Da li je vuna još jedan materijal koji će promeniti način pakovanja i doprineti održivosti?
Kako industrije traže alternativu za plastiku, vuna se sve više pokazuje kao naučno potvrđena, visokoperformansna alternativa za održivu ambalažu.
U potrazi za prirodnim rešenjima koja bi u industriji pakovanja zamenila plastične materijale, istraživači otkivaju primenu materijala koje nam priroda vekovima servira a oni nam se sada vraćaju nadograđeni kao deo inovacije. Pisali smo ranije o algama, stabljiki banana I sličnim materijalima a sada se posvećujemo – vuni. Primer za upotrebu vune u pakovanju možemo pronaći i u Srbiji pod brendom Woolapack, ali pre nego što pomenemo primere upotrebe vune kao ambalažnog materijala, reći ćemo najpre nešto o samoj vuni.
Vuna aktivno apsorbuje i skladišti ugljenik
Vuna je prirodno proteinsko vlakno koje je obnovljivo, reciklabilno i biorazgradivo. Njena jedinstvena ćelijska struktura stvara milione sitnih vazdušnih džepova, što joj daje izuzetna svojstva termičke izolacije i regulacije vlage. Ista ta svojstva koja ovci omogućavaju da ostane topla zimi i hladna leti, čine vunu idealnim materijalom za održavanje stabilne temperature osetljivih proizvoda, poput hrane ili farmaceutskih preparata.
Za razliku od sintetičkih izolacionih materijala, vuna aktivno apsorbuje i skladišti ugljenik dok raste, čime doprinosi smanjenju koncentracije CO₂ u atmosferi. Kada se kompostira, vuna vraća dragocene hranljive materije — kao što su azot i sumpor — u zemljište, zatvarajući prirodni kružni ciklus ugljenika. Istraživanja pokazuju da ambalaža zasnovana na vuni može imati i do 75% manji ugljenični otisak u poređenju sa konvencionalnim materijalima poput polistirena.
Vuna kao ambalaža
U Evropi i Ujedinjenom Kraljevstvu, gruba i niskokvalitetna vuna — koja se nekada smatrala poljoprivrednim otpadom — sve češće se koristi za izradu ambalaže. Time se ne samo sprečava odlaganje otpada na deponije, već se i podržavaju ruralne ekonomije i lokalni lanci snabdevanja.
Jedan od najpoznatijih primera primene ovih principa je britanska kompanija Woolcool, pionir u razvoju ambalaže od 100% čiste ovčje vune.
Pokrenut kao koncept 2008. godine, na osnovu inicijalne ideje Angele Morris, Woolcool inovativni, održivi brend osvojio je impresivan niz nagrada u oblasti ambalaže, poslovanja i zaštite okoliša.Ova firma koristi grubu, niskokvalitetnu vunu — često smatranu poljoprivrednim otpadom — i pretvara je u visokoefikasnu termoizolacionu ambalažu za prehrambenu i farmaceutsku industriju. Zahvaljujući tom pristupu, sprečeno je da više od 40 miliona kilograma polistirena završi na deponijama, dok se istovremeno podržava domaća proizvodnja i ruralna ekonomija u Velikoj Britaniji i EU.
Dok se moderni polimeri i dalje bore da dostignu kombinaciju otpornosti, biorazgradivosti i performansi koju nudi vuna, potencijal ovog vlakna daleko je od iscrpljenog. Dalja ulaganja u inovacije u preradi — poput unapređenog pranja i recikliranja — mogla bi otvoriti još širu primenu u industriji.
Inovativna ambalaža od vune i u Srbiji
Kao što smo na početku naveli, i u Srbiji se vuna koristi kao pogodan materijal za pakovanje. Kako piše B92.net, startap Woolapack, koji je u Vršcu pokrenuo Nikica Marinković, osvojio je brojna priznanja i finansijska sredstva podrške projektu. Oni za pakovanje koriste vunu autohtone domaće rase pramenka koja se kasnije, nakon što ispuni svoju ambalažnu ulogu, dalje reciklira i primenjuje u novim proizvodima. Primer ovog pakovanja susrećemo i u dostavi svežeg mesa putem aplikacije Meat Your Farmer koja je u saradnji sa Woolapack razvila inovativno rešenje I koriste kartonske kutije sa ulošcima od vune, koja održava temperaturu, kako toplotu tako i hladnoću, i može se višekratno koristiti.
U eri u kojoj se traže i održivost i funkcionalnost, vuna pokazuje da napredni materijali ne moraju biti sintetički — ponekad su najpametnija rešenja upravo ona koja je priroda osmislila prva.