Od upravljanja otpadom i industrijske konkurentnosti do održivog poslovanja i digitalnih inovacija – ECOFAIR i Sajam energetike povezali su privredu, institucije i naučnu zajednicu u razgovoru o održivoj budućnosti.
22.Međunarodni sajam zaštite životne sredine i prirodnih resursa ECOFAIR i 21. Međunarodni sajam energetike održani su od 21. do 23. oktobra na Beogradskom sajmu, pod zajedničkim sloganom „Poruka je u prirodi“. Manifestacija je okupila domaće i međunarodne izlagače iz osam zemalja, kao i predstavnike institucija, kompanija, naučnih ustanova i organizacija koje se bave zaštitom životne sredine, energetikom i održivim razvojem.
Stručni program Privredne komore Srbije (PKS), sa više od 30 govornika, obuhvatio je tri tematske celine: zelenu tranziciju i konkurentnost privrede, društveno angažovanje za održivu budućnost i ulogu znanja i inovacija u održivom razvoju.
Zelena transformacija kao pitanje konkurentnosti
U okviru panela „Zelena transformacija kao pokretač razvoja privrede i lokalnih zajednica“, odrćanog prvog dana sajma, 21. oktobra, učesnici su razmatrali vezu između ekoloških ulaganja, privredne konkurentnosti i kvaliteta života. Siniša Mitrović, rukovodilac Centra za cirkularnu ekonomiju PKS-a, ukazao je na to da zelena transformacija može doprineti inovativnosti industrije, otvaranju zelenih radnih mesta i razvoju lokalnih zajednica.
Aleksandra Vučinić iz Ministarstva zaštite životne sredine predstavila je Akcioni plan Programa razvoja cirkularne ekonomije Srbije do 2030. godine, uz osvrt na značaj lokalne infrastrukture i institucionalne saradnje.
Važan deo razgovora odnosio se i na evropski regulatorni okvir. Dr Radman Šelmić, savetnik predsednika PKS-a, ukazao je na nastojanja Evropske unije da uskladi ciljeve zelene tranzicije sa potrebom jačanja industrijske konkurentnosti. Za Srbiju, čija je privreda snažno povezana sa tržištem EU, praćenje ovih promena predstavlja važan preduslov za očuvanje konkurentnosti i prilagođavanje poslovanja novim zahtevima.
U raspravi su istaknuti i značaj zelenih javnih nabavki, koji je predstavila Sanja Knežević Mitrović iz NALED-a, kao i potreba da se javni i privatni kapital povezuju u finansiranju infrastrukture i projekata koji donose dugoročne koristi zajednici.
Od otpada do energije: gde su mogućnosti, a gde ograničenja?
Panel „Waste to Energy“ otvorio je pitanje korišćenja otpada kao energetskog resursa, uz osvrt na tehnologije, ekološke standarde i potrebu za transparentnim upravljanjem ovakvim postrojenjima.
Ljubinko Savić, sekretar Udruženja za energetiku i rudarstvo PKS-a, govorio je o ulozi otpada i biomase u energetskom miksu. Prof. dr Ilija D. Brčevski naglasio je značaj nauke, kontinuiranog monitoringa i inspekcijskog nadzora u izgradnji i radu postrojenja za energetsku upotrebu otpada.
Nenad Ristić iz kompanije Elixir Group predstavio je iskustva povezana sa postrojenjem za spaljivanje industrijskog otpada u Prahovu, dok je Nebojša Vraneš iz Centra za cirkularnu ekonomiju PKS-a ukazao na to da Srbija i dalje kasni sa sistemskim razdvajanjem otpada u gradovima.
Jedna od važnih poruka ovog panela jeste da energetsko iskorišćenje otpada može biti deo rešenja za smanjenje količine otpada koji završava na deponijama, ali ne zamenjuje potrebu za prevencijom nastanka otpada, ponovnom upotrebom i reciklažom materijala koji se mogu vratiti u proizvodne tokove.
Za industriju ambalaže, ova razlika je posebno važna: razvoj infrastrukture mora biti praćen unapređenjem sakupljanja i sortiranja, kvalitetnijim reciklatima i tržišnim uslovima koji podstiču kruženje materijala.
Održivo poslovanje traži promene unutar kompanija
Drugi dan sajma, 22. oktobar, bio je posvećen društvenom angažovanju i održivoj budućnosti. Pored panela o aktivizmu civilnog sektora i cirkularnoj ekonomiji, održana je diskusija „Održiva transformacija poslovanja“, koja je okupila predstavnike kompanija Delta Holding, Hemofarm/STADA grupe i MTU Maintenance Serbia.
Učesnici su razmatrali ulogu korporativnih strategija održivosti i odgovornost kompanija u sprovođenju promena. Razgovor je pokazao da zelena transformacija nije samo pitanje ispunjavanja regulatornih obaveza ili pojedinačnih ekoloških projekata, već zahteva uključivanje principa održivosti u svakodnevne poslovne procese i dugoročno planiranje.
Program je obuhvatio i teme ekologije i energetike iz ugla standardizacije, istraživanja i tehnološkog razvoja, uz učešće stručnjaka iz Instituta za standardizaciju Srbije, Instituta „Nikola Tesla“, Instituta „Mihajlo Pupin“ i drugih naučnih i stručnih organizacija.
Upravljanje otpadom, energetska efikasnost, cirkularna ekonomija, finansiranje zelene infrastrukture i primena inovacija međusobno su povezani
Od znanja do primene: uloga obrazovanja i digitalnih rešenja
Treći dan, 23. oktobar, bio je posvećen ulozi znanja i inovacija u održivom razvoju. Panel „Uloga visokog obrazovanja u cirkularnoj ekonomiji: od znanja do primene“ otvorio je pitanje povezivanja akademske zajednice sa potrebama privrede.
U razgovoru su učestvovali predstavnici Centra za zelenu ekonomiju Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Kragujevcu, kompanije Telekom Srbija, Erste Banke, mlekare Granice i Štamparije RP iz Gornjeg Milanovca.
Program je obuhvatio i predstavljanje Saveta zelene gradnje Srbije, kao i projekta CIRCMAP – trodimenzionalne digitalne mape fonda zgrada namenjene cirkularnom upravljanju resursima. Ovaj primer pokazuje kako digitalni alati mogu doprineti boljem razumevanju resursa, planiranju i efikasnijem upravljanju tokom životnog ciklusa objekata. Povezivanje obrazovanja, istraživanja, industrije i digitalnih tehnologija važno je i za ambalažni sektor, u kojem se zahtevi održivosti sve više povezuju sa dizajnom proizvoda, izborom materijala, efikasnošću proizvodnje i mogućnostima reciklaže.
Zajednički cilj: održivija i konkurentnija privreda
Ovogodišnji ECOFAIR i Sajam energetike još jednom su otvorili pitanja koja prevazilaze granice pojedinačnih sektora. Upravljanje otpadom, energetska efikasnost, cirkularna ekonomija, finansiranje zelene infrastrukture i primena inovacija međusobno su povezani izazovi koji zahtevaju koordinisano delovanje javnog i privatnog sektora.
Za kompanije koje posluju u industriji ambalaže i pakovanja, ovi procesi predstavljaju i obavezu prilagođavanja i priliku za razvoj novih rešenja, efikasnije korišćenje resursa i jačanje konkurentnosti na domaćem i međunarodnom tržištu.
Zelena tranzicija neće se ostvariti samo usvajanjem strategija i propisa. Njeni rezultati zavisiće od toga koliko će se brzo znanje, tehnologije, ulaganja i partnerstva pretvarati u primenljiva rešenja – od proizvodnje i upravljanja ambalažom do sistema sakupljanja, reciklaže i ponovnog korišćenja resursa.
Izvor: Beogradski sajam i Privredna komora Srbije