Nova pravila odnose se na izračunavanje udela recikliranog sadržaja u novim jednokratnim PET bocama, a po prvi put uvodi se metodologija za obračun, proveru i izveštavanje o sadržaju dobijenom hemijskom reciklažom.
Evropska komisija usvojila je 30. juna nova pravila koja se odnose na reciklažu jednokratnih plastičnih boca za piće, pre svega onih koje su izrađene od polietilen tereftalata, odnosno PET-a. Ova mera deo je šireg paketa aktivnosti za plastiku, predstavljenog u decembru 2025. godine, a prvi put uvodi metodologiju za obračun, proveru i izveštavanje o sadržaju dobijenom hemijskom reciklažom. Cilj novih pravila je da se obezbedi veća transparentnost, poveća sigurnost za investitore i pomogne državama članicama da ispune ciljeve propisane Direktivom o plastici za jednokratnu upotrebu.
Prema saopštenju Evropske komisije, nova metodologija omogućiće jasnije izračunavanje udela recikliranog sadržaja u novim jednokratnim PET bocama. Time se stvaraju ravnopravniji uslovi na tržištu i obezbeđuje veća predvidljivost za evropski sektor reciklaže plastike.
Komisija ističe da se metodologija može primeniti na sve tehnologije reciklaže, uključujući mehaničke i hemijske procese
Mehanička i hemijska reciklaža kao komplementarna rešenja
Mehanička reciklaža je danas najzastupljeniji način prerade plastičnog otpada. Ona najčešće obuhvata sortiranje, pranje, usitnjavanje i ponovno oblikovanje plastičnog materijala u nove proizvode. Ipak, nisu svi tokovi plastičnog otpada pogodni za ovu vrstu prerade. Otpad koji sadrži ostatke hrane, aditive ili različite mešovite materijale može biti teško efikasno reciklirati mehaničkim putem, jer takvi sastojci smanjuju mogućnost ponovne upotrebe materijala. U takvim slučajevima hemijska reciklaža može da dopuni mehaničke procese. Ova metoda podrazumeva razlaganje plastike na manje molekule, koji zatim mogu ponovo da se koriste kao sirovina za proizvodnju nove plastike ili drugih hemikalija.
Na taj način veći deo plastičnog otpada može da se vrati u cirkularnu ekonomiju, posebno kada je reč o proizvodima koji moraju da ispune visoke standarde kvaliteta, kao što je ambalaža namenjena kontaktu sa hranom.
Pravila za obračun: teritorijalna ograničenja i jasni kriterijumi
Evropska komisija utvrdila je pravila prema kojima će se reciklirani sadržaj uračunavati u ciljeve EU. Kako se navodi, obračun će se zasnivati na kredibilnim, sledljivim i ekološki prihvatljivim standardima. Primena će se odvijati postepeno, uz jasno definisana vremenska i teritorijalna ograničenja.
U prvoj fazi u obračun će ulaziti samo reciklirani plastični materijal iz Evropske unije i zemalja Evropskog ekonomskog prostora. Razlog za to je mogućnost potpune provere usklađenosti sa pravilima EU u oblasti zaštite životne sredine.
Od 21. novembra 2027. godine, u ciljeve će moći da se uračuna i reciklirana plastika iz zemalja OECD-a, osim u slučajevima kada bude izričito isključena Uredbom o pošiljkama otpada.
Materijali iz zemalja koje nisu članice OECD-a moći će da se računaju samo ukoliko su obuhvaćeni sporazumima koji garantuju standarde ekvivalentne onima koji važe u propisima EU za zaštitu zdravlja ljudi i životne sredine. Kao primer se navode Direktiva o otpadu i Uredba o ambalaži i ambalažnom otpadu.
Direktivom o plastici za jednokratnu upotrebu već su postavljeni ciljevi za upotrebu recikliranog sadržaja: od 2025. godine PET boce za piće treba da sadrže 25% reciklirane plastike, dok je cilj za 2030. godinu 30% reciklirane plastike u svim plastičnim bocama za piće.
Nova pravila kao osnova za ulaganja i inovacije
Evropska komisija navodi da se evropski sektor reciklaže plastike suočava sa sve većim pritiscima. Zbog toga su jasnija pravila važna za industriju, jer obezbeđuju sigurnost potrebnu za nova ulaganja i razvoj inovacija. Prema Komisiji, usvojena pravila predstavljaju konkretan korak ka podršci sektoru reciklaže plastike. Ona treba da doprinesu boljoj dopuni mehaničke prerade, razvoju inovativnih tehnologija i jačanju konkurentnosti Evrope.
Predstavnici država članica već su podržali predlog na sastanku Tehničkog odbora za prilagođavanje u oblasti otpada, održanom u februaru 2026. godine. Sprovedbeni akt je prijavljen i Svetskoj trgovinskoj organizaciji. Kako je najavljeno, biće objavljen u Službenom listu Evropske unije, a stupiće na snagu 20. dana od dana objavljivanja.
PROČITAJTE JOŠ: Srbija pred novim pravilima igre: Ambalaža više nije izbor – već uslov za dugoročnu konkurentnost
Cirkularna ekonomija kao velika privredna šansa
Kada je Evropska unija u decembru 2025. godine predstavila prvi set pilot-aktivnosti za ubrzavanje tranzicije ka cirkularnoj ekonomiji, poseban fokus stavljen je na sektor plastike. Tada je istaknuto da optimizacija reciklaže plastike može dodatno da oslobodi potencijal jedinstvenog tržišta i doprinese ekonomskoj bezbednosti EU, strateškoj autonomiji, konkurentnosti i ekološkoj održivosti.
Sektor reciklaže plastike trenutno se suočava sa nizom izazova. Među njima su fragmentirana tržišta recikliranih materijala, visoki troškovi energije, nestabilne cene primarne plastike i nelojalna konkurencija iz trećih zemalja. Ovi pritisci već imaju posledice po evropske reciklere, uključujući smanjeno korišćenje kapaciteta i finansijske gubitke. Time se dovode u pitanje ciljevi EU u oblasti cirkularnosti i industrijske konkurentnosti.
Ipak, cirkularna ekonomija se posmatra kao značajna prilika za sektor plastike. Prema dokazima Zajedničkog istraživačkog centra Evropske komisije, cirkularna rešenja mogla bi da smanje klimatski povezane emisije ovog sektora za 45%, doprinesu dekarbonizaciji potrošnje energije i poboljšaju trgovinski bilans sektora za 18 milijardi evra godišnje do 2050. godine.