Projekat „Podrška uvođenju depozitnog sistema u Srbiji“ privredi i javnosti po prvi put predstavljen u Beogradu u novembru prošle godine kada je upućen i otvoren poziv svim zainteresovanim akterima da se priključe. U tekstu koji sledi, objašnjavamo osnovni cilj projekta i dobrobiti uvođenja depozitnog sistema u Srbiji
U okviru programa razvojnog partnerstva sa privatnim sektorom (develoPPP), koji finansira nemačko Savezno ministarstvo za ekonomsku saradnju i razvoj (BMZ), a sprovodi Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ) GmbH sa partnerima Ball Pakovanja Evropa, Tomra Collection i Solagro Smart Recycling, pokrenut je pilot-projekat „Podrška uvođenju depozitnog sistema u Srbiji“ koji ima za cilj da se u realnim uslovima ispitaju različiti aspekti depozitnog sistema i prikupe praktična iskustva koja mogu biti korisna za njegovo dalje planiranje u Srbiji.
Srbija se nalazi pred važnom promenom načina na koji će u budućnosti upravljati ambalažom i ambalažnim otpadom. Pritisak ne dolazi samo iz potrebe za zaštitom životne sredine, već i iz novih evropskih pravila koja postavljaju sve strože zahteve za reciklabilnost ambalaže, korišćenje recikliranih materijala i efikasno upravljanje resursima. Nažalost, dok u velikom broju zemalja Evrope depozitni sistem postaje redovna rutina za privredu i za građane, domaći sistem upravljanja otpadom još nije dovoljno razvijen da bi odgovorio na ove izazove.
Zašto je Srbiji potreban depozitni sistem?
Prema podacima navedenim u analizi objavljenoj na našem portalu, u Srbiji se trenutno reciklira tek oko 17% otpada, dok samo oko trećine građana ima pristup sistemu reciklaže. Deo otpada i dalje završava van organizovanog sistema, dok postoje i značajni nedostaci u infrastrukturi za prikupljanje i sortiranje, sledljivosti materijala i pouzdanosti podataka.
To se direktno odražava i na ambalažu. Za industriju nije dovoljno da ambalaža bude tehnički reciklabilna. Potrebno je obezbediti da ona, nakon upotrebe, zaista bude sakupljena, sortirana i vraćena u proces reciklaže. Bez dovoljno kvalitetnog prikupljenog materijala nema ni stabilnog tržišta reciklata, niti dovoljno sirovine za proizvodnju nove ambalaže. Upravo zbog toga se kao jedna od prioritetnih mera za unapređenje sistema u Srbiji nameće uvođenje depozitnog sistema za ambalažu – Deposit Return System (DRS).
Postojeći sistem sakupljanja iskorišćene ambalaže u Srbiji nije dovoljan da obezbedi količine i kvalitet ambalažnog otpada koji su potrebni za dostizanje budućih ciljeva reciklaže. Poseban problem predstavlja ambalaža od pića – PET boce, aluminijumske limenke i druge vrste ambalaže koje se svakodnevno stavljaju na tržište u velikim količinama. Kada ova ambalaža završi u mešanom komunalnom otpadu, na deponiji ili u prirodi, gubi se vredan materijal koji bi mogao da bude iskorišćen kao sekundarna sirovina, dok gomile otpada rastu, bilo na deponijama ili svuda oko nas.
Međutim, DRS menja ovu logiku. Umesto da potrošač iskorišćenu ambalažu posmatra kao otpad koji treba odbaciti, depozitni sistem uvodi ekonomsku vrednost ambalaže i motiviše građane da je vrate na predviđeno mesto. Ambalaža se tako vraća u kontrolisani tok, gde može biti sakupljena, sortirana i pripremljena za reciklažu.
Iskustva više od 20 evropskih zemalja pokazuju da dobro organizovani depozitni sistemi mogu da dostignu veoma visoke stope povrata ambalaže, često iznad 90%. Kvalitet sakupljenog materijala kroz depozitni sistem omogućava njegovu reciklažu u novu ambalažu, čime se smanjuje potreba za korišćenjem primarnih sirovina, emisije CO₂ i količina otpada koji završava na deponijama ili u životnoj sredini.
Za Srbiju bi to značilo ne samo bolju zaštitu životne sredine, već i stvaranje pouzdanijeg izvora reciklata za domaću industriju.
Problem nije samo u ambalaži – već u sistemu
Jedna od ključnih poruka jeste da se problem ambalažnog otpada ne može rešiti samo promenom dizajna ambalaže ili izborom materijala. Evropska regulativa sve više insistira na tome da ambalaža bude dizajnirana tako da može efikasno da se reciklira. Međutim, mogućnost reciklaže nema puni efekat ako ambalaža nakon upotrebe ne bude prikupljena i ako ne postoji infrastruktura za njeno sortiranje i preradu.
Srbija danas nema dovoljno prikupljenog kvalitetnog materijala od iskorišćene ambalaže, a stabilni tokovi reciklata još nisu dovoljno razvijeni. Istovremeno, postoje procene da količina ambalaže koja se nalazi na tržištu može biti značajno veća od količine koja se prijavljuje, što dodatno otežava planiranje sistema i kontrolu tokova materijala.
Zato je depozitni sistem za povrat ambalaže mnogo više od sistema za vraćanje flaša i limenki. On je deo šire infrastrukture cirkularne ekonomije koja zbrinjava praznu ambalažu i smanjuje njen otpad. Napomenimo da sistem depozita najčešće uključuje jednokratnu i višekratnu ambalaža iz industrije pića (sokovi, voda, pivo, gazirana i negazirana pića):
- PET boce (plastične flaše od voda, sokova i gaziranih pića)
- Aluminijumske limenke (limenke od piva i energetskih/bezalkoholnih napitaka)
- Staklena ambalaža (staklene flaše i boce)
- Višeslojna kartonska ambalaža
DRS nije samo pitanje ekologije, već industrije i tržišta
Uvođenje depozitnog sistema treba posmatrati i u širem kontekstu promena koje donosi evropska regulativa o ambalaži i ambalažnom otpadu.
Za kompanije iz Srbije koje posluju sa evropskim tržištem, zahtevi za reciklabilnom ambalažom, recikliranim sadržajem i dokazivanjem porekla materijala postajaće sve značajniji. To znači da će dostupnost kvalitetnog reciklata i pouzdani tokovi ambalažnog otpada imati direktan uticaj na konkurentnost industrije na evropskom i svetskom tržištu. Poznato nam je da je Evropska unija počela primenu evropske regulative o ambalaži i ambalažnom otpadu – PPWR od 12. avgusta 2026. godine. Osnovni ciljevi ovog obavezujućeg propisa su smanjenje nastajanja ambalažnog otpada i unapređenje održivosti kroz smanjenu upotrebu ambalažnih materijala, ponovnu upotrebu i recikliranje ambalaže. Depozitni sistem predstavlja jedan od ključnih mehanizama za ostvarivanje tog cilja jer obezbeđuje visok nivo odvojene sakupljenosti ambalaže i njenog kvalitetnog recikliranja.
Dakle, ako govorimo konkretno o PET bocama za napitke, Uredba o ambalaži i ambalažnom otpadu (PPWR) propisuje obavezan sadržaj minimum 30% reciklata od 2030. i 65% od 2040. za sve PET boce koje se plasiraju na EU tržište (tabela ispod).
Do 1. januara 2029. države članice moraju obezbediti odvojeno sakupljanje najmanje 90% jednokratnih plastičnih boca i metalnih limenki za napitke do 3 l, pri čemu se za ostvarivanje ovog cilja uspostavlja DRS kao mehanizam kojim se ciljevi mogu realizovati. Ukoliko postojeći DRS u nekoj od zemalja članica EU ne ispunjava cilj od 90%, države članice imaju obavezu dodatnog prilagođavanja sistema do 2035. godine.
Pitanje depozitnog sistema povrata ambalaže ne može se posmatrati isključivo kao pitanje zaštite životne sredine niti samo pitanje Evropske unije. To je istovremeno pitanje industrije, sirovina, reciklaže, konkurentnosti, izvoza i razvoja cirkularne ekonomije kako globalno, tako i kod nas u Srbiji.
Od otpada do resursa
Najveća vrednost depozitnog sistema jeste u tome što menja način na koji posmatramo ambalažu nakon upotrebe. PET boca ili aluminijumska limenka ne moraju da budu kraj životnog ciklusa proizvoda. Ako se pravilno prikupe, sortiraju i recikliraju, one postaju sirovina za novu proizvodnju. Upravo je to suština cirkularne ekonomije – da materijal ostane u upotrebi što je duže moguće, umesto da nakon jedne upotrebe postane otpad, on ulazi „u sledeći krug“ kao resurs.
Srbija danas ima priliku da kroz pilot-projekat „Podrška uvođenju depozitnog sistema u Srbiji“ testira kako bi jedan takav sistem mogao da funkcioniše u domaćim uslovima i koji bi model bio idealan za Srbiju. Rezultati projekta mogu pomoći da se identifikuju izazovi, procene potrebe svih učesnika i pronađu rešenja koja bi u budućnosti mogla biti primenjena na nacionalnom nivou.
U tom smislu, pilot-projekat „Podrška uvođenju depozitnog sistema u Srbiji“ nije samo projekat o vraćanju ambalaže. On pruža priliku da se testira jedan model zbrinjavanja ambalaže kao dela buduće infrastrukture cirkularne ekonomije Srbije.
Uspeh projekta neće zavisiti samo od tehnologije, već od toga koliko će se različiti akteri – država, industrija, trgovina, reciklažni sektor i građani – uključiti u izgradnju sistema koji ambalažu više neće posmatrati kao otpad, već kao vredan resurs. Zato je važno da se u ovaj projekat uključi što više učesnika kako bi testiranje i razmena iskustava, omogućila potpuniju sliku o budućem potencijalnom modelu depozitnog sistema u Srbiji.
Tekst je objavljen u sklopu projekta „Podrška uvođenju depozitnog sistema u Srbiji” koji se realizuje u okviru programa razvojnog partnerstva sa privatnim sektorom (develoPPP) nemačkog Saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj (BMZ), a sprovodi ga Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ) GmbH u saradnji sa kompanijama Ball Pakovanja Evropa, TOMRA i Solagro Smart Recycling uz podršku međunarodnog programa Svaka limenka se računa.
Više o projektu u člancima:
Domaća industrija pića dobija priliku da testira depozitni sistem pre nego što postane obaveza
Maloprodajni objekti u srcu depozitnog sistema – poziv za uključenje u pilot-projekat