Aleksandra Stanišić je stručnjakinja za bezbednost hrane, sertifikovani auditor i konsultantkinja sa višegodišnjim iskustvom u oblasti proizvodnje hrane, implementacije standarda kvaliteta i bezbednosti, i rada u skladu sa HACCP sistemom. Sarađuje sa domaćim ali i kompanijama u regionu kao i u Rusiji, Ukrajini, Litvaniji. Vlasnica je konsultantske agencije AS Consulting KG.
Aleksandra, pored toga što pomažete kompanijama da postave standarde za bezbednost hrane i ambalaže za hranu, čime se još bavite?
Svoj posao mogu podeliti na dve oblasti: to su konsultacije i ocene (auditi).
Konsultantacijama pokrivam i ostale oblasti pored hrane (kvalitet, zaštita životne sredine, bezbednost i zdravlje na radu) ali svakako je najbitnija oblast bezbednosti hrane i pratećih standarda koji se na to naslanjaju (logistika, ambalaža itd).
Prilikom konsultacija, kompanijama pomažem na više nivoa, poput same implementacije (uvođenja) sistema upravljanja, zatim internim proverama, obukama, pa i vođenjem sistema upravljanja u slučaju da kompanija nema sopstvene zaposlene koji bi mogli da se time bave (nešto čime se inače bavi Quality Manager ili Quality department).
Vaše dugogodišnje iskustvo i eskpertiza iz oblasti bezbednosti hrane Vas je odvela i van granica Srbije. Gde tačno?
Moj rad se ovde uglavnom dešava u Srbiji, a nešto manje u regionu (države ex YU).
Kada su ocene (auditi) u pitanju, to je malo dinamičnije, pored Srbije i država bivše Jugoslavije, ocenjivala sam i u Rusiji, Ukrajini, Litvaniji. Moj utisak je da nema izuzetaka, da se svuda kompanije jako trude i rade na poboljšavanju svojih sistema upravljanja i da u svakoj kompaniji i ja naučim nešto novo.
Da li inostrane kompanije dele iste izazove kao i domaće?
Da, moje mišljenje je da nema tu mnogo razlika. S obzirom na široko tržište, sirovine, pa i ambalaža dolaze (uglavnom) iz istih izvora, tako da kada se desi izazov, svi se sa njim suočavaju. Dobra stvar je da sistem upravljanja ne trpi, hrana je u svakom trenutku bezbedna.
kompanije sve više samoinicijativno uvode standarde bezbednosti hrane i ambalaže
Koji standardi su aktuelni vezani za bezbednost hrane i kako se oni reflektuju na ambalažu?
Kada govorimo o kompanijama koje proizvode prehrambene proizvode, aktuelni su GFSI prepoznati standardi a to su: IFS, BRC I FSSC22000 (u našem regionu najzastupljeniji je IFS). Ovi standardi su u većini slučajeva zahtevi kupaca, mada su ih kompanije prepoznale kao prednost, pa se sve više implementiraju i na zahtev samih kompanija.
Kako bi bila bezbedna hrana, mora biti bezbedno i sve što može uticati na hranu a ono što je najvažnije je primarna ambalaža. Tako da su razvijeni standardi upravljanja bezbednošću ambalaže, sa istom strukturom kao i standardi bezbednosti hrane i gotovo identičnim zahtevima (svakako imamo specifične zahteve za ambalažu kao takvu u operativnom delu). Najviše se primenjuju takođe GFSI prepoznati standardi, poput FSSC22000, IFS PACsecure i BRC Packaging Materials. Proizvođači ambalaže ove standarde implementiraju usled zahteva kupaca (sada su to proizvođači hrane) ili usled želje samih proizvođača ambalaže za konkurentnošću (primenom ovih standarda su prepoznati kao neko ko proizvodi bezbednu ambalažu).
Nekoliko standarda su ažurirani tokom 2024. godine. Šta to znači za industriju?
Sertifikacione provere (auditi) GFSI prepoznatih standarda se vrše na godišnjem nivou, tako da kompanije svake godine moraju da dokažu da su usaglašene sa svim zahtevima standarda. IFS i BRC sertifikat imaju važenje od 12 meseci i u slučaju prekoračenja datuma provere, nastupa prekid u posedovanju sertifikata, dok je važenje FSSC sertifikata 3 godine ali uz obaveznu proveru jednom u 12 meseci.
Izmene u zahtevima standarda su neminovne, usled promena u: GFSI zahtevima (jer da bi standardi bili GFSI prepoznati moraju pratiti zahteve GFSI Guideline Document-a), usled promena na tržištu, promena zakonske regulative itd. Food standardi su već u svojoj: devetoj verziji (BRC), odn.osmoj (IFS) i šestoj (FSSC22000), dok je što se tiče standarda za bezbednost ambalaže, ove godine došlo do izmene u BRC Packaging Materials standardu (objavljena je verzija 7), kao i IFS PACsecure standardu (objavljena je verzija 3):
- BRC Packaging Materials ver 7 je publikovan krajem oktobra 2024. a obavezna je primena od 28.04.2025.
- IFS PACsecure ver 3 je publikovana u februaru 2024. a obavezna je primena od 01.10.2024.
- FSSC22000 standard ima iste zahteve za sve kategorije, pa i ambalažu koja spada u kategoriju I, verzija 6 je u primeni od 01.04.2024.
S obzirom da kompanije svakako prolaze obavezne godišnje provere, ove izmene znače da imaju obavezu da se usklade sa novim zahtevima i da će usklađenost biti proverena na godišnjem auditu.
Ako nemaš sertifikat, ne možeš da prodaješ u velikom lancu
Zašto je važno da proizvođači hrane i ambalaže hrane ispoštuju zahteve standarda?
S obzirom na veliki broj prehrambenih proizvoda na tržištu, kupci (uglavnom ritejleri) više nisu u mogućnosti da iskontrolišu svoje dobavljače putem audita dobavljača, tako su trenutno aktuelni standardi i razvijeni sa ciljem da se obezbedi kvalitet i bezbednost proizvoda.
Sertifikat je sa jedne strane zahtev kupaca (ako nemaš sertifikat, ne možeš da prodaješ u velikom lancu), a sa druge strane je dokaz da su proizvodi bezbedni jer standardi podrazumevaju poštovanje:
- Zahteva standarda
- Zakonskih zahteva
- Zahteva kupaca
Dakle, proizvođač mora ispoštovati zahteve standarda kako bi zadržao sertifikat (bez koga nema ugovora sa kupcima, što znači nema prodaje) ali i svoj imidž jer je posedovanje GFSI sertifikata sada i ogledalo proizvođača kome kupci mogu verovati.
Predstoji nam zajednički seminar u Beogradu, 7. februara 2025, upravo na ovu temu, šta ćete prezentovati polaznicima?
Na seminaru “Standardi za bezbednost hrane & Deklaracija o usaglašanosti ambalaže za hranu” ćemo se upoznati sa tim kako je došlo do razvoja i primene GFSI prepoznatih standarda za bezbednost hrane, koji su zahtevi ovih standarda koji se odnose na ambalažu ali i izazovima sa kojima se srećemo na terenu:odn.šta je to što se još uvek ne razume tako dobro a onda ćemo te teme i razjasniti.
Zatim ćemo se upoznati sa GFSI standardima koji se odnose na upravljanje ambalažom za prehrambene proizvode ali ćemo i naučiti ono što je proizvođačima hrane najvažnije: kako izabrati adekvatnu ambalažu za svoj proizvod, kako validirati (unapred dokazati) da će ta ambalaža biti adekvatna tokom roka trajanja i najvažnije: kako napraviti ispravnu deklaraciju o usaglašenosti ambalaže.
S obzirom da se moj deo odnosi samo na standarde a da imamo eksperte koji će polaznicima pojasniti ono što je, za sada, najveći izazov a odnosi se na izbor ambalaže i deklaraciju o usaglašenosti, mislim da ćemo svi zajedno imati prilike za jednu stručnu diskusiju i razmenu iskustava i svakako svi naučiti nešto novo. Radujem se unapred.
Naslovna fotografija: Aleksandra Stanišić/privatna arhiva
