, održivijem poslovanju i bolje uređenim tokovima ambalažnog otpada.

Perić je istakla da nova pravila mogu da promene i poslovne i svakodnevne navike, ali samo ako se na vreme razume šta se od koga očekuje. Petljanski je naglasila da vremena nema mnogo, jer se EU već uveliko priprema, a Srbija ne bi trebalo da ponavlja sporost iz ranijih procesa prilagođavanja.

Poruka razgovora ostaje jasna: PPWR neće biti samo nova obaveza za industriju, već test spremnosti celog sistema da ambalažu posmatra od dizajna do reciklaže. Što se pre uspostave pravila, tokovi i odgovornosti, to će privreda imati više prostora da se prilagodi bez naglih rezova i gubitka konkurentnosti.

The post Nova pravila za ambalažu alarmiraju tržišta širom Evrope: Srbija nema mnogo vremena da se pripremi za PPWR first appeared on Ambipak.

Evropska komisija usvojila je 30. juna nova pravila koja se odnose na reciklažu jednokratnih plastičnih boca za piće, pre svega onih koje su izrađene od polietilen tereftalata, odnosno PET-a. Ova mera deo je šireg paketa aktivnosti za plastiku, predstavljenog u decembru 2025. godine, a prvi put uvodi metodologiju za obračun, proveru i izveštavanje o sadržaju dobijenom hemijskom reciklažom. Cilj novih pravila je da se obezbedi veća transparentnost, poveća sigurnost za investitore i pomogne državama članicama da ispune ciljeve propisane Direktivom o plastici za jednokratnu upotrebu.

Prema saopštenju Evropske komisije, nova metodologija omogućiće jasnije izračunavanje udela recikliranog sadržaja u novim jednokratnim PET bocama. Time se stvaraju ravnopravniji uslovi na tržištu i obezbeđuje veća predvidljivost za evropski sektor reciklaže plastike.

Komisija ističe da se metodologija može primeniti na sve tehnologije reciklaže, uključujući mehaničke i hemijske procese

Mehanička i hemijska reciklaža kao komplementarna rešenja

Mehanička reciklaža je danas najzastupljeniji način prerade plastičnog otpada. Ona najčešće obuhvata sortiranje, pranje, usitnjavanje i ponovno oblikovanje plastičnog materijala u nove proizvode. Ipak, nisu svi tokovi plastičnog otpada pogodni za ovu vrstu prerade. Otpad koji sadrži ostatke hrane, aditive ili različite mešovite materijale može biti teško efikasno reciklirati mehaničkim putem, jer takvi sastojci smanjuju mogućnost ponovne upotrebe materijala. U takvim slučajevima hemijska reciklaža može da dopuni mehaničke procese. Ova metoda podrazumeva razlaganje plastike na manje molekule, koji zatim mogu ponovo da se koriste kao sirovina za proizvodnju nove plastike ili drugih hemikalija.

Na taj način veći deo plastičnog otpada može da se vrati u cirkularnu ekonomiju, posebno kada je reč o proizvodima koji moraju da ispune visoke standarde kvaliteta, kao što je ambalaža namenjena kontaktu sa hranom.

Pravila za obračun: teritorijalna ograničenja i jasni kriterijumi

Evropska komisija utvrdila je pravila prema kojima će se reciklirani sadržaj uračunavati u ciljeve EU. Kako se navodi, obračun će se zasnivati na kredibilnim, sledljivim i ekološki prihvatljivim standardima. Primena će se odvijati postepeno, uz jasno definisana vremenska i teritorijalna ograničenja.

U prvoj fazi u obračun će ulaziti samo reciklirani plastični materijal iz Evropske unije i zemalja Evropskog ekonomskog prostora. Razlog za to je mogućnost potpune provere usklađenosti sa pravilima EU u oblasti zaštite životne sredine.

Od 21. novembra 2027. godine, u ciljeve će moći da se uračuna i reciklirana plastika iz zemalja OECD-a, osim u slučajevima kada bude izričito isključena Uredbom o pošiljkama otpada.

Materijali iz zemalja koje nisu članice OECD-a moći će da se računaju samo ukoliko su obuhvaćeni sporazumima koji garantuju standarde ekvivalentne onima koji važe u propisima EU za zaštitu zdravlja ljudi i životne sredine. Kao primer se navode Direktiva o otpadu i Uredba o ambalaži i ambalažnom otpadu.

Direktivom o plastici za jednokratnu upotrebu već su postavljeni ciljevi za upotrebu recikliranog sadržaja: od 2025. godine PET boce za piće treba da sadrže 25% reciklirane plastike, dok je cilj za 2030. godinu 30% reciklirane plastike u svim plastičnim bocama za piće.

Nova pravila kao osnova za ulaganja i inovacije

Evropska komisija navodi da se evropski sektor reciklaže plastike suočava sa sve većim pritiscima. Zbog toga su jasnija pravila važna za industriju, jer obezbeđuju sigurnost potrebnu za nova ulaganja i razvoj inovacija. Prema Komisiji, usvojena pravila predstavljaju konkretan korak ka podršci sektoru reciklaže plastike. Ona treba da doprinesu boljoj dopuni mehaničke prerade, razvoju inovativnih tehnologija i jačanju konkurentnosti Evrope.

Predstavnici država članica već su podržali predlog na sastanku Tehničkog odbora za prilagođavanje u oblasti otpada, održanom u februaru 2026. godine. Sprovedbeni akt je prijavljen i Svetskoj trgovinskoj organizaciji. Kako je najavljeno, biće objavljen u Službenom listu Evropske unije, a stupiće na snagu 20. dana od dana objavljivanja.

PROČITAJTE JOŠ: Srbija pred novim pravilima igre: Ambalaža više nije izbor – već uslov za dugoročnu konkurentnost

Cirkularna ekonomija kao velika privredna šansa

Kada je Evropska unija u decembru 2025. godine predstavila prvi set pilot-aktivnosti za ubrzavanje tranzicije ka cirkularnoj ekonomiji, poseban fokus stavljen je na sektor plastike. Tada je istaknuto da optimizacija reciklaže plastike može dodatno da oslobodi potencijal jedinstvenog tržišta i doprinese ekonomskoj bezbednosti EU, strateškoj autonomiji, konkurentnosti i ekološkoj održivosti.

Sektor reciklaže plastike trenutno se suočava sa nizom izazova. Među njima su fragmentirana tržišta recikliranih materijala, visoki troškovi energije, nestabilne cene primarne plastike i nelojalna konkurencija iz trećih zemalja. Ovi pritisci već imaju posledice po evropske reciklere, uključujući smanjeno korišćenje kapaciteta i finansijske gubitke. Time se dovode u pitanje ciljevi EU u oblasti cirkularnosti i industrijske konkurentnosti.

Ipak, cirkularna ekonomija se posmatra kao značajna prilika za sektor plastike. Prema dokazima Zajedničkog istraživačkog centra Evropske komisije, cirkularna rešenja mogla bi da smanje klimatski povezane emisije ovog sektora za 45%, doprinesu dekarbonizaciji potrošnje energije i poboljšaju trgovinski bilans sektora za 18 milijardi evra godišnje do 2050. godine.

The post Evropska komisija usvojila nova pravila za reciklirani sadržaj u PET bocama first appeared on Ambipak.